NIKADA NE ZABORAVI HOLOKAUST I GENOCID U BOSNI I SREBRENICI

RODNA GRUDA

Najljepši je na svijetu svoj rodni kraj

31.08.2018.

MIMBERA - DOSTOJNOST I DOSTOJANSTVO


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُكُمْ أَن تُؤَدُّوا الْأَمَانَاتِ إِلَىٰ أَهْلِهَا وَإِذَا حَكَمْتُم بَيْنَ النَّاسِ أَن تَحْكُمُوا بِالْعَدْلِ 
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, dž.š., koji nas opominje da se brinemo o svom darovanom vremenu. Neka je salavat i selam na Resula Muhammeda, s.a.v.s., koji je je vrijeme pravilno koristio.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 20. zu-l- hidždže 1439. ili 31. avgust 2018. godine. Ovo je 48. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Nova hidžretska godina', a današnja je, ,Dostojnost i dostojanstvo.'
 Poštovana braćo i sestre.
Želja roditelja je da njihovo novorođenče bude dostojno njihovog imena, prezimena i plemena. Čovjek se dakle rađa i živi da bi se obilježio, da bi pokazao da je zavrijedio i da je vrijedan nečega. Dostojnost vremenom prelazi u dostojanstvo koje se definiše kroz čast, koja je nova kvaliteta. Shodno tome, osobi ili pravnoj osobi se dodjeljuje vrijednost i ugled, status na osnovi postignutog sklada ličnih postupaka sa specifičnim kodeksom časti, ali s moralnim kodeksom društva u cjelini.
 Danas se o časti premalo govori, čast se ne izučava kroz se osnovno, srednjoškolsko i visoko obrazovanje, pa nije ni čudo da se do časti, dakle, do dostojanstva malo drži. Zapamtimo, čast nije nešto što treba naučiti, čast je urođena vrlina, stekli smo je rođenjem, samo je treba njegovati, održavati i sačuvati.
 Sinonimi: 1. časnost, dostojanstvo, etičnost, čestitost, poštenje, čistoća, moral, vrlina, odanost, principijelnost, povjerenje, odlika, poštovanje, strahopoštovanje, slava, pohvala, prestiž, ugled, počast, popustljivost, uzdignutost, vjernost, veličina, odavanje pošte, zapaženost, popularnost, rang, renome, ugled, visoki položaj.
 Antonimi: nečasnost, nepoštovanje, nepoštenje, nedostojnost, loš ugled, ljaga, obezvrijeđenost, degradacija, ismijavanje, poniženje, nečestitost, pokvarenost, nepravednost, podlost, podmuklost,  pakost, zloba, bezobrazluk, nedostojnost, bezobzirnost, bestidnost, neodgojenost, sirovost, kompromitiranost.
 Nagrada za principijelnost u časti je sposobnost da se živi u miru među agresivnim pojedincima. Kad je neko častan, drugi ljudi mu vjeruju da će učiniti ono što je ispravno. Čast nam je prijeko potrebna u obrani od korupcije. Može desiti da nas neko podmiti ili da druge podmitimo, ili da nas samom plaćom rukovodstvo podmićuje da bismo šutjeli ili nečasno djelovali (lagali, varali, nešto prikrivali i slično). Ali, ako bi se svi potrudili da živimo dostojanstveno i časno, znači da niko ne laže, ne krade, ne ubija, ne ogovara, ne vara, zato što nas u tome sprečava naša čast i dostojanstvo, kakvo bi to društvo samo bilo i kako bi mi kao ljudi izgledali!
 Jednog dana kada je mladi Abraham Lincoln radio kao službenik trgovine, zatvorio je dućan na kraju dana i vršio obračun dnevne zarade kad je otkrio da je jednom kupcu naplatio šest centi previše. Šest centi nije mnogo novaca, ali to je bio novac koji je s pravom pripadao tom kupcu. Stoga, nakon posla je Abe Lincoln prehodao pet kilometara do kupčeve kuće, vratio novac, a kući stigao kad je već pao mrak. Te noći je mogao pogledati sebe u ogledalo i biti siguran da je vidio poštenog čovjeka. Šta mislite o izreci: ,Nije mi do fotelje, ali ne dam je do zadnje kapi krvi.'
 Dostojan svog znanja i imena je bio imam Malik, bio je izuzetno skroman u potrazi za znanjem i prihvatao ga je iz bilo kojeg pouzdanog izvora. On nijednu osobu nije smatrao beznačajnom kako bi ga nečemu podučila. Bio je spreman da uči od svojih vlastitih učenika i nekad je mijenjao svoje mišljenje o nekim pitanjima zbog onoga što su ga oni naučili. To je bio njegov način da bez oklijevanja prihvati istinu kad bi do njega došla. Ovo je način istinski velikih učenjaka.
 Uprkos strasti za znanjem, Malik nije volio da se bavi pitanjima o teškim i suvišnim stvarima koje nisu imale nikakvu važnost za vjeru ljudi ili njihov dunjalučki život. Jedan poznati primjer je kada je jedan muškarac došao u njegovu halku i proučio ajet: Milostivi, koji se nad Aršom uzdigao. (Taha, 5) Onda ga je upitao: ,,Kako se On to uzdigao?” Malik je dotakao zglobovima ruke glavu i oblio ga je znoj kao da ima groznicu. Onda je kazao: ,,Uzdignuće nije nepoznato, njegov način i kakvoća su nam nepoznati. Obavezno je vjerovati u to, a raspitivati se o tome je novotarija. I ja upravo smatram da je to tvoj cilj.”  
 Onda je naredio čovjeku da ode iz njegove halke. Moguće je da reputacija ovog čovjeka bila poznata i da je Malik znao nešto loše o njegovim postupcima te se prema njemu na taj način ponašao. Nikada ne bi bio tako grub s osobom koja je zbunjena i iskreno željela da nauči, bez obzira kakvo je pitanje.
 El-Vakidi je opisao Malikove halke na sljedeći način: To je bilo, poštovanja dostojno, mirno okupljanje. Malik je bio dostojanstven i slavan čovjek. On se nikada nije razmetao u govoru, uvijek je bio staložen u svojoj halci. Ljudi nisu podizali svoje glasove. U halku bi došao stranac i postavio pitanje o hadisu i njegov odgovor je bio isključivo o hadisu o kojem je upitan.
 Dostojanstvenicima se povjerava dostojna služba, kao što stoji u Kur'anu: ,,Allah vam zapovijeda da odgovorne službe onima koji su ih dostojni povjeravate i kada ljudima sudite da pravično sudite” (An-Nisa, 58). U jednom hadisu koga prenosi Muhammed ibn Beššar od Ebu Amira el- Ka‘adija, on od Halida ibn Ijasa a on od Saliha ibn Ebi Hassana stoji da je čuo od Seida ibn el-Musejjeba da kaže: ,,Allah je zaista fin i voli finoću, čist i voli čistoću, plemenit i voli plemenitost, velikodušan i voli velikodušnost, pa stoga očistite vaša – mislim da je rekao – dvorišta i nemojte ličiti na (one koji ne vole čistoću).”
 Musliman je dostojan toga da mu tijelo, odijelo, hrana, piće, stan i mjesto gdje sjedi budu uvijek čisti, i da nastoji, koliko je moguće, da bude namirisan uredan i iščešljan. Sve spomenuto se posebno preporučuje prilikom klanjanja u džematu, petkom i u danima ramazanskog i kurbanskog Bajrama, na što ukazuju riječi Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem: ,,Zaista, Uzvišeni Allah je lijep i voli ljepotu."           
 Pojam dostojanstvo je ušao i u međunarodno pravo, u razne pravne dokumente, počevši od Opće deklaracije o ljudskim pravima koju su Ujedinjeni narodi usvojili 10.10.1948, a koja je zapravo formalno priznala dostojanstvo kao svojstvo svih članova ljudskog roda i koja potvrđuje vjeru u temeljna prava čovjeka, u dostojanstvo i vrijednost ljudske osobe. Iako ne sadrži pojmove o ljudskom dostojanstvu, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda od 04.11.1950, poziva se na ljudsko dostojanstvo implicite, zabranjujući neljudske i ponižavajuće postupke.
 Dostojanstvo se gradi iz početka, kao što priča jedna mlada majka. ,,Od samog početka trudnoće, zaklela sam se da nikada neću jesti haram hranu, jer sam znala da halal hrana stvara dobar karakter, dok haram hrana stvara loš karakter. Nastavila sam s tom navikom ustezanja od sumnjive hrane čak i nakon što sam rodila kako moje mlijeko ne bi negativno utjecalo na dječiji karakter. Pored toga, dojila sam ga jedino nakon što bih uzela abdest i klanjala dva rekata nafile. Iz tih razloga, ubijeđena sam da njegov karakter nikada neće biti loš.''
 Dostojanstvo i čast se prepoznaje po tome što postupamo časno, dok, recimo, ponos, taština i arogancija često uzrokuju da se prema drugima odnosimo nečasno, sebično, egoistično, bez saosjećanja itd.  Čast je samo onda čast kad potiče vrline, a ne mahane.  
 ,,Čovjek je veličanstveno djelo Allahovo (ko spozna svoje biće i njegova svojstva i sposobnosti, spoznaće i svog Stvoritelja), i teško onome ko oskrnavi čast i dostojanstvo Allahovog djela.” 
 Zato, musliman ne smije biti neko ko će prljati ljudsko dostojanstvo i uskraćivati čovjeku ličnu slobodu i mir. On na svome svakodnevnome životnome putu mora biti saosjećajan s drugim ljudima, uzimati u zaštitu njihove živote, imetke, čast i dostojanstvo, jer su sve to prema islamu djela koja otkrivaju konačnu svrhu čovjekova življenja i postojanja. 
Dova
 Allahu moj, učini nas neovisnim kroz znanje, okiti nas blagošću, počasti nas bogobojaznošću i uljepšaj nas sklonošću ka opraštanju! Amin!   
 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!


ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni KesirSahihul.Buhari,Zivotna skola,.

Nijaz Salkić

24.08.2018.

MIMBERA - NOVA HIDŽRETSKA GODINA

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

وَالْعَصْرِ...

 صدق الله العظيم

  Hvala Allahu, dž.š., koji nas opominje da se brinemo o svom darovanom vremenu. Neka je salavat i selam na Resula Muhammeda, s.a.v.s., koji je je vrijeme pravilno koristio.

 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 13. zu-l-hidždže 1439. ili 24. avgust 2018. godine. Ovo je 47. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Bajram u Bošnjaka', a današnja je, ,Nova hidžretska godina.'

 Poštovana braćo i sestre.

Pred nama je početak nove hidžretske godine. Vrijeme jako brzo prolazi, ljudi se gube u vremenu, zaboravljaju se i lagahno nestaju u sjeni vremena. Nestalo je ljudstva u vremenu koje nas je opasalo. Na nama je zadatak da pronađemo rješenje i da iskoristimo blagodat vremena koje nam je Allah Uzvišeni odredio. Kako da dočekamo kraj ove godine?

 Vjerovatno smo se bar jednom upitali o hidžretskom kalendaru i kako  se ravna prema mjesečevim mijenama. Jedna puna mjesečeva mijena (transformacija od mjeseca mlađaka na nebu do punog mjeseca i potom opet do mlađaka) označava protok jednog mjeseca po kalendaru. Hidžretska godina ima 354 ili 355 dana. Zbog toga dan hidžretske Nove godine nikad ne pada na isti dan po gregorijanskom kalendaru (sunčevom kalendaru) nego kruži kroz sva godišnja doba.

 Za nulti datum muslimanske ere uzet je petak, 16. jula, po Isau a.s. 622. godine. Tada je po mišljenju učenjaka ustanovljeno klanjanje i džuma namaza što za nas ima posebnu vrijednost. Od Hidžre do danas (2018.) navršilo se 1439 hidžretskih godina, te ćemo 11. septembra ući u 1440. hidžretsku godinu. S obzirom da je početak islamskog kalendara fiksiran kasnije, odnosno da godine prolaze brže zbog manjeg broja dana, po broju godina preklopiti će se s gregorijanskim 20874. godine.

 Treba znati da obilježavanje hidžretske Nove godine nije ustanovljeno propisom islama proisteklim iz Kur’ana, niti je kazano hadisom, ili pak pokazano praksom samoga Poslanika – Sunnetom. Obilježavanje hidžretske godine je običaj muslimana, nastao nakon uvođenja hidžretskog kalendara u vrijeme vladavine hazreti Omera el-Faruka r.a. Neki će reći da je to novotarija i da to treba zabraniti. Navešćemo mišljenje autoriteta: ,,Ukoliko za neki običaj ne postoji šerijatom izrečena zabrana, onda se taj običaj tretira dozvoljenim.” (Ibn Usejme u Medžmu’u Fetava).

 Godinama unazad, u prošlom vijeku, kao muslimani smo našu Novu godinu stidljivo obilježavali u uskim vjerskim krugovima uleme i imama i malobrojnih odanih vjernika sabranih u prostorijama džamija.  Mubarećlejsalo se na najljepši mogući način skromno, kako to dolikuje vjerniku uz namaz, dove, činjenje zikra, učenje mevluda, recitovanje pobožnih stihova, izražavanje zahvalnosti Uzvišenom Allahu dž.š. i lijepim željama kroz riječi ,,Allah mubarek”. Neki su čak maksuzile pripremali halvu, šerbe i sl. i častili svoju braću i sestre.

 Ono što bi Novu hidžretsku godinu danas trebalo činiti različitom od drugih Novih godina jeste količina i kvalitet postignutih rezultata koji se vrednuju na dunjaluku. Prema islamskom učenju, kalendarska godina može se smatrati uspješnom, ako je čovjek u njoj uradio više dobrih nego loših djela. I danas obilježavamo Novu hidžretsku godinu u džamijama, uz učenje Kur'ana, prigodnim programima i predavanjima vezanim za Hidžru a ponegdje i akademijama u Domovima kulture. Tradicija proslave hidžretske godine treba da nas osnaži i učvrsti na putu dobra i istine.

Hronologija koja je prethodila ustanavljanju Hidžretske godine, Muhammed, a.s, i Ebu Bekr, r.a., sklanjaju se u pećinu Sevr. Za njima kreće potjera mekkanskih idolopoklonika, kako bi ih ubili i uzeli nagrade za njihove glave. Potjera dolazi za njima do pećine. Po jednoj predaji, nisu ušli unutra, jer je jedna golubica, Allahovom odredbom, svila gnijezdo ispred ulaza, a pauk mrežu ispleo. Po drugoj, vjerodostojnijoj predaji, ušli su unutra i stajali iznad Poslanikove, a.s, glave i njegovog druga Ebu Bekra, r.a. Ebu Bekr, r.a, je osjetio veliki strah. Kazao je: „Allahov Poslaniče, evo ih iznad nas, kada bi pogledali dolje, vidjeli bi nas.“

Tada mu Allahov Poslanik, a.s, izgovara: La tahzen innellahe me'ana - Ne tuguj, ne boj se, zaista je Allah s nama! Uzvišeni Allah je ovaj događaj opisao u suri Tevbe: „..kad je s njim bio samo drug njegov, kad su njih dvojica bili u pećini i kada je on rekao drugu svome: „Ne brini se, Allah je s nama!" Ovo treba biti životni moto svakog od nas: Ne brini se, ne boj se, ne sikiraj se, Allah je s tobom! 

 Šta je nama ustvari hidžra

 Gledano sa jednog segmenta, Uzvišeni Allah je stvorio naše ruhove a zatim ih poslao na ovaj svijet i to je naša prva hidžra. Zatim ćemo nakon ovog života preseliti na drugi svijet i to je druga velika hidžra. A sva stanja i prelasci iz faze u fazu unutar ova dva putovanja se također mogu nazvati hidžrom.

 Mumin je stalno u stanju hidžre. Neprestano putuje prema boljem, ispravnijem i višem cilju. To ponekad biva fizičko putovanje, iz mjesta u mjesto, a ponekad je to putovanje unutar njegovog duhovnog svijeta.  Cijeli život je jedno putovanje a čovjek je putnik. Važno je samo da to putovanje bude pravim putem (siratul mustekim) i uvijek prema dobru. 

 Hidžra je putovanje stvaranja iz nečega prema nečemu, od postojanja do smrti, od smrti prema vječnom životu. I to je jedan neizbježni put koji mora proći sve što je stvoreno.  To je ilahi odredba.

 U duhovnom smislu, insan prvo biva bezgriješan i bez odgovornosti, zatim postaje nosioc odgovornosti, nakon čega duša putuje od nefsi-emare do nefsi-safije. Putovanje između svake stanice je jedna hidžra.

 Shodno tome, hidžra nije napuštanje niti bijeg, hidžra je uzdizanje i upotpunjenje. Svako novo stanje je prevazilaženje prepreka u prethodnom stanju, i prelazak u bolje i više stanje.

 Prilikom obilježavanja hidžre sjetimo se svoje djece, svojih roditelja i najdražih i čestitajmo im našu novu 1440. Hidžretsku godinu. Podsjetimo ih, da i mi imamo svoju Novu godinu. Čestitajmo i onima koji nam nešto znače, približno onako ili bolje, kako to činimo kada čestitamo i manje važne stvari u našim životima.

Dova

 Molimo Allaha da nam podari uspješnu nastupajuću Novu 1440. hidžretsku godinu i spasi nas svih azaba i musibeta. Amin!

 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون

 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Vedad ef. Limo.

Nijaz Salkić

21.08.2018.

KURBAN-BAJRAMSKI VAZ

utorak,21.avgust.2018/09.zu-l-hidždže 1439

Allahu ekber kebira, Allahu ekber kebira, Allahu ekber kebira, ve-l-hamdu li-l-Lahi kesira, ve-l-hamdu li-l-Lahi kesira,ve-l-hamdu li-l-Lahi kesira, ve subhane-l-Lahi bukreten ve esila.

(Doista je Allah najveći, zaista, Allah je najveći i ponovo, doista Allah je najveći. Beskonačna zahvalnost pripada Allahu. Svekolika zahvalnost samo Allahu pripada. Svekolika zahvalnost pripada Allahu. Slavljen neka si, Allahu moj, jutrom i uvečer.)

Hvala Allahu dž.š. Njega hvalimo, od Njega pomoć tražimo, molimo Ga da nam oprosti i na Pravi put nas uputi. Utječemo Mu se od zla naših duša i posljedica naših ružnih djela.

 Braćo draga, blagost – el-hilmu je pohvalno vjerničko svojstvo. Blagost je osobina pravih vjernika, jer blagost voli naš Gospodar, Allah, dželle še’nuhu, i Njegov poslanik, Muhammed, alejhisselam. Blagost je začin koji se treba naći u svim čovjekovim poslovima – u djelima, u govoru i u komunikaciji s ljudima.

 Važna je blagost u svemu i na svakom mjestu. Muezzin neka uči ezan blago i osjećajno, učač Kur'ana neka lijepo i umilno izgovara Božije riječi, neka se djeca blago obraćaju roditeljima baš kao što roditelji s blagošću i umilnim očima gledaju na svoj evlad.

