NIKADA NE ZABORAVI HOLOKAUST I GENOCID U BOSNI I SREBRENICI

RODNA GRUDA

Najljepši je na svijetu svoj rodni kraj

29.11.2019.

MIMBERA - JACIJA NAMAZ

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ وَنَعُوذُ بِاللَّهِ
 مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا ارْكَعُوا وَاسْجُدُوا وَاعْبُدُوا رَبَّكُمْ وَافْعَلُوا الْخَيْرَ لَعَلَّكُمْ تُفْلِحُونَ
صدق الله العظيم
S imenom Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
Hvala Allahu Uzvišenom koji robovima Svojim namaz propisa, da Ga veličaju i Njegovu milost, nagradu, pomoć, uputu i zaštitu klanjajući namaz pridobivaju. Salavat i selam od srca, iskreno, s ljubavlju, poslaniku Muhammedu šaljemo i učimo.
A zatim, danas je petak, 29. novembar 2019., ili  02. rebiu-l-ahir, 1441. godine. Ovo je 13. džuma u novoj hidžretskoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Akšam namaz', a današnja je, ,Jacija namaz.'
Uzvišeni Allah kaže: ,,O vjernici, namaz obavljajte i Gospodaru svome se klanjajte, i dobra djela činite da biste postigli ono što želite.“ (EI-Had­ždž,77)
Cijenjeni džemaate!
Allahov Poslanik s.a.v.s. je kazao: Ničim se rob neće približiti Allahu boljim od skrivene sedžde koja se učini u osami, tamo gdje nas ljudi ne vide.
Kazao je Allahov Poslanik s.a.v.s.: Nema muslimana koji učini sedždu Allahu a da ga Allah dž.š. ne uzdigne stepen više i da mu njome ne oprosti grijeh.
Glede jacije, Allahov Poslanik, s.a.v.s., bi se zadržavao u svojoj kući sve do ezana za jaciju. Procijenjivao je situaciju; ako bi se ashabi okupili u džamiji, odmah je izlazio da klanja, a ako se još uvijek nisu svi okupili, sačekao bi da dođu. Enes ibn Malik, r.a., pripovijeda: „Nisam primjetio da je neko kraće obavljao namaz od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., a da ga je pri tome obavio na što je moguće potpuniji način.“ Kada bi se desilo da u toku namaza čuje plač djeteta, čija je majka obavljala namaz, proučio bi samo jednu kratku suru iz bojazni da ne optereti majku.
Jednom je do kasno u noć odgodio klanjanje jacije i kada je izašao među ashabe, rekao im je: „Nemojte žaliti što ste ovoliko dugo čekali klanjanje jacije – namaza nego se radujte jer ne postoji niko ko u ovom trenutku obavlja namaz osim vas.“ Ashabi su se poslije toga razišli svojim kućama sretni zbog onoga što im je Poslanik, s.a.v.s., rekao.
Jacija namaz ima 10 rekata: četiri su rekata sunneta, četiri rekata farza i dva rekata sunsunneta. Jacijski sunnet zanijjetimo: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte sunneti-l-`išāi, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. Na prvom rekatu učimo: subhaneke, sūzu, bismillu, fatihu i sūru. Na drugom rekatu učimo: bismillu, fatihu i sūru. Na sjedenju proučimo: ettehijjātu i salavate. Na trećem rekatu učimo: subhaneke, eūzu, bismillu, fatihu i sūru. Na četvrtom rekatu učimo: bismillu, fatihu i sūru. Na zadnjem sjedenju proučimo: ettehijjātu, salavate i dove, te predamo selam.

Jacijski farz se zanijjeti: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte fardi-l-‘išāi, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. Na prvom rekatu učimo: subhaneke, sūzu, bismillu, fatihu i sūru. Na drugom rekatu učimo: bismillu, fatihu i sūru. Na sjedenju proučimo: ettehijjātu. Na trećem i četvrtom rekatu učimo bismillu i fatihu. Na sjedenju proučimo: ettehijjātu, salavate i dove, te predamo selam.
Jacijski sunsunnet se zanijjeti ovako: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte sunsunneti-l-`išāi, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. Na prvom rekatu učimo: subhaneke, sūzu, bismillu, fatihu i sūru. Na drugom rekatu učimo: bismillu, fatihu i sūru. Na sjedenju proučimo: ettehijjātu, salavate i dove, te predamo selam.
Ako čovjek planira spavati odmah iza jacije i ne namjerava ustajati noću prije sabaha, onda će klanjati vitr namaz koji se, prema mišljenju hanefijske pravne škole, sastoji od tri rekata. Ovaj namaz u sebi sadrži i dodatnu kunut-dovu.
Po uzoru na Muhammeda, a.s., vjernik može klanjati i noćnu nafilu (noćni namaz) predajući selam nakon svaka dva rekata. Ovaj noćni namaz se može klanjati sa 2, 4, 6 ili 8 rekata, s tim da onaj koji namjerava ustati noću da obavi noćni namaz, trebao bi klanjanje vitr namaza ostaviti i klanjati ga tek nakon klanjanja ovog noćnog namaza.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ,,Sjećajte se smrti u svome namazu, jer onaj koji misli na smrt u toku namaza sigurno će pravilno klanjati; i klanjajte poput onoga koji ne misli da će sljedeći namaz dočekati.” (Silsiletu-l-Sahihal).
Neki je čovjek kazao Hasanu el-Basriju: ,,Zaista sam ja grješnik i nepokoran sam Allahu, a i pored toga, Allah mi ne uskraćuje ništa.” Hasan ga upita: ,,Klanjaš li noćni namaz?”, a čovjek odgovori: ,,Ne.”  Na to mu Hasan reče: ,,Zar ti je malo to što ti je Allah uskratio noćni namaz?”  Klanjaj noćni namaz, pa makar dva rekata kad se vratiš kući sa jacije namaza!
Do kada je vremenski dozvoljeno klanjati jaciju? Početak jacijskog vremena je kada nestane šefek (rumenilo nakon zalaska sunca na zapadu). Dok je kraj jacijskog vremena sredina noći, kao što se navodi u gore spomenutim hadisima. Ovo je mišljenje Ibn Hazma. Također, ovo je preneseno i od Imama Malika. Imam Muslim je zabilježio preko Abdullaha b. Amra, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “…a vrijeme jacijskog namaza traje do polovine noći.'' Treba znati da polovina noći nije uvijek u dvanaest sati nego je u pola vremena od zalaska sunca do zore.
,,U džamiji Kadir-Jami u selu Levadki, u regionu Simferopolja na Krimu, sutra počinje zanimljiva akcija. Svi lokalni mališani starosti 6-15 godina mogu se uključiti u akciju ,,Idi u džamiju 40 dana i uzmi bicikl kao poklon!” Akcija je organizirana uz podršku Duhovne uprave muslimana Krima u okviru projekta ,,ovisnost o džamiji''. Od 17. juna do 27. jula svako dijete koje dođe na namaz će dobiti bodove. Tako sabah donosi 10 bodova, podne 3 boda, ikindija 4 boda, akšam 3 boda,a  jacija namaz 10 bodova. Nakon 40 dana, osoba s najvećim brojem bodova dobija bicikl kao poklon, ali će i svi ostali učesnici akcije dobiti poklone.''
Dova
Allahu moj, učvrsti naše saffove i učini nas redovnim i iskrenim klanjačima koji Ti ibadete iskreno, skrušeno i s ljubavlju! Amin!
Molimo Te Gospodaru, podari nam poštovanje do naših džamija i do onih koji nas pravim putem vode. Volimo džamiju radujmo se petku i džumi namazu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu.
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام  و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم : إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان, و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي, يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir,Sahihul Buhari,Fikhul ibadat, Muhamed Seid Serdarević.

Nijaz Salkić

26.11.2019.

VUNENEN ČARAPE PRIGLAVCI

Nijaz SALKIĆ


Ima nešto lijepo u nas. Lijepi su nam običaji, lijepi su nam krajevi iz kojih dođosmo, lijepi su nam preci od kojih otpadosmo, lijepe su nam avlije po kojima cvijeće sadismo, lijepi su nam sokacu po kojima ašikovasmo. Bošnjake život nije mazio u proteklih 200 stotine ljeta. Protjerivani sa ognjišta, potiskivani i stiskani, pokušali smo bar običaje i kulturu da sačuvamo. Dobri Bošnjani su bar odjeću pokušali čuvati, ponosno su nosili čakšire od sukane vune i šalvare čiji je kvalitet odgovarao statusu u društvu.
Čestite Bošnjanke su u seoskim područjima nosile dimije od ,,aladže” i ,,šamaladže”- pamučne ili svileno prugaste tkanine, od materijala tamnocrvene ili tamnoplave i bijele boje. Bošnjakinje su same šile svoje haljine, ženske ječerme i kratke ili duge anterije a neke dijelove su pravile i zanatlije - terzije i abadžije. Bošnjaci i Bošnjanke su kroz vijekove sačuvali kulturu pletenja džempera, pulovera, kapa, rukavica a najviše su razvili umijeće pletenja čarapa-priglavaka.
Vuna je tijesno povezana sa životom Bošnjaka. Naša domaja Bosna i Hercegovina i Sandžak, bili su naša domaja i stanište autohtonih bosanskih konja, autohtonog psa Baraka i pitomih ovaca. Od ovčije vune Bošnjanke i Bošnjaci su pleli zdrave, čvrste, tople i predivne čarape. Na njihovim šarama zavidjeli su nam komšije preko Une i Save i Drine, i često naše mustre posvajali i usvajali kao svoje. Komšije su nam krali i uzorke i šare sa čuvenih bosanskih ćilima, koje su naše Bošnjakinje tkale na stanovima koji su krasili zidove u skoro svakoj našoj seoskoj kući.
Čarape su pleli jednako uspješno i Bošnjakinje i Bošnjaci. Radili su to na prelima, sijelima, baš kao čobani čuvajući ovce, na strništima, planinskim proplancima, prevojima i livadama. Tradicija pletenja se i danas nastavlja. I dalje se pletu čarape i priglavci u selima, naseljima i čaršijama u kojima obitavaju autohtoni i predivni ljudi Bošnjaci i Bošnjakinje.
Zato, kada naiđete na Bošnjaka ili Bošnjakinju koji vam nude prelijepe vunene čarape, kupite ih i zahvalite im što održavaju ovčiji fond u našoj domaji a ujedno se pletenjem i prodajom čarapa prehranjuju i održavaju ostanak i opstanak u teškom vremenu koje prati Bošnjake i Bošnjakinje u domaji Bosni i Hercegovini i Sandžaku.   
Upamet!

