NIKADA NE ZABORAVI HOLOKAUST I GENOCID U BOSNI I SREBRENICI

RODNA GRUDA

Najljepši je na svijetu svoj rodni kraj

27.09.2019.

MIMBERA - IZOSTAVLJENI NAMAZ

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ وَنَعُوذُ بِاللَّهِ
 مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَالَّذِينَ هُمْ عَلَىٰ صَلَوَاتِهِمْ يُحَافِظُونَ
أُولَٰئِكَ هُمُ الْوَارِثُونَ
الَّذِينَ يَرِثُونَ الْفِرْدَوْسَ هُمْ فِيهَا خَالِدُونَ
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
Sva hvala i zahvala pripada Allahu dž.š. Gospodaru Sudnjeg dana neka je salavat i selam na poslednjeg Allahovog poslanika Muhammeda a.s. na njegovu časnu porodicu i ashabe.
A zatim, danas je petak, 27. septembar 2019., ili  28. muharrem, 1441. godine. Ovo je 4. džuma u novoj hidžretskoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Donosimo salavate‘, a današnja je, ,Izostavljeni namaz.'
Cijenjeni džemaate!
Allah dž.š. nas u časnoj knjizi Kur'ani Kerimu kaže: ,,I koji namaz svoj na vrijeme obavljaju – oni su dostojni nasljednici, koji će Džennet naslijediti, u njemu će vječno ostati.” (El-Mu'minun,9-11)
Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: ,,Namaz je vaga: ko ga u potpunosti izvrši, naplatiće punu mjeru.”  - ,,Moje zauzimanje neće sutra dobiti onaj ko odlaže obavljanje obaveznog namaza u vremenu za nj' određenom.”
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je objasnio da prvo pitanje koje će biti postavljeno svakom čovjeku na Sudnjem danu jeste njegov namaz, pa ako mu bude namaz ispravan i ostala djela će mu biti ispravna, a ako mu namaz ne bude ispravan ni ostala djela mu neće biti ispravna.  Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je također objasnio da je namaz zadnja karika vjere koja će nestati. Pa šta onda ima da ostane od vjere ako se namaz napusti?
Kada je Omer r.a. izboden nožem dok je obavljao namaz i kad je već bio u smrtnoj agoniji, kroz suze je rekao: Bojte se Allaha, kada je u pitanju namaz, nema ništa sa islamom onaj ko ne obavlja namaz. (imam Ibn Malik). Ko bude čuvao namaz i Allah će njega čuvati, a ko zapostavi namaz i Allah će njega zapostaviti. Omer r,a, svojim namjesnicima u pokrajinama pisao je pisma: Brinite se o namazu, jer to je osnova islama i zadnje što se gubi od vjere.
Kada je  Ibn Mesud r.a. upitao Poslanika a,s, koje je djelo najbolje, on  mu je rekao; Namaz obavljen u njegovo pravo vrijeme. (Imam Buhari i Muslim).
Ako musliman ili muslimanka izostave namaz, dužni su ga što prije naklanjati. Namaz koji nismo na vrijeme klanjali zove se fā'ite (izostavljeni namaz). Namaz koji klanjamo u redovnom vremenu zove se vaktijje. Naklanjavaju se samo izostavljeni farzovi pet dnevnih namaza i vitr-namaz. Izuzetno, sabahski sunnet može se naklanjati, i to samo ako se naklanjava istog jutra do pred podne.
Ako trebamo klanjati redovni namaz (vaktijje) a imamo i izostavljenih namaza, dužni smo prvo klanjati izostavljene namaze, i to po redu kako smo ih izostavljali, pa zatim klanjati redovni namaz. Naprimjer: Ako smo propustili sabah, podne i ikindiju-namaz, a trebamo klanjati redovni akšam-namaz, dužni smo najprije naklanjati farzove sahaha, podne i ikindije namaza, a zatim ćemo klanjati redovni farz akšamskog namaza. Ako tako ne postupimo, već klanjamo prije akšam-namaz, onda će nam taj akšamski farz biti pokvaren. Ako bismo, pak, klanjali redovni farz akšamskog namaza a izostavljene namaze: sabah, podne i ikindiju naklanjavali poslije sljedećih pet dnevnih namaza, neće nam biti pokvaren redovni farz akšam-namaza.
Red u naklanjavanju izostavljenih i redovnih namaza nije obavezan u tri slučaja:
-ako smo izostavili šest ili više namaza,
-ako nam je vrijeme redovnog namaza na izmaku i
-ako zaboravimo na izostavljeni namaz.
Kad hoćemo naklanjati izostavljeni namaz trebamo zanijetiti tako da ispred riječi fard dodamo riječ āhiri. Na primjer: Za izostavljeni farz sabah-namaza zanijjeti se: Nevejtu en usallije lillāhi teālā salāte āhiri fardi-l fedžri, edaen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber. (Odlučih naklanjati posljednji izostavljeni farz sabah-namaza, u ime Allaha, Allāhu-ekber.)
Za izostavljeni vitr-namaz zanijjeti se: Nevejtu en usallije lillāhi teālā salāte āhiri-l-vitri, edaen mustakbilel-kibleti, Allāhu ekber.
Ko izostavlja namaz čini veliki grijeh, a ako to čini zato što ne vjeruje da je namaz strogo Božije naređenje i ne priznaje da je koristan i potreban čovjeku, pa i ne strahuje od Božije kazne za propušteni namaz, prestaje biti musliman. Stoga smo dužni svaki izostavljeni namaz naklanjati i moliti Allaha, dž.š., da nam oprosti što smo propustili klanjati namaz u njegovom pravom vremenu.
Ukoliko osoba nije u stanju da svaki namaz klanja u njegovom vremenu i na propisani način onda privremeno može koristiti određene olakšice. Jedan vid olakšica jeste da spaja namaze.
Vijeće za fetve Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini 2007. godine donijelo je fetvu da je putniku dozvoljeno koristiti olakšicu spajanja podne i ikindije namaza, te akšama i jacije, na osnovu hadisa i prakse Božijeg Poslanika a.s., radi olakšanja izvršenja ovih ibadeta.
U fetvi se također kaže: „Dozvoljeno je radnicima u firmama i tvornicama spajanje podne i ikindije-namaza u naročito opravdanim okolnostima (kao što su kratkoća dana, nemogućnost napuštanja radnog mjesta radi obavljanja namaza u njegovom vremenu i sl.).“ Ukoliko Vi nemate uslova da koristite tu olakšicu onda Vam ostaje mogućnost da naklanjate te namaz. Obaveza naklanjavanja namaza koji se propusti klanjati na vrijeme ako se zaboravi ili prespava potvrđena je hadisom, a u slučaju namjernog propuštanja na osnovu analogije, odnosno razloga utoliko prije. Naklanjavanjem propuštenog namaza izvršava se obaveza nadoknade propuštenog.
Sigurno je da naklanjavanje nema onu vrijednost koju ima namaz obavljen u njegovom vremenu, ali u svakom slučaju radi se o obavezi nadoknade propuštene obaveze, poput napaštanja posta i ostalih naknadno izvršenih obaveza. Naknadno izvršena propuštena obaveza je dobro djelo, a, kako kaže Kur'an, dobra djela brišu ona loša: „Dobra djela zaista poništavaju hrđava." (Hud, 114)
Prema toma ako ne možete obaviti namaz u njegovom vremenu, niti ih možete spojiti onda ih naklanjajte kod kuće onim redom kojim su propušteni. Namaz ne može klanjati prije nego nastupi njegovo vrijeme. Tako da se npr. ne može klanjati podne, ikindija i akšam u sabahskom vremenu.
Pitanje: Interesuje me kako ću obaviti naklanjavanje namaza ako je blizu akšamsko vrijeme a nisam klanjao podne i ikindiju? Koji je redoslijed inače kod naklanjavanja namaza?
Odgovor: Ako ima vremena za oba namaza, prvo trebate naklanjati podne, pa onda klanjati ikindiju makar u posljednjim trenucima ikindijskog vremena. Ukoliko nema vremena za oba namaza, onda je preče da se klanja vaktija namaz (ikindija) prije isteka njegovog vremena, a poslije toga će se naklanjati podne namaz.
Jednog dana nam je Božiji Poslanik a.s., držao govor i rekao: "...Nema nijednog čovjeka koji redovno klanja pet namaza, daje zekjat, posti ramazan i čuva se teških grijeha, a da mu na Sudnjem danu neće biti otvoreno svih osam džennetskih kapija..." (Hakim)
Priča se da je jedna žena došla kod Musaa, a.s., kajući se i rekla mu: „Učinila sam blud, pa sam ostala trudna, a kada se dijete rodilo ubila sam ga“
Musa joj reče: „Kako je velik grijeh koji si učinila, idi odavde prije nego što Allah spusti na nas vatru zbog grijeha koji si učinila.“
Žena je otišla, pa Allah posla meleka s neba Musau, a.s., te mu reče: „Šta si učinio sa ženom koja je učinila tevbu? Zar nisi našao nekog ko je u težem stanju od nje?“
Na to Musa reče: „Ko je u težem stanju od nje?“
A melek mu odgovori: „Onaj ko namjerno i svjesno ostavlja namaz, on je u gorem stanju od nje.“
Dova
Milostivi Bože, osvijesti nas i počasti odgovornošću da svoje namaze na vrijeme klanjamo.
Uzvišeni Gospodaru, podari nam poštovanje do naših džamija i prema onima koji nas pravim putem vode. Volimo džamiju radujmo se petku i džumi namazu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu.