 Suprotno blagosti je ljutnja kada ne možemo usaglasiti mišljenja. Uzvišeni nas poučava kako se ponašati. ,,Na put Gospodara svoga mudro i lijepim savjetom pozivaj i s njima na najljepši način raspravljaj.''!(16;125) U ovome ajetu su tri stvari koje treba primijeniti kad se raziđemo sa nekim u mišljenju, hikmet (mudrost), dobre instrukcije, diskutovanje na najbolji način.

 Potomci Resula s.a.v.s., su ostavili jedan lijep primjer hikmeta u savjetovanju drugih ljudi. Hasan i Husejin, kad su još bili mladi, vidjeli su starijeg čovjeka kako se pogrešno abdesti. Dogovorili su se da ga nauče a da ga ne uvrijede, savjetujući ga na način koji odgovara njegovim godinama. Prišli su ovome čovjeku i rekli: Ja i moj brat smo se razišli oko toga ko od nas uzima bolje abdest. Da li bi htio presuditi među nama i vidjeti ko od nas ispravnije uzima abdest. Čovjek je onda počeo pažljivo posmatrati kako unuci Resula s.a.v..s uzimaju abdest. Kad su završili on im zahvali i reče: Allaha mi, nisam znao uzeti abdest dok nisam vas vidio. Obojica ste me naučili da uzmem abdest ispravno.

Imaju dva oblika hikmeta. Hikmet u znanju, hikmet ilmijja i hikmet u djelima-hikmet amelija. Ima ljudi imaju hikmet znanja, ali kada savjetuju i ispravljaju druge, fali im hikmet u djelima.

 Bolje je blago govoriti nego ljutiti se i u nemoći podizati glas. Faraon je bio od najgorih ljudi na zemlji. Musa a.s., jedan od najboljih. Pogledajte šta Allah kaže Musau, kako da savjetuje faraona: ,,Idite obojica faraonu, zaista je on nasilnik, i govorite mu blagim govorom, možda se poboji Allaha.''

 Mus'ab ibn Umejr je bio prvi ,ambasador' Resula savs u Medini. Prije nego je Resul s.a.v.s. stigao u Medinu, Mus'ab je poučavao stanovnike Medine Islamu. Ovo je razljutilo Sa'da ibn Ubadeta, jednog od glavešina Medine. Isukao je sablju da ubije Mus'aba. Kad ga je sreo, zaprijetio mu je: ,Prestani širiti Islam ili ću te ubiti!'

 Mus'ab je zauzeo stav koji je za pouku. Ovaj pred njim nije prestajao da prijeti i želio ga je ubiti. Mus'ab mu reče: Zar nećeš sjesti i poslušati koji minut. Ako ti se sviđa uzmi, a ako ne, mi ćemo prestati sa ovim. Pa je Sa'd sjeo. Mus'ab je govorio o Allahu i Njegovom Poslaniku, sve dok lice Sada nije zasjalo kao mjesec pa reče: Šta treba da se uradi pa da se postane musliman? Nakon što mu je Mus'ab objasnio, on reče: Ima jedan čovjek, koji ako postane musliman, svi u Medini će postati muslimani, a to je Sa'd ibn Muaz.

 Kad je Sa'd ibn Muaz čuo šta se desilo, žestoko se rasrdio. Otišao je da ubije Mus'aba zbog stvari koje je učinio. Kad je ušao kod Mus'aba rekao mu je: Ili ćeš prestati sa ovim što govoriš, ili ću te ubiti! Mus'ab mu reče: Što ne sjedneš sa nama pa da čuješ koji minut. Ako ti se svidi prihvati a ako ne ja ću prestati sa ovim. Pa je Sa'd sjeo. Mus'ab je govorio o Allahu i Njegovu Poslaniku, sve dok se lice Sa'da nije promjenilo pa reče: Šta da uradim pa da postanem musliman?

 Pogledajte šta lijepa riječ čini. Sa'd ibn Muaz je otišao svome plemenu tu noć i svime im rekao: Sve vaše mi je haram od vas dok ne postanete muslimani. Tu noć svaka kuća je otišla na spavanje sa riječima La ilahe Illalah, a sve zbog jedne lijepe riječi.

 Svijetli primjer kako musliman treba da postupi, je primjer Ebu Bekra. Ebu Bekr se jednom razišao u razgovoru sa jednim ashabom zbog jednog drveta. U toku prepirke, rekao mu je nešto što je poželio da nije rekao. Nije ga prokleo, niti napao njegovu čast, nego je rekao nešto što je rastužilo ovoga ashaba. Istovremeno, Ebu Bekr mu reče: Odgovori mi na isti način! Ovaj ashab mu reče: Neću. Kaže: Odgovori mi isto ili ću se tužiti Poslaniku s.a.v.s. Ashab je odbio i Ebu Bekr se tužio Poslaniku s.a.v.s. Resul savs je pozvao ovog drugog ashaba i upitao ga da li je Ebu Bekr ovako rekao. Kaže ashab: Jeste. Pa šta si mu odgovorio, upita Resul s.a.v.s. Ništa, reče ashab. Kaže Resul s.a.v.s.: Dobro je da nisi, nego radije reci: Allah ti oprostio Ebu Bekre. Ashab se okrenuo i reče: Allah ti oprostio Ebu Bekre. Ebu Bekr je zaplakao i udaljio se.

 Svako od nas ima obavezu da u međusobnoj komunikaciji ispolji prelijepo svojstvo, opraštanja pogreški i propusta, da upućujemo dove za oprost grijeha i da se međusobno savjetujemo. Potrudimo se da budemo od onih koji su blagi prema: sebi, svojim roditeljima, suprugama, djeci, braći, sestrama, rodbini, komšijama i općenito svim ljudima koji zaslužuju našu blagost i onda se možemo nadati Allahovoj, milosti na Dan kada će nam ona biti najpotrebnija. U mnogim hadisima Allahov Resul alejhi salatu ve selam nam govori o ovoj plemenitoj osobini:

 Prenosi Džerir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Kome je uskraćena blagost, uskraćeno mu je svo dobro!”

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je rekao a prenosi majka vjernika Aiša radijallahu anha sljedeće ,,U čemu god se nađe blagost (ljubaznost), ona to i ukrasi, a odakle se god blagost ukloni, to bude unakaženo (izobličeno).” (Muslim)

 Također je jedne prilike obraćajući se Aiši, radijallahu anha, rekao i ovo: ,,O Aiša, uistinu je Allah blag (dobrostiv) i voli blagost. Allah daje da se blagošću postigne ono što se ne može postići grubošću niti bilo čim drugim osim s blagošću.” (Muslim)

 S druge strane, srdžba u sebi okuplja sva zla, jer i plemenit insan nekada može počiniti najružnije djelo i najveći zločin u momentu ljutnje. Kada je došao neki čovjek Resulu, sallallahu alejhi ve sellem da ga Poslanik nasavjetuje rekao mu je: „Nemoj se srditi.“ Pa je to ponovio nekoliko puta govoreći: „Nemoj se srditi.“ (Buhari)

 Islam nas odgaja da budu blagi, širokogrudni i sposobni da podnosimo neugodnostii, jer je u tome duševni mir a onaj ko se srdi i konstantno je ,,nakostriješen” taj se nalazi u stalnom nemiru i nervozi. Ljudska srca osjećaju ljubav i vole onog ko je blag, jer onaj ko učini zlo prema drugom i on to zlo podnese i oprosti mu, tada se onaj ko je počinio zlo povrati koreći sam sebe i žaleći za onim što je počinio.

 Treba preusmjeriti teške misli i svoje brige na bavljenje nekim korisnim poslom ili korisnom naukom. Možda ćemo zbog toga potpuno zaboraviti uzroke koji su ih izazvali, pa će nam se duša razveseliti, a pozitivna aktivnost povećati.

Allahov Poslanik tražio je utočište kod Allaha od brige i tuge.

Rekao je Allahov poslanik sallallahu 'alejhi ve sellem rekao:

,,Žudi i teži za onim što će ti koristiti, a od Allaha traži pomoć i nemoj biti slabić i nemoćan! Ako te što neprijatno zadesi, nemoj reći: ,,Da sam uradio drugačije ne bi do ovoga došlo, nego reci: ,Allah je odredio ono što je htio, i to i uradio.’ Zaista riječi ,da sam’ otvaraju vrata i posao šejtanu.”

 Zikr smiruje i ima čudesno djelovanje na radost i smirenost duše, kao i na otklanjanje brige i tuge. Uzvišeni Allah subhanehu ve te'ala kaže:

ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ وَتَطْمَئِنُّ قُلُوبُهُم بِذِكْرِ ٱللَّهِ ۗ أَلَا بِذِكْرِ ٱللَّهِ تَطْمَئِنُّ ٱلْقُلُوبُ ٢٨

One koji vjeruju i čija se srca, kad se Allah spomene, smiruju – a srca se doista, kad se Allah spomene, smiruju!" Ar-Rad, 28

 Trebamo nastojati da zaboravimo neprijatnosti koje su nam se dogodile, a koje ne možemo nadoknaditi, i da ne opterećujemo misli i mozak za ono neprijatno što je prošlo, jer je razmišljanje o tome samo gubljenje vremena.

 Ne opterćujmo se sa onim što nas čeka i dolazi u narednim danima jer je to na stepenu pretpostavki i mašte, kao što su siromaštvo, strah i slične neugodnosti koje bi nam se mogu dogoditi u budućnosti. Neka smo svjesni da su one u ruci Moćnog i Mudrog, a da u ruci Njegovih robova nije ništa do nastojanje da se postigne njihovo dobro, a odbace njihove štetne posljedice.