25.11.2019.

DAR POKLON

Nijaz SALKIĆ

Ima nešto što čovjeka obara s nogu, što ga spušta na zemlju, što je poput otrova iz usta zlotvora,  to je ružna i zajedljiva riječ. Opet, lijepa riječ je voda žednom, kruh gladnom, utjeha izgubljenom. Ružna riječ je poklon čovjeka zlog, a lijepa riječ je dar insana dobrog.
Poznavao sam hadžiju Mehu koji mi je jednom iz pune košare, podario šaku trešanja. Kada smo izlazili sa akšam namaza stari Hasan bi drhtavom rukom napipao kolutić ,Pez' bonbone i pružio mi da to pojedem. Ahmo bi po izlasku iz Sabaha često me pozivao kući na maslanicu, znao bi mi na rastanku dati dunja (tunja).
Najdraži su mi pokloni od onih koji me poštuju. Dobio sam po drugi put rahat lokum iz Makedonije, rahatluk volim. Moj prijatelj je čuo da su mi drage vunene čarape (priglavci), evo veli, uzmi da ti noge ne zebu. Opet drugi prijatelj je čuo da volim brašno iz vodenice, pa je iz Zavidovića donio par kilograma za hljeb i maslanicu.
Posebnu vrijednost imaju pokloni-uspomene. Iza majke rahmetli mi je ostala deka koja je široka i duga preko 2 metra. Jedna strana je zimska a druga ljetnja. Ja to čuvam i pazim s posebnom ljubavlju. Od rahmetli babe sam naslijedio kauč na kojem su on i majka sjedili i ponekad spavali. Očistio sam kauč, mada imam novih dvosjeda i trosjeda, kauč čuvam baš kao i par knjiga i predmeta od oca.

Upamet!

22.11.2019.

MIMBERA - AKŠAM NAMAZ

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ وَنَعُوذُ بِاللَّهِ
 مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا ارْكَعُوا وَاسْجُدُوا وَاعْبُدُوا رَبَّكُمْ وَافْعَلُوا الْخَيْرَ لَعَلَّكُمْ تُفْلِحُونَ
صدق الله العظيم
S imenom Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
Hvala Allahu Uzvišenom koji robovima Svojim namaz propisa, da Ga veličaju i Njegovu milost, nagradu, pomoć, uputu i zaštitu preko namaza pridobivaju. Salavat i selam od srca, iskreno, s ljubavlju, poslaniku Muhammedu šaljemo i učimo.
A zatim, danas je petak, 22. novembar 2019., ili  25. rebiu-l-evvel, 1441. godine. Ovo je 12. džuma u novoj hidžretskoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Ikindija namaz', a današnja je, ,Akšam namaz.'
Uzvišeni Allah kaže: ,,O vjernici, namaz obavljajte i Gospodaru svome se klanjajte, i dobra djela činite da biste postigli ono što želite.“ (EI-Had­ždž,77)
Cijenjeni džemaate!
- Kada je namaz na prvom mjestu, i druge stvari se poredaju u životu. Kvalitet vjerovanja mjerimo voljom do namaza, redovnost, tačnost, smirenost u klanjanju namaza. Analiza namaza pokazaće nedostatke ili uspjehe.
- Znajmo da je najsretnije, najslađe, najslobodnije, najspokojnije, najbereketnije čovjekovo vrijeme je vrijeme potrošeno u namazu. Kada sami klanjamo, klanjajmo malo duže, i ne ponašajmo se u namazu, da izgleda onom ko nas sa strane posmatra, da želimo ,,što prije pobjeći od Allaha.''
Imam Gazali u djelu ,,Kešfi Kulub'' tumeči slijedeći hadis navodi:
- ,,Ko namazu ukaže potrebnu pažnju i obavlja ga kako dolikuje, Uzvišeni Allah će mu pokloniti petero:
- Otklonit će mu siromaštvo
- Učinit će ga sigurnim od kaburske patnje
- Knjigu djela će mu dati u desnu ruku
- Preko sirat ćuprije će proći poput munje
- Ući će u džennet bez polaganja računa 
- Ko zanemari i ostavi namaz ili ga olahko shvati, Allah će mu dati 14 kazni. Od toga je pet na dunjaluku, tri u trenutku smrti, tri u kaburu i tri nakon kabura.
- Kazne na dunjaluku su:
- Podignit će mu bereket iz života
- Sa lica će mu uzeti znak (svjetlo) koji je svojstven dobrim ljudima
- Neće imati koristi ni od jednog djela
- Neće mu se primiti dova
- Neće imati mjesto u dovi dobrih Allahovih robova
- Kazne u trenutku smrti:
- Umirat će ponižen
- Ispustit će dušu gladan
- Umrijet će žedan toliko da ga ne bi napojila ni sve vode svijeta
- Kazne u kaburu:  
- Kabur će ga stijesniti tako da će mu kosti prolaziti jedna kroz drugu
- U kaburu će biti vatra u kojoj će danonoćno gorjeti
- U kaburu će biti velika zmija koja će mu reći: ,,meni je Gospodar naredio da te tučem od sabaha do izlaska sunca, od podne namaza do ikindijskog vakta, od ikindije do akšama, od akšama do jacije, od jacije do zore'' i to će trajati sve do kijametskog dana.
- Kazne na mahšeru nakon kabura:
- Polaganje računa biće teško
- Susret će se sa Allahovom srdžbom
- Ući će u džehennem''
- Oni koji se se htjeli poučiti, pitali su zašto se u akšama prvo klanja farz?
Muhammed, a.s., odredio je vaktove pojedinih namaza, raspored farzova i sunneta i način klanjanja. Što se tiče akšama, u više hadisa je preporučio da se klanja odmah, čim vakat nastane. Po našem mezhebu preporučeno da se akšam klanja odmah po nastupu vaktije, dakle, u prvom vaktu.
- Pitanje: Da li je istina da je u akšamsko vrijeme najviše prokletih šejtana vani? Da li zbog toga nije preporučljivo izlaziti vani osim ako baš moramo, ili ako hoćemo na akšam-namaz ili se to odnosi možda samo na djecu?
- Odgovor: Mišljenja smo da se to odnosi na sve, s tim da su djeca podložnija negativnom utjecaju tog vremena i svega što ono nosi sa sobom. Naravno, u slučaju potrebe, nema zapreke da osoba bude vani u to vrijeme. Ovo treba razumjeti kao upozorenje na osjetljivost tog vremena, da se u atmosferi u vrijeme akšama dešavaju promjene koje mogu negativno utjecati na ljude, posebno one osjetljivije i podložnije  utjecaju, poput djece.
- Akšamski namaz je u vrijeme kad je Allah primio Ademovo a.s. pokajanje i koji god vjernik klanja ovaj namaz, nadajući se nagradi, pa zatraži nešto od Allah, Allah će mu to dati.
- Akšamski farz se zanijjeti: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte fardi-l-magribi, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. 
- Na prvom rekatu učimo subhaneke, eūzu, bismillu, fatihu i sūru.
- Na drugom rekatu učimo bismillu, fatihu i sūru.  
Na prvom sjedenju učimo ettehijjātu.
Na trećem rekatu učimo bismilu i fatihu.
Na drugom sjedenju učimo ettehijjātu, salavate i dove, te predamo selam.

- Akšamski sunnet se zanijjeti: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte sunneti-l-magribi, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber.
Na prvom rekatu učimo subhaneke, eūzu, bismillu, fatihu i sūru.
- Na drugom rekatu učimo bismillu, fatihu i sūru. 
Na sjedenju učimo ettehijjātu, salavate i dove, te predamo selam.
- Na sabahskim i akšamskim sunnetima Poslanik s.a.v.s. bi na 1. rekatu najčešće učio suru Kafirun a na 2. rekatu suru Ihlas.
- Nijedan ummet nije izdržao i ustrajao u obavljanju namaza, kako navodi Musa, a.s: „Bilo im je naređeno samo dva namaza pa ga nisu održali!“ – što ukazuje na veličinu, snagu i prednost ovog ummeta.
- Namaz je ključ za rješenje svih problema kod pojedinaca, zajednica i problema u svijetu – ako se obavi istinski. Evo primjera istinskog klanjača: „Ahmed ibn Hanbel, poznati učenjak i pobožnjak, na traženje nekih ljudi da pomogne čovjeku opsjednutim od strane džina, šalje svoju papuču da udare opsjednutog čovjeka, kako bi uz Allahovu dozvolu, džin napustio mjesto boravka, pa kada se to i dogodi, džin reče: „Da je Ahmed ibn Hanbel rekao da se iselimo iz Iraka, mi bismo to učinili.“ – zbog snage imana i pouzdanja ovog alima, njegove iskrene veze sa Allahom putem namaza.
- Ebu Katade, radijallahu anha, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Najveći kradljivac je onaj koji krade od svog namaza”. Neko upita: ,,O Allahov Poslaniče, kako je moguće da neko krade od svog namaza?'' Odgovorio je: ,,Ne upotpunjavajući propisno ruku i sedždu.” (Ahmed i Hakim)
Dova
Molimo Te Gospodaru daj da dođemo na duhovni nivo dostojan iskrenog mu’mina. Daj nam snagu, upornost i neophodni sabur na putu do dženneta. Amin!
Molimo Te Gospodaru, podari nam poštovanje do naših džamija i do onih koji nas pravim putem vode. Volimo džamiju radujmo se petku i džumi namazu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu.
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام  و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم : إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه.
21.11.2019.