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام:  و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم : إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان, و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي, يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir,Sahihul Buhari, (Iz knjige: Ta'limul-Islam, Redžep Muminhodžić, Izdavač: El-Kalem, Sarajevo, 2000. god.), Fetva-i emin Vijeća muftija Islamske zajednice muftija prof. dr. Enes Ljevaković.

Nijaz Salkić

20.09.2019.

MIMBERA - DONOSIMO SALAVATE

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون

قال الله تعالى فى كتابه الكريم

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

إِنَّ اللَّهَ وَمَلَائِكَتَهُ يُصَلُّونَ عَلَى النَّبِيِّ يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا صَلُّوا عَلَيْهِ وَسَلِّمُوا تَسْلِيمًا

صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

Sva hvala i zahvala pripada Allahu dž.š. Gospodaru Sudnjeg dana neka je salavat i selam na poslednjeg Allahovog poslanika Muhammeda a.s. na njegovu časnu porodicu i ashabe.

A zatim, danas je petak, 20. septembar 2019., ili  21. muharrem, 1441. godine. Ovo je treća džuma u novoj hidžretskoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Ibrahimova a.s., dova‘, a današnja je, ,Donosimo salavate.'

Cijenjeni džemaate!

Allah dž.š. nas u časnoj knjizi Kur'ani Kerimu poziva da salavate i selame donosimo na Poslanika s.a.v.s.:

,,Allah i meleki Njegovi salavate na Poslanika donose. O vjernici, i vi salavate donosite i selame mu šaljite!''   ( El–Ahzab, 56 )

Puno je hadisa Allahova Poslanika, a.s., u kojima se podstiče da što više donosimo salavate:

,,Najpreči ljudi na Kijametskom danu su mi oni koji najviše donose salavate na mene." (Et-Taberani)

,,Ko donese na mene jedan salavat, Allah donese na njega deset." (Muslim i Et-Tirmizi)

,,Ko donese na mene jedan salavat Allah, za taj jedan, donese na njega deset i upiše mu deset dobrih djela (hasenata)." (Ahmed)

,,Ko donese na mene jedan salavat, Allah donese na njega deset salavata i umanji mu deset grijeha (hatiata)." (Ahmed)

,,Ko donese na mene jedan salavat, Allah donese na njega deset salavata, umanji mu se deset grijeha i podigne deset stepeni (deredžat)." (En-Nesai)

,,Meleki neprestano donose salavat na onoga koji donosi salavat na mene, pa neka to rob umanji ili uveća." (Ahmed)

,,Mnogo i često donosite salavat na mene, jer je vaš salavat na mene oprost za vaše grijehe." (Ibn Asakir)

 Ka'b b. 'Udžre, r.a., prenosi: ,,Resulullah, s.a.v.s., je rekao: Primaknite se mimberu!”, i mi smo se primakli. Kada se popeo na prvu stepenicu mimbera rekao je: ,,Amin!" Kada se popeo na drugu stepenicu kazao je: ,,Amin!" I na trećoj stepenici je rekao: ,,Amin!" Kada je sišao sa mimbera rekli smo: ,,Allahov Poslaniče, danas smo od tebe čuli nešto što nikada prije nismo čuli!?" On je rekao: ,,Kada sam se popeo na prvu stepenicu mimbera Džibril, a.s., pojavio se preda mnom i rekao: ,,Proklet neka je onaj ko dočeka mjesec ramazan i dozvoli da mu on prođe, a da ne zaradi oprost!” Ja sam tada rekao: “Amin”!  Kada sam se popeo na drugu stepenicu, rekao je: ,,Proklet neka je onaj pred kojim se spomene tvoje ime a on ne donese salavat na tebe”! Ja sam kazao: ,,Amin”! Kada sam se popeo na treću stepenicu, rekao je: ,,Proklet neka je onaj ko doživi da njegovi roditelji ili jedan od njih ostare, pa ga njegovo služenje i briga o njima ne uvede u Džennet.”! Ja sam rekao: ,,Amin!”! (El- Hakim )

Salavat je lijek za srce, to je dova koja se ne odbija, jer kad ti i ja donesemo salavat na Resulullah s.a.v.s, tada Allah i meleki Njegovi na tebe i na mene donesu deset salavata, a koga Allah spominje salavatima, dovoljno mu je za ono što želi i grijesi mu budu oprošteni.

Jedne prilike jedan ashab po imenu Ubejj b. Ka'b r.a. došao Resulullahu s.a.v.s. i veli mu: „Allahov Poslaniče, imam dove koje je učim za sebe, ali želim da mi kažeš koliko od svojih dova da odvojim za tebe, učeći salavate na tebe?“ Allahov Poslanik a.s. mu odgovori: „Kako hoćeš, do tebe je.“

„Je li dovoljno Allahov Poslaniče da od svojih dova, četvrtinu odvojim za tebe?” upita ga Ubejj r.a. „Kako god hoćeš, do tebe je, ali ako povećaš, bolje je za tebe!” odgovori Resulullah s.a.v.s.

Ubejj b. Ka'b r.a. opet upita: „Da od svojih dova, polovinu odvojim za tebe Allahov Poslaniče?” Resulullah s.a.v.s. mu opet odgovori isto: „Kako god hoćeš, do tebe je, ali ako povećaš, bolje je za tebe!”

„A da od svojih dova dvije trećine odvojim za tebe Allahov Poslaniče?“ upita Ubejj b. Ka'b r.a. Resulullah s.a.v.s. mu reče: „Koliko hoćeš. Sve što više odvojiš, biće bolje za tebe!“

„Ja Resulallah, da sve svoje dove koje učim odvojim za tebe, hoće li to biti dovoljno?“ upita Ubejj b. Ka'b r.a. Tada mu Miljenik Allahov s.a.v.s. na to odgovori: „Ubejje ako tako budeš radio, postići ćeš ono što želiš, tvoji problemi biće riješeni i biće ti oprošteni grijesi.” (Tirmizi)

Olakšanje za naše halove je kod nas, samo je na nama da jezike svoje uposlimo salavatom na Resulullah s.a.v.s., a zar je teško nepunu minutu odvojiti i kazati: „Allahumme salli ala Muhammedin ve ala ali Muhammed.“

U predanjima se navodi priča o jednom čovjeku, koji je bio iskušan dugom. Imao je mnogo dugova koje nije mogao vratiti. Ljudi kojima je dugovao, navaljivali su i tražili svoj hakk, svoje dugove kod njega. Pošto nije imao načina da vrati svoje dugove, uputio se jednom trgovcu i pozajmio od njega 500 dinara. Taj iznos je bio sasvim dovoljan da vrati svoje dugove. Naravno trgovac kad mu je davao novac upitao ga je kada će vratiti dug. On je trgovcu kazao tad i tad. Uzeo je taj novac i podijelio ga onima kojima je dugovao. Njemu ništa nije ostalo. Zapao je u još težu situaciju.

Nakon nekoliko mjeseci, došlo je vrijeme da dug vrati, ali ništa nije imao kod sebe. Došao mu je trgovac sa zahtjevom da mu vrati dug. A on mu reče: „Tako mi Allaha, ja nemam ništa.“ Trgovac ga tuži kadiji. Kad su ga doveli kadiji, on ga upita zašto ne vraća dug.           

Veli on: „Kadija, tako mi Allaha ja nemam ništa od čega bi mogo vratiti dug.“

Nakon toga kadija naredi da ga zatvore sve dok ne vrati dug. Kad je to čuo on kadiju zamoli: „Kadija, pusti me do sutra, da odem svojoj porodici da se oprostim i ja ću onda doći.“ Kadija ga upita: „Kakva je garancija da ćeš se vratiti kad si već osuđen?“

On je šutio, razmišljao i onda reče kadiji: „Kadija, moja garancija je Resulullah s.a.v.s. Ako ja ne dođem, ti kadijo posvjedoči da nisam od ummeta Muhammeda s.a.v.s.“  Kadija je bio svjestan i znao je vrijednost ovih riječi pa ga pusti.

