NIKADA NE ZABORAVI HOLOKAUST I GENOCID U BOSNI I SREBRENICI

RODNA GRUDA

Najljepši je na svijetu svoj rodni kraj

28.09.2018.

MIMBERA - OD ČEGA JE STALOŽENOST


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
مَا أَصَابَ مِن مُّصِيبَةٍ إِلَّا بِإِذْنِ اللَّهِ 
وَمَن يُؤْمِن بِاللَّهِ يَهْدِ قَلْبَهُ 
وَاللَّهُ بِكُلِّ شَيْءٍ عَلِيمٌ
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda s.a.v.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji su živjše na dunjaluku i sa njega odoše sa vjerom u srcu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 18. muharrem 1440. ili 28. septembar 2018. godine. Ovo je 3. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, , Predvorje Dženneta ', a današnja je,Od čega je staloženost ,.'
Poštovana braćo i sestre.
Allah dž.š. kaže: ,,Nikakva nevolja se bez Allahove volje ne dogodi, a On će srce onoga koji u Allaha vjeruje uputiti – Allah sve dobro zna.''
 Staloženost je umijeće samokontrole u svakoj prilici i na svakom mjestu. Staloženost se uči i staloženost se njeguje i čuva. Blago onom ko je nauči ili pridobije savjetom, izučavanjem, slušanjem ili slijeđenjem. Neki su kazali da definicija staloženosti glasi da je staložen onaj koji je uravnotežen (staložen duh; staložena osoba); smiren, pribran, oprečno staloženosti je brzopletost, impulzivnost.
Samopoštovanjem do staloženosti
 Bogastvo je imati staloženost. Ponašajmo se kao da nas nikakav problem ne dotiče. Ako uvjerimo sebe da smo već ranije prošli kroz sličan problem za koji smo na kraju pronašli rješenje, ubijedićemo se da nas i kod sadašnjeg problema rješenje čeka.
Odbacimo brige i negativne osjećaje
 Većina ljudskih problema i svaki kamen spoticanja na putu do duhovnog ispunjenja rezultat su jedne stvari: prijanjanja i vezanosti za nešto ili strah od nekoga. Na primjer, umjesto da gledamo na ljutnju kao na običan privremeni osjećaj koji će proći, mi često zalijepimo za ljutnju i ne puštamo joj da ode. Ona može ubrzo zavladati našim cjelokupnim životom, blokirajući tako put bilo kakvom obliku mira ili prosvjetljenja.
Duhovna sloboda 
 Kako bismo postigli duhovnu slobodu, moramo otpustiti sve što nas koči i napada razum, a posebno se osloboditi negativnih osjećaja. Kada naučimo da se u sebi ne poistovjećujemo sa nekim osjećajem ili mislima, osjetit ćemo svaki puta još malo lahkoće, više radosti i slobode.
 Kada se osjetimo povrijeđeni ili omalovaženi, digne se čitava vojska razornih emocija i negativnih misli i može tu ostati satima, pa čak i danima. Neprijanjanje vrlo vrijedno na svim razinama postizanja duhovne dubine – na početku, u sredini i na kraju puta. Treba se odreći se svih stvari uz koje prijanjamo da bi uspjeli.
Staloženost prije svega
 Sve u životu na kraju dođe svome kraju. Naša tijela i tijela ljudi koje volimo postaju starija, obole, polahko stare i na kraju umiru. Sva naša materijalna imovina se vremenom na kraju istroši. Utoliko više, prolazne emocije i situacije koje su ih prouzročile će u konačnici biti potpuno zaboravljene.
 Život nam može pomoći da se naučimo otpustiti vezanosti i prestati se grčevito držati za bilo što. Na primjer, ako nas obuzme bijes i preuzme kontrolu nad našim umom, dajmo sebi vremena da ga prvo identificiramo, razmotrimo zašto smo zaista ljuti, postanimo svjesni koliku kontrolu ta ljutnja ima nad nama i jednostavno je pustimo da ode.
 Unutarnji mir najvažnija je stavka za duhovno zdravlje, a i tjelesno jer su fizičke bolesti posljedica našeg psihičkog stanja. Staloženi ljudi koje je teško izbaciti iz takta, koji nemaju kratke živce i koji se znaju veseliti životu te i u teškim životnim situacijama pronaći nešto dobro. 
Kazivanje o miru i staloženosti u namazu
 Dok je Poslanik,s.a.v.s, jedne prilike sjedio u džamiji sa ashabima, ušao je jedan čovjek i počeo da obavlja namaz. Na brzinu je sklanjao namaz, došao do Poslanika i nazvao mu selam. Poslanik mu odgovori na selam i reče: ,,Vrati se pa ponovo obavi namaz jer ga nisi obavio“!
 Čovjek se vrati i ponovo obavi namaz, ali ponovo sa velikom žurbom, ne izvršivši lijepo ni ruku’ ni sedždu. Potom je došao do Poslanika i opet mu nazvao selam, a Poslanik mu ponovo odgovori na selam i reče: ,,Vrati se i ponovi namaz jer ga nisi obavio“!
 Čovjek se vrati treći put i obavi namaz onako kako ga je obavio prethodna dva puta i ponovo nazva selam Poslaniku, a on mu ponovo reče: ,,Vrati se i ponovi namaz jer ga nisi obavio“! Čovjek tada reče Poslaniku: ,,Tako mi Onoga koji te poslao sa istinom, ja ne umijem bolje, nego mi pokaži i nauči me kako je ispravno“!
 Poslanik zatim poče objašnjavati: ,,Kad staneš na namaz prvo izgovori početni tekbir, Allahu ekber, zatim prouči nešto što znaš iz Kur’ana, zatim učini ruku’ i umiri se na ruku’u, zatim se ispravi i umiri se stojeći uspravno, zatim učini sedždu i umiri se na sedždi, zatim se ispravi i umiri u sjedećem položaju, potom učini sedždu i ponovo se umiri na sedždi i tako čini u čitavom namazu“! (Muttefekun alejhi)
Šta nas može učiniti staloženim?
Učenje Kur'ana
 Melodično i pravilno učenje Kur'ana privlači meleke kao što mirisni cvijet i med privlače pčele. Usejd bin Hudajr, r.a., pripovjeda da je jedne noći učio suru El-Bekare dok mu je konj bio svezan nedaleko od njega, ali jako uzrujan. Kada bi prestao učiti i on bi se smirio. Ponovo je započinjao učiti i on bi se ponovo usplahirio. Njegov sin Jahja je bio blizu, iza njega, i u jednom trenu pogledao je u nebo i vidio nešto poput sjene ili oblaka sa dosta svjetiljki. Kada je osvanuo otišao je i ispričao Vjerovjesniku, s.a.v.s., šta se desilo, pa ga je Vjerovjesnik upitao: Znaš li šta je to bilo. Ne znam, rekao je. To su bili meleki koji su se približili radi tvoga glasa. Da si nastavio mogli su ih i ostali ljudi gledati i oni se ne bi sakrivali od njih. U predaji koju bilježi Hakim kaže se: To su meleki koji su se spustili radi tvoga učenja i da si nastavio svoje učenje, vidio bi čudesa.
Razdraganost lica
 U jednom hadisu Allahov Poslanik, s.a.v.s., na direktan način spomenuo je šta predstavlja lijep ahlak rekavši da je to ,,razdraganost u licu i izbjegavanje srdžbe” (Bejheki).
Stid, poštenje, radinost…
 Neko je sabrao znakove lijepoga ahlaka pa je rekao: ,,To je da čovjek bude velikog stida, skoro nikako ne ezijeti (uznemirava) druge, velikog poštenja, istinoljubiv bude, malo govori, a mnogo radi, malo posrće i malo se bavi besposlicama, dobrostiv bude i samo spaja, bude staložen, strpljiv, zahvalan, zadovoljan, blag, nježan, čedan, tanahnan, ne proklinje, ne psuje, ne potvara, ne prenosi tuđe riječi, ne bude brzoplet, zloban, škrt, zavidan, bude uvijek nasmijan i ljubazan, voli zarad Allaha, mrzi zarad Allaha, zadovoljan bude zarad Allaha i ljuti se samo zarad Allaha. Eto, to je lijep ahlak” (Gazali, Ihja’).
Budi nasmijan
 Ebu Derda kaže: ,,Ja odmaram svoje srce dozvoljenom razonodom kako bi bilo jače i spremnije da prihvati istinu.” Ebu Derda je isto tako kazao kazao: ,,Želim nasmijati čovjeka, kako bi rasteretio njegovo srce."
 Jedna mudra izreka kaže: ,,Nasmij se neprijatelju, oprostit će ti, i nasmij se prijatelju, okoristit ćeš se.” Kada se se smijemo, na svom licu pokrećemo trinaest mišića.
 Postoje i ljudi koji otežavaju život sebi i ljudima oko njih. Takvi ljudi svaku riječ čuju i tumače pogrešno, od nekog beznačajnog događaja prave katastrofu, kukaju na sav glas zbog neuspjele trgovine, loše zarade, neispunjene želje i tome slično. U njihovim očima sav je svijet crn, i oni taj osjećaj prenose na sve osobe oko njih. Oni imaju nevjerovatnu moć pretjerivanja i preuveličavanja svega što se desi, od miša prave slonove, od travke drvo. No, oni nemaju snage za činjenje dobra, tako da nisu sretni kada budu darivani, makar to bilo i obilato, i nezadovoljni su bilo šta da steknu, makar to bilo i ogromno.
 Ne zaboravimo da samo Allah određuje šta će se desiti; da jedino On poznaje ishod svake situacije; da se opskrba i nafaka nalaze u njegovim rukama; da se ništa ne može dogoditi mimo Njegove volje; da ljudi predviđaju, sanjaju, kuju planove, ali je On jedini koji nešto određuje. Umjesto da pratimo svaki Dnevnik, svaku političku emisiju vrsnih retoričara koji samo govore, a ništa ne provode u djelo; opterećujemo se i prepričavamo ono što smo čuli; nagađamo i pesimistično prognoziramo – što opet ne vodi ničemu, odvojimo vrijeme na čitanje i slušanje najsavršenijeg Govora.
 Allahova riječ će nam odagnati svaku brigu, pomoći nam da nađemo izlaz iz situacije u kojoj smo se našli, okrijepiti naš um, dušu a samim tim i tijelo. Praktikujući savjete svoga Gospodara, naše misli će postati svjetlije, imati ćemo jasniji pogled na život, preodgojiti ćemo sebe i izgraditi se u jake i karakterne ličnosti.
Dova
 Gospodaru naš, sačuvaj nas od tuge i brige, a iz naših duša odagnaj nemir. Samo se Tebe bojimo, Tebi robujemo, na Tebe se oslanjamo i od Tebe svaku pomoć tražimo. Amin!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest o našim džamijama. Daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da volimo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Aid El-Karni, (ibn Kajjim el-Dževzi), Alma Kazić, Igor Ognjenović.