AMANET


„I Ibrahim ostavi u amanet sinovima svojim a i Jakub: ,,Sinovi moji, Allah vam je odabrao pravu vjeru, i nipošto ne umirite drugačije nego kao muslimani!” (El-Bekare, 132)
Ibrahim, alejhi selam, nije bio obični čovjek, bijaše to od Allaha odabrani poslanik ljudima. Poslanik koji je svoj narod pozivao da se ostave kipova i prihvate obožavanja Jednog i Jedinog Gospodara – Allaha.
Ibrahim je onaj čovjek kojeg je Allah pomogao protiv nepravde svoga naroda. Kada je se njegov narod udružio da ga spale i ubiju samo zbog toga što je musliman, Allahova pomoć i pobjeda su došli pa vatra u kojoj su mislili zapaliti Ibrahima, umjesto da bude vrela i jaka, bi hladna i spasonosna. Ibrahim umjesto da izgori i bude spaljen osta živ i zdrav. To je taj čovjek koji je sa svojim sinom Ismailom kasnije  gradio i sagradio Kabu – najsvetije mjesto kod nas muslimana.
Svojim sinovima je ostavio testament, vasijjet, oporuku da imaju na umu svoj vjerski identitet. Odnosno da znaju da im je Allah odabrao da im vjera islam bude. Onaj ko je svjestan svoje vjere on je neće nikada napustiti. Zato Ibrahim i kaza i ne umirite nikako drugačije nego muslimani.
Arapska riječ emānet u sebi sadrži više značenjskih nijansi koje je teško, zapravo, nemoguće prevesti ili izraziti jednom riječju u bosanskome jeziku. Naime, ona znači: pouzdanost, vjernost, poštenje, povjerenje, vjera, vjerovanje, amanet. No i pored ove značenjske opširnosti riječi emānet, u tradiciji muslimana Balkana dobro je poznato, premda smatramo, u jednom suženom poimanju, šta ona znači i koji je njezin smisao.
O tome kolika je važnost emaneta i koliko je on neraskidivo povezan sa vjerom (imanom) vidimo iz sljedećih Vjerovjesnikovih, a.s., riječi: ,,Nema vjera onaj ko nema emaneta, niti ima vjere onaj ko ne poštuje dogovore'' (Ahmed). Dakle, emanet je sastavni dio vjere i kao takav uvjet postizanja spasa na Ahiretu.
Jedan od emaneta jesu i stvari povjerene na čuvanje do određenog roka. Božiji Poslanik, a.s., prije poslanstva imao nadimak El-Emīn (Povjerljivi), da je prilikom hidžre ostavio svoga amidžića Aliju b. Ebi Taliba u Mekki kako bi on mušricima vratio stvari koje su mu bile povjerene na čuvanje. Povjerenje se na izdaje zarad bilo kakve koristi, interesa ili ljudi!
Posebna vrsta emaneta jeste čuvanje tajne sa nekoga skupa, tj. da se neka tajna ne širi ili da se vijesti sa toga skupa ne razglašavaju. No ako je riječ o skupu na kome se priprema izvršiti zločin ili nepravda prema drugima, tada je musliman dužan učiniti sve kako bi to spriječio.
Kada se jedan čovjek povjeri drugom čovjeku. Allahov Poslanik, a.s., kaže: ,,Kada jedan čovjek nešto govori drugom čovjeku pa se okrene (oko sebe), to postaje emanet'' (Ebu Davud).
Jedan čovjek dođe da upita Božijeg Poslanika, s.a.v.s.: ,,Kada će nastupiti Sudnji dan?'' ,,Kada nestane emaneta, očekuj Sudnji dan''. ,,Kako nestaje emanet? – upita ovaj čovjek. ,,Kada se stvari povjere ljudima koji za njih nisu sposobni, očekuj Sudnji dan'' (Buhari).
U suženom značenju amanet se danas upotrebljava u slijedećim značenjima:
- Povjeravanje nekome na čuvanje nekog dobra, novca, nekretnina, pokretnih stvari...
- Amanet je i zadnja želja čovjeka da neko vodi računa o nečemu, što iza njega ostaje.
- Vjerenički prsten kao zaruka djevojci da bude vjerna.
Moja dobra majka Halima mi je u amanet ostavila riječi: ,,Dok si nek' si.''

Literatura: Almir Fatić,Emanet,Imam.ba,oporuka Ibrahima i Ja'kuba a.s.
 

Nijaz Salkić

15.11.2019.

MIMBERA - IKINDIJA NAMAZ

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ وَنَعُوذُ بِاللَّهِ
 مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
حَافِظُوا عَلَى الصَّلَوَاتِ وَالصَّلَاةِ الْوُسْطَىٰ وَقُومُوا لِلَّهِ قَانِتِينَ
صدق الله العظيم
S imenom Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
Allahu moj, hvala Ti u broju onih koji Te hvale, i hvala Ti u broju onih koji Te ne hvale, i hvala Ti onako kako voliš da budeš hvaljen! Allahu moj, blagoslovi Muhammeda u broju onih koji donose salavate na njega, i blagoslovi Muhammeda u broju onih koji ne donose salavate na njega, i blagoslovi Muhammeda onako kako Ti voliš da se donose salavati na njega!
A zatim, danas je petak, 15. novembar 2019., ili  18. rebiu-l-evvel, 1441. godine. Ovo je 11. džuma u novoj hidžretskoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Podne namaz', a današnja je, ,Ikindija namaz.'
Cijenjeni džemaate!
Allah dž.š. kaže: „Redovno namaz obavljajte, naročito onaj krajem dana, i pred Allahom ponizno stojte.“ (El-Bekare, 78)
Obaveza namaza se veže za noć mi'radžsku u kojoj je Muhammed, a.s., posjetio svoga Gospodara prošavši sedam kata nebesa, sve do Sidretu-l-Muntehaa i Kab-i-Kavsejna. Allah dž.š., je tada prvobitno naredio obavljanje pedeset dnevnih namaza, da bi ih zbog Muhammedovog, a.s., molbe (a na savjet Musāa, a.s.) smanjio na pet obećavši da će njih pet vrijediti kao pedeset. Danas govorimo o ikindiji namazu. U fikhu se za ikindiju upotrebljava termin el-asr, odnosno salatu-l-asr. El-Asr-Vrijeme je ime i 103. kur'anske sure koju mnogi učenjaci smatraju jednom od najvažnijih i najsadržajnijih kur'anskih sura uopće.
Autoriteti tradicionalne orijentacije smatraju da se 238. ajet sure El-Bekare odnosi na ikindiju. Ajet glasi: „Čuvajte namaz, naročito srednji namaz, i pred Allahom ponizno stojte!“ Salatu-l-vusta ili srednji namaz spomenut u ajetu je ikindija. Svaki namaz obavljen u njegovo vrijeme je, prema hadisu, ,,najbolje i Allahu najdraže djelo''.
Ovim ajetom se naglašava čuvanje ikindije, zbog vremena ovog namaza koji počinje od zadnje trećine dana i traje do zalaska sunca. To je svakako vrijeme kada svaki čovjek uslijed zauzetosti u dovršavanju svojih poslova i dnevnih obaveza olahko propusti obavljanje ovog namaza ili njegovo klanjanje odgađa sve do pred zalazak sunca, kada nastupa akšam namaz. I jedna i druga situacija za vjernika, muslimana, mogu biti ,,pogubne''.
Izostavljanje ikindije opisano je u hadisu kojeg bilježi Buhari: ,,Uranite (požurite) sa ikindijom, jer ko izostavi ikindiju propalo mu je djelo.'' Objašnjavajući propadanje djela zbog neobavljanja ikindije učenjaci zastupaju jedno od tri mišljenja: prvo, gubitak nagrade koju stječe klanjač ikindije, drugo, poništenje djela tog dana u kojem je ikindija bezrazložno ostavljena i treće, poništenje djela ne treba shvatiti doslovno već kao ukazanje na važnost same ikindije i opasnosti njenog izostavljanja. U prilog tome navodi se slijedeći hadis kojeg bilježi Buhari: ,,Onaj koga prođe ikindija namaz kao da je izgubio svoju porodicu i svoj imetak''.
Pokuđeno je odgađati klanjanje ikindije namaza osim u nuždi. Slušali smo da se u vrijeme klanjanja ikindije u džematu, vrši ,,smjena meleka dana i noći'' čija je dužnost da borave u džamijama i Allaha Uzvišenog izvijeste o klanjačima. Oni se, pohvalno izjašnjavaju o onima koje su u džamijama zatekli i koje su iza sebe ostavili.
U ikindijsko vrijeme, mekruh-pokuđeno je spavanje i klanjanje nafila (u nekim predajama o čijim su vjerodstojnostima mišljenja podijeljena. Glede spavanja navodi se hadis Muhammeda, a.s., u kojem se kaže da za eventualnu ludost koja zadesi čovjeka koji spava u ikindijsko vrijeme ne treba kriviti nikog drugog osim sebe. Glede pokuđenosti klanjanja nafile nakon ikindijskog farza) ukazuje i naš alim Muhamed Seid Serdarević u Fikhu-l-ibadatu.
Ikindija namaz ima osam rekata i to četiri rekata sunneta i četiri rekata farza. Ikindijski sunnet se zanijjeti: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte sunneti-l-‚asri, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. Na stajanju prvog rekata prouči se: Subhaneke, Eūza, Bismille, Fatiha i sūra. Na stajanju drugog rekata uči se: Bismilla, Fatiha i sūra. Nakon prvom sjedenju se prouči: Et- tehijjātu i salavati. Na stajanju trećeg rekata uči se: Subhaneke, Eūza, Bismilla, Fatiha i sūra. Na stajanju četvrtog rekata uči se: Bismilla, Fatiha i sūra. Na drugom sjedenju se prouči: Et- tehijjātu, salavati i dova, te se preda selam.
Ikindijski farz se zanijjeti: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte fardi-l-'asri, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. Na stajanju prvog rekata uči se: Subhaneke, Eūza, Bismilla, Fatiha i sūra. Na stajanju drugog rekata uči se: Bismilla, Fatiha i sūra. Na prvom sjedenju se prouči Et- tehijjātu. Na stajanju trećeg i četvrtog rekata uči se Bismilla i Fatiha. Na drugom sjedenju se prouči: Et- ehijjātu, salavati i dova, te se preda selam.
Kazuju da je bila velika suša 1941. i 1942. godine u podmajevičkim mjestima. Narod je tražio da se učini kišna dova. Dova je organizovana u jednom većem džematu, tako što su se imami i narod okupili na obližnjem brdu. Jedan od uglednih imama je dovio, a masa od prisutnih ljudi, žena i djece su aminali. Prema sjećanjima učilo se na 7 hiljada kamenčića, na svaki kamenčić se po tri puta učila sura Ihlas i kišna dova. Dovilo se sa obrnutim dlanovima prema zemlji,  ljudi su učili i pogledali oblake i kišu. Potom je najuglednijii od imama održao vaz i pitao prisutne, da li ima među njima neko ko nikad u svom životu nije propustio ikindijski farz. Javio se jedan omanji čovjek, pa su mu rekli da on prouči dovu za kišu, pa je on dovio a narod amin govorio. Poslije se džematile klanjala ikindija namaz. Prema kazivanju prisutnih, nisu ni sklanjali ikindiju, Allah je dao da se  spustila obilna rahmet kiša. Mnogi su se poslije raspitivali za tog čovjeka ko je, šta je, i odakle je, i bilesim, pitali se, kako to da nikad u životu nije ispustio ikindiju namaz.
Dova
Molimo Te Gospodaru daj nam da dođemo na duhovni nivo dostojan iskrenog mu’mina. Daj nam snagu, upornost i neophodni sabur na putu do dženneta. Amin!
Molimo Te Gospodaru, podari nam poštovanje do naših džamija i do onih koji nas pravim putem vode. Volimo džamiju radujmo se petku i džumi namazu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu.
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام  و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم : إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان, و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي, يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir,Sahihul Buhari, FIKH-UL-IBADAT, Muhamed Seid Serdarević.