Čovjek je stigao kući svojoj ženi i reče joj da ga je kadija osudio na zatvor dok dug ne vrati. Žena ga upita: „Pa kako je te pustio?“ A on joj odgovori: „Pušten sam uz garanciju Poslanika s.a.v.s.“ A ona, supruga njegova, svjesna ove garancije veli mu: „Ako je on s.a.v.s. tvoja garancija, hajde da učimo salavate na njega.“ I tako počeše učiti salavate na Poslanika a.s., sve dok ih san ne savlada.

U san tom insanu dođe Resulullah s.a.v.s.  Vidio je Resulullaha s.a.v.s. u snu koji mu reče: „Ujutro idi valiji i reci mu da vrati tvoj dug. Selam mu prenesi od mene i reci mu da mu je Muhammed s.a.v.s. poručio da tvoj dug vrati. Ako ti ne povjeruje, ti mu reci da imaš dva dokaza.“

„A koji su to dokazi, Allahov Poslaniče?“ upita čovjek. Resulullah s.a.v.s. u snu mu odgovori: „Reci mu: Valijo, ti svaku noć donosiš 1000 salavata na Poslanika s.a.v.s. Zadnje večeri si pogriješio u brojanju, ali prenesi mu, da je došlo u potpunosti do mene.“

Ujutro čovjek ustade i zaputi se valiji pa mu reče: „Poselamio te Resulullah s.a.v.s. i poručio ti da vratiš moj dug.“ Valija mu na to reče: „A kako da znam čovječe da istinu govoriš?“ Čovjek mu odgovori: „Ti, valijo, svaku večer donosiš 1000 salavata na Resulullaha s.a.v.s.  Zadnju večer, valijo, pogriješio si u brojanju, ali on s.a.v.s. ti poručuje da je do njega stiglo u potpunosti.“

Valija tada zaplaka. Dade mu 500 dirhema iz Bejtul-mala i 2500 dirhema iz svoje vlastite kase. Onda mu reče da ide kadiji. On se zaputi kadiji koji ga je s nestrpljenjem očekivao. Kadija mu reče: „Dođi. Tvojim bereketom u snu sam vidio Resulullaha s.a.v.s. koji mi je kazao: „Kadijo, ako vratiš dug za ovog čovjeka, mi ćemo se pobrinuti za tvoj dug na Sudnjem danu“ Kadija izvadi 500 dirhema kazavši mu: „Uzmi ovo i vrati svoj dug.“

U tom trenutku neko zakuca na vrata, kad ono vlasnik duga koji poče ljubiti i grliti čovjeka kazavši mu: „Tvojim bereketom u snu sam vidio Resulullaha s.a.v.s. koji mi je kazao: Vlasniče duga, ako oprostiš ovom čovjek njegov dug, i tebi će biti oprošteno na Sudnjem danu.“ Evo ti još 500 dirhema, halal ti bilo. Subhanallah, došao sa dugom od 500 dirhema, a vratio se kući sa 4000 dirhema i bez duga.

Kad god nas zadesi problem, kriza kroz koju prolazimo u životu, uzrok ne tražimo u drugima, već u sebi i kod sebe, zato što se nismo dovoljno vezali za Allaha i Resulullaha s.a.v.s.

Kako donositi salavate?

Abdurrahman Ibn Ebi Lejla je rekao: – Sreo me Ka’b Ibn ‘Udžre, radijallahu anhu, i upitao: Hoćeš li da ti poklonim dar kojeg sam čuo od Vjerovjesnika, sallallahu ‘alejhi ve sellem?

Naravno, pokloni mi ga – rekoh ja, a on zatim reče: Pitali smo Allahovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem: Allahov Poslaniče, kako se donosi salavat na tebe i tvoju porodicu? A Allah nas je naučio kako ćemo te pozdravljati.’ On je rekao: Recite: Allāhumme salli ‘alā Muhammedin ve ‘alā āli Muhammed kemā sallajte ‘āla Ibrāhīme ve ‘āla āli Ibrāhīme, inneke Hamidūn Medžīd. Allāhumme bārik ‘alā Muhammedin ve ‘alā āli Muhammed kemā bārekte ‘alā Ibrāhīme ve ‘alā āli Ibrāhīme, inneke Hamīdun Medžīd.

Allahu, podari svoj salavat Muhammedu i porodici Muhammedovoj, kao što si podario Ibrahimu i porodicu Ibrahimovoj, Ti si, uistinu, Hvaljeni i Slavljeni. Allahu, podari bereket Muhammedu i porodici Muhammedovoj, kao što si podario Ibrahimu i porodici Ibrahimovoj, Ti si, uistinu, Hvaljeni i Slavljeni.

Kada donositi salavate?

– Nakon ezana, zbog toga što je Vjerovjesnik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: ,,Kada čujete mujezina, ponavljajte za njim a potom donesite salavat na mene.” Bilježi Muslim

– U danu i noći petka. ,,Mnogo salavata donosite na mene u danu petka i u noći petka.” (Bejheki)

– Ujutro i navečer po deset salavata. ,,Ko donese na mene deset salavata ujutro i deset salavata navečer, sustići će ga moj šefa’at na Sudnjem Danu.” (Taberani od Ebu Derdāa)

– Nakon drugog tekbira dženaze namaza sunnet je proučiti salavat-ibrahimijje.

– Na skupu muslimana prije nego se ustane sa sijela.

– Prilikom ulaska u džamiju: ,,Bismillāhi vessalātu vesselāmu ‘alā resulillāh - Allahumme ftahlī ebvābe rahmetike.”

– Prilikom izlaska iz džamije: Bismillāhi vessalātu vesselāmu ‘alā resulillāh - Allahumme innī es’eluke min fadlike, Allahumme‘simnī mineššejtānir-radžīm.”

Dova

Bože, dostavi od nas selam našem Pejgamberu, kad god njegov spomen prođe. Selam i mir, Božija milost i blagoslovi Pejgamberu.

Milostivi Allahu, podari nam poštovanje do naših džamija i prema onima koji nas pravim putem vode. Volimo džamiju radujmo se petku i džumi namazu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون

 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Meran Masleša.

Nijaz Salkić

13.09.2019.

