NIKADA NE ZABORAVI HOLOKAUST I GENOCID U BOSNI I SREBRENICI

RODNA GRUDA

Najljepši je na svijetu svoj rodni kraj

27.07.2018.

MIMBERA - ŽRTVA I ŽRTVOVANJE


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَلِكُلِّ أُمَّةٍ جَعَلْنَا مَنسَكًا لِّيَذْكُرُوا اسْمَ اللَّهِ عَلَىٰ مَا رَزَقَهُم مِّن بَهِيمَةِ الْأَنْعَامِ  
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 14. zu-l-ka'de 1439. ili 27. juli 2018. godine. Ovo je 45. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Hadž u Bošnjaka', a današnja je, ,Žrtva i žrtvovanje.'
 Žrtva je posebni polog iskrenosti i odanosti. Njezina suština je u tome da se svjesno i dobrovoljno izgubi nešto ili dio nečega što je vrijedno i voljeno od strane roba i to samo u ime Allaha i samo za Njegovu ljubav i Njegovo zadovoljstvo. Iza svake vrijedne i značajne ljudske aktivnosti stoji neki napor odnosno gubitak neke ugodnosti i užitka a to nije ništa drugo nego žrtva.
 Žrtvuje se slobodno vrijeme da bi se uradio neki vrijedan posao. Žrtvuje se dio imetka i užitak koji se njime mogao finansirati da bi se pomoglo nekome u nevolji. Ljudi danas žrtvuju svoje vrijeme, novac, zdravlje, živce, porodice i sve ostalo. Žrtvujemo se za suprugu, za muža, za dijete, za roditelje, za komšiju, za prijatelja, za državu, za šefa, za firmu, za brata, za sestru, za kupovinu kuće ili stana, za odlazak na odmor, za ostvarenje neke želje.... Ono što nam je tu najvažnije jeste da budemo načisto sami sa sobom – da li mi te žrtve prinosimo i podnosimo u ime Allaha, dž.š., ili u ime Dunjaluka, odnosno, u ime prokletog šejtana?
 Ja, meni i moje
 Svesni smo da se ništa vrijedno, značajno i plemenito ne može postići bez nekog odricanja, bez žrtve. Zato i jeste spas u žrtvi i žrtvovanju. Ali, da bismo opstali, prije prinošenja žrtve svome Gospodaru, zakoljimo kurban, to znači da prvo moramo zaklati svoje ,,ja''. Kada umjesto ,,ja'', ,,meni'' i ,,moje'' bude ,,mi'', ,,nama'' i ,,naše'', onda će to biti znak da je naša žrtva kabul (primljena) kod Allaha, dž.š., i onda ćemo moći uživati u sreći i uspjehu.
Kur'an o žrtvi
Allah dž.š u Suri Kevser kaže: ,,Mi smo ti uistinu, mnogo dobra dali, zato namaz radi Allaha klanjaj i kurban kolji, onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez pomena ostati!” (El-Kevser, 1-3)
Allah dž.š u Suri Hadždž kaže: ,,Svakoj vjerskoj zajednici propisali smo klanje kurbana da bi spominjali Allahovo ime prilikom klanja stoke koju im On daje…” (Hadždž, 34)
Zašto koljemo kurban
 Ashabi su pitali Božijeg Poslanika a.s.: ,,Zašto koljemo kurbane?'' On je odgovorio: ,,To je sunnet vašeg prethodnika  Ibrahima-alejhisselama.''
Kur'an donosi kazivanje o dvojici sinova Adema, a.s., braći, Habilu i Kabilu. Kabil je zavidio Habilu, htio je uzeti od njega nešto što njemu ne pripada pa je Allah, dž.š., naredio da njih dvojica prinesu žrtvu- kurban, dakle, braća su ,stavljena na probu'. Primljena je žrtva koju je prinio Habil, a Kabilov kurban nije bio kabul.
 Ova kazivanje nas uči da Allah, dž.š., ne prima djela onih koji su zavidni, koji mrze druge, koji žele da otmu od drugih, koji se žele bespravno dočepati tuđeg prava, koji ruse dzemat i zajednicu. Također nas uči da Allah, dž.š., ne prima kurban-žrtvu od onih koji prekidaju rodbinske veze, koji ne govore sa svojim komšijama, itd.
Smisao žrtve i kurbana
 Pojam kurbana i žrtve ne može se spojiti sa sebičnošću, pohlepom za imetkom i životinjskih otimanjem za ovosvjetskim dobrima. Smisao kurbana i žrtve je zalaganje za više ciljeve, za opću korist, za ideje. Kada je Talut krenuo s vojskom rekao je: ,,Bog će vas iskušati jednom rijekom. Ko se iz nje napije, neka ne ide sa mnom. Ko od nje nikako ne okusi, taj nek ide ili bar onaj ko zahvati jednu šaku.'' I iz rijeke su se napili svi osim malog dijela. Kada je preko rijeke prešao on i oni koji su s njim vjerovali, rekli su: ,,Mi nemamo snage prema Džalutu i njegovoj vojsci.'' A oni koji su vjerovali da će pred Boga izaći rekli su: ,,Koliko je malih grupa pobijedilo velike grupe Božijom dozvolom. Bog je uz strpljive.'' Kada su se sukobili sa Džalutom i njegovom vojskom rekli su: ,,Bože, obaspi nas strpljivošću, učvrsti noge naše i pomozi nas protiv nevjernika!'' Božijom dozvolom su ih pobijedili, a Davud je nadjačao Džaluta i Bog mu je dao carstvo i mudrost i naučio ga što je On htio. Kad Bog ne bi neke ljude suzbijao pomoću drugih, Zemlja bi propala ali je Bog pun dobrote prema svijetu. (Suretul-Bekare, 249-251).