Nijaz Salkić

08.11.2019.

MIMBERA - PODNE NAMAZ

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ وَنَعُوذُ بِاللَّهِ

 مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون

قال الله تعالى فى كتابه الكريم

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

أَقِمِ الصَّلَاةَ لِدُلُوكِ الشَّمْسِ إِلَىٰ غَسَقِ اللَّيْلِ وَقُرْآنَ الْفَجْرِ 

إِنَّ قُرْآنَ الْفَجْرِ كَانَ مَشْهُودًا

صدق الله العظيم

S imenom Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

Allahu moj, hvala Ti u broju onih koji Te hvale, i hvala Ti u broju onih koji Te ne hvale, i hvala Ti onako kako voliš da budeš hvaljen! Allahu moj, blagoslovi Muhammeda u broju onih koji donose salavate na njega, i blagoslovi Muhammeda u broju onih koji ne donose salavate na njega, i blagoslovi Muhammeda onako kako Ti voliš da se donose salavati na njega!

A zatim, danas je petak, 08. novembar 2019., ili  11. rebiu-l-evvel, 1441. godine. Ovo je 10. džuma u novoj hidžretskoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Sabah namaz', a današnja je, ,Podne namaz'.

Cijenjeni džemaate!

Allah dž.š. kaže: „Obavljaj propisane namaze kad sunce s polovine neba krene, pa do noćne tmine i namaz u zoru, jer namazu u zoru mnogi prisustvuju.“ (El-Isra’, 78)

Pet dnevnih namaza, kakve ih i danas klanjamo, naređeni su u noći Miradža, godinu i po prije hidžre. Međutim, namaz je bio prisutan još od početka objave, i kako se prenosi klanjala su se samo dva namaza u danu; sabah i akšam. Džebrail a.s. je još prilikom prenošenja prvih ajeta objave, odveo Poslanika s.a.v.s. u jednu dolinu gdje je na jednom mjestu udario nogom od tlo usljed čega je potekla voda kojom je prvo on, a.s. uzeo abdest a zatim rekao Poslaniku s.a.v.s. da to isto učini. Nakon toga je klanjao dva rekata namaza pokazavši Poslaniku s.a.v.s. kako se klanja namaz.  (Ibn Hišam, Siretu'n Nebi)

Znajmo ništa nije korisnije nego namaz na vrijeme klanjati. Neklanjanje namaza u njegovo propisano vrijeme, svodi ovu predivnu i korisnu vjersku aktivnost na puku formalnost. Čuvajmo se formalnosti, jer ko poslije namaza ne izađe bolji, kao da ga nije ni klanjao, rekao je Muhammed, a.s.

Zašto nam je namaz potreban i zašto ga svaki dan ponavljamo?  Ako je namaz stub vjere, a vjera stub života, onda zaključujemo, da je i namaz stub života.

Podne namaz ima deset rekata i klanjamo ga u tri dijela: sunnet ima četiri rekata, farz, četiri rekata i sunsunnet, dva rekata.

Sunnet zanijetimo: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte suneti-z-zuhri, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. Na stajanju prvog rekata učimo: Subhāneke, Euzu, Bismillu, Fatihu i sūru. Na stajanju drugog rekata učimo: Bismillu, Fatihu i sūru. Nakon drugog rekata sjednemo i proučimo Et-tehijjātu, pa ustanemo na treći rekat. Na stajanju trećeg i četvrtog rekata učimo: Bismillu, Fatihu i sūru. Nakon četvrtog rekata sjednemo se i proučimo: Et-tehijjatu, salavate i dovu, te predamo selam. Između sunneta i farza napravimo pauzu u kojoj proučimo 3x kulhuvallahu.

Farz zanijetimo: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte fardi-z-zuhri, edāen mustakbilel-kibleti Allāhu ekber. Na stajanju prvog rekata učimo: Subhaneke, Eūzu, Bismillu, Fatihu i sūru. Na stajanju drugog rekata učimo: Bismillu, Fatihu i sūru. Nakon drugog rekata sjednemo i proučimo Et-tehijjatu pa ustanemo na treći rekat. Na stajanju trećeg i četvrtog rekata proučimo bismillu i Fatihu. Nakon četvrtog rekata sjednemo i proučimo: Et-tehijjātu, salavate i dovu, te predamo selam.

Sunsunnet zanijjetimo: Nevejtu en usallije lillāhi te’ālā salāte sunsunneti-z-zuhri, edāen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. Na stajanju prvog rekata učimo: Subhaneke, Euzu, Bismillu, Fatihu i sūru. Na stajanju drugog rekata učimo: Bismillu, Fatihu i sūru. Nakon drugog rekata sjednemo i proučimo: Et- tehijjātu, salavate i dovu, te predamo selam. Poslije učimo zikr.

U vrijeme 60 tih godina uveliko se govorilo o evoluciji, jedna grupa turista je posjetila džamiju Sulejmaniju i tadašnjem Imamu Nafizu Čelebiju su postavljali pitanja. Neki su ga ispitivali šta misli o teoriji evolucije, da je čovjek postao od majmuna, a drugi su opet željeli znati zbog čega se u namazu stoji na kijamu, savija na ruku, pada na sedždu i slično.

Hadži Nazif Čelebi im odgovori ovako:

Mi u namazu prvo stojimo na nogama zatim se savijamo na ruku a potom padamo na sedždu a značenje toga je slijedeće:

Dok stojimo na kijamu pišemo harf elif prvo slovo imena prvog čovjeka Adema od kojeg smo svi postali.

Poslije se spuštamo na ruku, i time pišemo harf dal – drugo slovo imena našeg oca Adema a.s. I ostaje još mim, njega slikamo kada se spustimo na sedždu. Time svakim namazom tvrdimo da smo postali od Adema a.s. a ne od majmuna.

A ako pitate zbog čega glavu stavljamo na sedždu razlog je slijedeći: glava je najvredniji organ i ujedno organ koji upravlja cijelim tijelom, stavljajući je na tlo pred Gospodarem mi želimo reći: ,,Gospodaru naš, naš najvrjedniji dio tijela je naša glava. Pred tobom i glavu stavljamo na zemlju i time ti izražavamo zahvalnost i poštovanje. Da imamo išta vrjednije od glave, i to bi pred Tobom s ponosom spustili na zemlju. ''

Čuvši ovo vodič grupe reče: ,,U redu, u redu, dovoljno ste rekli..., ako nastaviš objašnjavati ubrzo ćemo svi stati na namaz.'' U tom trenutku jedan od turista se približi Hadži Nazifu Ćelebiju i upita ga: ,,Kada je slijedeći namaz? I ja želim klanjati sa vama, jer ibadet je upravo ovo što ste objasnili'' reče, izgovori šehadet i postade musliman.

Poslanik s.a.v.s. je rekao: ,,Uzvišeni Allah je robovima propisao pet dnevnih namaza i obećao da će svako onaj ko ih bude klanjao svaki dan, pridajući im potrebnu pažnju i obavljajući u potpunosti namaske ruknove, ući u džennet...'' (Nesai, Ebu Davud)

Na Sudnjem danu rob će prvo polagati račun za namaz. Ako taj račun lahko položi sve ostalo će biti lahko. I suprotno tome, ko u tome bude imao teškoća, sve će biti teško. Ostavljanje jednog namaza se ubraja u velike grijehe.

U jednom sohbetu Gavsi Sani k.s. kaže: ,,Biti sebeb da čovjek klanja barem jedan namaz znači izvaditi ga iz vatre. Koliko god je važno i veliko pružiti ruku i izvaditi iz vatre onog ko gori, isto toliko i još važnije je nekoga navesti da klanja namaz. Jer ko svjesno, zbog ljenosti propusti jedan namaz, ako mu Allah ne oprosti, kazna za to je, prema jednom rivajetu pet stotina godina a prema drugom sedamdeset hiljada godina džehennemske patnje.''

Veliki alim Abdullah Dehlevi u svom djelu Mekatibi šerife ovako kaže: ,,U namazu; na stajanju, na rukuu, sedždi i svim dijelovima namaza su sadržana razna stanja i duhovne ljepote. Svi ibadeti su sakupljeni u namazu. Učenje Kur'ana, tespih, salavati, istigfar i dova.

Drveće i biljke stoje na kijamu. Životinje su na rukuu. A nežive stvari na sjedenju. Onaj ko klanja namaz čini ibadet svega navedenog. ''

Isto tako na svakom nebeskom svodu se nalaze meleki koji klanjaju namaz. Jedni su na stajanju, jedni na rukuu jedni na sedždi. A Allah je ibadete svih tih meleka sakupio u jednom ibadetu čovjeka – u namazu.

Namaz je hedija noći miradža i ujedno miradž vjernika. Namaz je jedna vrsta lifta koja čovjeka podiže do visokih svjetova. Ko ne klanja namaz ostat će na najnižem dnu.

Ebu Zerr El-Gifari, r.a prenosi: U jednom od jesenskih dana izašli smo na ulicu sa Božijim Poslanikom sallallahu alejhi ve sellem kada je lišće opadalo. Sa jednog drveta su pale dvije grane. Lišće sa njih se odmah prosulo. ,,O Ebu Zerr! Kada rob iskreno obavlja namaz, grijesi mu spadaju kao lišće sa ovog drveta”. (Imam Ahmed).   

Dova

Molimo Te Gospodaru daj nam da dođemo na duhovni nivo dostojan iskrenog mu’mina. Daj nam snagu, upornost i neophodni sabur na putu do dženneta. Amin!

Molimo Te Gospodaru, podari nam poštovanje do naših džamija i do onih koji nas pravim putem vode. Volimo džamiju radujmo se petku i džumi namazu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu.

 

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام  و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم : إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان, و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي, يعظكم لعلكم تذكرون

 صدق الله العظيم 

Literatura: Tefsir ibni Kesir,Sahihul Buhari,Fikhul Ibadat', Muhamed Seid Serdarević, Psihologija namaza,Elharun Selimović,Elvir Duranović.

Nijaz Salkić

01.11.2019.