Nijaz Salkić
21.09.2018.

MIMBERA - PREDVORJE DŽENNETA


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ نَّاضِرَةٌ
إِلَىٰ رَبِّهَا نَاظِرَةٌ
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda s.a.v.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji su živjše na dunjaluku i sa njega odoše sa vjerom u srcu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 11. muharrem 1440. ili 21. septembar 2018. godine. Ovo je 2. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, , Kako dalje', a današnja je, ,Predvorje Dženneta.'
 Poštovana braćo i sestre.
Vjernici čvrsto vjeruju da će proživljeni i presuđeni biti i pred vratima dženneta ili džehennema stajati. Allah dž.š. kaže:
وَالَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ أُولَٰئِكَ أَصْحَابُ الْجَنَّةِ ۖ هُمْ فِيهَا خَالِدُونَ
 A oni koji budu vjerovali i dobra djela činili – oni će stanovnici Dženneta biti i u njemu će vječno boraviti.“ (El-Bekare, 81-82.)
 Na molbu ashaba Muhammed a.s. je više puta opisivao džennet. Prenosi Ebu Hurejre r.a.: „Rekli smo: ,Allahov poslaniče, pričaj nam o Džennetu i njegovim građevinama!', a poslanik a.s. je rekao: ,Kod džennetskih građevima jedna cigla je od zlata, a druga od srebra, malter je od mirisnog mošusa, šljunak je od bisera i dragog kamenja, a pod je od šafrana. Ko uđe u njega, vječno će uživati i nikada tegobe neće osjetiti. Živjet će vječno i nikada neće umrijeti. Njegova odjeća nikada se neće pohabati, niti će njegova mladost ikada proći.“ ( Ahmed i Tirmizi)
 Danas govorimo o Džennetu i šta o tome piše u Kur'anu, šta je o tome kazivao naš Poslanik Muhammed a.s. vrli ashabi i učenjaci naše časne vjere. Riječ Džennet znači bašča, mjesto ispunjeno biljem i drvećem. Džennet, i život u njemu je vječan.
 gdje duše borave u periodu između smrti i dana ustajanja
 O Džennetu su govorili i ashabi i učenjaci; Duše borave na rubovima svojih kaburova. Malik kaže: ,,Čuo sam da su duše slobodne, da se kreću kud žele!”
 Selman el-Farisi kaže: ,,Duše vjernika borave u jednom zemaljskom berzahu u kojem se kreću kako žele, a duše nevjernika su u Sidžinu!” U drugoj verziji ove predaje stoji; ,,Duša vjernikova kreće se po Zemlji kako hoće!” Jedna skupina učenjaka, među kojima je i ibn Hazm, kaže; Boravište duša je isto ono u kojem su se nalazile i prije nego su im stvorena tijela!
 Ebu Omer ibn Abdul El Berr u svom kometaru hadisa kojeg prenosi Ibn Omer kaže slijedeće: ,,Kad čovjek umre, njemu se s jutra i s večeri pokazuje mjesto koje ga čeka, ako je džennetlija, on tako gleda svoje mjesto u Džennetu, a ako je džehennemlija, govori mu se; ,,Eno, ono ti je mjesto koje te čeka kad te Allah proživi na Sudnjem danu!”
 Duše imaju četiri svoja staništa i svako od njih je na višem stupnju od onog prethodnog: Prvo stanište jest ono u majčinoj utrobi. To je skučenost, tjeskobnost, nujnost i trostruka tmina; Drugo stanište jest ono u kojem je duša stasala, na koje je svikla, u kojem je dobra ili loša dijela i gdje je stekla pretpostavke svoje sreće ili nesreće; Treće stanište je berzah i ono je šire i veće od ovoga. Ono je u odnosu na ovaj svijet identično ovosvijetskom staništu u odnosu na ono prvo; Četvrto stanište je trajno boravište, Džennet ili Džehennem, i iza njega nema nikakvog drugog staništa.
muškarci će u džennetu imati hurije, a šta će imati žene? 
 Mnogi prevodioci Kur’ana su riječ hur preveli kao prelijepe djevojke, naročito prevodioci na urdu jeziku. Riječ hurija, tj. hur, je zapravo množina dvije imenice: avhar (koja je muškog roda) i haura (koja je ženskog roda), i označava osobu kojoj se u očima vidi poseban kvalitet dobre duše s jako svijetlom beonjačom. Kur’an na nekoliko mjesta opisuje da ćete u Džennetu imati ezvedža, tj. bračnog druga.
A one koji vjeruju i dobra djela čine obraduj džennetskim baščama kroz koje će rijeke teći; svaki put kada im se iz njih da kakav plod, oni će reći: ,,Ovo smo i prije jeli” – a bit će im davani samo njima slični. U njima će čiste supružnike imati, i u njima će vječno boraviti. (El-Bekare, 25)
 Dakle, arapska riječ hur nije striktno vezana za muški ili ženski rod. Muhammed Asad je, u svom prijevodu Kur’ana, riječ hur preveo kao supružnik, a Muhammed Jusuf Ali, kao bračni drug
kako do dvorca u džennetu
 Ebu Umame, r.a., pripovijeda da je Pejgamber, s.a.v.s., rekao: „Ja garantujem kuću u podnožju Dženneta onom ko ostavi raspravu pa makar bio u pravu, garantujem kuću u sredini Dženneta onom ko ostavi laž pa makar bilo u šali i garantujem kuću u najvišem dijelu Dženneta onom ko uljepša svoje ponašanje.“ (Ebu Davud i Tirmizi- hasen)
džennetske blagodati
 U jednom kudsi hadisu kaže: ,,Uzvišeni Allah je rekao: ,Ja sam za svoje dobre robove, u Džennetu pripremio blagodati kakve oko nije vidjelo, uho nije čulo, niti je ikome na um palo'' (Buhari; Tirmizi)
Mumini će u Džennetu vidjeti Gospodara Uzvišenog. U Kur'anu časnom stoji:,,Tog dana će lica nekih ljudi sijati, gledat će u svog Gospodara'' (El-Kijame, (22-23)
putovanje vjernika ka džennetu
 Kada melek Israfil puhne u sur, stanovnici Dženeta će se iz kabura probuditi kao iz sna. Vidjet će meleke iznad svojih glava kako ih čekaju sa zlatnim krunama i odjećom od svile. Čekat će ih i burak sa sedlom od nura i grivom od miska i ambera.
 Meleki će mumine popeti na jahalice i povesti prema Mahšeru. Mumini će jahati na jahalicama a ispred njih, iza, sa desne i lijeve strane ići će hiljade meleka, učeći salavate i tekbire. Kada ih meleki dovedu do mjesta Mahšer, oni koji se budu tamo nalazili, će upitati: ,,Ko su ovi?'' ,,To su salih robovi iz ummeta Muhammedovog. Oni su na dunjaluku izvršavali ono što je Allah naredio. A uzdržavali nefsove od onog što je Allah zabranio. Sav njihov trud na dunjaluku bio je zarad stjecanja Allahovog zadovoljstva. I sada, kao što vidite, to su postigli, Allah Teala je zadovoljan od njih. Dao im je ovu veličinu i počast. A još više će im dati u Džennetu''
 Oni će na Mahšeru stajati na strani gdje budu stajali poslanici i Allahove evlije. Njihova djela će se vagati, a jednom izrečeno ,,la ilahe ilellah'' bit će teže od svih njihovih grijeha.
 To nije ,,la ilahe ilellah'' izrečeno sa gafletom kao što mi to govorimo, njihov stepen je toliki zbog toga što su to istinski, sa ihlasom govorili. Allah s.v.t.a., će ih pozvati da uđu u Džennet. Idući prema Džennetu preći će preko Sirat ćuprije. Dok budu prelazili preko Sirat ćuprije, Džehennem će im reći: ,,Brzo prolazite, o mumini! Vaš nur gasi moju vatru'' I oni će proći poput munje. Ući će u džennetske dvorce i uživati u džennetskim blagodatima.
broj dženneta
U predajama se navodima da je osam Dženneta. Mjesta u kojima će na ahiretu boraviti nagrađeni zovu se zajedničkim imenom Džennet. Imena Dženneta su: Adn, Me’va, Ne’im, Huld, Karar, Darus-selam.
džennetske kapije
 Kako se prenosi, osam je džennetskih kapija. Koliko je i temeljnih ibadeta. Isto tako i u Džehennemu je onoliko kapija koliko je velikih grijeha. Kada Dženetlije dođu do jedne od Džennetskih kapija, vidjet će tamo jedno drvo. Ispod drveta izviru dvije rijeke.
 Vjernici će se po zapovjedi Gospodara, napiti iz jedne od njih, i iz njihovih utroba će nestati sva nečistoća. Zatim će se okupati iz druge, i tada će njihovo lice zasjati nurom džennetskim. Potom će im džennetski vratari otvoriti vrata i reći: ,,Selam vama! Došli ste potpuno čisti. Uđite u Džennet prostrani, u njemu ćete vječno ostati'' (Ez-Zumer, 73)
 Kada uđu u Džennet dočekat će ih sluge džennetske i obavijestiti ih o blagodatima koje im je Uzvišeni Allah pripremio. Vjernik će se diviti ljepotama koje su za njega pripremljene, a zatim će se nasloniti i reći: ,,Hvala Allahu koji nas je uputio na pravi put. Da nas Allah nije uputio, mi pravim putem ne bismo išli'' (El-Ea'raf, 43)   
najniži i najviši stepen u džennetu
,,Musa a.s. je upitao Allaha: ,Koji je najniži stupanj u Džennetu?’ Allah mu odgovori: ,,Najniži stupanj u Džennetu imat će čovjek koji će do Dženneta doći nakon što dženetlije već uđu u Džennet. Bit će mu rečeno: ,Uđi u Džennet!’ On će upitati: ,Gospodaru, kako ću ući kad su se ljudi već smjestili i uzeli ono što im pripada!’ Bit će mu postavljeno pitanje: ,Da li ćeš biti zadovoljan ako dobiješ koliko je imao neki dunjalučki vladar?’ On će odgovoriti: ,Hoću, Gospodaru, bit ću zadovoljan.’ Allah će mu reći: ,Imat ćeš to, i još toliko, i još toliko, i još toliko, i još toliko.’ Pa će čovjek, kad Allah to peti put kaže, povikati: ,Zadovoljan sam, Gospodaru!’ Međutim, Allah će mu reći: ,Imat ćeš deseterostruko više, imat ćeš sve što poželiš i što očima tvojim radost pričinjava!’ Čovjek će naposljetku povikati: ,Zadovoljan sam, Gospodaru!” A onda je Musa upitao: ,Gospodaru, koji je onda najviši stupanj u Džennetu?’ Allah mu odgovori: Najviši stupanj imat će oni koje sam za Sebe odabrao, počasti za njih Svojom rukom stvorio i zapečatio ih: niko ih nije vidio, niti je iko za njih čuo, niti je ma kome moglo naumpasti.’ Potvrdu za to imate u Allahovim riječima: ,I niko ne zna kakve ih, kao nagrada za ono što su činili, skrivene radosti čekaju.’ (Sedžda,17)
najbrži put do dženneta
 Ebu Derda, radijallahu anhu, kaže se da je čuo Allahovog Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: ,,Roditelj su srednja vrata dženneta, pa ako hoćeš pusti ih, a ako hoćeš sačuvaj ih!” (Ibn Madže, Sunen)
Dova
 Gospodaru naš, sagradi nam kod Sebe kuću u Džennetu, a sačuvaj nas džehennemske patnje. AMIN!!!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest o našim džamijama. Daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da volimo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Iz knjige: Odgovori na zablude o islamu, Iz knjige: Knjiga o duši 1 dio. (ibn Kajjim el-Dževzi).