 Allahov Poslanik je učio dovu: ,,Gospodaru moj, popravi mi vjeru koja je moja zaštita! Popravi mi dunjaluk na kome traje moj život! Popravi mi ahiret koji je mjesto mog povratka! Život mi učini ispunjenim što većim brojem dobrih djela, a smrt smirajem od svakog zla!”

(Allāhumme aslih lī dīnil-lezī huve ismetu emrī, ve aslih lī dunjājel-letī fīhā me’āšī, ve aslih lī āhiretil-letī ilejhā me’ādī, ve-dž’alil-hajāte zijādeten lī fī kulli hajrin, vel-mevte rāhaten lī min kulli šerr! )

 Zato braćo i sestre, na nama je, a posebno na našim prvacima, da jedni prema drugima budemo blagi, da jedni drugima praštamo, da upućujemo dove za oprost grijeha i da se međusobno savjetujemo. Gdje smo mi, a gdje su spomenuta svojstva iskrenih mu’mina?!

 U predaji koju bilježi imam Buharija stoji: Prenosi Džabir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Allah se smilovao čovjeku koji je blag kada prodaje, blag kada kupuje i blag kada sudi!”
Imam Hasan El-Basri je kazao: ,,Znanje je bolje od nasljedstva, odgoj je najčistiji obraz, pobožnost je najsigurnija opskrba, ibadet je najbolja zarada, razum je najbolji vodič, lijepo ponašanje je najbolji drug, blagost je najbolji pomoćnik, zadovoljstvo je najveće bogatstvo, Allahova pomoć je najbolja pomoć, a sjećanje na smrt je najbolji govornik.”  

 Jedne noći je Omer ibn Abdulaziz, peti pravedni halifa muslimana obilazio grad da vidi stanje muslimana, a s njim u društvu je bio pratilac. Uđoše u džamiju u kojoj je bilo mračno, pa Omer zape za nogu čovjeka koji je spavao, a ovaj podiže glavu i reče: ,,Jesi li ti lud?” Omer reče: ,,Nisam!” Pratilac pođe da udari čovjeka, a Omer mu reče: ,,Ne diraj ga! Pitao me jesam li lud, pa sam mu odgovorio da nisam!” Blagost halife Omera je pretekla njegovu srdžbu i vlast.

 Poznati ashab El-Ahnef ibn Kajs je bio veoma blag i uziman je kao primjer blagosti tako da bi za nekog posebno blagog kazali: ,,Blaži je od Ahnefa!” Pripovijeda se da ga je neki čovjek verbalno napadao, a Ahnef je šutio i išao putem. Ovaj je nastavio idući za njim napadajući ga, a Ahnef je šutio i išao dok nije došao do kvarta u kojem je živio, gdje zastade i reče: “Ako ima još nešto u tvojoj duši da nisi rekao, kaži prije nego što te čuju moje komšije pa ti uzvrate (napadnu te)!” Jedna grupa ljudi poslala je provokatora kod El-Ahnefa, koji mu je cijelo jutro ružno govorio. Kada se primaklo vrijeme ručka, El-Ahnef reče: ,,Ručak je gotov, pa hajde, ako možeš, da ručamo!” Čovjek se postidi i ode.

Braćo i sestre, zato budimo od onih koji su blagi prema: sebi, roditeljima, suprugama, djeci, braći, sestrama, rodbini, komšijama i općenito ljudima koji zaslužuju našu blagost, budimo blagi i prema biljnom i životinjskom svijetu i onda se nadajmo Allahovoj, subhanehu ve te’ala, milosti na Dan kada će nam ona biti najpotrebnija.

Treba upamtiti ove savjete:

– „Kada musliman susretne muslimana, selam mu nazove i rukuje se s njim, s obojice spadaju mali grijesi kao lišće s grana.“

– „Najveći je škrtac onaj ko je škrt u nazivanju se­lama.“

– „Alah dž. š. je zaista blag pa voli blagost u svemu.“

– „Kada Allah dž. š. voli neku kućnu čeljad on ih nadari blagošću.“

– „Pazite! Kazaću vam ko neće ući u džehennem: niko ko je blag.“

– „Sa blagošću čovjek može zaista postići stepen onoga ko danju posti, a noću klanja.“

– „Ko nema blagosti taj nema ni sreće.“

 Svakom čovjeku treba prilaziti s ljubavlju. U ljudske odnose treba unositi svu  ljepotu plemenitog islamskog srca. Čovjek mu'min treba prilaziti lijepo bez biti grubosti i surovosti.

 Jerbo, blagost ruši sve prepreke i uvijek pobjeđuje. Ljudske duše su osjetljive i zato treba prema ljudima biti jako pažljiv. Radije iskrene pohvale, nego ukori, radije pouka i blaga uputa, nego osuda.

 Zato je osmijeh ukras na insanskom licu. Kroz iskren osmijeh dopire i zrači odsjaj čestite plemenite duše. On ništa ne košta, a donosi mnogo radosti i približava ljudska srca. Pregršt najdivnijih poruka on u sebi nosi. I zato pravim mu'min ne štedi na iskrenom osmijehu. To je dar Allaha dž.š.,i velika je šteta ne služiti se njime na putu za dobro u nama, oko nas i u srcima naših bližnjih.

 Kada nas zadesi kakva nedaća i iskušenje, odmah jadamo, kukamo, ne saburamo ili pak, Bože sačuvaj, i gubimo nadu u Boga i Njegovu pomoć. Nije džabe rečeno: „U saburu je selamet – spas, blagostanje“...

 Vjerovatno ste čuli za šejtanov susret s Ejjubom a.s. Prenio je Ibn Ebi Hatim r.a. u svom tefsiru od Ibn Abbasa r.a. da je rekao: Šejtan je rekao: Gospodaru, omogući mi da zavodim Ejjuba?! Allah, dž.š., je rekao: Omogućujem ti pristup njegovom imetku i djeci, ali tijelu ne! Iblis, l.a., se spustio sa cijelom vojskom i obratio im se: Data mi je moć da napadnem Ejjuba, pokažite mi šta ste u stanju učiniti! Krenuli su neki na istok neki na zapad brzo poput vatre i vode. Jednu grupu poslao je da unište usjeve, drugu grupu deve, treću krave a četvrtu sitnu stoku. Rekao im je: Od vas će ga sačuvati samo strpljenje, zato počnite te nesreće jednu za drugom. Šejtan se lično pozabavio njegovim sinovima, sakupio ih je u kući najstarijeg sina i dok su jeli i pili zapuhao je jak vjetar i srušio kuću na njih. Nakon toga šejtan je došao Ejjubu a.s. u liku sluge sa halkama u ušima i rekao mu: Ejjube, vidje li ti šta ti uradi tvoj Gospodar? Sakupio ih je u kući najstarijeg sina i dok su jeli zapuhao je jak vjetar i srušio kuću na njih. Da si samo vidio taj prizor, kada se njihova krv pomiješala sa hranom i pićem. Ejjub a.s. ga upita: A gdje si ti bio? Reče: Bio sam sa njima. Ejjub a.s. ga ponovo upita: Kako si se spasio? Reče: Eto, spasio sam se. Ejub a.s., reče: Ti si šejtan!   

 Potom mu reče: ,,Danas sam kao na dan kad me majka rodila.“ Potom je ustao, obrijao glavu i počeo klanjati. Iblis, l.a., je tada pustio tako snažan glas da su ga čuli svi na nebesima i na Zemlji.

  Pokucao je na nebeska vrata i rekao: Gospodaru, sačuvao se od mene, pa mi ponovo daj moć nad njim jer ja to ne mogu bez Tvoje dozvole. Allah, dž.š., mu reče: „Odobravam ti pristup njegovom tijelu ali ne srcu." Šejtan se spustio, potom puhnuo ispod Ejjubovih, a.s., stopala tako da se sav pretvorio u ranu, od glave do pete. Bacili su ga u pepeo čak mu se vidjela i unutrica. Njegova žena mu je služila i brinula se o njemu, jednom prilikom mu je rekla: Ejjube, zar ne vidiš Allahov kader koji te spopao, siromaštvo i bijeda doveli su nas da sam prodala za komad hljeba svoje pletenice da te nahranim. Moli Allaha da te izliječi! On joj reče: ,,Teško tebi, živjeli smo u izobilju sedamdeset godina, strpi se sedamdeset na muci!“ Njegova nevolja trajala je sedam godina.

  Prenio je Ibn Hatim od Jezida ibn Mejserea, r.a., da je rekao: Ejjub, a.s., je uljepšao svoj zikr kada ga je Allah, dž.š., iskušao gubitkom porodice, imetka i djece. Obratio se Allahu, dž.š., riječima: „Hvalim te Gospodaru svjetova, Tebe koji si mi dobročinstvo učinio. Dao si mi imetak i djecu što je ušlo u svaki dio moga srca. Sve si mi to uzeo i ispraznio srce, sada se između mene i Tebe ništa ne isprečava.“

 Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nam pomogne da sačuvamo svjetlo islama, da nas učini od onih koji su blagi, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti i da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca! Molim Ga da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas u Džennetu počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi! Amin!  

Nijaz Salkić - Objavio/la alibego u 00:41, 0 komentar(a), print, #

10.08.2018.

MIMBERA - BAJRAM U BOŠNJAKA

.....

03.08.2018.