ODLAZE DRAGA I POZNATA LICA


Sjedim neki dan i razmišljam o prolaznosti svega. Sve se mijenja i prolazi, uključujući i nas ljude. Čitam i osluškujem koga više nema među nama. Svjestan sam da sa svakim poznanikom, dragim licem, čestitom dušom, koja se preseli na drugi svijet odlazi i dio mene. Navikao sam se na odlazak najbližih milih i dragih ali me iznenadi vijest da mi je prvi komšija u zgradi, umro'.   

Otišao je tiho Ramiz Tanjić, baš kao što je tiho govorio, nenametljivo hodao i skromno živio. Nemalo potom javiše da je preselio rođak Jakub u Sarajevu. Jakub koji me je kao dijete u trećem osnovne škole, obradovao prvim naliv perom, to je bilo onda kada je Jakub prvi put na odmor došao sa gradilišta iz Libije.

Otišao je i Muhamed ef. Ibrišimović, poznati imam iz Čelića. Imam kojeg su ljudi iz sela i čaršija ispod zelene Majevice željeli vidjeti na mevludima i čuti njegov lijepi i gromki glas. Nije bilo dženaze u Čeliću i okolici a da nije pozivan ovaj imam. Muhamed ef. i Ahmed ef. Abdurahmanović bi učili suru ,,La uksimu '' po pola, ako bi se zajedno našli na nekoj dženazi. Potrefio sam se na odmoru u rodnom kraju kada su javili da je preselio Muhamed ef., dženazu je predvodio čestiti hafiz Šemsudin Kavazović.

Nemalo izza toga javiše da je i čestiti hafiz Šemsudin Kavazović, blagi insan, uspješni domaćin i pčelar, uzoriti otac, vrijedni imam i daroviti muallim otišao. Sjećam se kada sam bio u Vjersko-prosvjetnoj komisiji (Predsjednik je bio cijenjeni Osman ef. Kavazović) i obilazeći više od 30 džemata na području Odbora IZ Brčko i Čelić, došli i u Maoču i hafiza Šemsudina ef. Kavazovića zatekli kao kakvog mladića, imama sa puno energije, osmjehnutog lica i očinskog rječnika. Zatekli smo velki broj djece u mektebu, vidjeli besprijekorno vođenu bilježnicu o pohađanju djece u mektebu, čistu učionicu. Najvažnije, mektepska djeca su mu bila na najvišem stepenu postignutog znanja. Hafiz Šemsudin je bio za primjer uspješnosti nama muallimima i nama imamima.

Javiše da je otišao i Ahmed ef. Abdurahmanović, imam, vaiz i zaštitni znak Čelića. Koliko je puta bio gost u džamiji u Vražićima dok sam bio imam u tom džematu. Bio je rado viđen i pomno saslušan vaiz.

Dok sam pisao ovaj tekst čuo sam za još imena ljudi koje sam poznavao a oni preselili. Eto ode i Mirsad ef. Mahmutović, plemeniti insan i dobra duša. Ne može čovjek ispisati sve one koji su nekada bili dio naših života.

Molim Uzvišenog Gospodara da im se svima smiluje i grijehe im oprosti uz želju da se i nas neko sjeti u dolazećem vremenu. Amin!

Nijaz Salkić




01.11.2019.

MIMBERA - SABAH NAMAZ


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ وَنَعُوذُ بِاللَّهِ
 مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَ سَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَقَبْلَ الْغُرُوبِ
صدق الله العظيم
S imenom Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
Allahu moj, hvala Ti u broju onih koji Te hvale, i hvala Ti u broju onih koji Te ne hvale, i hvala Ti onako kako voliš da budeš hvaljen! Allahu moj, blagoslovi Muhammeda u broju onih koji donose salavate na njega, i blagoslovi Muhammeda u broju onih koji ne donose salavate na njega, i blagoslovi Muhammeda onako kako Ti voliš da se donose salavati na njega!
A zatim, danas je petak, 01. novembar 2019., ili  04. rebiu-l-evvel, 1441. godine. Ovo je 9. džuma u novoj hidžretskoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Tejemmum‘, a današnja je, ,Sabah namaz.'
Cijenjeni džemaate!
Allah dž.š. kaže: ,, …. i veličaj Gospodara svoga i zahvaljuj Mu prije sunčeva izlaska i prije zalaska.'' (Kaf,39).
Nema ni jednog novog dana, ni radnog ni neradnog,  ni običnog ni posebnog a da ne razmišljamio kako sebi i svojoj porodici obezbijediti nafaku i bereket. Ustajemo i radimo, trošimo i štedimo, Boga molimo da dugo radimo i puno zaradimo, da sebi i svojoj porodici normalan život obezbijedimo i da bar nešto iza sebe ostavimo.
Prvi koji je klanjao sabah namaz bio je Adem a.s. Poslanik, s.a.v.s., je rekao: ,,Dva rekata sabahskog sunneta bolja su od Dunjaluka i svega što je na njemu.'' (Muslim) A tek za farz sabaha!!!  U suri El-Fedžr (Zora), prvi ajet glasi: ,,Kunem se zorom!'', a posljednji, trideseti ajet, glasi: ,,I uđi u Džennet Moj!'', Iz ovog vidimo vrijednost ustajanja na sabah namaz.
Ebu Hurejre, koji kaže da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Šejtan svakome od vas u toku noći sveže tri čvora iznad glave i na svakom piše: ‘Spavaj, duga ti je noć!’ Ako se čovjek probudi i spomene Allahovo ime, razveže se jedan čvor, ako ustane i abdesti, razveže se i drugi čvor, a ako klanja sabah-namaz razveže se i treći čvor. U tom slučaju, čovjek ustane horan, raspoložen i marljiv, a ako ne klanja sabah-namaz, onda ustane neraspoložen, mrzovoljan i lijen.” (Imam Buhari)
Poznati islamski učenjak Omer Abdul Kafi, spominjući vage i mjerila na osnovu kojih se mjeri naša pripadnost i privrženost islamu, u jednom svom predavanju rekao je: ,,Sabah-namaz je dnevna vaga svakog muslimana, džuma namaz je sedmična vaga, ramazanski post, godišnja, a hadž je životna vaga muslimana.”
Džundub ibn Sufjan prenosi da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Ko klanja sabah-namaz, on je pod Allahovom zaštitom.” (Imam Muslim)
Vrijeme klanjanja sabaha, islamski učenjaci po tom pitanju imaju dva mišljenja, Hanefijski pravnici navode hadise i tvrde da je bolje klanjati na početku a drugi vele da je bolje pri kraju sabahskog vremena.
Evo hadisa koji zadovoljava oba mišljenja. Mu’az b. Džebel r.a., kaže: Kada me je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao u Jemen, rekao mi je: „O Mu’aze, u zimskom periodu klanjaj sabah-namaz s početka vakta, u mraku, i oduži s učenjem onoliko koliko ljudi mogu podnijeti, i nemoj im dosađivati, a u ljetnjem periodu, sabah-namaz klanjaj u osvitu zore, jer je noć kratka, i ljudi spavaju, pa im odgodi namaz kako bi mogli da stignu!“ (Šerhul-Sunneh, el-Begavi, 2/199)
Poslije sabaha je lijepo na mjestu klanjanja sve do izlaska sunca provesti vrijeme u učenju Kur'ana, salavata i dova. Lijepo je učiti dio sure el-Hašr. Bismullahirrahmannirrahim Huvel-lahul-lezi la ilahe illa huve `alimu-l-gajbi veš-šehadeti huver-rahmanur-rahim. Huvel-lahu-lezi la ilahe illa huve-l-meliku-l-kuddusus-selamu-l-mu`minu-l-muhejminu-l-`azizu-l-džebbaru-l-mutekebbiru subhanal-lahi `amma jušrikun. Huvel-lahu-l-haliku-l-bari`u-l-musavviru lehu-l-esma`u-l-husna jusebbihu lehu ma fis-semavati ve-l-erdi ve huve-l-`azizu –l-hakim, pa proučiti 99 lijepih Allahovih imena.
Ili ovu dovu: Elhamdulillah, Elhamdulillah, El hamdulillah!
Allahumme salli ala muhammedin ve ala ali Muhammed.
Allahu, Allahu, Allahu, Gospodaru, Bože, Stvoritelju, smiluj mi se, čuj me, moju molbu primi, mene i sve moje pod okrilje Svoje neizmjerne milosti i zaštite uzmi. Pomiluj me i um mi prosvijetli.
Allahu, Gospodaru nebesa i zemlje i svega što je među njima, Ti sa svim stvarima najmudrije upravljaš.
Allahu, Gospodaru svemira, Gospodaru svjetova, Gospodaru vijekova, Gospodaru Sudnjeg dana, Gospodaru sudbine, Allahu smiluj mi se, uslišaj molbu koju jedino Tebi upravljam, jedino se Tebe bojim, Jednoga Tebe obožavam, Jedinom se Tebi utječem i molim, Jedinom se Tebi obraćam i klanjam.
Allahu uslišaj mi molbu koju jedino tebi upravljam, jer jedino Tebe za pomoć i zaštitu molim. Kome Ti svoju pomoć i zaštitu pružiš, ničija mu druga ne treba, kome Ti uskraćuješ, ničija mu druga ne može pomoći.
Allahu, smiluj mi se, uslišaj moju molbu, upravi mene i sve moje putem pravde, istine, strpljenja, i upravi nas Allahu putem kojeg si Ti obilježio i daj nam Allahu snage da ustrajemo na Tvom putu, i učvrsti nas i okrijepi u lijepom dinu islamu i imanu, i mene i potomstvo moje, i potomstvo moga potomstva.
Allahu sačuvaj mene i svakoga moga nesreće, dušmana, bolesti oskudice, lijenosti i gladi.
Allahu sačuvaj mene i sve moje svake štete, sramote, poniženja i oskudice. Allahu ne rastuži me, Allahu, obraduj me, Allahu ispuni moje srce veseljem i radosti, zahvalnosti, plemenitosti, pobožnosti, poniznosti i strpljenjem.
Allahu, očisti moje srce od zlobe i pakosti, od bola i tuge, straha, zavisti i propasti. Allahu, oprosti mi, griješan sam i slab sam, i ne ostavi me bez Tvoje pomoći.
Allahu, daj mi vlast nad mojim dušmanima, bili oni javni ili tajni, svjesni ili nesvjesni, vidljivi ili nevidljivi, jaki ili slabi, bili oni ljudi ili džini, šejtani ili životinje, bolesti, slabosti ili strasti.
Allahu umnoži broj mojih iskrenih prijatelja, ojačaj ih i daj im vlast, smanji broj mojih neprijatelja, oslabi ih i oduzmi im vlast.
Allahu pomozi dobroga, pravednoga i onoga koji je hairli i koji se bori na Tvome putu. Allahu, sačuvaj me zla i nesretna mjesta, zle i nesretne nakane, zla i nesretna društva, dušmana i dušmanskih ruku i spletaka. Amin!
Poslije učenja ove dove prouči se po tri puta:
Kulhuvallahu, Tebbet jeda, Iza džae, pa reći:
Allahu, zahvaljujem Ti se na protekloj noći, Allahu učini mi dan koji mi sviće sretnim i ne dozvoli da se u toku ovoga dana zasnuje ili dogodi protiv mene kakva tegoba i muka, šteta ili sramota. Amin!
(Onda pasti na sedždu i proučiti 3x: Hasbunallahu ve ni'mel vekil)
U jednom mutevatir hadisu se navodi: ,,Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., napravljen je minber. On bi, inače, petkom (dok bi držao hutbu) stajao na jednom panju u mesdžidu i kada je postavljen prvi minber, Allahov Poslanik, s.a.v.s., je došao da održi hutbu i u trenutku kada je prolazio pored panja prema minberu, panj je zacvilio i počeo jecati poput jecanja djeteta koje zašuti kada začuje učenje Kur’ana ili zikr.” U jednoj od predaja ovog hadisa, nakon njegovog navođenja, Hasan el-Basri je rekao: ,,Preče je da vi čeznete za Resulullahom, s.a.v.s, nego panj!!!”
Dova
Molim Te Gospodaru daj nam da dođemo na duhovni nivo dostojan iskrenog mu’mina. Daj nam snagu, upornost i neophodni sabur na putu do dženneta. Amin!
Molimo Te Gospodaru, podari nam poštovanje do naših džamija i do onih koji nas pravim putem vode. Volimo džamiju radujmo se petku i džumi namazu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu.