Nijaz Salkić
14.09.2018.

MIMBERA - KAKO DALJE


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
فَإِنَّ مَعَ الْعُسْرِ يُسْرًا
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, koji je u Časnom Kura'nu rekao: „Tako mi vremena, čovjek je na gubitku, Osim onih koji vjeruju i dobra djela čine i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje." Neka je salavat i selam na Resula Muhammeda, s.a.v.s., koji je bio strpljiv i u strpljivosti je do kraja ustrajao.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 04. muharrem 1440. ili 14. septembar 2018. godine. Ovo je 50. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Musliman i stres', a današnja je, ,Kako dalje.'
 Poštovana braćo i sestre.
 Čovjek se često zapita, kako dalje. Život pred insana postavlja prepreke, uspone, baca ga na trnovite i klizave puteve, zamara ga,  čini bezvoljnim i stalno dovodi do raskrsnica. Kako dalje, pita se mališan, u koju školu se upisati pita se mladić, gdje ću se zaposliti pita se mladi čovjek.
 Kad se nađemo u dilemi, kako dalje, moramo se otarasiti trenutne stvarnosti, kako bi pošli u ,svjetliju' budućnost. Ako pogledamo iza sebe vidimo da je svako nešto ostavio da bi nešto dobio, nešto žrtvovao da bi se bolje osjećao.
 Za svaki pokret treba nijet a posebno za preokret i zaokret u životu, treba nijet, kojeg prati napor uma i tijela. Nije lahko ustati rano, učiti se do kasno za ispite i kasnije vrijedno raditi i svoju plaću zaraditi. Valja često ići  ,uz vjetar hodati i reći, moram uspjeti i pri tom govoriti, nije važno koliko će to boljeti!  Treba smoći snage i reći, neću dozvoliti da me trenutna nevolja pobijedi. Sad je teško a biće inšAllah kasnije bolje.
 Na našem putu napora i odricanja možda se neće isteći onako kako smo zacrtali. Nećemo kukati i suze liti, zašto nismo uspjeli, kako smo željeli.  
 Šejtanska je misao, da sam ovako uradio bilo bi mi na kraju ovako i sl. Što je prošlo, ostavimo to za sobom, donesimo nove odluku u novim danima koji nam stoje na raspolaganju. Život je stalna borba i rješavanje problema je u hodu. Sve dok čovjek hoće popraviti svoju grešku, nije to neuspjeh, već kreativni način života.
 Što nas koči da budemo kreativni
 Zato što nam puno vremena prođe u pokušaju da se dopadnemo ljudima.  Gledamo da smo nenametljivi, neprimijetni, da nas ništa ne dotiče ako nas vrijeđaju, napadaju i uznemiravaju. Često smo neiskreni prema sebi, pa lažemo ljudima da smo sretni, da imamo i ono što nemamo, sve u želji da ne izgubimo ,društvo', da se i nazor negdje ,uklopimo'. Od straha žrtvujemo sebe da bi se drugima dodvorili, kako bi drugi bili sretni a mi trpjeli. Treba se prilagođavati, družiti i obilaziti ali ne uvijek na svoju štetu. Treba čovjek vidjeti da iz svega toga ne bude sputan u napredovanju i da ne bude gurnut na ,sporedni kolosijek'.
Mnogi sve kažu
 Družimo se, primamo goste, odlazimo u posjete, ako je to učestano, dođe vrijeme da se više nema što kazati, sve je uglavnom ispričano. Kažemo i ono što smo trebali prešutjeti. Kada postanemo iskreni prema ljudima, onda više nema nikakvih garancija da će ljudi šutjeti, da vas neće ,pročitati' , predvidjeti i ostaviti.
Bolje je biti strpljiv i pobožan
 Prenosi se da je neki pobožni čovjek bio ćelav, šugav, slijep, sakat i u rukama i nogama, ali je imao običaj učiti dovu, koja se inače uči, kada se vidi neko unesrećen. Ovako je učio: El-hamdu lillahillezi afani mimmebtelahu bihi ve feddaleni ala kesirin mimmen haleka tefdila! – što znači: ,,Hvala Allahu, koji me zaštiti od onoga što je njega zadesilo i dade mi prednost nad mnogima koje je stvorio.” (Tirmizi – sahih) Tada pored njega naiđe neki čovjek i reče: -Pa od čega te Allah zaštitio, kad si slijep, šugav, ćelav i sakat? Tada mu on reče: – Teško tebi, Allah mi je dao jezik sa kojim Ga zikir činim, srce kojim Mu se zahvaljujem i tijelo kojim zbog iskušenja saburim.”
 Pejgamber, s.a.v.s., u drugom hadisu kaže: ,,Ko želi da pošteno živi Allah će mu to omogućiti, ko želi da bude samo o Allahu ovisan, Allah će ga takvim učiniti, ko želi da bude strpljiv u iskušenjima i nedaćama, Allah će ga učiniti takvim. Nikom nije dato ništa bolje i duševno rasterećenije, od strpljivosti.” (Buhari i Muslim)
Treba se pomiriti sa situacijom
 Kada nas zahvati talas teškoća, razmislimo i analizirajmo svoj trenutak da je i to dio života koji mora ovako ili onako proći. Sve što se čovjeku u životu dešava ostavlja biljeg, bilo od  dobra ili zla. Kada ga zadesi bogatstvo, blagodat, zdravlje, olakšanje on se uzoholi i čini nered, a ako ga zadesi siromaštvo, bolest i poteškoća izgubi povjerenje u Allaha i prepusti se jadikovanju i žalosti te tako živi teškim i tjeskobnim životom.
 Oni koji imaju dovoljno snage da dugoročno uspiju, jesu oni koji će izgraditi čvrste temelje od svega onoga što je život bacio na njih. Ne treba se bojati ako se sve raspadne na neko vrijeme, jer kada se to dogodi, onda se otvaraju i stuacije i nova vrata da ponovno izgradimo život vrijedan predivne osobe kakvi smo ustvari. Poštujmo sebe.
 Vjernik je svjestan da nema šta da bira, nego situacije prihvata kao odredbe koje mu je njegov Gospodar propisao. On je svjestan da koja god nedaća naiđe, proći će, kakva god žalost i tuga ga spopadne, nakon toga će doći radost i rasterećenje, nakon teškoće dolazi olakšanje. 
 Budimo zadovoljni i koristimo ono što imamo a ne napinjimo se nazor da postignemo  ono što nemamo, pa da nam ostatak života prođe bez vjere i džamije, bez, radosti i rodbine, bez dostova i prijatelja.
Dova
 Molim Te Uzvišeni Bože, učini me strpljivim kada me u iskušenja staviš ili kada me zadese nesreće i žalosti i kada dođem u tešku situaciju!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest o našim džamijama. Daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da volimo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!


ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura:Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari,Zdrava&sretna,dr.Fuad Sedić.

Nijaz Salkić

07.09.2018.

MIMBERA - MUSLIMAN I STRES

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

وَأَمَّا بِنِعْمَةِ رَبِّكَ فَحَدِّثْ

 صدق الله العظيم

 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            

 Hvala Allahu, koji je u Časnom Kura'nu rekao: „Tako mi vremena, čovjek je na gubitku, Osim onih koji vjeruju i dobra djela čine i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje." Neka je salavat i selam na Resula Muhammeda, s.a.v.s., koji je bio strpljiv i u strpljivosti je do kraja ustrajao.

 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 27. zu-l- hidždže 1439. ili 07. septembar 2018. godine. Ovo je 49. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Dostojnost i dostojanstvo', a današnja je, ,Musliman i stres.'

 Poštovana braćo i sestre.

 Masovni stres je produkt ,savremenog doba'. Nema insana koji ne može oboljeti od depresije prouzrokovane beznađem, neuspjesima, gubicima milih i dragih, siromaštvom i nezadovoljstvom svojim položajem u porodici i društvu.

Djeca i stres

Djeci svojoj djeci najviše treba pružiti osmijeha kojim ćemo izbrisati ili barem ublažiti njihov svakodnevni stres i neugodne situacije. Izdvojimo dio svog vremena da saslušamo svoju djecu, da se s njima poigramo, prošetamo skupa, da im štogod pročitamo, makar priču prije spavanja. Čavrljajmo s njima makar za sofrom. Upamtimo da roditeljska prisutnost ulijeva djeci osjećaj sigurnosti i smanjuje nagomilani stres.

Stres u učenika i studenata

 Odrastanje mladog čovjeka i školovanje predstavljaju izazov i stres. To je zato što djeca danas djeca brže odrastaju. U isto vrijeme u školi i na fakultetu imaju puno testova i provjeravanja znanja a malo slobodnog vremena, što ih čini nervoznim i ponekad anksioznim. Nastavnici od njih puno traže a đaci se ne mogu otresti pametnih telefona i aplikacija. Neki su izloženi maltretiranju i zadirkivanju od vršnjaka pa se oni najranjiviji povlače u sebe i padaju u depresiju. Tu je i rano ustajanje i kasno lijeganje što stvara kod njih dodatni stres.

Stres zvani udaja i ženidba

 U Evropi je poznat fenomen ,bijele kuge'. Puno je neoženjenih i neudatih a malo novorođene djece. Mladi se ne odlučuju za brak zbog ekonomske nesigurnosti, neposjedovanja stana i nekih drugih momenata koji ih sprječavaju da se ,na vrijeme' udaju i ožene. Težak je to strah i stres koji ih pritiska da se radije vežu za roditelje nego što se opredjeljuju za ženidbu ili udaju.

Stres u braku

 Ni supružnici nisu pošteđeni stresa. Često nemaju saosjećanja, neće da praštaju, a neki prokockaju brak zbog nezasitih želja i prevelikih očekivanja. Mnogi u braku gledaju samo na sebe i ono što im sme­ta, a malo ističu dobre osobine i pozitivnost bračnog druga.

Stres zaposlenih i nezaposlenih

 Pod velikim stresom su radnici i službenici. Danas svaki zaposleni strahuje od iznenenadnog otkaza. Stresan je život onih što traže posao i onih što su zaposleni.

Penzionerski stres

 Odlazak u penziju predstavlja krupnu prekretnicu i svojevrsno raskršće u životu. Penzioner mora da promijeni svoj način života i navike i da ispuni vrijeme koje je provodio u radu novim aktivnostima. Sa smanjenjem prihoda mnogi smanjuju izdatke, iako sa starenjem dolazi do njihovog uvećanja. Finansijska sigurnost je važna za samopoštovanje i dobrobit.

 Penzioneri bi trebali ostati aktivni i raditi što je duže moguće, a sa druge strane, ne plašiti se nerada, te osmisliti svoje vrijeme. Pri tome je važno otjerati brigu i tugu od sebe, ne povlačiti se u sebe, jer su briga i tuga, kao i gubici sastavni dio života, nikako ne dozvoliti da nas crne misli savladaju.

Samozaštita od stresa

 Zadovoljstvo je najvažnije za postizanje sreće u životu, a nažalost, mnogi od nas ga nemamo. Možda imamo dobro auto, lijepu kuću, pristojnu odjeću, dobar imetak, a mi svakodnevno pravimo spiskove, šta to nemamo i kako se toga domoći. Umjesto da kažemo – hvala Allahu na svemu onome što imamo!

 Važno je izabrati društvo koje nam odgovara. Neka naš izbor budu ljudi koji su sretni i koji čine da se osjećamo bolje i koji uvijek gledaju pozitivno na sva iskušenja s kojima se suočavamo, čak i onim najmanjim kao npr. u trenucima kada ne mogu pronaći mjesto gdje bi parkirali auto, čak i u takvim situacijama su pozitivni. Imajmo na umu da su zadovoljstvo i sreća prijelazni.

 Čovjek treba poticaja. Svačiju prirodnu snagu otpora treba jačati, ne slabiti… Umjesto da stalno govorimo o njegovim greškama, pričajmo mu o njegovim vrlinama i dobrim stranama. Ljudi zrače ono što im je u glavi i u srcu.

 Ima jedna sura a zove se „Ed-Duha“. Ona objavljena je u Mekki, i objavljena je Poslaniku, s.a.v.s.,, u vrijeme kad mu Objava nije dolazila šest mjeseci. Ništa se nije dešavalo šest mjeseci, nije imao poslaničke snove, melek Džibril mu nije dolazio, ništa, nikakva veza sa Allahom kad je u pitanju Objava. Za to vrijeme, Poslanik, s.a.v.s., polahko, kao da je počeo da pada u očaj, počeo je da se brine, počeo je da se boji, kako nije nešto uradio pa je Allah ovako dugo prekinuo vezu sa njim.

1. Tako mi jutra – Poruka da se probudi, jer nastajanjem jutra, nastupa novi dan i rađa se Sunce. Sunce, zora, jutro, dan, svjetlost su pozitvni efekti za novu nadu. Tuga nije vječna, nisu svi dani crni.

2. I noći kad se utiša – Ljudi koji noć pretvore u dan a dan u noć, su uglavnom depresivni, ljuti, neraspoloženi. Noć je stvorena da bi se insan u njoj duševno i tjelesno odmorio kako bi danju bio raspoložen i odmoran.

3. Gospodar tvoj te nije napustio ni omrznuo – Allah nikog ne prezire, Allah nikoga ne mrzi i nikoga ne zaboravlja. Zato se ne smije gubiti nada u Allahovu milost, ako hoćeš da živiš smirenim životom.

4. Onaj svijet je zaista bolji za tebe od ovog svijeta – Svjestan vjernik treba imati to na umu, jer sve patnje i iskušenja su prolazna. Zato odbaci sve brige, probleme, osloni se na Allaha i strpljivo čekaj ono što je Allah od dobrote svoje obećao.

5. A Gospodar tvoj će tebi sigurno dati, pa ćeš zadovoljan biti – Allah nam poručuje, da će nam uvijek dati izlaz iz svake situacije, da će nam dati pobjedu i pomoć, bilo nama kao skupini ili kao pojedincu.

6. Zar nisi siroče bio, pa ti je On utičište pružio – Allah podsjeća Poslanika, s.a.v.s.,, na period kad je bio jetim, pa ga je On u svoju zaštitu uzeo. Koliko nas je Allah puta spasio dok smo bili mali, dok smo bili u mladosti, koliko nas je puta izliječio, koliko nam je puta dao da napredujemo? Mnogo, samo što slabo pamtimo i kad nam ne krene kao mi želimo, padamo u očaj i depresiju, gubeći nadu u Allahovu milost. Allah će nam uvijek utočište da pruži, samo Mu se trebamo obratiti.