MIMBERA - SVJESTAN HADŽIJA


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَلِلَّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلًا 
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu dž.š., Gospodaru svih svjetova. Donesimo salavat i selam na posljednjeg Allahovog poslanika i miljenika Muhammeda s.a.v.s., na njegove ashabe, porodicu i na sve koji su živjeli i preselili sa vjerom u srcu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 21. zu-l-ka'de 1439. ili 03. avgust 2018. godine. Ovo je 46. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Žrtva i žrtvovanje', a današnja je, ,Svjestan hadžija.'
 Nije šala donijeti odluku za obavljanje hadždža. U momentu donošenja presudnih odluka, naumpadnu mi svi moji mili i dragi koji su ugledali Kabu.  Znajmo da je hadžija u narodu nešto veliko, pa kad se ta riječ izgovori o njoj se dugo razmišlja. Šta je to ustvari, svako po svoje objašnjava. Jasno je da je to odluka velika, da se za hadžski put treba pripremiti, jer to i nije obično putovanje i uzaludno trošenje novca. Kako je put na hadž događaj, i povratak s hadža ima težinu i sigurno to nije, dolazak kući sa godišnjeg odmora.
Šta kaže Zakon i Poslanikova praksa
 Hadždž je stroga obaveza: ,,Hodočastiti hram dužan je, Allaha radi, svako ko je u mogućnosti."(Al-Imran, 97.)  Allahov Poslanik a.s. je rekao: „Obavljajte hadž i umru, jer vam oni odstranjuju siromaštvo i grijehe, kao što kovački mijeh odstranjuje u kovačnici trosku rude željeza, zlata i srebra. Za hadž primljen kod Allaha nema druge nagrade osim dženneta!“
Ko nas je pozvao na hadž
 Kada je Allah dž.š. naredio Ibrahimu a.s. da objavi ljudima hadž, Ibrahim a.s. sav začuđen je upitao: ,,O Gospodaru, kako da pozovem ljude kada moj glas ne može doprijeti do njih?” Pa mu je rečeno: ,,Pozovi, a Naše je da dostavimo!” Pa se popeo – na stijenu, i povikao: ,,O ljudi, vaš Gospodar je odredio Sebi – Hram, pa ga posjećujte!”
 Ovaj Allahov poziv, putem Ibrahima a. s. bio je glas iz pustinje. Ibrahim a. s. nije imao nikakvih medija: telefona, mobitela, radija, televizije, novina, interneta, satelitskih veza i drugih oblika moderne komunikacije, ali je taj poziv bio i ostao najglasniji i najmoćniji poziv koji se prenosio i prenosi kroz sve generacije i sve prostore svijeta.
Zašto odgađam ibadete
 Zato što često činim dobra djela i ibadete bez potpunosti, iskrenosti, skrušenosti, i što sa činjenjem dobrog djela odgađam za kasnije. Šejtan mi otupljuje kondiciju do namaza i ibadeta, čini me lijenim i planski radi da me udalji od činjenja dobrih djela. Ibadete mi šejtan analizira kao nešto zamorno, teško i u nedogled ponavljajuće, da mi ibadeti ,pokupe' slobodno vrijeme.
 Ako sam ,jači' u vjeri, onda mijenja taktiku i tješi me da sam dobar vjernik (kakvih sve ima) i da malo odahnem od ibadeta, da nešto ostavim za kasnije, kada budem imao više vremena. Ali, ako mu ni to ne uspije, onda nastoji da me zainteresuje nečim jako ,bitnim', da me odvoji od ibadeta i činjenja dobrih djela. Pa, kada dođe vrijeme namaza, baš se tada na TV-u ,potrefi' neka interesantna dokumentarna ili humoristička serija, kakav dobar film ili utakmica, ili bahnu gosti.
 Dešava se da krenem na džumu s nijjetom da na sergiju ,bacim' novčanicu od  5 ili 10 evra u hajr, i taman kad trebam dati pripremljeni novac, ruka mi zadrhti ili ,skontam' da nemam sitno, pa onda ili prođem pored sergije ili u džepu napipam metalni evro i bacim u kutiju, velim, neka, biće još džuma i petaka.
 I tako, i pored dobrog nijjeta, rezultati u činjenju dobrih djela često ostanu ,mršavi', jer nemam snage ,da savladam visinsku razliku i trenutnu uzbrdicu'.
 Nije džaba prije svakog dobrog djela propisana ,euzu-bismila', koja će me između ostalog podsjetiti da djela činim isključivo u ime Allaha, dž.š., i da stalno upotpunjavam svoj nijjet.
Zašto nisam bio na hadžu
 Zato što mi šejtan cijelog života maže oči. Ono kupiš auto koje je skuplje od hadža, ili imam neke investicije koje nisu nužne… Idem na putovanje (na koje mogu i da ne idem), kupim vitrinu ili kauč (bez kojih bi živio i da ih nemam), kupim novi  kompjuter, na rate uzmem skupi telefon (a i postojeći bi zadovoljio svrhu)... i onda kažem kako nemam uslova da odem na hadž. Vrijeme je da kažem, sljedeća investicija je: hadž! Moram donijeti tu odluku, štediću novac i začepiću jednu rupu šejtanu i to je to.
Čast  je biti hadžija
 Zabilježeno je da je neki Hadži Ajvazi, bio prvi hadžija iz Lapa, sjevernoistočnog regiona Kosova. Kada se vratio sa hadža, to je bio veliki događaj za Lap, za sela koja su na izlazu Prištine. On je bio prvi hadžija iz tog kraja i imao je veličanstven doček. Svi seljani na izlazu iz Prištine i Besije (Podujeva) izašli su sa konjskim kolima da ga sačekaju na putu koji vodi u selo Perane. Red kola je bio dug 15 kilometara. Ljudi sa svih strana su došli da ga vide i razgovaraju sa njim, jer je bio na hadžu. Danas hadž više nije ,težak' kao što je bio 1930. godine, kada je hadži Ajvazi iz kosovkog Lapa krenuo u Meku. Većina naroda u to vrijeme nije bio u mogućnosti da ide na hadž, i smatralo se da je otići kod onog ko je bio na hadžu, bio sevap kao da si bio i sam na hadžu….
Hadžija u anegdoti
 Ima jedan hadžija koji ima neki biznis i kad mu uđeš u radnju stalno se vrti video s njegovog hadža. Čovjek se uistinu promijenio i vodi život dostojan jednog hadžije. Ima ih koji na vizit-kartici napišu hadžija i u ličnoj korespodenciji upotrebljavaju tu titulu. Hadžija nije titula. Onaj ko obavlja namaz bi, po tome, trebao dobiti titulu. Zamislite ja vam dam vizit karticu gdje pored mog imena piše beš-namašdžija, has-postadžija, bir-zekatlija, halis-kelimeišehadetlija. Jedan hadžija kaže: Ma džaba sam išao na hadž, ko može među ovakvim džahilima obdržati hadž. Izjava koja govori o dvostruko pogrešnom razumijevanju. Nije krivo vrijeme za moje propuste, i ne znači da će me, nakon što obavim hadž, šejtan napustiti. Šejtan će me napustiti de facto samo kad umrem.
Kad dođem s hadža
 Kada obavim hadž i vratim se kući, neću se vratiti starim navikama i grijesima, za koje sam tražio oprost na hadžu. Svevišnji Allah mi je, za obavljen hadždž, obećao Džennet, to me raduje i obavezuje da se drugačije ponašam prema Gospodaru. Do kraja života, kao hadžija biću uzor i primjer u svakom ibadetu, u svakom obavljenom poslu i u svakom susretu s ljudima. 
 K tomu još, biću merhametli, prijatan, blag, strpljiv, milostiv prema svojim najbližim, prema svim muslimanima i prema svim Allahovim stvorenjima, k tomu još, očistiću svoj jezik od psovke, ružnih riječi, ogovaranja, proklinjanja i prenošenja tuđih riječi. Najlakše mi je danas prepoznati hadžiju, ako se radujem susretu s njim, ako ga se u komunikaciji ne bojim, i ako se poslije susreta s njim lijepo osjećam.
 Kao hadžija, svojim uzornim ponašanjem, probudiću želju kod onih koji me gledaju i prate, da i oni obave hadždž, time ću dati doprinos napretku i razvoju  svoga džemata.
Dova
Molimo Uzvišenog Allaha da svim novim hadžijama hadždž bude mebrur, da ostatak života provedu u jačem imanu, u miru, sreći, rahatluku i da sa uživanjem izvršavaju Allahove naredbe i svoje vjerske obaveze. Amin!
Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir,Hadži Senad ef. Agić,Džemat Vukovije.