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام  و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم : إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان, و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي, يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir,Sahihul Buhari, FIKH-UL-IBADAT, Muhamed Seid Serdarević.

Nijaz Salkić
RODNA GRUDA
<< 11/2019 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930


BOSNA U FILMU I SLICI













DOMAĆA LITERATURA
NE ZASTIDI SE
Nemoj se nikada zastidjeti svoje majke i njenih dimija! Ne stidi se bosanske sinije, ni bošče iz svoga djetinjstva, tevsije demirlije, bakrenog abdesnog ibrika, đuguma! Ne stidi se nanine sehare, niti svoje iz djetinjstva avlije, ni kuće čardaklije.
Ne stidi se naših tijesnih šefteli sokaka i osunčanih cvijetnih bosanskih čaršija. Ne stidi se i pamti babine tihe eglene i nanine šarene šamije; djedove žute hadžijske abanije. Ne stidi se ni amidžinog crvenog, u desno naherenog, fesa.
Nikada se ne zastidi avlijskog prošća i tarabe, žutog u avliji duda, drvenog ahara i kućnog mutvaka.
Ne zastidi se sestrine suze kada te je ispraćala u Hrvatsku, Sloveniju, Ameriku i Australiju.
To je, Allahov robe, tvoja dimenzija, tvoj ukras i biser, tvoje blago. To je ono što nam je ostalo od naših pradjedova, dobrih Bošnjana.
Ne zastidi se, Božiji robe, strinine rešedije, nutme, halebije, gurabije, ćetenije, kvrguše, kljukuše, dilje, sutlije, pelteta i zerdeta! To je, Bošnjo, tvoja koda, kojom te je Uzvišeni označio i odredio, zacrtao ti sudbinu da se rodiš u najljepšoj zemlji i đulistanu dunjalučkom, u Zemlji Bosni.
Ne zastidi se, Bošnjo, dajdžinih šalvara kada ih obuče i krene u svoju mahalsku džamiju. Te šalvare su dio tebe, a i ti si dio njih. Iz šalvara si i ti izašao. I nikad se ne nasmij kada ugledaš Bošnju da ih je obukao. Znaj dobro, šalvare jesu dio tebe i ti si dio njih, iz njih si izašao.
Ne zaboravi, Bošnjo, u dalekom svijetu, na cvijeće naše; zambak, sabljicu, hadžibeg, kalanfir (karanfil), majčinu dušicu, bosiljak, sekaik... Pokraj tog cvijeća si uvijek prolazio vraćajući se sa puta, dolazeći u svoju avliju iz džamije, škole, njive, dolazeći poslije igre sa djecom na livadi...
To cvijeće te je uvijek dočekivalo pored avlijske staze, ograđeno okrečenim kamenjem, a svojim mirisima ti je iskazivalo najljepšu dobrodošlicu.
Ne zaboravi, Allahov insanu, gdje god bio, šta god bio, ma koliko se trudio da nekome ugodiš i da se prilagodiš, uvijek ćeš biti ono što i jesi, Bošnjo i Musliman.
Ako je to tako, a jest sigurno, onda ne daj nipošto ono što si dobio u amanet od Dragog Allaha i naših dobrih djedova; dobrih, lijepih i ponosnih Bošnjana. Čuvaj svoju vjeru Islam, vatan Bosnu i naše lijepe običaje, drage, bosanske adete.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJ BABO
Moj babo... Kakva gordost i poštovanje izvire iz te dvije riječi. Babo, ta riječ mi miriše sabahskim ezanom kada smo zajedno, babo i ja, ruku pod ruku, išli u našu džamiju. Babo, to je sinonim za moje djetinjstvo. Babino izgaranje i težak posao, samo da bi nama komad hljeba brižno priskrbio.
Kada izgovorim riječ Babo, pred očima vidim izlizan očev kaput i zakrpljene pantole, pogrbljena leđa i bijeli somun koji pruža nama djeci vraćajući se iz čaršije. Babo, to je lice puno briga izbrazdano sa bezbroj bora, koje za nas uvijek nađe topao osmijeh i utjehu.
Moj babo je imao rješenja za sva životna pitanja i probleme. Uz njega me ničega nije bilo strah. Moj babo, kada ujutro kahne, ja znam da će mama opet napraviti doručak; da ćemo svi zajedno sjesti za sofru da se jagmimo za pogaču, čorbu, grah, pitu, pekmez iz tanjira i kiselo mlijeko u čaši.
Moj babo, kada progovori, ja znam da će nešto veliko reči o životu na ovom dunjaluku, o mojoj školi, o mom rahmetli djedu. Kada on govori, mi svi moramo da ga slušamo. Kamo sreće da sam više zapamtio babinih mudrosti, pa da ih sada kao biser sipam svojim jaranima i da se time dičim i ponosim.
Velim vam da je moj babo bio najveći i najmudriji čovjek u mom životu. Kada bi on krenuo sa mnom u njivu, dok sam bio mali, ja sam za njim morao sve trčati. Imao je, brate, veliki korak. Kada bih se trčeći umorio, babo bi me stavio na svoja ramena, tako da sam tada bio najveće dijete. U tom položaju sam osjetio da sam babi važan. I bio sam ponosan.
Moj babo je svakome pomagao; i prosjaku i bogatašu, i učenom i neznalici, i starijim i djeci i insanu i hajvanu. Samo, nije nikada znao pomoći sebi. Danas ga tek razumijem. Sada znam zašto je imao izlizan kaput i pantole, ispranu, vehdu košulju i iznosane kundure i opanke.
Moj babo je veliki čovjek. On je znao zašto to čini. Nije ga zbog toga bilo stid i nije zato bio žalostan. Moj babo je to radio za svoj evlad , za svoju dragu djecu, jer nije htio da postanu »dronje«. On je nama često govorio:
»Nemojte biti dronje.« Moj babo je ulagao u nas kao svaki dobri babo. Želio je da mu se djeca ne napate u životu. On nas je slao u škole i zato mu velika hvala.
Dragi moji ahbabi, ne zaboravljajte dobrotu naših baba, sjećajte ih se, i živih i mrtvih, jer nije šala imati babu koji je sve dao za tebe, da te izvede na selamet.
Upamet!

TETKE
Tetka je babina sestra ili sestra od majke. Tetka može odigrati veliku ulogu u našem djetinjstvu. Tetka može da čuva bratiće i sestriće, da ih voda za ručice, da im kupuje slatkiše i da im pere i kuha.
Tetka je bila u našim dječijim očima velika ličnost koja se često puta znala postaviti u našu odbranu i spasiti nas nekada od batina i od naših vlastitih roditelja.
Tetka je milostivna prema bratićima i sestrićima, bar je većina takvih tetaka, mada ima i drugačijih tetaka koje su poznate kao zloće.
Međutim, tetke su nas znale koristiti i u svoje "poslove", kada su bile cure i ašikovale mi smo im tada znali biti kuriri, pismonoše i čuvari.
Divno je imati tetku, osobito ako nam nije živa naša majka. Zato, kada dolazimo svojim kućama i vraćamo se povremeno u rodni kraj, među prvim koje ćemo posjetiti i sa hedijama darovati neka budu i naše tetke. A za ljubav prema njima bićemo inšaAllah nagrađeni.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

TERAVIJE, SIJELA...
Ah, dragi moji, teravije su moja posebna radost i veselje. Mi omladinci bi sa posebnim veseljem iščekivali trenutak kada će naš mujezin zaučiti svečani salavat, i to ne običan, nego onaj teravijski. On je za nas, momke, značio još jedno veselje više. O djevojkama i djevojčurcima ne bih ni govorio. Teravija je za njih bila prilika da se što bolje obuku u ono najljepše što imaju, počevši od dimija i mahrama na glavi, do kundura i drugih ukrasa.
Bože dagi, što su one živjele za teraviju. One su željele da se dopadnu kojem našem momku, koji će doći te večeri iz našeg, jal' susjednog džemata. To nije važno. Uglavnom, teravija je bila prilika za cure da se pokažu i prikažu.
U toku dana, za vrijeme posta, tekle su pripreme i dogovori o tome gdje će se održati sijelo poslije teravije; u kojoj, odnosno u čijoj kući. Djevojke su pozivale sijeldžije u kuću, za koju se dogovore, da se te ramazanske večeri sijeli.
Veselje i čast je bilo da te pozove domaćin sijela te večeri. Znao se tačno ceremonijal sijela i glavne šaljivdžije koje će uveseljavati skup. Bilo je ašikluka tih večeri, zimskih i dugih. Ašikluka i šala je bilo napretek. Igralo se sudije i džandara, slušale se pjesme sa ploča i kaseta, šalilo se.
Bilo je to, uglavnom, islamsko sijelo gdje se znala granica dozvoljenog u druženju. Stariji domaćini iz te kuće su, uglavnom te večeri, odlazili na drugo sijelo; a omladina, njihova djeca, dobro su odigrala ulogu domaćina.
Na brčanskom i čelićkom području na sijelima se obavezno gostilo, pored uobičajene hrane, i onim po čemu je naš kraj poznat. To su bile suhe šljive, orasi, jabuke, suhe kruške (čitavice), kokice... A posebno specifično za zimska sijela je bilo pravljenje ćetenije.
Ćetenija je slatko spravljano od uagđenog šećera, jal' pekmeza. Poslije se dugo miješa sa pečenim brašnom, pa se dobije masa koja, ukusom podsjeća na karamele. Ćetenija se morala praviti u posebno hladnim noćima i po posebnom receptu. Ćetenija se morala nanijetiti na nečiju gustu i dugu bradu. U mom kraju se obično nanijetilo na bradu hodže Brođe iz Broda kod Brčkog, da bi ispala baš takva, kao njegova gusta i bijela brada.
Poslije uvodnog pripravljanja slijedilo je kajišanje i hlađenje ćetenije u tevsiji, koja se morala iznijeti vani na hladnoću i mjesečinu, u noći. Momci, koji nisu bili pozvani na sijelo; a znali su u kojoj je kući sijelo, iz osvete što nisu pozvani, često su znali da se potiho prikradu i ukradu tevsiju sa ćetenijom. Tako je bio uzalud sav trud djevojački.
Bojim se da su ta vremena prošlost u mom kraju, a u mom životu sigurno jesu. To jeste prošlost, jer današnja omladina više voli izaći u diskaće i prljave kafane; više vole to, nego sjesti i promuhabetiti na sijelu u domaćoj atmosferi i očuvati stare adete i običaje.
Zato mi se često puta otme uzdah: "Đe ste stare ramazanske noći?"
Đe je sevdah, đe su ašikluci?!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