7. I za pravu vjeru nisi znao, pa te je na pravi put uputio – Gdje bismo danas bilo da nas Allah nije uputio na Pravi put. Nismo klanjali a danas klanjamo, nismo postili a danas postimo, učimo Kur’an, trudimo se da na taj način iskažemo svoju zahvalanost Allahu na uputi.

8. I siromah si bio, pa te je imučnim učinio – Allah nam daje razna bogastva, samo što ih ne vidimo i što smo uglavnom uvijek nezadovoljni, stalno smo gladni i tražimo još. Allah nas na razne načine opskrbljuje i daje nam, ponekad više nego što zaslužujemo, ali smo nezahvalni pa zbog umišljenjnog siromaštva, padamo u očaj i gubimo se.

9. Zato siroče ne ucvili – Siročetu se ne smije bilo koja vrsta nepravde učiniti.

10. A na prosjaka ne podvikni – Ako ti neko zatraži i ne daš, nemoj da ga još vrijeđaš i ponižavaš. A znate li kako se duša može najbolje da smiri? Ako pomogneš jetima i ako pomogneš prosjaka, kad vidiš da su oni nasmijani, znaj da će se osmijeh naseliti u tvoj srce.

11. I o blagodati Gospodara svoga kazuj – Nabrojte mi blagodati koje nam je Allah dao? Blagodat vida, govora, sluha…. Ako nas Allah ne voli, zašto smo još živi, Allah želi da Mu se vratimo, da Mu se na vrijeme pokajemo, kako bi sa nama bio zadovoljan. Ova sura je unijela smiraj i zadovoljstvo u srce Poslanika, s.a.v.s.,, trebala bi i u naše.

Biće posla i nafake - ne sikiraj se

 Znajmo da je Allah Taj Koji daje, zapamtit ćemo da je dobijanje posla ili obezbjeđivanje opskrbe za porodicu u Božijim rukama, a ne našim. Kao što Allah u Kur’anu kaže: “…I opskrbiće ga odakle se i ne nada; onome koji se u Allaha uzda, On mu je dosta.

Zapamtimo – život je kratak

 Prisjetimo se da je život kratak i prolazan, a da je vječni život na Ahiretu, to će učiniti da počnemo drugačije gledati na brige koje nas muče. Vjerovanje u prolaznu prirodu života na ovom svijetu podsjeća nas da kakve god teškoće, iskušenja, strahove i patnje imali na ovom svijetu, one su nešto što ćemo, inšaAllah, iskusiti samo kraće vrijeme

Izbjegavajmo prekomjernu izloženost medijima

 Nemojmo provoditi previše vremena provjeravajući vijesti na radiju, TV-u ili na internetu. Provedimo više vremena čitajući dobru knjigu ili neki časopis. Ako stalno slušamo valove loših vijesti, osjećaćemo se jako depresivnim. Važno je biti informisan o onome šta se događa, ali ne u mjeri u kojoj će nam pokvariti dan i raspoloženje.

Molimo za druge kako bi sebe izliječili

 Poslanik, s.a.v.s., je uvijek brinuo za druge ljude, i muslimane i nemuslimane, i redovno se molio za njih. Molitva za druge povezuje nas s njima i pomaže da razumijemo i njihovu patnju. Ovo, samo po sebi, ima ljekoviti karakter. Poslanik, s.a.v.s., je rekao da molitva za onog koji nije prisutan povećava ljubav.

Dova

 Molim Te Uzvišeni Bože, učini me strpljivim kada me u iskušenja staviš ili kada me zadese nesreće i žalosti i kada dođem u tešku situaciju!

 Milostivi Allahu, daj nam svijest o našim džamijama. Daruj mudrost onima koji nas na pravi put vode. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da volimo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

 ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون

 صدق الله العظيم


Literatura:saudin cokoja, djecjaposla,med.over.net,ordinacija.hr,zivot-natasa todorovic.


Nijaz Salkić

02.09.2018.

JESMO LI MARAMICE?


Ma(h)ramica je nekad služila za brisanje nosa. Vremenom su se njome kitili svatovi i bila je pojam za čistoću braka i legitimisanje svatova. Maramica se stavljala u džepić sakoa kao ukras i znak prestiža intelektualaca i diplomata. Znala je biti i ukrašena zlatnim ili srebrenim nitima, namirisana najboljim parfemima i služila je kao zaruka momku ili djevojci (čevrma).
Danas su maramice devalvirale i izgubile nekadašnju vrijednost i značaj. Obično se proizvode od papira koji je čist i skuplji, ili onaj reciklirani od otpada, (prerađeni) i jeftiniji.
Našim rođacima, prijateljima, poznanicima i onima kojima dajemo poslove, ili kod kojih smo zaposleni, postali smo poput maramica. Često služimo za jednokratnu upotrebu, za brisanje ruku, nosa, cipela. Drugima smo poput skupljih maramica, koje oni ipak poslije godinu ili dvije bacaju u smeće. Rijetkima smo poput skupih platnenih maramica od kojih se ne rastaju lahko.
Upamet! 
 Nijaz Salkić
RODNA GRUDA
<< 09/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
30


BOSNA U FILMU I SLICI













DOMAĆA LITERATURA
NE ZASTIDI SE
Nemoj se nikada zastidjeti svoje majke i njenih dimija! Ne stidi se bosanske sinije, ni bošče iz svoga djetinjstva, tevsije demirlije, bakrenog abdesnog ibrika, đuguma! Ne stidi se nanine sehare, niti svoje iz djetinjstva avlije, ni kuće čardaklije.
Ne stidi se naših tijesnih šefteli sokaka i osunčanih cvijetnih bosanskih čaršija. Ne stidi se i pamti babine tihe eglene i nanine šarene šamije; djedove žute hadžijske abanije. Ne stidi se ni amidžinog crvenog, u desno naherenog, fesa.
Nikada se ne zastidi avlijskog prošća i tarabe, žutog u avliji duda, drvenog ahara i kućnog mutvaka.
Ne zastidi se sestrine suze kada te je ispraćala u Hrvatsku, Sloveniju, Ameriku i Australiju.
To je, Allahov robe, tvoja dimenzija, tvoj ukras i biser, tvoje blago. To je ono što nam je ostalo od naših pradjedova, dobrih Bošnjana.
Ne zastidi se, Božiji robe, strinine rešedije, nutme, halebije, gurabije, ćetenije, kvrguše, kljukuše, dilje, sutlije, pelteta i zerdeta! To je, Bošnjo, tvoja koda, kojom te je Uzvišeni označio i odredio, zacrtao ti sudbinu da se rodiš u najljepšoj zemlji i đulistanu dunjalučkom, u Zemlji Bosni.
Ne zastidi se, Bošnjo, dajdžinih šalvara kada ih obuče i krene u svoju mahalsku džamiju. Te šalvare su dio tebe, a i ti si dio njih. Iz šalvara si i ti izašao. I nikad se ne nasmij kada ugledaš Bošnju da ih je obukao. Znaj dobro, šalvare jesu dio tebe i ti si dio njih, iz njih si izašao.
Ne zaboravi, Bošnjo, u dalekom svijetu, na cvijeće naše; zambak, sabljicu, hadžibeg, kalanfir (karanfil), majčinu dušicu, bosiljak, sekaik... Pokraj tog cvijeća si uvijek prolazio vraćajući se sa puta, dolazeći u svoju avliju iz džamije, škole, njive, dolazeći poslije igre sa djecom na livadi...
To cvijeće te je uvijek dočekivalo pored avlijske staze, ograđeno okrečenim kamenjem, a svojim mirisima ti je iskazivalo najljepšu dobrodošlicu.
Ne zaboravi, Allahov insanu, gdje god bio, šta god bio, ma koliko se trudio da nekome ugodiš i da se prilagodiš, uvijek ćeš biti ono što i jesi, Bošnjo i Musliman.
Ako je to tako, a jest sigurno, onda ne daj nipošto ono što si dobio u amanet od Dragog Allaha i naših dobrih djedova; dobrih, lijepih i ponosnih Bošnjana. Čuvaj svoju vjeru Islam, vatan Bosnu i naše lijepe običaje, drage, bosanske adete.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJ BABO
Moj babo... Kakva gordost i poštovanje izvire iz te dvije riječi. Babo, ta riječ mi miriše sabahskim ezanom kada smo zajedno, babo i ja, ruku pod ruku, išli u našu džamiju. Babo, to je sinonim za moje djetinjstvo. Babino izgaranje i težak posao, samo da bi nama komad hljeba brižno priskrbio.
Kada izgovorim riječ Babo, pred očima vidim izlizan očev kaput i zakrpljene pantole, pogrbljena leđa i bijeli somun koji pruža nama djeci vraćajući se iz čaršije. Babo, to je lice puno briga izbrazdano sa bezbroj bora, koje za nas uvijek nađe topao osmijeh i utjehu.
Moj babo je imao rješenja za sva životna pitanja i probleme. Uz njega me ničega nije bilo strah. Moj babo, kada ujutro kahne, ja znam da će mama opet napraviti doručak; da ćemo svi zajedno sjesti za sofru da se jagmimo za pogaču, čorbu, grah, pitu, pekmez iz tanjira i kiselo mlijeko u čaši.
Moj babo, kada progovori, ja znam da će nešto veliko reči o životu na ovom dunjaluku, o mojoj školi, o mom rahmetli djedu. Kada on govori, mi svi moramo da ga slušamo. Kamo sreće da sam više zapamtio babinih mudrosti, pa da ih sada kao biser sipam svojim jaranima i da se time dičim i ponosim.
Velim vam da je moj babo bio najveći i najmudriji čovjek u mom životu. Kada bi on krenuo sa mnom u njivu, dok sam bio mali, ja sam za njim morao sve trčati. Imao je, brate, veliki korak. Kada bih se trčeći umorio, babo bi me stavio na svoja ramena, tako da sam tada bio najveće dijete. U tom položaju sam osjetio da sam babi važan. I bio sam ponosan.
Moj babo je svakome pomagao; i prosjaku i bogatašu, i učenom i neznalici, i starijim i djeci i insanu i hajvanu. Samo, nije nikada znao pomoći sebi. Danas ga tek razumijem. Sada znam zašto je imao izlizan kaput i pantole, ispranu, vehdu košulju i iznosane kundure i opanke.
Moj babo je veliki čovjek. On je znao zašto to čini. Nije ga zbog toga bilo stid i nije zato bio žalostan. Moj babo je to radio za svoj evlad , za svoju dragu djecu, jer nije htio da postanu »dronje«. On je nama često govorio:
»Nemojte biti dronje.« Moj babo je ulagao u nas kao svaki dobri babo. Želio je da mu se djeca ne napate u životu. On nas je slao u škole i zato mu velika hvala.
Dragi moji ahbabi, ne zaboravljajte dobrotu naših baba, sjećajte ih se, i živih i mrtvih, jer nije šala imati babu koji je sve dao za tebe, da te izvede na selamet.
Upamet!