MIMBERA - IBRAHIMOVA A.S.,DOVA

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَقَالَ رَبُّكُمُ ادْعُونِي أَسْتَجِبْ لَكُمْ ۚ إِنَّ الَّذِينَ يَسْتَكْبِرُونَ عَنْ عِبَادَتِي سَيَدْخُلُونَ جَهَنَّمَ دَاخِرِينَ
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
Hvala Allahu, Gospodaru svjetova! Salavat i selam neka je na posljednjeg Allahovog poslanika, Muhammeda, a.s., njegovu porodicu, ashabe i sve one koji ga slijede na putu islama!
A zatim, danas je petak, 13. septembar 2019., ili  14. muharrem, 1441. godine. Ovo je druga džuma u novoj hidžretskoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Upis u mekteb‘, a današnja je, ,Ibrahimova dova.'
Cijenjeni džemaate!
Danas govorimo o dovi Allahovog prijatelja Ibrahima alejhis-salatu ves-selam. Znano je, da mnogi od nas za dovu ne znaju a još manje njenu blagodat poznaju. Jerbo da znaju, dova bi im dobrodošla, zato što je ona oslonac, jer je u dovi uporište, dova je smiraj, nada je u dovi, dova je utjeha, u dovi je zaklon, dova je i zadnja adresa i pribježište. Posebno je dova snažna i jaka u  ljudi-mazluma, u onih nad kojim se vrši nasilje i kojima je nepravda načinjena. Istina je živa  da se od takvih dova ne odbija.
Prenosi se od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Trojici dova neće biti odbijena: pravednom vladaru, postaču dok ne iftari i dova onoga kome je nepravda učinjena. Allah će njegovu dovu podići iznad oblaka na Sudnjem danu, otvorit će joj se nebeska vrata i Allah će reći: 'Tako mi Moje moći, pomoći ću te, kad-tad.'' (Ibn Madže)  Zato što je dova učinkovita, s dovom ne treba škrtariti, čineći je iskren biti i ostati i na dovi do kraja ustrajati.
Kao mnogo drugog u vjeri našoj, dova je arapskog porijekla i nastala je od riječi du'a, što znači: zov, poziv, dozivanje, prizivanje, molitva, moljenje, molba... Časni Kur'an u sebi sadrži mnogo dova koje su lijek živima i dove su neprocjenjivo blago i iladž naš. Ko uči Kur'an vidi da je prva Kur'anska sura, El-Fatiha, dova a takođe i posljednje dvije su dove. Eto tako, Kur'an započinje i završava dovom.
U  26. suri-Eš-Šu'ara'/ Pjesnici, od 83.-89 ajeta, Allah, dž. š., kaže: 
رَبِّ هَبْ لِي حُكْمًا وَأَلْحِقْنِي بِالصَّالِحِينَ
Gospodaru moj, podari mi znanje i uvrsti me među one koji su dobri
وَاجْعَل لِّي لِسَانَ صِدْقٍ فِي الْآخِرِينَ
i učini da me po lijepom spominju oni što će poslije mene doći,
وَاجْعَلْنِي مِن وَرَثَةِ جَنَّةِ النَّعِيمِ
i učini me jednim od onih kojima ćeš džennetske blagodati darovati –
وَاغْفِرْ لِأَبِي إِنَّهُ كَانَ مِنَ الضَّالِّينَ
i ocu mome oprosti, on je jedan od zalutalih –
U ovim ajetima sadržana je prelijepa Ibrahima, a.s., dova, u kojoj Halilullah moli da mu njegov Gospodar podari mudrost. Es-Suddi kaže: ,,Poslanstvo'', a Uzvišeni Allah, dž.š., veli: ,,i pridruži me onima koji su dobri'', učini me da budem s onima koji su dobri i na dunjaluku i na ahiretu. 
Iz kazivanja o Poslaniku Muhammedu s.a.v.s., saznajemo da je on na samrtnom času  dovio: ,,Bože, učini me da budem u društvu odlikovanih!'', rekavši to tri puta. U drugoj predaji stoji: ,,Bože, oživi nas kao muslimane, daj da umremo kao muslimani, pridruži nas dobrima, ne daj da budemo poniženi i osramoćeni, a niti da mijenjamo Tvoju vjeru!'' Uzvišeni spominje Poslaničku dovu kojom bi se i mi mogli koristiti: ,,i učini da me po lijepom spominju oni što će poslije mene doći'', učini da spomen na mene ostane lijep nakon moje smrti, da budem spominjan samo po dobru, kao što Uzvišeni kaže: ,,I u naraštajima kasnijim spomen sačuvasmo'', ,,Nek je u miru Ibrahim'', ,,Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine.'' (37:108 - 110)
Uzvišeni veli: i učini me jednim od onih kojima ćeš džennetske blagodati darovati" , što znači,  daj mi blagodati na dunjaluku tim što će na mene ostati lijep spomen nakon moje smrti, a daj mi blagodati i na ahiretu, tako što ćeš me učiniti jednim od onih kojima ćeš darovati dženetske blagodati. U ovoj dovi Ibrahim a.s. moli za svog oca koji je u nevjerstvu zastranio: ,,i ocu mome oprosti'', kao što Uzvišeni na drugom mjestu kaže: ,,Gospodaru naš, oprosti meni i roditeljima mojim" (14:41) Zapitajmo se, koliko se naših roditelja ,vozi pogrešnom cestom', a namaz im prolazi, a ramazan im prolazi, a džuma im prolazi, oni nisu u džematu, a oni nisu na teraviji, a oni nisu u zajednici, a oni nikako da nađu šehadetsku navigaciju. Sestre i braćo, dovimo za njih dok ne bude kasno i za dovu.
Prenosi se od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Želite li da budete marljivi u dovi.?'' Učite: ,,Allahumme e'inni 'ala zikrike ve šukrike ve husni 'ibadetik.'' ,,Gospodaru moj, pomozi mi da Te se sjećam, da Ti zahvaljujem i da Ti lijepo robujem.''
Allah dž.š. poziva Svoje vjerne robove da Mu se obraćaju sa dovom, sa molbom u svim prilikama, u dobru i u nezgodama, jer Allah dž.š. veli u Kur'anu: ,,Molite Me, Ja ću vam uslišati vašu molbu."
Allah voli onoga roba koji Mu se obraća sa molbom i dovom. Oni koji proučavaju blagoslovljenu vjeru islam razabrali su za kur'anske dove, poslanikove dove, kao i dove munadžate i dove velikih ljudi, pobožnjaka.
Svaka dova koja se upućuje Allahu, ona ima svoje uslove i šartove sa kojima će biti primljena. Dakako da dova ima svoje najefdalnije vrijeme i mjesto uslišavanja i primanja.
Prvi je njezin šart-uslov, istinsko pokajanje. Drugi je sa tuđim hakkovima raščistiti. Treće je, jesti od halala - halal zalogaj. Četvrto je naklanjati sve prošle namaze i napostiti post ako ima. Peto odstraniti se od hrđava društva. Šesto, očistiti svoje srce i dušu od zavidnosti, mržnje, oholosti, zluradosti, škrtosti, pohlepe, psovke, laži, gibeta, smutnje, rijaluka, alkohola, zle ćudi i naravi, očistiti svoje srce od njega, njihovih osobina i svih grijeha, vidljivih i nevidljivih; i onda pod abdestom obratiti se Allahu ponizno, skrušeno, po mogućnosti plačnim glasom uputititi dovu koja koja je u skladu sa sunnetom.
Pribrano vrijeme za dovu od mjeseci ramazan, od noći je lejle-i-kadr, uoči petka, uoči bajrama, od dana u petak i to u vrijeme džume, od dijela noći njeno gluho doba i pred zoru.
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Naš Uzvišeni Gospodar svake se večeri spušta na zemaljsko nebo u zadnjoj trećini noći i govori: ,Ko Me moli, pa da mu se odazovem, ko nešto traži pa da mu dam, ko od Mene oprosta traži, pa da mu oprostim.''' (Buharija)
Najefdalnije mjesto i kraj za  dovu je kod Bejtullaha, na Arefatu, u Medini, u i to u Revda-i-mutahheri…. Prije ili poslije dove je važno podijeliti nešto sadake pravim osobama i na pravom mjestu.
Prenosi se od Enesa, radijallahu anhu, da je rekao: ,,Poslanikova najčešća dova bila je: Rabbena atina fiddunja haseneten ve fil-ahireti haseneten ve kina azabennar. (Buharija) Gospodaru naš, podari nam dobro i na ovome i na onome svijetu i sačuvaj nas kazne u vatri.''
Dova
Gospodaru, daj mi, da redovito obavljam namaz, ja i moje potomstvo! Gospodaru naš, i uslišaj molbu moju! Gospodaru naš, oprosti meni, mojim roditeljima i svim vjernicima onoga dana, kada počne obračunavanje! (15)
Milostivi Allahu, podari mi poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volim džamiju pa da se radujem petku i džumi namazu u njemu. Ne daj mi da zaboravljam svoju islamsku zajednicu.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Babud-duai,Poslanikove dove

Nijaz Salkić
06.09.2019.

MIMBERA - UPIS U MEKTEB

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون

قال الله تعالى فى كتابه الكريم

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

قُلْ هَلْ يَسْتَوِي الَّذِينَ يَعْلَمُونَ وَالَّذِينَ لَا يَعْلَمُونَ ۗ إِنَّمَا يَتَذَكَّرُ أُولُو الْأَلْبَابِ

صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

Hvala Allahu dželle ša'nuhu. Njemu se zahvaljujemo, od Njega pomoć i oprost tražimo. Njemu se utječemo od mahana i ružnih djela svojih. Onoga koga Allah na pravi put uputi, niko ga u zabludu ne može odvesti, a onoga koga On u zabludi ostavi niko ga na pravi put ne može uputiti. Allah, dž.š., u  39. suri (Ez-Zumer/Skupovi) u  9. ajetu kaže:

Reci: ,,Zar su isti oni koji znaju i oni koji ne znaju? Samo oni koji pameti imaju pouku primaju!"

A zatim, danas je petak, 06. septembar 2019., ili  07. muharrem, 1441. godine. Ovo je prva džuma u novoj hidžretskoj godini.

Cijenjeni džemaate!

Sutra inšaAllah, počinje nova mektebska godina. To je svijetli trenutak u životima roditelja i naše djece. To je dan za nezaborav. To je momenat kada se mlado biće (na)uči kako se i u kojoj ruci nosi fenjer vjere kroz tminu dunjalučkih zabluda. Zaista  se u mektebu stiče znanje bez kojeg nema napretka. Jerbo znanje je životna luč koja vodi putu spasa, magfireta, merhameta, berićeta….