Nijaz Salkić


RODNA GRUDA
<< 08/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031


BOSNA U FILMU I SLICI














DOMAĆA LITERATURA

NE ZASTIDI SE

Nemoj se nikada zastidjeti svoje majke i njenih dimija! Ne stidi se bosanske sinije, ni bošče iz svoga djetinjstva, tevsije demirlije, bakrenog abdesnog ibrika, đuguma! Ne stidi se nanine sehare, niti svoje iz djetinjstva avlije, ni kuće čardaklije.
Ne stidi se naših tijesnih šefteli sokaka i osunčanih cvijetnih bosanskih čaršija. Ne stidi se i pamti babine tihe eglene i nanine šarene šamije; djedove žute hadžijske abanije. Ne stidi se ni amidžinog crvenog, u desno naherenog, fesa.
Nikada se ne zastidi avlijskog prošća i tarabe, žutog u avliji duda, drvenog ahara i kućnog mutvaka.
Ne zastidi se sestrine suze kada te je ispraćala u Hrvatsku, Sloveniju, Ameriku i Australiju.
To je, Allahov robe, tvoja dimenzija, tvoj ukras i biser, tvoje blago. To je ono što nam je ostalo od naših pradjedova, dobrih Bošnjana.
Ne zastidi se, Božiji robe, strinine rešedije, nutme, halebije, gurabije, ćetenije, kvrguše, kljukuše, dilje, sutlije, pelteta i zerdeta! To je, Bošnjo, tvoja koda, kojom te je Uzvišeni označio i odredio, zacrtao ti sudbinu da se rodiš u najljepšoj zemlji i đulistanu dunjalučkom, u Zemlji Bosni.
Ne zastidi se, Bošnjo, dajdžinih šalvara kada ih obuče i krene u svoju mahalsku džamiju. Te šalvare su dio tebe, a i ti si dio njih. Iz šalvara si i ti izašao. I nikad se ne nasmij kada ugledaš Bošnju da ih je obukao. Znaj dobro, šalvare jesu dio tebe i ti si dio njih, iz njih si izašao.
Ne zaboravi, Bošnjo, u dalekom svijetu, na cvijeće naše; zambak, sabljicu, hadžibeg, kalanfir (karanfil), majčinu dušicu, bosiljak, sekaik... Pokraj tog cvijeća si uvijek prolazio vraćajući se sa puta, dolazeći u svoju avliju iz džamije, škole, njive, dolazeći poslije igre sa djecom na livadi...
To cvijeće te je uvijek dočekivalo pored avlijske staze, ograđeno okrečenim kamenjem, a svojim mirisima ti je iskazivalo najljepšu dobrodošlicu.
Ne zaboravi, Allahov insanu, gdje god bio, šta god bio, ma koliko se trudio da nekome ugodiš i da se prilagodiš, uvijek ćeš biti ono što i jesi, Bošnjo i Musliman.
Ako je to tako, a jest sigurno, onda ne daj nipošto ono što si dobio u amanet od Dragog Allaha i naših dobrih djedova; dobrih, lijepih i ponosnih Bošnjana. Čuvaj svoju vjeru Islam, vatan Bosnu i naše lijepe običaje, drage, bosanske adete.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJ BABO

Moj babo...
Kakva gordost i poštovanje izvire iz te dvije riječi. Babo, ta riječ mi miriše sabahskim ezanom kada smo zajedno, babo i ja, ruku pod ruku, išli u našu džamiju. Babo, to je sinonim za moje djetinjstvo. Babino izgaranje i težak posao, samo da bi nama komad hljeba brižno priskrbio.
Kada izgovorim riječ Babo, pred očima vidim izlizan očev kaput i zakrpljene pantole, pogrbljena leđa i bijeli somun koji pruža nama djeci vraćajući se iz čaršije. Babo, to je lice puno briga izbrazdano sa bezbroj bora, koje za nas uvijek nađe topao osmijeh i utjehu.
Moj babo je imao rješenja za sva životna pitanja i probleme. Uz njega me ničega nije bilo strah. Moj babo, kada ujutro kahne, ja znam da će mama opet napraviti doručak; da ćemo svi zajedno sjesti za sofru da se jagmimo za pogaču, čorbu, grah, pitu, pekmez iz tanjira i kiselo mlijeko u čaši.
Moj babo, kada progovori, ja znam da će nešto veliko reči o životu na ovom dunjaluku, o mojoj školi, o mom rahmetli djedu. Kada on govori, mi svi moramo da ga slušamo. Kamo sreće da sam više zapamtio babinih mudrosti, pa da ih sada kao biser sipam svojim jaranima i da se time dičim i ponosim.
Velim vam da je moj babo bio najveći i najmudriji čovjek u mom životu. Kada bi on krenuo sa mnom u njivu, dok sam bio mali, ja sam za njim morao sve trčati. Imao je, brate, veliki korak. Kada bih se trčeći umorio, babo bi me stavio na svoja ramena, tako da sam tada bio najveće dijete. U tom položaju sam osjetio da sam babi važan. I bio sam ponosan.
Moj babo je svakome pomagao; i prosjaku i bogatašu, i učenom i neznalici, i starijim i djeci i insanu i hajvanu. Samo, nije nikada znao pomoći sebi. Danas ga tek razumijem. Sada znam zašto je imao izlizan kaput i pantole, ispranu, vehdu košulju i iznosane kundure i opanke.
Moj babo je veliki čovjek. On je znao zašto to čini. Nije ga zbog toga bilo stid i nije zato bio žalostan. Moj babo je to radio za svoj evlad , za svoju dragu djecu, jer nije htio da postanu »dronje«. On je nama često govorio:
»Nemojte biti dronje.« Moj babo je ulagao u nas kao svaki dobri babo. Želio je da mu se djeca ne napate u životu. On nas je slao u škole i zato mu velika hvala.
Dragi moji ahbabi, ne zaboravljajte dobrotu naših baba, sjećajte ih se, i živih i mrtvih, jer nije šala imati babu koji je sve dao za tebe, da te izvede na selamet.
Upamet!

TETKE

Tetka je babina sestra ili sestra od majke. Tetka može odigrati veliku ulogu u našem djetinjstvu. Tetka može da čuva bratiće i sestriće, da ih voda za ručice, da im kupuje slatkiše i da im pere i kuha.
Tetka je bila u našim dječijim očima velika ličnost koja se često puta znala postaviti u našu odbranu i spasiti nas nekada od batina i od naših vlastitih roditelja.
Tetka je milostivna prema bratićima i sestrićima, bar je većina takvih tetaka, mada ima i drugačijih tetaka koje su poznate kao zloće.
Međutim, tetke su nas znale koristiti i u svoje "poslove", kada su bile cure i ašikovale mi smo im tada znali biti kuriri, pismonoše i čuvari.
Divno je imati tetku, osobito ako nam nije živa naša majka. Zato, kada dolazimo svojim kućama i vraćamo se povremeno u rodni kraj, među prvim koje ćemo posjetiti i sa hedijama darovati neka budu i naše tetke. A za ljubav prema njima bićemo inšaAllah nagrađeni.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

TERAVIJE, SIJELA...

Ah, dragi moji, teravije su moja posebna radost i veselje. Mi omladinci bi sa posebnim veseljem iščekivali trenutak kada će naš mujezin zaučiti svečani salavat, i to ne običan, nego onaj teravijski. On je za nas, momke, značio još jedno veselje više. O djevojkama i djevojčurcima ne bih ni govorio. Teravija je za njih bila prilika da se što bolje obuku u ono najljepše što imaju, počevši od dimija i mahrama na glavi, do kundura i drugih ukrasa.
Bože dagi, što su one živjele za teraviju. One su željele da se dopadnu kojem našem momku, koji će doći te večeri iz našeg, jal' susjednog džemata. To nije važno. Uglavnom, teravija je bila prilika za cure da se pokažu i prikažu.
U toku dana, za vrijeme posta, tekle su pripreme i dogovori o tome gdje će se održati sijelo poslije teravije; u kojoj, odnosno u čijoj kući. Djevojke su pozivale sijeldžije u kuću, za koju se dogovore, da se te ramazanske večeri sijeli.
Veselje i čast je bilo da te pozove domaćin sijela te večeri. Znao se tačno ceremonijal sijela i glavne šaljivdžije koje će uveseljavati skup. Bilo je ašikluka tih večeri, zimskih i dugih. Ašikluka i šala je bilo napretek. Igralo se sudije i džandara, slušale se pjesme sa ploča i kaseta, šalilo se.
Bilo je to, uglavnom, islamsko sijelo gdje se znala granica dozvoljenog u druženju. Stariji domaćini iz te kuće su, uglavnom te večeri, odlazili na drugo sijelo; a omladina, njihova djeca, dobro su odigrala ulogu domaćina.
Na brčanskom i čelićkom području na sijelima se obavezno gostilo, pored uobičajene hrane, i onim po čemu je naš kraj poznat. To su bile suhe šljive, orasi, jabuke, suhe kruške (čitavice), kokice... A posebno specifično za zimska sijela je bilo pravljenje ćetenije.
Ćetenija je slatko spravljano od uagđenog šećera, jal' pekmeza. Poslije se dugo miješa sa pečenim brašnom, pa se dobije masa koja, ukusom podsjeća na karamele. Ćetenija se morala praviti u posebno hladnim noćima i po posebnom receptu. Ćetenija se morala nanijetiti na nečiju gustu i dugu bradu. U mom kraju se obično nanijetilo na bradu hodže Brođe iz Broda kod Brčkog, da bi ispala baš takva, kao njegova gusta i bijela brada.
Poslije uvodnog pripravljanja slijedilo je kajišanje i hlađenje ćetenije u tevsiji, koja se morala iznijeti vani na hladnoću i mjesečinu, u noći. Momci, koji nisu bili pozvani na sijelo; a znali su u kojoj je kući sijelo, iz osvete što nisu pozvani, često su znali da se potiho prikradu i ukradu tevsiju sa ćetenijom. Tako je bio uzalud sav trud djevojački.
Bojim se da su ta vremena prošlost u mom kraju, a u mom životu sigurno jesu. To jeste prošlost, jer današnja omladina više voli izaći u diskaće i prljave kafane; više vole to, nego sjesti i promuhabetiti na sijelu u domaćoj atmosferi i očuvati stare adete i običaje.
Zato mi se često puta otme uzdah: "Đe ste stare ramazanske noći?"
Đe je sevdah, đe su ašikluci?!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

...........
ALKOHOL I DROGA.....