TETKE
Tetka je babina sestra ili sestra od majke. Tetka može odigrati veliku ulogu u našem djetinjstvu. Tetka može da čuva bratiće i sestriće, da ih voda za ručice, da im kupuje slatkiše i da im pere i kuha.
Tetka je bila u našim dječijim očima velika ličnost koja se često puta znala postaviti u našu odbranu i spasiti nas nekada od batina i od naših vlastitih roditelja.
Tetka je milostivna prema bratićima i sestrićima, bar je većina takvih tetaka, mada ima i drugačijih tetaka koje su poznate kao zloće.
Međutim, tetke su nas znale koristiti i u svoje "poslove", kada su bile cure i ašikovale mi smo im tada znali biti kuriri, pismonoše i čuvari.
Divno je imati tetku, osobito ako nam nije živa naša majka. Zato, kada dolazimo svojim kućama i vraćamo se povremeno u rodni kraj, među prvim koje ćemo posjetiti i sa hedijama darovati neka budu i naše tetke. A za ljubav prema njima bićemo inšaAllah nagrađeni.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

TERAVIJE, SIJELA...
Ah, dragi moji, teravije su moja posebna radost i veselje. Mi omladinci bi sa posebnim veseljem iščekivali trenutak kada će naš mujezin zaučiti svečani salavat, i to ne običan, nego onaj teravijski. On je za nas, momke, značio još jedno veselje više. O djevojkama i djevojčurcima ne bih ni govorio. Teravija je za njih bila prilika da se što bolje obuku u ono najljepše što imaju, počevši od dimija i mahrama na glavi, do kundura i drugih ukrasa.
Bože dagi, što su one živjele za teraviju. One su željele da se dopadnu kojem našem momku, koji će doći te večeri iz našeg, jal' susjednog džemata. To nije važno. Uglavnom, teravija je bila prilika za cure da se pokažu i prikažu.
U toku dana, za vrijeme posta, tekle su pripreme i dogovori o tome gdje će se održati sijelo poslije teravije; u kojoj, odnosno u čijoj kući. Djevojke su pozivale sijeldžije u kuću, za koju se dogovore, da se te ramazanske večeri sijeli.
Veselje i čast je bilo da te pozove domaćin sijela te večeri. Znao se tačno ceremonijal sijela i glavne šaljivdžije koje će uveseljavati skup. Bilo je ašikluka tih večeri, zimskih i dugih. Ašikluka i šala je bilo napretek. Igralo se sudije i džandara, slušale se pjesme sa ploča i kaseta, šalilo se.
Bilo je to, uglavnom, islamsko sijelo gdje se znala granica dozvoljenog u druženju. Stariji domaćini iz te kuće su, uglavnom te večeri, odlazili na drugo sijelo; a omladina, njihova djeca, dobro su odigrala ulogu domaćina.
Na brčanskom i čelićkom području na sijelima se obavezno gostilo, pored uobičajene hrane, i onim po čemu je naš kraj poznat. To su bile suhe šljive, orasi, jabuke, suhe kruške (čitavice), kokice... A posebno specifično za zimska sijela je bilo pravljenje ćetenije.
Ćetenija je slatko spravljano od uagđenog šećera, jal' pekmeza. Poslije se dugo miješa sa pečenim brašnom, pa se dobije masa koja, ukusom podsjeća na karamele. Ćetenija se morala praviti u posebno hladnim noćima i po posebnom receptu. Ćetenija se morala nanijetiti na nečiju gustu i dugu bradu. U mom kraju se obično nanijetilo na bradu hodže Brođe iz Broda kod Brčkog, da bi ispala baš takva, kao njegova gusta i bijela brada.
Poslije uvodnog pripravljanja slijedilo je kajišanje i hlađenje ćetenije u tevsiji, koja se morala iznijeti vani na hladnoću i mjesečinu, u noći. Momci, koji nisu bili pozvani na sijelo; a znali su u kojoj je kući sijelo, iz osvete što nisu pozvani, često su znali da se potiho prikradu i ukradu tevsiju sa ćetenijom. Tako je bio uzalud sav trud djevojački.
Bojim se da su ta vremena prošlost u mom kraju, a u mom životu sigurno jesu. To jeste prošlost, jer današnja omladina više voli izaći u diskaće i prljave kafane; više vole to, nego sjesti i promuhabetiti na sijelu u domaćoj atmosferi i očuvati stare adete i običaje.
Zato mi se često puta otme uzdah: "Đe ste stare ramazanske noći?"
Đe je sevdah, đe su ašikluci?!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

...........
ALKOHOL I DROGA.....
»Kada Allah htjedne da uništi jedno mjesto, dopusti da se pojavi blud i nemoral u njemu.« (Hadis)
Čini mi se da nikada nije bilo teže biti roditelj i starati se o svome evladu, kao danas, u ovome vaktu. Naša država Bosna je bila jedna od teritorijalnih jedinica, bivše nam domovine, a meni se čini da je izvukla najdeblji kraj, i da je trenutno u najtežoj situaciji. Bosna jeste država, ali kao da i nije, jer je sve u njoj nekako neodređeno i nedorečeno. Bosna ima granice, a kao da ih i nejma. Vlast ima, a ona kao da i ne postoji,, jer naša policija nejma pravo po svojoj volji, haman ni promet regulisati, a dahbetile, bez najave, kontrolisati vozače automobila. Svaku kontrolu mora prije vremena najaviti i objaviti preko medija.
Kad je riječ o našim "medijima", o njima bi se moglo nadugo i naširoko govoriti.
Bosna svoje medije ima, i nejma. Mediji su većinom pod nečijim patronatom, ili su do krajnjih granica komercijalizirani i privatizirani, i na taj način okrenuti sami sebi.
U tom i takvom svekolikom haosu po Bosni su nikli razni kafići, restorani, diskaći, a u njima, svoje mjesto pod suncem, našle su razne "zvijezde", "pjevači", i "izvođači" tzv. folk muzike. Svakodnevno i svakonoćno se po tim "restoranima" organizuju naki nastupi, neka takmičenja za izbor "misice, "mistera" i sličnih ujdurmi i petljanija.
A droga...
Droga se sadi i prodaje i u najzabačenijim selima.
A o prostituciji i podvodačima, da i ne govorim.
Vjera se suzbija i marginalizira svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Ono malo preostalih naših adeta koji su proistekli iz 500-godišnje naše pripadnosti islamu potiskuje se i označuje kao nešto zaostalo, dok se, u isto vrijeme, promiče slobodno i, do krajnjih granica, ogoljeno iživljavanje, uz grubo odbacivanje naše svijetle tradicije.
Ono malo trijeznih roditelja, koji žele svoju djecu sačuvati od alkohola, droge i svih oblika pokvarenosti, biva razapeto između želje da djecu odgoje u vjeri i nastojanja da svoj evlad-djecu iškoluju, uz bojazan da se kroz školu ne otuđe i iskvare.
Opće poznato je da svako selo ima po jednu kahvanu kojoj su njihove gazde dale zvučna imena uz obavezan predznak "restoran".
U tim "restoranima" naša djeca često ostaju do ranih jutarnjih sati. A pivo, vino, i ostali haram, piju haman svi, uključujući i naše domaćice, žene. To je bilo nezamislivo u Bosni prije agresije.
Oni, koji bi morali o tim negativnim pojavama govoriti i biti najglasniji, "mudro" šute jer svako se boji za svoju kožu i svoje korito, a alkohol se prodaje i u brojnim "trgovinama" i "prodavnicama" i to na svakom ćosku i uglu, kako kome paše da izgovori.
Ako čovjek hoće biti patriota i neće kupovati uvozna piva, vino i rakiju, tu uvijek postoji alternativna zamjena za slične domaće proizvode.
"Kupuj domaće", i propadaj na domaći način, a na svoj račun.
Ma koga je briga za našu djecu i omladinu.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