Uzvišeni Allah dž.š. znanje stavlja na prvo mjesto, samim stvaranjem pera. ,,Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem: 'Prvo što je Allah stvorio je pero, a zatim mu rekao: 'Piši!' - i tada je zapisano ono što će se desiti do Sudnjeg dana. "(Ebu-Davud, Tirmizi i imam Ahmed)

Da je znanje doista nimet i berićet za insana svjedoče i prve riječi u Kur'anu: Uči, čitaj, u ime Gospodara tvoga, koji stvara,

Zatim Uzvišeni u suri Ez-Zumer u 9. ajetu veli: Reci: ,,Zar su isti oni koji znaju i oni koji ne znaju? Samo oni koji pameti imaju pouku primaju!"

Ovdje je znanje stavljeno ispred svakog drugog djelovanja. Dakako, prednost svakom znanju da se uči i nauči i ovlada njime, pripada znanje o našem Stvoritelju s.v.t.a. To znanje bezbeli (na)učimo u mektebu.

O tom znanju prve lekcije pruži nam naša ulema, oni su naši predvodnici i lučonoše znanja o vjeri. Oni nas vode sigurnim i utabanim  stazama vjere. Oni su naši brižni pastiri koji paze da ne zalutamo u labirintu života i  prašumi šejtanskih zamki i šarenih laža.

Sestre i braćo! Sutra je baška dan kada ćemo svoju dječicu povesti za ruku i upisati kod svojim imama i muallima u mekteb. To je početak mektebske godine kada će  djeca i učenici koji su već pohađali mekteb nastaviti i utvrditi naučeno iz prethodnih godina.

Prvi mektebski dan treba biti svečan dan. To je dan kada ćemo svoju djecu djecu okupati, najsvečanije obući, najljepšim mirisom namirisati, opremiti ih ilmihalima, sveskom i priborom i dovesti u mejtef. Imami će sigurno biti najsretniji ljudi kada ponovno ugledaju roditelje i djecu u džamiji i u mektebskim klupama. Dočekaće vas na vratima i poželjeti vam iskrenu i toplu dobrodošlicu.

 Braćo i sestre, Poradimo makar trenutak više na animiranju i obavještavanju svoga komšiluka, a dahabetile onih koji imaju djecu mektebskog uzrasta, da ih sutra, prekosutra ili kroz mjesec dana upišu u mekteb. Za svako dijete, brate i sestro, koje tvojim sebebom krene u mekteb, imaćeš inšaAllah nagradu, znajući pri tom da je naše da pozivamo a Allah je onaj Koji upućuje na pravi put.

Kada dijete prijeđe mektebski (džamijski) prag ono doživljava ambijent džamije, čistoće, uređenosti i dobrodošlice. Zato je zadatak onih koji brinu o džamiji i mektebu i imućnijih džematlija, da mekteb i učionica imaju dobre uslove za odvijanje vjerske nastave.

Svaki mekteb bi trebao imati bar jedan računar opremljen korisnim vjerskim programima, projektor za produciranje nastavnih sadržaja, dovoljan broj vjerske literature od ilmihala, sufara, tedžvida, Kur'ana i ostalih potrebnih sadržaja. Za najmlađe bi trebalo pripremiti vodene bojice, plastelin, makaze, platno, papir za crtanje i druga pomagala. Učionica bi obavezno morala imati kakve, takve klupe i tablu sa flomasterima tipa,  ,piši-briši' a u najgorem slučaju klasičnu tablu sa kredama. To sve zato što djeca dolaze iz moderno opremljenih škola u kojim se služe svim tim naučno-nastavnim pomagalima. Uz sve to treba znati da je škola obavezna i tamo djeca sjede u klupama kojiko moraju a u mektebu provedu onoliko vremena koliko ih imam i džamijski prostori budu uspjeli privući i zadržati u mektebu.

Na kraju ove današnje hutbe apelujem, zamoljavam imućne muslimane i muslimanke da pomognu imamu i muallimu, da saslušaju potrebe muallima i svojim novcem pomognu mektepske potrebe. Samo na taj način možemo djecu privući i zadržati u mektebu i samo na taj način imamo potpuno pravo od naših imama i vjeroučitelja zahtijevati i očekivati dobre rezultate na vjerskoj pouci.

Svemogući Allahu, podari svakom džematu džometa i vakifa, muslimana i muslimanki pružene ruke, koji će razumjeti važnost vjerskog odgoja naše djece i omladine.

Milostivi Allahu, omekšaj nam srca spram džamija i onih koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj nam da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام:  و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم : إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان, و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي, يعظكم لعلكم تذكرون

 صدق الله العظيم 

Nijaz Salkić

RODNA GRUDA
<< 09/2019 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930


BOSNA U FILMU I SLICI













DOMAĆA LITERATURA
NE ZASTIDI SE
Nemoj se nikada zastidjeti svoje majke i njenih dimija! Ne stidi se bosanske sinije, ni bošče iz svoga djetinjstva, tevsije demirlije, bakrenog abdesnog ibrika, đuguma! Ne stidi se nanine sehare, niti svoje iz djetinjstva avlije, ni kuće čardaklije.
Ne stidi se naših tijesnih šefteli sokaka i osunčanih cvijetnih bosanskih čaršija. Ne stidi se i pamti babine tihe eglene i nanine šarene šamije; djedove žute hadžijske abanije. Ne stidi se ni amidžinog crvenog, u desno naherenog, fesa.
Nikada se ne zastidi avlijskog prošća i tarabe, žutog u avliji duda, drvenog ahara i kućnog mutvaka.
Ne zastidi se sestrine suze kada te je ispraćala u Hrvatsku, Sloveniju, Ameriku i Australiju.
To je, Allahov robe, tvoja dimenzija, tvoj ukras i biser, tvoje blago. To je ono što nam je ostalo od naših pradjedova, dobrih Bošnjana.
Ne zastidi se, Božiji robe, strinine rešedije, nutme, halebije, gurabije, ćetenije, kvrguše, kljukuše, dilje, sutlije, pelteta i zerdeta! To je, Bošnjo, tvoja koda, kojom te je Uzvišeni označio i odredio, zacrtao ti sudbinu da se rodiš u najljepšoj zemlji i đulistanu dunjalučkom, u Zemlji Bosni.
Ne zastidi se, Bošnjo, dajdžinih šalvara kada ih obuče i krene u svoju mahalsku džamiju. Te šalvare su dio tebe, a i ti si dio njih. Iz šalvara si i ti izašao. I nikad se ne nasmij kada ugledaš Bošnju da ih je obukao. Znaj dobro, šalvare jesu dio tebe i ti si dio njih, iz njih si izašao.
Ne zaboravi, Bošnjo, u dalekom svijetu, na cvijeće naše; zambak, sabljicu, hadžibeg, kalanfir (karanfil), majčinu dušicu, bosiljak, sekaik... Pokraj tog cvijeća si uvijek prolazio vraćajući se sa puta, dolazeći u svoju avliju iz džamije, škole, njive, dolazeći poslije igre sa djecom na livadi...
To cvijeće te je uvijek dočekivalo pored avlijske staze, ograđeno okrečenim kamenjem, a svojim mirisima ti je iskazivalo najljepšu dobrodošlicu.
Ne zaboravi, Allahov insanu, gdje god bio, šta god bio, ma koliko se trudio da nekome ugodiš i da se prilagodiš, uvijek ćeš biti ono što i jesi, Bošnjo i Musliman.
Ako je to tako, a jest sigurno, onda ne daj nipošto ono što si dobio u amanet od Dragog Allaha i naših dobrih djedova; dobrih, lijepih i ponosnih Bošnjana. Čuvaj svoju vjeru Islam, vatan Bosnu i naše lijepe običaje, drage, bosanske adete.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJ BABO
Moj babo... Kakva gordost i poštovanje izvire iz te dvije riječi. Babo, ta riječ mi miriše sabahskim ezanom kada smo zajedno, babo i ja, ruku pod ruku, išli u našu džamiju. Babo, to je sinonim za moje djetinjstvo. Babino izgaranje i težak posao, samo da bi nama komad hljeba brižno priskrbio.
Kada izgovorim riječ Babo, pred očima vidim izlizan očev kaput i zakrpljene pantole, pogrbljena leđa i bijeli somun koji pruža nama djeci vraćajući se iz čaršije. Babo, to je lice puno briga izbrazdano sa bezbroj bora, koje za nas uvijek nađe topao osmijeh i utjehu.
Moj babo je imao rješenja za sva životna pitanja i probleme. Uz njega me ničega nije bilo strah. Moj babo, kada ujutro kahne, ja znam da će mama opet napraviti doručak; da ćemo svi zajedno sjesti za sofru da se jagmimo za pogaču, čorbu, grah, pitu, pekmez iz tanjira i kiselo mlijeko u čaši.
Moj babo, kada progovori, ja znam da će nešto veliko reči o životu na ovom dunjaluku, o mojoj školi, o mom rahmetli djedu. Kada on govori, mi svi moramo da ga slušamo. Kamo sreće da sam više zapamtio babinih mudrosti, pa da ih sada kao biser sipam svojim jaranima i da se time dičim i ponosim.
Velim vam da je moj babo bio najveći i najmudriji čovjek u mom životu. Kada bi on krenuo sa mnom u njivu, dok sam bio mali, ja sam za njim morao sve trčati. Imao je, brate, veliki korak. Kada bih se trčeći umorio, babo bi me stavio na svoja ramena, tako da sam tada bio najveće dijete. U tom položaju sam osjetio da sam babi važan. I bio sam ponosan.
Moj babo je svakome pomagao; i prosjaku i bogatašu, i učenom i neznalici, i starijim i djeci i insanu i hajvanu. Samo, nije nikada znao pomoći sebi. Danas ga tek razumijem. Sada znam zašto je imao izlizan kaput i pantole, ispranu, vehdu košulju i iznosane kundure i opanke.
Moj babo je veliki čovjek. On je znao zašto to čini. Nije ga zbog toga bilo stid i nije zato bio žalostan. Moj babo je to radio za svoj evlad , za svoju dragu djecu, jer nije htio da postanu »dronje«. On je nama često govorio:
»Nemojte biti dronje.« Moj babo je ulagao u nas kao svaki dobri babo. Želio je da mu se djeca ne napate u životu. On nas je slao u škole i zato mu velika hvala.
Dragi moji ahbabi, ne zaboravljajte dobrotu naših baba, sjećajte ih se, i živih i mrtvih, jer nije šala imati babu koji je sve dao za tebe, da te izvede na selamet.
Upamet!