»Kada Allah htjedne da uništi jedno mjesto, dopusti da se pojavi blud i nemoral u njemu.« (Hadis)
Čini mi se da nikada nije bilo teže biti roditelj i starati se o svome evladu, kao danas, u ovome vaktu. Naša država Bosna je bila jedna od teritorijalnih jedinica, bivše nam domovine, a meni se čini da je izvukla najdeblji kraj, i da je trenutno u najtežoj situaciji. Bosna jeste država, ali kao da i nije, jer je sve u njoj nekako neodređeno i nedorečeno. Bosna ima granice, a kao da ih i nejma. Vlast ima, a ona kao da i ne postoji,, jer naša policija nejma pravo po svojoj volji, haman ni promet regulisati, a dahbetile, bez najave, kontrolisati vozače automobila. Svaku kontrolu mora prije vremena najaviti i objaviti preko medija.
Kad je riječ o našim "medijima", o njima bi se moglo nadugo i naširoko govoriti.
Bosna svoje medije ima, i nejma. Mediji su većinom pod nečijim patronatom, ili su do krajnjih granica komercijalizirani i privatizirani, i na taj način okrenuti sami sebi.
U tom i takvom svekolikom haosu po Bosni su nikli razni kafići, restorani, diskaći, a u njima, svoje mjesto pod suncem, našle su razne "zvijezde", "pjevači", i "izvođači" tzv. folk muzike. Svakodnevno i svakonoćno se po tim "restoranima" organizuju naki nastupi, neka takmičenja za izbor "misice, "mistera" i sličnih ujdurmi i petljanija.
A droga...
Droga se sadi i prodaje i u najzabačenijim selima.
A o prostituciji i podvodačima, da i ne govorim.
Vjera se suzbija i marginalizira svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Ono malo preostalih naših adeta koji su proistekli iz 500-godišnje naše pripadnosti islamu potiskuje se i označuje kao nešto zaostalo, dok se, u isto vrijeme, promiče slobodno i, do krajnjih granica, ogoljeno iživljavanje, uz grubo odbacivanje naše svijetle tradicije.
Ono malo trijeznih roditelja, koji žele svoju djecu sačuvati od alkohola, droge i svih oblika pokvarenosti, biva razapeto između želje da djecu odgoje u vjeri i nastojanja da svoj evlad-djecu iškoluju, uz bojazan da se kroz školu ne otuđe i iskvare.
Opće poznato je da svako selo ima po jednu kahvanu kojoj su njihove gazde dale zvučna imena uz obavezan predznak "restoran".
U tim "restoranima" naša djeca često ostaju do ranih jutarnjih sati. A pivo, vino, i ostali haram, piju haman svi, uključujući i naše domaćice, žene. To je bilo nezamislivo u Bosni prije agresije.
Oni, koji bi morali o tim negativnim pojavama govoriti i biti najglasniji, "mudro" šute jer svako se boji za svoju kožu i svoje korito, a alkohol se prodaje i u brojnim "trgovinama" i "prodavnicama" i to na svakom ćosku i uglu, kako kome paše da izgovori.
Ako čovjek hoće biti patriota i neće kupovati uvozna piva, vino i rakiju, tu uvijek postoji alternativna zamjena za slične domaće proizvode.
"Kupuj domaće", i propadaj na domaći način, a na svoj račun.
Ma koga je briga za našu djecu i omladinu.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

SOFRE.....

Sofra je bošča ili čarsaf koji se prostire na pod, ćilim ili tepih u sobi i sa te sofre se jede, objeduje, ruča ili iftari... Sofra se može prostrijeti na zemlju, može se servirati na siniji, ili na stolovima. Prava sofra se uvijek sterala, a jelo se sjedeći na koljenima, ili bar jednim podavijenim koljenom.
Sofre mogu biti domaće, kućne, porodične, bogataške sofre, sirotinjske sofre, iftarske sofre, sofre uglednika i dostojanstvenika, sofre ahbaba i prijatelja, mevludske, svadbene, poslovne, pilavske, pohođanske,a mogu biti i dječije.
Na sve sofre se posebno zove, osim na porodičnu sofru. Tamo su nas majka i babo jednom pozvali, onda kada smo progovorili. Pokazali su nam gdje je sofra. I od tada mi znamo, a da se ne zovemo, gdje nam je mjesto za sofrom.
Na sve druge sofre, osim majčine i babine sofre, moraš dobiti poziv i znati gdje ti je mjesto.
Kod nas Bošnjaka i muslimana, odavno već postoje sofre i zna se redoslijed kod sjedanja i pristajanja za sofru. Tako imamo sofru političara, za koju prije izbora ima mjesta za svakoga, a poslije samo za odabrane.
Imamo još sofru pisaca i književnika, sofru glumaca i umjetnika, sofru biznismena i privatnika, sofru uleme i sofru islamske zajednice.
Neke sofradžije imaju bujruma u sve sofre, neki ne bi došli u svaku sofru i kada bi ih pozvali, a nekima nije dozvoljeno da miješaju sofre.
Obično su sve te sofre jedan zatvoreni krug za sitnu raju, mada i među tim velikim soframa ima još sofri koje se steru posebno, i to su vjerovatno nove sofre i sofrice, samo ih treba dobro proučiti i ako ti, ne daj Bože, ustreba, da ne moraš odmah tražiti mjesta i gurati se za velikom sofrom.
Sofre su naša Bošnjačka i muslimanska realnost i pred tim soframa ne treba zatvarati oči.
Eto naprimjer, da bi došao do nekog našeg bošnjačkog političkog ili vjerskog vođe, treba ti bezbroj sofrica proći, ako budeš imao sreće. A obavezno ti se na kraju ispriječe kuhari, mali ili veliki, i konačno te zaustavi glavni starješina u jemek sobi, koji je, ko biva šef te jemek-odaje u kojoj se stere sofra i koji kaže: »Ne može dalje...«
E, kad se sjetim Sire, historije Poslanikova života, i Poslanika Muhammeda s.a.v.s. i kazivanja, da je do Poslanika mogao svako doći, i siromah, i prosjak, i bogat, i car; a da Poslanik nije pravio razliku, zaboli me namah želudac.
Za Poslanikovu sofru si mogao doći, a da se ne najavljuješ. Mogao si biti saslušan, nasavjetovan i veseo otići kući, istog dana. Kod Omera r.a., nije bilo šefa kabineta, šefa protokola, tajnika, sekretara, kod Omera r.a., si isti dan mogao biti lijepo dočekan i primljen.
Sofra je lijepa naša, bošnjačka i muslimanska, tradicija; samo smo od te sofre napravili pregrade, tarabe, pa nam današnja sofra dođe više kao smetnja druženju i obilascima.
A nekad je sofra bila za druženje i širenje ljubavi među ljudima, rodbinom, a o imanu i islamu, da i ne govorimo.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MUSAFIRHANA


postovani zemljaci sirom svijeta, dragi blogerasi i blogerasice, jako bi mi bilo drago da ostavite koji komentar u moju knjigu gostiju. hvala!

pođahkad čatišem

odakle mi navraćate









LJUŠTILJE,

Evo mene opet. Probudim se jutros i naumpade mi moje selo. Nije ovo sadašnje selo, puno kafića i "restorana", nego jedno selo iz mog djetinjstva, selo iz moga sna. Jer moje djetinjstvo je i bilo samo jedan kratki san, a u tom snu mi prolijeću slike, i to sve u boji, koje me do srca diraju. Ja bih da one duže ostanu, da ih polahko listam, isčitavam, slažem, sortiram i o njima razmišljam, ali one kao da hoće pobjeći, ne stignem ih čestito ni pogledati.
Zato i sjedoh, dragi moji, da uhvatim te moje slike koje mi još dolaze. Hoću da ih uokvirim i smjestim u neki prostor, u neku kutiju, hoću da ih zapišem, da mi ne pobjegnu.
Helem nejse. Sjetim se ljuštilja i svega što je vezano za žito, njivu i sijela. A to mi je, još uvijek, nekako slatko i tijesno priraslo za srce. Naši dobri seljani su sijali kukuruz, okopavali ga i brali sa oljuštinom, onom što se savija oko klipa kukuruza, što ga zagrli. Cilj je bio da se branje kukuruza što prije obavi i da se kukuruz dopremi kući. Kukuruz se prvo brao u sepete, pletene od ljeskovog cijepanog drveta. Iz sepeta bi se istresao u košiće koji su bili ugrađeni na volovska kola. Kada bi se košić napunio, a u njega bi moglo stati odprilike devet-deset sepeta kukuruza, onda bi se to vozilo kući.
Poslije bi se obrano žito(kukuruz) istresao na avliju, ako je bilo lijepo vrijeme, a ako nije, onda bi se žito istresalo u predsoblje kuće. Rod kukuruza bi se mjerio u sepetima. Tako su seljani u razgovoru pričali da im je ove godine dobro rodilo žito, imao sam deset sepeta, drugi bi imao dvanaest, treći petnaest, i tako redom.
Kada bi se žito dovuklo iz njive, zakazalo bi se sijelo koje su zvali ljuštilje, jer se te večeri ljuštilo žito, skidala se oljuština sa klipa kukuruza. Najbolje je za domaćina da je imao odraslu djecu, sina, jal' kćerku, a najbolje je da su momak ili cura. Oni bi sazvali sijelo momaka i cura u kojem bi moglo biti i odraslih parova i pojedinaca. Domaćin kuće, ili omladina iz te kuće, pobrinuli bi se za hranu uz perušanje, odnosno uz ljuštilje.
Svaki momak i cura su bili počašćeni pozivom na to sijelo, koje je bilo ustvari radno, jer se radilo do dugo u noć. Znalo se ko će biti glavni šaljivdžija, znači, znalo se ko će uveseljavati sijeldžije, znalo se ko će nositi sepete na tavan, u žitni košić ili u hambar. To su radili vrijedni i jaki momci. Znalo se isto tako ko će lijepo zapjevati od večernjih gostiju na ljuštiljama. Domaćin se pobrinuo ponekad, pa je na kraju ljuštilja zasvirala i harmonika, tambura ili frula. To je bila posebna draž ljuštilja.
Međutim, to nije bilo ništa naspram skrivenog ašikovanja na tim sijelima, zvanim ljuštilje. Sjedilo bi se oko kamare žita (kukuruza). Na jednoj strani su sjedili momci, a sa druge strane djevojke i pokoja mati prisutnih cura. Stari djedo ili nana bi bi bili zaduženi oko furune, ako je bilo hladno, da lože vatru, ili da spremaju kakve đakonije i poslastice. Obično su pečeni krompiri ili ćurta, bundeva (bijela masirača).
Koliko su te duge večeri skrile tajnih i obećavajućih pogleda momaka i cura; koliko je samo uzdaha škripa sepeta prekrila, to se nikada neće saznati. Posebno je bilo veselje i ushićenje za momka kome je djevojka ponudila da odlomi vršak kukuruza. To je bila i najava da ga je cura begenisala. Eh, što se momak ponosio i "rakolio" poslije toga.
Na tom sijelu se saznalo ko u selu s kijem ašikuje; ko će se udati, a ko oženiti. Sve novosti u tom džematu su pretresene te noći. Koliko se puta izlazilo u vedru jesensku noć; koliko je samo majki kroz pendžer pazilo kako joj se kćerka ponaša pred kućom te noći. Kada bi se stariji malo povukli u sobe da klanjaju, ili se odmore od posla, omladina bi to iskoristila za razne vragolije. Guralo se, namigivalo, premještalo za kamarom kukuruza, a završavalo bi se gađanjem klipovima kukuruza, koji su nekada znali napraviti i čvorugu na glavi.
Mi mlađi smo to samo pratili i registrovali, a nismo se smjeli plaho miješati.
Od umora i dugog sijela, često sam, u onoj toploj oljuštini, i zaspao. Kada bi se probudio, sijelo je još trajalo, samo bi se broj ljuštilja nešto smanjio. Brzo sam se hvatao za uši, jer su nam naši stari govorili da se čuvamo uholoža(uloža), jer kao, mogle bi nam se zavući u uši i onda nam "ući u mozak", »gluho bilo«, kuku nama.
Stariji su, nas djecu, tjerali da idemo kući i tamo spavamo, jer nam valja sutra u školu. Ma, ko bi nas otjerao i ko bi propustio ljuštilje? Ni za živu glavu. Rekli bismo da nam se ne spava i još bismo više usjali onim svojim okicama, da nam šta ne bi promaklo.
Šta ćete, bila su to lijepa vremena. Šteta što je sve to iza nas.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BOSNOLJUBLJE