SOFRE.....
Sofra je bošča ili čarsaf koji se prostire na pod, ćilim ili tepih u sobi i sa te sofre se jede, objeduje, ruča ili iftari... Sofra se može prostrijeti na zemlju, može se servirati na siniji, ili na stolovima. Prava sofra se uvijek sterala, a jelo se sjedeći na koljenima, ili bar jednim podavijenim koljenom.
Sofre mogu biti domaće, kućne, porodične, bogataške sofre, sirotinjske sofre, iftarske sofre, sofre uglednika i dostojanstvenika, sofre ahbaba i prijatelja, mevludske, svadbene, poslovne, pilavske, pohođanske,a mogu biti i dječije.
Na sve sofre se posebno zove, osim na porodičnu sofru. Tamo su nas majka i babo jednom pozvali, onda kada smo progovorili. Pokazali su nam gdje je sofra. I od tada mi znamo, a da se ne zovemo, gdje nam je mjesto za sofrom.
Na sve druge sofre, osim majčine i babine sofre, moraš dobiti poziv i znati gdje ti je mjesto.
Kod nas Bošnjaka i muslimana, odavno već postoje sofre i zna se redoslijed kod sjedanja i pristajanja za sofru. Tako imamo sofru političara, za koju prije izbora ima mjesta za svakoga, a poslije samo za odabrane.
Imamo još sofru pisaca i književnika, sofru glumaca i umjetnika, sofru biznismena i privatnika, sofru uleme i sofru islamske zajednice.
Neke sofradžije imaju bujruma u sve sofre, neki ne bi došli u svaku sofru i kada bi ih pozvali, a nekima nije dozvoljeno da miješaju sofre.
Obično su sve te sofre jedan zatvoreni krug za sitnu raju, mada i među tim velikim soframa ima još sofri koje se steru posebno, i to su vjerovatno nove sofre i sofrice, samo ih treba dobro proučiti i ako ti, ne daj Bože, ustreba, da ne moraš odmah tražiti mjesta i gurati se za velikom sofrom.
Sofre su naša Bošnjačka i muslimanska realnost i pred tim soframa ne treba zatvarati oči.
Eto naprimjer, da bi došao do nekog našeg bošnjačkog političkog ili vjerskog vođe, treba ti bezbroj sofrica proći, ako budeš imao sreće. A obavezno ti se na kraju ispriječe kuhari, mali ili veliki, i konačno te zaustavi glavni starješina u jemek sobi, koji je, ko biva šef te jemek-odaje u kojoj se stere sofra i koji kaže: »Ne može dalje...«
E, kad se sjetim Sire, historije Poslanikova života, i Poslanika Muhammeda s.a.v.s. i kazivanja, da je do Poslanika mogao svako doći, i siromah, i prosjak, i bogat, i car; a da Poslanik nije pravio razliku, zaboli me namah želudac.
Za Poslanikovu sofru si mogao doći, a da se ne najavljuješ. Mogao si biti saslušan, nasavjetovan i veseo otići kući, istog dana. Kod Omera r.a., nije bilo šefa kabineta, šefa protokola, tajnika, sekretara, kod Omera r.a., si isti dan mogao biti lijepo dočekan i primljen.
Sofra je lijepa naša, bošnjačka i muslimanska, tradicija; samo smo od te sofre napravili pregrade, tarabe, pa nam današnja sofra dođe više kao smetnja druženju i obilascima.
A nekad je sofra bila za druženje i širenje ljubavi među ljudima, rodbinom, a o imanu i islamu, da i ne govorimo.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MUSAFIRHANA


postovani zemljaci sirom svijeta, dragi blogerasi i blogerasice, jako bi mi bilo drago da ostavite koji komentar u moju knjigu gostiju. hvala!

pođahkad čatišem

Dzemat Slovenj Gradec
Sarajevo-x.com
Bosnjaci.net
NUR o islamu i životu
Bosanski jezik
Kozarački kuhar
Vražićani
Neretva
Abdullahova Avlija
Salahudinov blog
Medzlis islamske zajednice Foca
Medzlis islamske zajednice Cajnice
Portal Bosanski Novi-Urije
Tatarija-Vrazici
Vrazicke Novine-Vrazici News