TETKE
Tetka je babina sestra ili sestra od majke. Tetka može odigrati veliku ulogu u našem djetinjstvu. Tetka može da čuva bratiće i sestriće, da ih voda za ručice, da im kupuje slatkiše i da im pere i kuha.
Tetka je bila u našim dječijim očima velika ličnost koja se često puta znala postaviti u našu odbranu i spasiti nas nekada od batina i od naših vlastitih roditelja.
Tetka je milostivna prema bratićima i sestrićima, bar je većina takvih tetaka, mada ima i drugačijih tetaka koje su poznate kao zloće.
Međutim, tetke su nas znale koristiti i u svoje "poslove", kada su bile cure i ašikovale mi smo im tada znali biti kuriri, pismonoše i čuvari.
Divno je imati tetku, osobito ako nam nije živa naša majka. Zato, kada dolazimo svojim kućama i vraćamo se povremeno u rodni kraj, među prvim koje ćemo posjetiti i sa hedijama darovati neka budu i naše tetke. A za ljubav prema njima bićemo inšaAllah nagrađeni.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

TERAVIJE, SIJELA...
Ah, dragi moji, teravije su moja posebna radost i veselje. Mi omladinci bi sa posebnim veseljem iščekivali trenutak kada će naš mujezin zaučiti svečani salavat, i to ne običan, nego onaj teravijski. On je za nas, momke, značio još jedno veselje više. O djevojkama i djevojčurcima ne bih ni govorio. Teravija je za njih bila prilika da se što bolje obuku u ono najljepše što imaju, počevši od dimija i mahrama na glavi, do kundura i drugih ukrasa.
Bože dagi, što su one živjele za teraviju. One su željele da se dopadnu kojem našem momku, koji će doći te večeri iz našeg, jal' susjednog džemata. To nije važno. Uglavnom, teravija je bila prilika za cure da se pokažu i prikažu.
U toku dana, za vrijeme posta, tekle su pripreme i dogovori o tome gdje će se održati sijelo poslije teravije; u kojoj, odnosno u čijoj kući. Djevojke su pozivale sijeldžije u kuću, za koju se dogovore, da se te ramazanske večeri sijeli.
Veselje i čast je bilo da te pozove domaćin sijela te večeri. Znao se tačno ceremonijal sijela i glavne šaljivdžije koje će uveseljavati skup. Bilo je ašikluka tih večeri, zimskih i dugih. Ašikluka i šala je bilo napretek. Igralo se sudije i džandara, slušale se pjesme sa ploča i kaseta, šalilo se.
Bilo je to, uglavnom, islamsko sijelo gdje se znala granica dozvoljenog u druženju. Stariji domaćini iz te kuće su, uglavnom te večeri, odlazili na drugo sijelo; a omladina, njihova djeca, dobro su odigrala ulogu domaćina.
Na brčanskom i čelićkom području na sijelima se obavezno gostilo, pored uobičajene hrane, i onim po čemu je naš kraj poznat. To su bile suhe šljive, orasi, jabuke, suhe kruške (čitavice), kokice... A posebno specifično za zimska sijela je bilo pravljenje ćetenije.
Ćetenija je slatko spravljano od uagđenog šećera, jal' pekmeza. Poslije se dugo miješa sa pečenim brašnom, pa se dobije masa koja, ukusom podsjeća na karamele. Ćetenija se morala praviti u posebno hladnim noćima i po posebnom receptu. Ćetenija se morala nanijetiti na nečiju gustu i dugu bradu. U mom kraju se obično nanijetilo na bradu hodže Brođe iz Broda kod Brčkog, da bi ispala baš takva, kao njegova gusta i bijela brada.
Poslije uvodnog pripravljanja slijedilo je kajišanje i hlađenje ćetenije u tevsiji, koja se morala iznijeti vani na hladnoću i mjesečinu, u noći. Momci, koji nisu bili pozvani na sijelo; a znali su u kojoj je kući sijelo, iz osvete što nisu pozvani, često su znali da se potiho prikradu i ukradu tevsiju sa ćetenijom. Tako je bio uzalud sav trud djevojački.
Bojim se da su ta vremena prošlost u mom kraju, a u mom životu sigurno jesu. To jeste prošlost, jer današnja omladina više voli izaći u diskaće i prljave kafane; više vole to, nego sjesti i promuhabetiti na sijelu u domaćoj atmosferi i očuvati stare adete i običaje.
Zato mi se često puta otme uzdah: "Đe ste stare ramazanske noći?"
Đe je sevdah, đe su ašikluci?!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

...........
ALKOHOL I DROGA.....
»Kada Allah htjedne da uništi jedno mjesto, dopusti da se pojavi blud i nemoral u njemu.« (Hadis)
Čini mi se da nikada nije bilo teže biti roditelj i starati se o svome evladu, kao danas, u ovome vaktu. Naša država Bosna je bila jedna od teritorijalnih jedinica, bivše nam domovine, a meni se čini da je izvukla najdeblji kraj, i da je trenutno u najtežoj situaciji. Bosna jeste država, ali kao da i nije, jer je sve u njoj nekako neodređeno i nedorečeno. Bosna ima granice, a kao da ih i nejma. Vlast ima, a ona kao da i ne postoji,, jer naša policija nejma pravo po svojoj volji, haman ni promet regulisati, a dahbetile, bez najave, kontrolisati vozače automobila. Svaku kontrolu mora prije vremena najaviti i objaviti preko medija.
Kad je riječ o našim "medijima", o njima bi se moglo nadugo i naširoko govoriti.
Bosna svoje medije ima, i nejma. Mediji su većinom pod nečijim patronatom, ili su do krajnjih granica komercijalizirani i privatizirani, i na taj način okrenuti sami sebi.
U tom i takvom svekolikom haosu po Bosni su nikli razni kafići, restorani, diskaći, a u njima, svoje mjesto pod suncem, našle su razne "zvijezde", "pjevači", i "izvođači" tzv. folk muzike. Svakodnevno i svakonoćno se po tim "restoranima" organizuju naki nastupi, neka takmičenja za izbor "misice, "mistera" i sličnih ujdurmi i petljanija.
A droga...
Droga se sadi i prodaje i u najzabačenijim selima.
A o prostituciji i podvodačima, da i ne govorim.
Vjera se suzbija i marginalizira svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Ono malo preostalih naših adeta koji su proistekli iz 500-godišnje naše pripadnosti islamu potiskuje se i označuje kao nešto zaostalo, dok se, u isto vrijeme, promiče slobodno i, do krajnjih granica, ogoljeno iživljavanje, uz grubo odbacivanje naše svijetle tradicije.
Ono malo trijeznih roditelja, koji žele svoju djecu sačuvati od alkohola, droge i svih oblika pokvarenosti, biva razapeto između želje da djecu odgoje u vjeri i nastojanja da svoj evlad-djecu iškoluju, uz bojazan da se kroz školu ne otuđe i iskvare.
Opće poznato je da svako selo ima po jednu kahvanu kojoj su njihove gazde dale zvučna imena uz obavezan predznak "restoran".
U tim "restoranima" naša djeca često ostaju do ranih jutarnjih sati. A pivo, vino, i ostali haram, piju haman svi, uključujući i naše domaćice, žene. To je bilo nezamislivo u Bosni prije agresije.
Oni, koji bi morali o tim negativnim pojavama govoriti i biti najglasniji, "mudro" šute jer svako se boji za svoju kožu i svoje korito, a alkohol se prodaje i u brojnim "trgovinama" i "prodavnicama" i to na svakom ćosku i uglu, kako kome paše da izgovori.
Ako čovjek hoće biti patriota i neće kupovati uvozna piva, vino i rakiju, tu uvijek postoji alternativna zamjena za slične domaće proizvode.
"Kupuj domaće", i propadaj na domaći način, a na svoj račun.
Ma koga je briga za našu djecu i omladinu.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