Bosna, jedna država, imade na brdovitom Balkanu. Bosnu čine, pored rijeka i planina, jezera i dolina, i ljudi, njeni državljani, da li u Bosni živeći, ili po svijetu raštrkani, svi su oni bosanski narod. Bosna se treba voljeti, jer nam je država Bosna druga mati. O Bosni su spjevane pjesme, i to one pjesničke, sa književnom podlogom i one narodne i novokomponovane.
Bosnu i ne moraš voljeti, ali za njom sigurno čezneš i vehneš. I u nju, svoju Bosnu, htio-ne htio, moraš kad-tad doći, da li u autu svom, ili u sanduku mrtvačkom.
Danas je Bosna nešto drugo, nego što je bila prije 1000 godina. Drugačija je od one prije 500 godina, a posve se izmjenila poslije agresije od 1992. do 1995. godine
U Bosni žive naši roditelji, naša braća i sestre, amidže i amidžinice, dajdže i dajdžinice, tetke i bliža i dalja rodbina. U našoj Bosni žive i djeca naša, da li sa oba roditelja, sa jednim, ili bez ijednog roditelja.
U Bosni našoj žive i ljudi, koji nisu posla, pravog zaposlenja, doživjeli i vidjeli više od deset godina. U Bosni je dosta sirotinje, nevoljnika, prosjaka, beskućnika, bolesnika, jetima i starih i bespomoćnih ljudi.
U našoj domovini ima puno omladine koja bi rado završila srednju školu, upisala fakultet, ali ne može. Nejma para, nejma novca... Svi su oni dio naše Bosne. Zato, drage Bošnje i Bošnjakinje, vi koji ste rasuti po bijelom svijetu, kada primite svoje plate, ostavite mjesečno bar jednu marku, dolar, franak, funtu, euro, za našu bosansku mladost, stare i iznemogle, sirotinju našu u Bosni, a taj sakupljeni novac ponesite u Bosnu. Tamo nekog svog rođaka obradujte, obrišite neku suzu sa lica mladog insana bosanskog, kupite mu nešto, jer smo svi dužni to učiniti.
I nemojte se pravdati da je tamo gdje živite sve skupo i da i tamo ne pada novac sa neba. Može se uštedjeti od igranke, koncerata Halidovih, Dininih, Cecinih, Draganinih i inih...
Može se uštedjeti od bespotrebnih telefonskih razgovora, šminke i modiranja i izlazaka u restorane.
Bosna traži one, što je vole. Naš narod čeka na našu omladinu iz dijaspore i očekuje naše bosnoljublje.
Pomozimo Bosnu i narod u Bosni!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BABIN ZIMSKI
KAPUT I BAJRAM..

Eh, nekadašnji Bajrami su bili življi, veseliji, tanahniji, ponosniji, bogatiji, treperavi, sevdisavi, mirišljavi, slatki i zanosni u isčekivanju bajramskog jutra.
Upravo sada, dok kahvenišem sa svojom hanumom i djecom, sjetih se atmosfere i ambijenta u kojem sam odrastao, čekao i dočekivao sve svoje Bajrame. Bajram je dolazio tiho u moju mahalu i naš džemat. Prvo je započinjao ramazan, pa se nestrpljivo isčekivale teravije u našoj džamiji, pa jagma nas, mahalske djece, da zauzmemo bolje mjesto u saffu na mahfilu džamije naše.
Nisam nikad ni pomišljao da uđem u donji dio džamije, jer sam znao da je to mjesto rezervisano za starije i ozbiljne ljude.
Poslije smo čekali prvi mevlud u džamiji za 17. dan ramazana. Mevlud je učila mektebska omladina, a ja sam im bio zavidan što nisam u njihovoj grupi, da nastupim pred džematom te večeri.
Poslije Lejletul kadra znalo se da je Bajram blizu, a najviše me je radovalo to što ću dobiti poklone, pare ili kakav odjevni predmet za taj praznik.
Na bajaramsko jutro smo se svi okupali u našem hamandžiku. Prvo djeca i mlađi, a onda stariji, i to sve po redu i tabijatu. Mama nam je za Bajram oprala odjeću i lijepo složila, da se sama odjeća ispegla ispod neke haljinke ili težih predmeta. Rahmetli nana je iz sehare vadila toga jutra nekakav poseban miris koji je čuvala i sve nas namirisala. Neki od braće i sestara su tog jutra morali u školu, a neki su propustili nastavu i išli na Bajram-namaz.
Nakon klanjanja Bajram-namaza, letio sam kući i čekao da se babo vrati sa djedovog mezara, pored kojeg je malo posjedio, učeći mu Ja'sin i fatihu.
Kad bi babo ušao u kuću, svi bismo mu poljubili ruku i čestitali mu Bajram. To bismo uradili i majci i nani. A mi djeca, stisnuli bismo jedni drugima ruke uz bajramsko čestitanje. Bili smo sretni i zbog poklona.
Babo nam je uvijek davao nešto siće u novcu, mati neki keks i bombone, a nana rahatluk.
Poslije bajramskog ručka, koji je bio bogat hranom, mati nam je obično davala safun da odnesemo strini Beginici. Mi odemo, poljubimo strinu u ruku, čestitamo joj Bajram i predamo safun, hediju. Baš je strina Beginica, većini moje braće i sestara, bila baba i vezala nam pupak kada smo se rodili.
Na prvi dan Bajrama su krenule bajramske zvanice, pozivi u komšiluku, užoj i daljoj rodbini.
Na Bajram se pozivalo i staro i mlado. Jelo se i pilo sve najbolje što se imalo u kući na tim ručkovima i večerama bajramskim.
Meni, kao djetetu, je samo jedno smetalo u tim svečanim bajramskim trenucima.
Bilo me je stid babinog zimskog kaputa, koji nije bio očuvan i nov, kao u nekih naših rođaka i komšija. Znao sam ja da babo nekada zaradi para prodajom nekog sijena, žitarica ili voća i povrća, ali mi je bilo krivo što nikako neće malo bolje da se obuče, da potroši koji dinar na sebe.
Danas, dok sjedimi i kahvenišem, misli mi odlutaše do mog babe, a pred oči mi izađe njegov kaput i skromna odjeća. Suze same krenuše.
Mogao je otac kupiti i sebi kaput, ali je čuvao nama.
Grdna rano, moj babo je mogao kupiti bolju odjeću, i sebi i materi našoj rahmetli, ali nije htio da nas djecu zakine u nečemu što smo mi morali imati dok smo rasli i jedrali, bujali i išli iz razreda u razred, učeći i praveći kroz školu svoje prve korake u život.
Neka je rahmet svim našim dobrim babama, majkama, djedovima, didovima, nanama, braći, sestrama, amidžama, dajdžama, strinama i svima onima koji su nas odgajali, hranili, sjetovali, a koji ovog bajramskog jutra leže negdje, ili na nekom od naših mezarja širom dunjaluka. Upamet.
Nijaz SALKIĆ
.............

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
1448259

Powered by Blogger.ba

site statistics