BOSNA KROZ VIDEO SLIKU









BOSNA JE DZENNET NA DUNJALUKU
LJUŠTILJE
Evo mene opet. Probudim se jutros i naumpade mi moje selo. Nije ovo sadašnje selo, puno kafića i "restorana", nego jedno selo iz mog djetinjstva, selo iz moga sna. Jer moje djetinjstvo je i bilo samo jedan kratki san, a u tom snu mi prolijeću slike, i to sve u boji, koje me do srca diraju. Ja bih da one duže ostanu, da ih polahko listam, isčitavam, slažem, sortiram i o njima razmišljam, ali one kao da hoće pobjeći, ne stignem ih čestito ni pogledati.
Zato i sjedoh, dragi moji, da uhvatim te moje slike koje mi još dolaze. Hoću da ih uokvirim i smjestim u neki prostor, u neku kutiju, hoću da ih zapišem, da mi ne pobjegnu.
Helem nejse. Sjetim se ljuštilja i svega što je vezano za žito, njivu i sijela. A to mi je, još uvijek, nekako slatko i tijesno priraslo za srce. Naši dobri seljani su sijali kukuruz, okopavali ga i brali sa oljuštinom, onom što se savija oko klipa kukuruza, što ga zagrli. Cilj je bio da se branje kukuruza što prije obavi i da se kukuruz dopremi kući. Kukuruz se prvo brao u sepete, pletene od ljeskovog cijepanog drveta. Iz sepeta bi se istresao u košiće koji su bili ugrađeni na volovska kola. Kada bi se košić napunio, a u njega bi moglo stati odprilike devet-deset sepeta kukuruza, onda bi se to vozilo kući.
Poslije bi se obrano žito(kukuruz) istresao na avliju, ako je bilo lijepo vrijeme, a ako nije, onda bi se žito istresalo u predsoblje kuće. Rod kukuruza bi se mjerio u sepetima. Tako su seljani u razgovoru pričali da im je ove godine dobro rodilo žito, imao sam deset sepeta, drugi bi imao dvanaest, treći petnaest, i tako redom.
Kada bi se žito dovuklo iz njive, zakazalo bi se sijelo koje su zvali ljuštilje, jer se te večeri ljuštilo žito, skidala se oljuština sa klipa kukuruza. Najbolje je za domaćina da je imao odraslu djecu, sina, jal' kćerku, a najbolje je da su momak ili cura. Oni bi sazvali sijelo momaka i cura u kojem bi moglo biti i odraslih parova i pojedinaca. Domaćin kuće, ili omladina iz te kuće, pobrinuli bi se za hranu uz perušanje, odnosno uz ljuštilje.
Svaki momak i cura su bili počašćeni pozivom na to sijelo, koje je bilo ustvari radno, jer se radilo do dugo u noć. Znalo se ko će biti glavni šaljivdžija, znači, znalo se ko će uveseljavati sijeldžije, znalo se ko će nositi sepete na tavan, u žitni košić ili u hambar. To su radili vrijedni i jaki momci. Znalo se isto tako ko će lijepo zapjevati od večernjih gostiju na ljuštiljama. Domaćin se pobrinuo ponekad, pa je na kraju ljuštilja zasvirala i harmonika, tambura ili frula. To je bila posebna draž ljuštilja.
Međutim, to nije bilo ništa naspram skrivenog ašikovanja na tim sijelima, zvanim ljuštilje. Sjedilo bi se oko kamare žita (kukuruza). Na jednoj strani su sjedili momci, a sa druge strane djevojke i pokoja mati prisutnih cura. Stari djedo ili nana bi bi bili zaduženi oko furune, ako je bilo hladno, da lože vatru, ili da spremaju kakve đakonije i poslastice. Obično su pečeni krompiri ili ćurta, bundeva (bijela masirača).
Koliko su te duge večeri skrile tajnih i obećavajućih pogleda momaka i cura; koliko je samo uzdaha škripa sepeta prekrila, to se nikada neće saznati. Posebno je bilo veselje i ushićenje za momka kome je djevojka ponudila da odlomi vršak kukuruza. To je bila i najava da ga je cura begenisala. Eh, što se momak ponosio i "rakolio" poslije toga.
Na tom sijelu se saznalo ko u selu s kijem ašikuje; ko će se udati, a ko oženiti. Sve novosti u tom džematu su pretresene te noći. Koliko se puta izlazilo u vedru jesensku noć; koliko je samo majki kroz pendžer pazilo kako joj se kćerka ponaša pred kućom te noći. Kada bi se stariji malo povukli u sobe da klanjaju, ili se odmore od posla, omladina bi to iskoristila za razne vragolije. Guralo se, namigivalo, premještalo za kamarom kukuruza, a završavalo bi se gađanjem klipovima kukuruza, koji su nekada znali napraviti i čvorugu na glavi.
Mi mlađi smo to samo pratili i registrovali, a nismo se smjeli plaho miješati.
Od umora i dugog sijela, često sam, u onoj toploj oljuštini, i zaspao. Kada bi se probudio, sijelo je još trajalo, samo bi se broj ljuštilja nešto smanjio. Brzo sam se hvatao za uši, jer su nam naši stari govorili da se čuvamo uholoža(uloža), jer kao, mogle bi nam se zavući u uši i onda nam "ući u mozak", »gluho bilo«, kuku nama.
Stariji su, nas djecu, tjerali da idemo kući i tamo spavamo, jer nam valja sutra u školu. Ma, ko bi nas otjerao i ko bi propustio ljuštilje? Ni za živu glavu. Rekli bismo da nam se ne spava i još bismo više usjali onim svojim okicama, da nam šta ne bi promaklo.
Šta ćete, bila su to lijepa vremena. Šteta što je sve to iza nas.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BOSNOLJUBLJE
Bosna, jedna država, imade na brdovitom Balkanu. Bosnu čine, pored rijeka i planina, jezera i dolina, i ljudi, njeni državljani, da li u Bosni živeći, ili po svijetu raštrkani, svi su oni bosanski narod. Bosna se treba voljeti, jer nam je država Bosna druga mati. O Bosni su spjevane pjesme, i to one pjesničke, sa književnom podlogom i one narodne i novokomponovane.
Bosnu i ne moraš voljeti, ali za njom sigurno čezneš i vehneš. I u nju, svoju Bosnu, htio-ne htio, moraš kad-tad doći, da li u autu svom, ili u sanduku mrtvačkom.
Danas je Bosna nešto drugo, nego što je bila prije 1000 godina. Drugačija je od one prije 500 godina, a posve se izmjenila poslije agresije od 1992. do 1995. godine
U Bosni žive naši roditelji, naša braća i sestre, amidže i amidžinice, dajdže i dajdžinice, tetke i bliža i dalja rodbina. U našoj Bosni žive i djeca naša, da li sa oba roditelja, sa jednim, ili bez ijednog roditelja.
U Bosni našoj žive i ljudi, koji nisu posla, pravog zaposlenja, doživjeli i vidjeli više od deset godina. U Bosni je dosta sirotinje, nevoljnika, prosjaka, beskućnika, bolesnika, jetima i starih i bespomoćnih ljudi.
U našoj domovini ima puno omladine koja bi rado završila srednju školu, upisala fakultet, ali ne može. Nejma para, nejma novca... Svi su oni dio naše Bosne. Zato, drage Bošnje i Bošnjakinje, vi koji ste rasuti po bijelom svijetu, kada primite svoje plate, ostavite mjesečno bar jednu marku, dolar, franak, funtu, euro, za našu bosansku mladost, stare i iznemogle, sirotinju našu u Bosni, a taj sakupljeni novac ponesite u Bosnu. Tamo nekog svog rođaka obradujte, obrišite neku suzu sa lica mladog insana bosanskog, kupite mu nešto, jer smo svi dužni to učiniti.
I nemojte se pravdati da je tamo gdje živite sve skupo i da i tamo ne pada novac sa neba. Može se uštedjeti od igranke, koncerata Halidovih, Dininih, Cecinih, Draganinih i inih...
Može se uštedjeti od bespotrebnih telefonskih razgovora, šminke i modiranja i izlazaka u restorane.
Bosna traži one, što je vole. Naš narod čeka na našu omladinu iz dijaspore i očekuje naše bosnoljublje.
Pomozimo Bosnu i narod u Bosni!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BABIN ZIMSKI KAPUT I BAJRAM
Eh, nekadašnji Bajrami su bili življi, veseliji, tanahniji, ponosniji, bogatiji, treperavi, sevdisavi, mirišljavi, slatki i zanosni u isčekivanju bajramskog jutra.
Upravo sada, dok kahvenišem sa svojom hanumom i djecom, sjetih se atmosfere i ambijenta u kojem sam odrastao, čekao i dočekivao sve svoje Bajrame. Bajram je dolazio tiho u moju mahalu i naš džemat. Prvo je započinjao ramazan, pa se nestrpljivo isčekivale teravije u našoj džamiji, pa jagma nas, mahalske djece, da zauzmemo bolje mjesto u saffu na mahfilu džamije naše.
Nisam nikad ni pomišljao da uđem u donji dio džamije, jer sam znao da je to mjesto rezervisano za starije i ozbiljne ljude.
Poslije smo čekali prvi mevlud u džamiji za 17. dan ramazana. Mevlud je učila mektebska omladina, a ja sam im bio zavidan što nisam u njihovoj grupi, da nastupim pred džematom te večeri.
Poslije Lejletul kadra znalo se da je Bajram blizu, a najviše me je radovalo to što ću dobiti poklone, pare ili kakav odjevni predmet za taj praznik.
Na bajaramsko jutro smo se svi okupali u našem hamandžiku. Prvo djeca i mlađi, a onda stariji, i to sve po redu i tabijatu. Mama nam je za Bajram oprala odjeću i lijepo složila, da se sama odjeća ispegla ispod neke haljinke ili težih predmeta. Rahmetli nana je iz sehare vadila toga jutra nekakav poseban miris koji je čuvala i sve nas namirisala. Neki od braće i sestara su tog jutra morali u školu, a neki su propustili nastavu i išli na Bajram-namaz.
Nakon klanjanja Bajram-namaza, letio sam kući i čekao da se babo vrati sa djedovog mezara, pored kojeg je malo posjedio, učeći mu Ja'sin i fatihu.
Kad bi babo ušao u kuću, svi bismo mu poljubili ruku i čestitali mu Bajram. To bismo uradili i majci i nani. A mi djeca, stisnuli bismo jedni drugima ruke uz bajramsko čestitanje. Bili smo sretni i zbog poklona.
Babo nam je uvijek davao nešto siće u novcu, mati neki keks i bombone, a nana rahatluk.
Poslije bajramskog ručka, koji je bio bogat hranom, mati nam je obično davala safun da odnesemo strini Beginici. Mi odemo, poljubimo strinu u ruku, čestitamo joj Bajram i predamo safun, hediju. Baš je strina Beginica, većini moje braće i sestara, bila baba i vezala nam pupak kada smo se rodili.
Na prvi dan Bajrama su krenule bajramske zvanice, pozivi u komšiluku, užoj i daljoj rodbini.
Na Bajram se pozivalo i staro i mlado. Jelo se i pilo sve najbolje što se imalo u kući na tim ručkovima i večerama bajramskim.
Meni, kao djetetu, je samo jedno smetalo u tim svečanim bajramskim trenucima.
Bilo me je stid babinog zimskog kaputa, koji nije bio očuvan i nov, kao u nekih naših rođaka i komšija. Znao sam ja da babo nekada zaradi para prodajom nekog sijena, žitarica ili voća i povrća, ali mi je bilo krivo što nikako neće malo bolje da se obuče, da potroši koji dinar na sebe.
Danas, dok sjedimi i kahvenišem, misli mi odlutaše do mog babe, a pred oči mi izađe njegov kaput i skromna odjeća. Suze same krenuše.
Mogao je otac kupiti i sebi kaput, ali je čuvao nama.
Grdna rano, moj babo je mogao kupiti bolju odjeću, i sebi i materi našoj rahmetli, ali nije htio da nas djecu zakine u nečemu što smo mi morali imati dok smo rasli i jedrali, bujali i išli iz razreda u razred, učeći i praveći kroz školu svoje prve korake u život.
Neka je rahmet svim našim dobrim babama, majkama, djedovima, didovima, nanama, braći, sestrama, amidžama, dajdžama, strinama i svima onima koji su nas odgajali, hranili, sjetovali, a koji ovog bajramskog jutra leže negdje, ili na nekom od naših mezarja širom dunjaluka.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJI FAVORITI
GORNJA PUHARSKA
burek
Filter
Bloger gloger
MINUSPLUS
Story of my life
U urbanoj sahari života
Življenje
Bosnjacki front
GRADAČAC I NJEGOVE ZNAMENITOSTI KROZ HISTORIJU
Hikaje- mudrosti
Bosnian nasheeds
Dnevnik izgubljene buducnosti.
Pero moje duše
"SEHER" Vrazici
Dnevnik glavobolja
BUJRUM KOD AMIRA NA VELAGICE
hodačcestama
Princesswithoutroyallife
NEOBUX: Ne radite za novac neka novac radi za Vas!
Duradbegov Dolac
Moj centar svijeta
KALEIDOSKOP
VRAZICI ba Online
osobe sa invaliditetom
vakat
I carry your heart with me,I carry it in my heart!
Mejja-Su
LJubav u ime Allaha!
Crveni križ Općine Zenica
U.B.Bosnae Zelene beretke Vogosca
JEDI AJVAR I ČITAJ NAŠE PESME
Slike pogrešnih trenutaka.
Moj je zivot igra bez granica-TOSE 4EVER
SVJEZE VIJESTI IZ BIH
Ograničena vremenom
__malo drugačija mama!__
Nekada u BiH
☁Violet Hill☁
ALONE IN THIS WORLD !
Govor srca
Dirty cactus
IZRADA MATURSKIH RADOVA
Boston Celtics and NBA Where Amazing Happens
LJUBLJANSKA RAJA
Zanimljivosti iz znanja
Prošlost u sadašnjosti.. ♥
CroHerzegovina Gaming Community
Ti si moj najljepsi san
istinite price o duhovima
više...

BROJAČ POSJETA
1567968

Powered by Blogger.ba

site statistics