...........
ALKOHOL I DROGA.....
»Kada Allah htjedne da uništi jedno mjesto, dopusti da se pojavi blud i nemoral u njemu.« (Hadis)
Čini mi se da nikada nije bilo teže biti roditelj i starati se o svome evladu, kao danas, u ovome vaktu. Naša država Bosna je bila jedna od teritorijalnih jedinica, bivše nam domovine, a meni se čini da je izvukla najdeblji kraj, i da je trenutno u najtežoj situaciji. Bosna jeste država, ali kao da i nije, jer je sve u njoj nekako neodređeno i nedorečeno. Bosna ima granice, a kao da ih i nejma. Vlast ima, a ona kao da i ne postoji,, jer naša policija nejma pravo po svojoj volji, haman ni promet regulisati, a dahbetile, bez najave, kontrolisati vozače automobila. Svaku kontrolu mora prije vremena najaviti i objaviti preko medija.
Kad je riječ o našim "medijima", o njima bi se moglo nadugo i naširoko govoriti.
Bosna svoje medije ima, i nejma. Mediji su većinom pod nečijim patronatom, ili su do krajnjih granica komercijalizirani i privatizirani, i na taj način okrenuti sami sebi.
U tom i takvom svekolikom haosu po Bosni su nikli razni kafići, restorani, diskaći, a u njima, svoje mjesto pod suncem, našle su razne "zvijezde", "pjevači", i "izvođači" tzv. folk muzike. Svakodnevno i svakonoćno se po tim "restoranima" organizuju naki nastupi, neka takmičenja za izbor "misice, "mistera" i sličnih ujdurmi i petljanija.
A droga...
Droga se sadi i prodaje i u najzabačenijim selima.
A o prostituciji i podvodačima, da i ne govorim.
Vjera se suzbija i marginalizira svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Ono malo preostalih naših adeta koji su proistekli iz 500-godišnje naše pripadnosti islamu potiskuje se i označuje kao nešto zaostalo, dok se, u isto vrijeme, promiče slobodno i, do krajnjih granica, ogoljeno iživljavanje, uz grubo odbacivanje naše svijetle tradicije.
Ono malo trijeznih roditelja, koji žele svoju djecu sačuvati od alkohola, droge i svih oblika pokvarenosti, biva razapeto između želje da djecu odgoje u vjeri i nastojanja da svoj evlad-djecu iškoluju, uz bojazan da se kroz školu ne otuđe i iskvare.
Opće poznato je da svako selo ima po jednu kahvanu kojoj su njihove gazde dale zvučna imena uz obavezan predznak "restoran".
U tim "restoranima" naša djeca često ostaju do ranih jutarnjih sati. A pivo, vino, i ostali haram, piju haman svi, uključujući i naše domaćice, žene. To je bilo nezamislivo u Bosni prije agresije.
Oni, koji bi morali o tim negativnim pojavama govoriti i biti najglasniji, "mudro" šute jer svako se boji za svoju kožu i svoje korito, a alkohol se prodaje i u brojnim "trgovinama" i "prodavnicama" i to na svakom ćosku i uglu, kako kome paše da izgovori.
Ako čovjek hoće biti patriota i neće kupovati uvozna piva, vino i rakiju, tu uvijek postoji alternativna zamjena za slične domaće proizvode.
"Kupuj domaće", i propadaj na domaći način, a na svoj račun.
Ma koga je briga za našu djecu i omladinu.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

SOFRE.....
Sofra je bošča ili čarsaf koji se prostire na pod, ćilim ili tepih u sobi i sa te sofre se jede, objeduje, ruča ili iftari... Sofra se može prostrijeti na zemlju, može se servirati na siniji, ili na stolovima. Prava sofra se uvijek sterala, a jelo se sjedeći na koljenima, ili bar jednim podavijenim koljenom.
Sofre mogu biti domaće, kućne, porodične, bogataške sofre, sirotinjske sofre, iftarske sofre, sofre uglednika i dostojanstvenika, sofre ahbaba i prijatelja, mevludske, svadbene, poslovne, pilavske, pohođanske,a mogu biti i dječije.
Na sve sofre se posebno zove, osim na porodičnu sofru. Tamo su nas majka i babo jednom pozvali, onda kada smo progovorili. Pokazali su nam gdje je sofra. I od tada mi znamo, a da se ne zovemo, gdje nam je mjesto za sofrom.
Na sve druge sofre, osim majčine i babine sofre, moraš dobiti poziv i znati gdje ti je mjesto.
Kod nas Bošnjaka i muslimana, odavno već postoje sofre i zna se redoslijed kod sjedanja i pristajanja za sofru. Tako imamo sofru političara, za koju prije izbora ima mjesta za svakoga, a poslije samo za odabrane.
Imamo još sofru pisaca i književnika, sofru glumaca i umjetnika, sofru biznismena i privatnika, sofru uleme i sofru islamske zajednice.
Neke sofradžije imaju bujruma u sve sofre, neki ne bi došli u svaku sofru i kada bi ih pozvali, a nekima nije dozvoljeno da miješaju sofre.
Obično su sve te sofre jedan zatvoreni krug za sitnu raju, mada i među tim velikim soframa ima još sofri koje se steru posebno, i to su vjerovatno nove sofre i sofrice, samo ih treba dobro proučiti i ako ti, ne daj Bože, ustreba, da ne moraš odmah tražiti mjesta i gurati se za velikom sofrom.
Sofre su naša Bošnjačka i muslimanska realnost i pred tim soframa ne treba zatvarati oči.
Eto naprimjer, da bi došao do nekog našeg bošnjačkog političkog ili vjerskog vođe, treba ti bezbroj sofrica proći, ako budeš imao sreće. A obavezno ti se na kraju ispriječe kuhari, mali ili veliki, i konačno te zaustavi glavni starješina u jemek sobi, koji je, ko biva šef te jemek-odaje u kojoj se stere sofra i koji kaže: »Ne može dalje...«
E, kad se sjetim Sire, historije Poslanikova života, i Poslanika Muhammeda s.a.v.s. i kazivanja, da je do Poslanika mogao svako doći, i siromah, i prosjak, i bogat, i car; a da Poslanik nije pravio razliku, zaboli me namah želudac.
Za Poslanikovu sofru si mogao doći, a da se ne najavljuješ. Mogao si biti saslušan, nasavjetovan i veseo otići kući, istog dana. Kod Omera r.a., nije bilo šefa kabineta, šefa protokola, tajnika, sekretara, kod Omera r.a., si isti dan mogao biti lijepo dočekan i primljen.
Sofra je lijepa naša, bošnjačka i muslimanska, tradicija; samo smo od te sofre napravili pregrade, tarabe, pa nam današnja sofra dođe više kao smetnja druženju i obilascima.
A nekad je sofra bila za druženje i širenje ljubavi među ljudima, rodbinom, a o imanu i islamu, da i ne govorimo.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MUSAFIRHANA


postovani zemljaci sirom svijeta, dragi blogerasi i blogerasice, jako bi mi bilo drago da ostavite koji komentar u moju knjigu gostiju. hvala!