SOFRE.....
Sofra je bošča ili čarsaf koji se prostire na pod, ćilim ili tepih u sobi i sa te sofre se jede, objeduje, ruča ili iftari... Sofra se može prostrijeti na zemlju, može se servirati na siniji, ili na stolovima. Prava sofra se uvijek sterala, a jelo se sjedeći na koljenima, ili bar jednim podavijenim koljenom.
Sofre mogu biti domaće, kućne, porodične, bogataške sofre, sirotinjske sofre, iftarske sofre, sofre uglednika i dostojanstvenika, sofre ahbaba i prijatelja, mevludske, svadbene, poslovne, pilavske, pohođanske,a mogu biti i dječije.
Na sve sofre se posebno zove, osim na porodičnu sofru. Tamo su nas majka i babo jednom pozvali, onda kada smo progovorili. Pokazali su nam gdje je sofra. I od tada mi znamo, a da se ne zovemo, gdje nam je mjesto za sofrom.
Na sve druge sofre, osim majčine i babine sofre, moraš dobiti poziv i znati gdje ti je mjesto.
Kod nas Bošnjaka i muslimana, odavno već postoje sofre i zna se redoslijed kod sjedanja i pristajanja za sofru. Tako imamo sofru političara, za koju prije izbora ima mjesta za svakoga, a poslije samo za odabrane.
Imamo još sofru pisaca i književnika, sofru glumaca i umjetnika, sofru biznismena i privatnika, sofru uleme i sofru islamske zajednice.
Neke sofradžije imaju bujruma u sve sofre, neki ne bi došli u svaku sofru i kada bi ih pozvali, a nekima nije dozvoljeno da miješaju sofre.
Obično su sve te sofre jedan zatvoreni krug za sitnu raju, mada i među tim velikim soframa ima još sofri koje se steru posebno, i to su vjerovatno nove sofre i sofrice, samo ih treba dobro proučiti i ako ti, ne daj Bože, ustreba, da ne moraš odmah tražiti mjesta i gurati se za velikom sofrom.
Sofre su naša Bošnjačka i muslimanska realnost i pred tim soframa ne treba zatvarati oči.
Eto naprimjer, da bi došao do nekog našeg bošnjačkog političkog ili vjerskog vođe, treba ti bezbroj sofrica proći, ako budeš imao sreće. A obavezno ti se na kraju ispriječe kuhari, mali ili veliki, i konačno te zaustavi glavni starješina u jemek sobi, koji je, ko biva šef te jemek-odaje u kojoj se stere sofra i koji kaže: »Ne može dalje...«
E, kad se sjetim Sire, historije Poslanikova života, i Poslanika Muhammeda s.a.v.s. i kazivanja, da je do Poslanika mogao svako doći, i siromah, i prosjak, i bogat, i car; a da Poslanik nije pravio razliku, zaboli me namah želudac.
Za Poslanikovu sofru si mogao doći, a da se ne najavljuješ. Mogao si biti saslušan, nasavjetovan i veseo otići kući, istog dana. Kod Omera r.a., nije bilo šefa kabineta, šefa protokola, tajnika, sekretara, kod Omera r.a., si isti dan mogao biti lijepo dočekan i primljen.
Sofra je lijepa naša, bošnjačka i muslimanska, tradicija; samo smo od te sofre napravili pregrade, tarabe, pa nam današnja sofra dođe više kao smetnja druženju i obilascima.
A nekad je sofra bila za druženje i širenje ljubavi među ljudima, rodbinom, a o imanu i islamu, da i ne govorimo.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MUSAFIRHANA


postovani zemljaci sirom svijeta, dragi blogerasi i blogerasice, jako bi mi bilo drago da ostavite koji komentar u moju knjigu gostiju. hvala!