pođahkad čatišem

BOSNA JE DZENNET NA DUNJALUKU
LJUŠTILJE
Evo mene opet. Probudim se jutros i naumpade mi moje selo. Nije ovo sadašnje selo, puno kafića i "restorana", nego jedno selo iz mog djetinjstva, selo iz moga sna. Jer moje djetinjstvo je i bilo samo jedan kratki san, a u tom snu mi prolijeću slike, i to sve u boji, koje me do srca diraju. Ja bih da one duže ostanu, da ih polahko listam, isčitavam, slažem, sortiram i o njima razmišljam, ali one kao da hoće pobjeći, ne stignem ih čestito ni pogledati.
Zato i sjedoh, dragi moji, da uhvatim te moje slike koje mi još dolaze. Hoću da ih uokvirim i smjestim u neki prostor, u neku kutiju, hoću da ih zapišem, da mi ne pobjegnu.
Helem nejse. Sjetim se ljuštilja i svega što je vezano za žito, njivu i sijela. A to mi je, još uvijek, nekako slatko i tijesno priraslo za srce. Naši dobri seljani su sijali kukuruz, okopavali ga i brali sa oljuštinom, onom što se savija oko klipa kukuruza, što ga zagrli. Cilj je bio da se branje kukuruza što prije obavi i da se kukuruz dopremi kući. Kukuruz se prvo brao u sepete, pletene od ljeskovog cijepanog drveta. Iz sepeta bi se istresao u košiće koji su bili ugrađeni na volovska kola. Kada bi se košić napunio, a u njega bi moglo stati odprilike devet-deset sepeta kukuruza, onda bi se to vozilo kući.
Poslije bi se obrano žito(kukuruz) istresao na avliju, ako je bilo lijepo vrijeme, a ako nije, onda bi se žito istresalo u predsoblje kuće. Rod kukuruza bi se mjerio u sepetima. Tako su seljani u razgovoru pričali da im je ove godine dobro rodilo žito, imao sam deset sepeta, drugi bi imao dvanaest, treći petnaest, i tako redom.
Kada bi se žito dovuklo iz njive, zakazalo bi se sijelo koje su zvali ljuštilje, jer se te večeri ljuštilo žito, skidala se oljuština sa klipa kukuruza. Najbolje je za domaćina da je imao odraslu djecu, sina, jal' kćerku, a najbolje je da su momak ili cura. Oni bi sazvali sijelo momaka i cura u kojem bi moglo biti i odraslih parova i pojedinaca. Domaćin kuće, ili omladina iz te kuće, pobrinuli bi se za hranu uz perušanje, odnosno uz ljuštilje.
Svaki momak i cura su bili počašćeni pozivom na to sijelo, koje je bilo ustvari radno, jer se radilo do dugo u noć. Znalo se ko će biti glavni šaljivdžija, znači, znalo se ko će uveseljavati sijeldžije, znalo se ko će nositi sepete na tavan, u žitni košić ili u hambar. To su radili vrijedni i jaki momci. Znalo se isto tako ko će lijepo zapjevati od večernjih gostiju na ljuštiljama. Domaćin se pobrinuo ponekad, pa je na kraju ljuštilja zasvirala i harmonika, tambura ili frula. To je bila posebna draž ljuštilja.
Međutim, to nije bilo ništa naspram skrivenog ašikovanja na tim sijelima, zvanim ljuštilje. Sjedilo bi se oko kamare žita (kukuruza). Na jednoj strani su sjedili momci, a sa druge strane djevojke i pokoja mati prisutnih cura. Stari djedo ili nana bi bi bili zaduženi oko furune, ako je bilo hladno, da lože vatru, ili da spremaju kakve đakonije i poslastice. Obično su pečeni krompiri ili ćurta, bundeva (bijela masirača).
Koliko su te duge večeri skrile tajnih i obećavajućih pogleda momaka i cura; koliko je samo uzdaha škripa sepeta prekrila, to se nikada neće saznati. Posebno je bilo veselje i ushićenje za momka kome je djevojka ponudila da odlomi vršak kukuruza. To je bila i najava da ga je cura begenisala. Eh, što se momak ponosio i "rakolio" poslije toga.
Na tom sijelu se saznalo ko u selu s kijem ašikuje; ko će se udati, a ko oženiti. Sve novosti u tom džematu su pretresene te noći. Koliko se puta izlazilo u vedru jesensku noć; koliko je samo majki kroz pendžer pazilo kako joj se kćerka ponaša pred kućom te noći. Kada bi se stariji malo povukli u sobe da klanjaju, ili se odmore od posla, omladina bi to iskoristila za razne vragolije. Guralo se, namigivalo, premještalo za kamarom kukuruza, a završavalo bi se gađanjem klipovima kukuruza, koji su nekada znali napraviti i čvorugu na glavi.
Mi mlađi smo to samo pratili i registrovali, a nismo se smjeli plaho miješati.
Od umora i dugog sijela, često sam, u onoj toploj oljuštini, i zaspao. Kada bi se probudio, sijelo je još trajalo, samo bi se broj ljuštilja nešto smanjio. Brzo sam se hvatao za uši, jer su nam naši stari govorili da se čuvamo uholoža(uloža), jer kao, mogle bi nam se zavući u uši i onda nam "ući u mozak", »gluho bilo«, kuku nama.
Stariji su, nas djecu, tjerali da idemo kući i tamo spavamo, jer nam valja sutra u školu. Ma, ko bi nas otjerao i ko bi propustio ljuštilje? Ni za živu glavu. Rekli bismo da nam se ne spava i još bismo više usjali onim svojim okicama, da nam šta ne bi promaklo.
Šta ćete, bila su to lijepa vremena. Šteta što je sve to iza nas.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BOSNOLJUBLJE
Bosna, jedna država, imade na brdovitom Balkanu. Bosnu čine, pored rijeka i planina, jezera i dolina, i ljudi, njeni državljani, da li u Bosni živeći, ili po svijetu raštrkani, svi su oni bosanski narod. Bosna se treba voljeti, jer nam je država Bosna druga mati. O Bosni su spjevane pjesme, i to one pjesničke, sa književnom podlogom i one narodne i novokomponovane.
Bosnu i ne moraš voljeti, ali za njom sigurno čezneš i vehneš. I u nju, svoju Bosnu, htio-ne htio, moraš kad-tad doći, da li u autu svom, ili u sanduku mrtvačkom.
Danas je Bosna nešto drugo, nego što je bila prije 1000 godina. Drugačija je od one prije 500 godina, a posve se izmjenila poslije agresije od 1992. do 1995. godine
U Bosni žive naši roditelji, naša braća i sestre, amidže i amidžinice, dajdže i dajdžinice, tetke i bliža i dalja rodbina. U našoj Bosni žive i djeca naša, da li sa oba roditelja, sa jednim, ili bez ijednog roditelja.
U Bosni našoj žive i ljudi, koji nisu posla, pravog zaposlenja, doživjeli i vidjeli više od deset godina. U Bosni je dosta sirotinje, nevoljnika, prosjaka, beskućnika, bolesnika, jetima i starih i bespomoćnih ljudi.
U našoj domovini ima puno omladine koja bi rado završila srednju školu, upisala fakultet, ali ne može. Nejma para, nejma novca... Svi su oni dio naše Bosne. Zato, drage Bošnje i Bošnjakinje, vi koji ste rasuti po bijelom svijetu, kada primite svoje plate, ostavite mjesečno bar jednu marku, dolar, franak, funtu, euro, za našu bosansku mladost, stare i iznemogle, sirotinju našu u Bosni, a taj sakupljeni novac ponesite u Bosnu. Tamo nekog svog rođaka obradujte, obrišite neku suzu sa lica mladog insana bosanskog, kupite mu nešto, jer smo svi dužni to učiniti.
I nemojte se pravdati da je tamo gdje živite sve skupo i da i tamo ne pada novac sa neba. Može se uštedjeti od igranke, koncerata Halidovih, Dininih, Cecinih, Draganinih i inih...
Može se uštedjeti od bespotrebnih telefonskih razgovora, šminke i modiranja i izlazaka u restorane.
Bosna traži one, što je vole. Naš narod čeka na našu omladinu iz dijaspore i očekuje naše bosnoljublje.
Pomozimo Bosnu i narod u Bosni!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BABIN ZIMSKI KAPUT I BAJRAM
Eh, nekadašnji Bajrami su bili življi, veseliji, tanahniji, ponosniji, bogatiji, treperavi, sevdisavi, mirišljavi, slatki i zanosni u isčekivanju bajramskog jutra.
Upravo sada, dok kahvenišem sa svojom hanumom i djecom, sjetih se atmosfere i ambijenta u kojem sam odrastao, čekao i dočekivao sve svoje Bajrame. Bajram je dolazio tiho u moju mahalu i naš džemat. Prvo je započinjao ramazan, pa se nestrpljivo isčekivale teravije u našoj džamiji, pa jagma nas, mahalske djece, da zauzmemo bolje mjesto u saffu na mahfilu džamije naše.
Nisam nikad ni pomišljao da uđem u donji dio džamije, jer sam znao da je to mjesto rezervisano za starije i ozbiljne ljude.
Poslije smo čekali prvi mevlud u džamiji za 17. dan ramazana. Mevlud je učila mektebska omladina, a ja sam im bio zavidan što nisam u njihovoj grupi, da nastupim pred džematom te večeri.
Poslije Lejletul kadra znalo se da je Bajram blizu, a najviše me je radovalo to što ću dobiti poklone, pare ili kakav odjevni predmet za taj praznik.
Na bajaramsko jutro smo se svi okupali u našem hamandžiku. Prvo djeca i mlađi, a onda stariji, i to sve po redu i tabijatu. Mama nam je za Bajram oprala odjeću i lijepo složila, da se sama odjeća ispegla ispod neke haljinke ili težih predmeta. Rahmetli nana je iz sehare vadila toga jutra nekakav poseban miris koji je čuvala i sve nas namirisala. Neki od braće i sestara su tog jutra morali u školu, a neki su propustili nastavu i išli na Bajram-namaz.
Nakon klanjanja Bajram-namaza, letio sam kući i čekao da se babo vrati sa djedovog mezara, pored kojeg je malo posjedio, učeći mu Ja'sin i fatihu.
Kad bi babo ušao u kuću, svi bismo mu poljubili ruku i čestitali mu Bajram. To bismo uradili i majci i nani. A mi djeca, stisnuli bismo jedni drugima ruke uz bajramsko čestitanje. Bili smo sretni i zbog poklona.
Babo nam je uvijek davao nešto siće u novcu, mati neki keks i bombone, a nana rahatluk.
Poslije bajramskog ručka, koji je bio bogat hranom, mati nam je obično davala safun da odnesemo strini Beginici. Mi odemo, poljubimo strinu u ruku, čestitamo joj Bajram i predamo safun, hediju. Baš je strina Beginica, većini moje braće i sestara, bila baba i vezala nam pupak kada smo se rodili.
Na prvi dan Bajrama su krenule bajramske zvanice, pozivi u komšiluku, užoj i daljoj rodbini.
Na Bajram se pozivalo i staro i mlado. Jelo se i pilo sve najbolje što se imalo u kući na tim ručkovima i večerama bajramskim.
Meni, kao djetetu, je samo jedno smetalo u tim svečanim bajramskim trenucima.
Bilo me je stid babinog zimskog kaputa, koji nije bio očuvan i nov, kao u nekih naših rođaka i komšija. Znao sam ja da babo nekada zaradi para prodajom nekog sijena, žitarica ili voća i povrća, ali mi je bilo krivo što nikako neće malo bolje da se obuče, da potroši koji dinar na sebe.
Danas, dok sjedimi i kahvenišem, misli mi odlutaše do mog babe, a pred oči mi izađe njegov kaput i skromna odjeća. Suze same krenuše.
Mogao je otac kupiti i sebi kaput, ali je čuvao nama.
Grdna rano, moj babo je mogao kupiti bolju odjeću, i sebi i materi našoj rahmetli, ali nije htio da nas djecu zakine u nečemu što smo mi morali imati dok smo rasli i jedrali, bujali i išli iz razreda u razred, učeći i praveći kroz školu svoje prve korake u život.
Neka je rahmet svim našim dobrim babama, majkama, djedovima, didovima, nanama, braći, sestrama, amidžama, dajdžama, strinama i svima onima koji su nas odgajali, hranili, sjetovali, a koji ovog bajramskog jutra leže negdje, ili na nekom od naših mezarja širom dunjaluka.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
1713381
site statistics