pođahkad čatišem

BOSNA JE DZENNET NA DUNJALUKU
LJUŠTILJE
Evo mene opet. Probudim se jutros i naumpade mi moje selo. Nije ovo sadašnje selo, puno kafića i "restorana", nego jedno selo iz mog djetinjstva, selo iz moga sna. Jer moje djetinjstvo je i bilo samo jedan kratki san, a u tom snu mi prolijeću slike, i to sve u boji, koje me do srca diraju. Ja bih da one duže ostanu, da ih polahko listam, isčitavam, slažem, sortiram i o njima razmišljam, ali one kao da hoće pobjeći, ne stignem ih čestito ni pogledati.
Zato i sjedoh, dragi moji, da uhvatim te moje slike koje mi još dolaze. Hoću da ih uokvirim i smjestim u neki prostor, u neku kutiju, hoću da ih zapišem, da mi ne pobjegnu.
Helem nejse. Sjetim se ljuštilja i svega što je vezano za žito, njivu i sijela. A to mi je, još uvijek, nekako slatko i tijesno priraslo za srce. Naši dobri seljani su sijali kukuruz, okopavali ga i brali sa oljuštinom, onom što se savija oko klipa kukuruza, što ga zagrli. Cilj je bio da se branje kukuruza što prije obavi i da se kukuruz dopremi kući. Kukuruz se prvo brao u sepete, pletene od ljeskovog cijepanog drveta. Iz sepeta bi se istresao u košiće koji su bili ugrađeni na volovska kola. Kada bi se košić napunio, a u njega bi moglo stati odprilike devet-deset sepeta kukuruza, onda bi se to vozilo kući.
Poslije bi se obrano žito(kukuruz) istresao na avliju, ako je bilo lijepo vrijeme, a ako nije, onda bi se žito istresalo u predsoblje kuće. Rod kukuruza bi se mjerio u sepetima. Tako su seljani u razgovoru pričali da im je ove godine dobro rodilo žito, imao sam deset sepeta, drugi bi imao dvanaest, treći petnaest, i tako redom.
Kada bi se žito dovuklo iz njive, zakazalo bi se sijelo koje su zvali ljuštilje, jer se te večeri ljuštilo žito, skidala se oljuština sa klipa kukuruza. Najbolje je za domaćina da je imao odraslu djecu, sina, jal' kćerku, a najbolje je da su momak ili cura. Oni bi sazvali sijelo momaka i cura u kojem bi moglo biti i odraslih parova i pojedinaca. Domaćin kuće, ili omladina iz te kuće, pobrinuli bi se za hranu uz perušanje, odnosno uz ljuštilje.
Svaki momak i cura su bili počašćeni pozivom na to sijelo, koje je bilo ustvari radno, jer se radilo do dugo u noć. Znalo se ko će biti glavni šaljivdžija, znači, znalo se ko će uveseljavati sijeldžije, znalo se ko će nositi sepete na tavan, u žitni košić ili u hambar. To su radili vrijedni i jaki momci. Znalo se isto tako ko će lijepo zapjevati od večernjih gostiju na ljuštiljama. Domaćin se pobrinuo ponekad, pa je na kraju ljuštilja zasvirala i harmonika, tambura ili frula. To je bila posebna draž ljuštilja.
Međutim, to nije bilo ništa naspram skrivenog ašikovanja na tim sijelima, zvanim ljuštilje. Sjedilo bi se oko kamare žita (kukuruza). Na jednoj strani su sjedili momci, a sa druge strane djevojke i pokoja mati prisutnih cura. Stari djedo ili nana bi bi bili zaduženi oko furune, ako je bilo hladno, da lože vatru, ili da spremaju kakve đakonije i poslastice. Obično su pečeni krompiri ili ćurta, bundeva (bijela masirača).
Koliko su te duge večeri skrile tajnih i obećavajućih pogleda momaka i cura; koliko je samo uzdaha škripa sepeta prekrila, to se nikada neće saznati. Posebno je bilo veselje i ushićenje za momka kome je djevojka ponudila da odlomi vršak kukuruza. To je bila i najava da ga je cura begenisala. Eh, što se momak ponosio i "rakolio" poslije toga.
Na tom sijelu se saznalo ko u selu s kijem ašikuje; ko će se udati, a ko oženiti. Sve novosti u tom džematu su pretresene te noći. Koliko se puta izlazilo u vedru jesensku noć; koliko je samo majki kroz pendžer pazilo kako joj se kćerka ponaša pred kućom te noći. Kada bi se stariji malo povukli u sobe da klanjaju, ili se odmore od posla, omladina bi to iskoristila za razne vragolije. Guralo se, namigivalo, premještalo za kamarom kukuruza, a završavalo bi se gađanjem klipovima kukuruza, koji su nekada znali napraviti i čvorugu na glavi.
Mi mlađi smo to samo pratili i registrovali, a nismo se smjeli plaho miješati.
Od umora i dugog sijela, često sam, u onoj toploj oljuštini, i zaspao. Kada bi se probudio, sijelo je još trajalo, samo bi se broj ljuštilja nešto smanjio. Brzo sam se hvatao za uši, jer su nam naši stari govorili da se čuvamo uholoža(uloža), jer kao, mogle bi nam se zavući u uši i onda nam "ući u mozak", »gluho bilo«, kuku nama.
Stariji su, nas djecu, tjerali da idemo kući i tamo spavamo, jer nam valja sutra u školu. Ma, ko bi nas otjerao i ko bi propustio ljuštilje? Ni za živu glavu. Rekli bismo da nam se ne spava i još bismo više usjali onim svojim okicama, da nam šta ne bi promaklo.
Šta ćete, bila su to lijepa vremena. Šteta što je sve to iza nas.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BOSNOLJUBLJE
Bosna, jedna država, imade na brdovitom Balkanu. Bosnu čine, pored rijeka i planina, jezera i dolina, i ljudi, njeni državljani, da li u Bosni živeći, ili po svijetu raštrkani, svi su oni bosanski narod. Bosna se treba voljeti, jer nam je država Bosna druga mati. O Bosni su spjevane pjesme, i to one pjesničke, sa književnom podlogom i one narodne i novokomponovane.
Bosnu i ne moraš voljeti, ali za njom sigurno čezneš i vehneš. I u nju, svoju Bosnu, htio-ne htio, moraš kad-tad doći, da li u autu svom, ili u sanduku mrtvačkom.
Danas je Bosna nešto drugo, nego što je bila prije 1000 godina. Drugačija je od one prije 500 godina, a posve se izmjenila poslije agresije od 1992. do 1995. godine
U Bosni žive naši roditelji, naša braća i sestre, amidže i amidžinice, dajdže i dajdžinice, tetke i bliža i dalja rodbina. U našoj Bosni žive i djeca naša, da li sa oba roditelja, sa jednim, ili bez ijednog roditelja.
U Bosni našoj žive i ljudi, koji nisu posla, pravog zaposlenja, doživjeli i vidjeli više od deset godina. U Bosni je dosta sirotinje, nevoljnika, prosjaka, beskućnika, bolesnika, jetima i starih i bespomoćnih ljudi.
U našoj domovini ima puno omladine koja bi rado završila srednju školu, upisala fakultet, ali ne može. Nejma para, nejma novca... Svi su oni dio naše Bosne. Zato, drage Bošnje i Bošnjakinje, vi koji ste rasuti po bijelom svijetu, kada primite svoje plate, ostavite mjesečno bar jednu marku, dolar, franak, funtu, euro, za našu bosansku mladost, stare i iznemogle, sirotinju našu u Bosni, a taj sakupljeni novac ponesite u Bosnu. Tamo nekog svog rođaka obradujte, obrišite neku suzu sa lica mladog insana bosanskog, kupite mu nešto, jer smo svi dužni to učiniti.
I nemojte se pravdati da je tamo gdje živite sve skupo i da i tamo ne pada novac sa neba. Može se uštedjeti od igranke, koncerata Halidovih, Dininih, Cecinih, Draganinih i inih...
Može se uštedjeti od bespotrebnih telefonskih razgovora, šminke i modiranja i izlazaka u restorane.
Bosna traži one, što je vole. Naš narod čeka na našu omladinu iz dijaspore i očekuje naše bosnoljublje.
Pomozimo Bosnu i narod u Bosni!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BABIN ZIMSKI KAPUT I BAJRAM
Eh, nekadašnji Bajrami su bili življi, veseliji, tanahniji, ponosniji, bogatiji, treperavi, sevdisavi, mirišljavi, slatki i zanosni u isčekivanju bajramskog jutra.
Upravo sada, dok kahvenišem sa svojom hanumom i djecom, sjetih se atmosfere i ambijenta u kojem sam odrastao, čekao i dočekivao sve svoje Bajrame. Bajram je dolazio tiho u moju mahalu i naš džemat. Prvo je započinjao ramazan, pa se nestrpljivo isčekivale teravije u našoj džamiji, pa jagma nas, mahalske djece, da zauzmemo bolje mjesto u saffu na mahfilu džamije naše.
Nisam nikad ni pomišljao da uđem u donji dio džamije, jer sam znao da je to mjesto rezervisano za starije i ozbiljne ljude.
Poslije smo čekali prvi mevlud u džamiji za 17. dan ramazana. Mevlud je učila mektebska omladina, a ja sam im bio zavidan što nisam u njihovoj grupi, da nastupim pred džematom te večeri.
Poslije Lejletul kadra znalo se da je Bajram blizu, a najviše me je radovalo to što ću dobiti poklone, pare ili kakav odjevni predmet za taj praznik.
Na bajaramsko jutro smo se svi okupali u našem hamandžiku. Prvo djeca i mlađi, a onda stariji, i to sve po redu i tabijatu. Mama nam je za Bajram oprala odjeću i lijepo složila, da se sama odjeća ispegla ispod neke haljinke ili težih predmeta. Rahmetli nana je iz sehare vadila toga jutra nekakav poseban miris koji je čuvala i sve nas namirisala. Neki od braće i sestara su tog jutra morali u školu, a neki su propustili nastavu i išli na Bajram-namaz.
Nakon klanjanja Bajram-namaza, letio sam kući i čekao da se babo vrati sa djedovog mezara, pored kojeg je malo posjedio, učeći mu Ja'sin i fatihu.
Kad bi babo ušao u kuću, svi bismo mu poljubili ruku i čestitali mu Bajram. To bismo uradili i majci i nani. A mi djeca, stisnuli bismo jedni drugima ruke uz bajramsko čestitanje. Bili smo sretni i zbog poklona.
Babo nam je uvijek davao nešto siće u novcu, mati neki keks i bombone, a nana rahatluk.
Poslije bajramskog ručka, koji je bio bogat hranom, mati nam je obično davala safun da odnesemo strini Beginici. Mi odemo, poljubimo strinu u ruku, čestitamo joj Bajram i predamo safun, hediju. Baš je strina Beginica, većini moje braće i sestara, bila baba i vezala nam pupak kada smo se rodili.
Na prvi dan Bajrama su krenule bajramske zvanice, pozivi u komšiluku, užoj i daljoj rodbini.
Na Bajram se pozivalo i staro i mlado. Jelo se i pilo sve najbolje što se imalo u kući na tim ručkovima i večerama bajramskim.
Meni, kao djetetu, je samo jedno smetalo u tim svečanim bajramskim trenucima.
Bilo me je stid babinog zimskog kaputa, koji nije bio očuvan i nov, kao u nekih naših rođaka i komšija. Znao sam ja da babo nekada zaradi para prodajom nekog sijena, žitarica ili voća i povrća, ali mi je bilo krivo što nikako neće malo bolje da se obuče, da potroši koji dinar na sebe.
Danas, dok sjedimi i kahvenišem, misli mi odlutaše do mog babe, a pred oči mi izađe njegov kaput i skromna odjeća. Suze same krenuše.
Mogao je otac kupiti i sebi kaput, ali je čuvao nama.
Grdna rano, moj babo je mogao kupiti bolju odjeću, i sebi i materi našoj rahmetli, ali nije htio da nas djecu zakine u nečemu što smo mi morali imati dok smo rasli i jedrali, bujali i išli iz razreda u razred, učeći i praveći kroz školu svoje prve korake u život.
Neka je rahmet svim našim dobrim babama, majkama, djedovima, didovima, nanama, braći, sestrama, amidžama, dajdžama, strinama i svima onima koji su nas odgajali, hranili, sjetovali, a koji ovog bajramskog jutra leže negdje, ili na nekom od naših mezarja širom dunjaluka.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
1713381

Powered by Blogger.ba

site statistics