Žrtva i nosioci vlasti
 Preko ,rijeke materijalnih interesa' prelaze svi, pa i nosioci javnih funkcija. One koji previše ,piju' iz ove rijeke treba iz javnog života (vlasti) odstraniti, a uzeti one koji na svoje lične materijalne interese ne gledaju (ako ih već takvih ima) ili eventualno i one koji se zadovoljavaju potrebnim minimumom. S njima se ide u napredak i oni Božijom pomoći pobjeđuju. Pobjeđuju, jer su svoje materijalne interese žrtvovali, a kada ih žrtvuju, Bog će ih opskrbiti i obezbijediti,  jer pripravnost na žrtve čuva ono što se žrtvuje. Sve je to smisao i duh kurbana. Naše današnje nevolje i nevolje naših porodica su  tome što previše pijemo iz one rijeke preko koje je prešao Talut.
Nasilnik i žrtva
 Čovjek u ophodenju prema drugima može biti jedan od dvojice: nasilnik, ili žrtva nasilja. Ako je nasilnik, njegova neodložna obaveza je da momentalno prekine s nasiljem i maltretiranjem, popravi svoj odnos i ponašanje, a žrtvi kojoj je nanio zulum uzvrati na način kojim će nastojati da se njihov međusobni odnos normalizira i tako povrati međusobnu ljubav na obostrano zadovoljstvo. Allahov Poslanik, s.a.v.s., u tom kontekstu je rekao: ,Ko je bespravno oštetio svoga brata u njegovoj časti, ili u bilo čemu drugom, neka od njega zatraži halala (oprosta) odmah danas, prije nego što dinari i dirhemi neće imati vrijednosti, niti će ih biti. Nego, ako bude imao dobrih djela, njima će se naplatiti njegovo nasilje i nepravda, a ako ne bude imao dobrih djela, onda će mu se dati od grijeha oštećenog prema šteti koju mu je načinio.'
Nevolje-istinski ispiti
 Draga braćo i sestre, zaista su problemi, razne nevolje i gubici istinski ispiti, istinski filteri koji jasno pokazuju da li iza riječi koje ljudska usta često i olahko izgovaraju u uslovima sreće i blagostanja, zaista i stoje iskrenost i djela. Nisi junak ako o sebi govoriš da si junak. Junak si onda kada se u nevolji takvim i pokažeš, prvo pred Allahom i samim sobom u svojoj nutrini prema svome nijetu, a potom i u vanjštini pred drugima prema odredbi Gospodara svih svjetova. Svježi primjer je sabur časne majke Hatidže Mehmedović, rahmet dobroj duši njenoj, i dušama svih majki, kojima su iz naručja dindušmani silom otrgnuli njihove najmilije.
 Na kraje se još jednom prisjetimo našeg praoca Ibrahima, a.s., i samog početka propisivanja klanja kurbana. Kada je Ibrahim, a.s., zaklao prvi kurban, prinio je žrtvu koja ima više poruka. Ibrahim, a.s., je u 86. godini svoga života dobio sina Ismaila, a.s., koga je trebao da prinese kao žrtvu-kurban, svome Gospodaru. I kada je Ibrahim, a.s., krenuo da zakolje Ismaila, a.s., Dragi Allah mu šalje meleka sa porukom da on svog sina ne treba da zakolje, nego da treba da ga odgoji na putu Islama i da je to način na koji treba žrtvovati svoje dijete Allahu, dž.š. Ibrahim, a.s., je primio pouku, a to je najbolje pokazao gradnjom Ka'be sa svojim sinom. To je poruka očevima, a i roditeljima općenito, da trebaju sa svojom djecom zajedno da klanjaju namaze i da s njima u safu grade zdravu porodicu, i da se žrtvuju za svoju zajednicu i jak džemat.
Dova
 Gospodaru naš, primi naše kurbane i sve ostale ibadete, učini naše sutra boljim od danas, obdari nas činjenjem dobra i napuštanjem lošeg, tako ti milosti Tvoje ! Amin!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Abdulah ef. Cajlakovic – Kurban – simbol zrtve u Islamu, Vedad ef. Limo-Mjesto i uloga zrtve u islamu,Hfz. Mersudin ef. Kasumović- Zašto koljemo kurbane.


Nijaz Salkić


23.07.2018.

MUBAREK DANI I NOĆI I VAŽNI DATUMI U 2018. GODINI

Priredio: Nijaz SALKIĆ

Mubarek dani i noći predstavljaju odabrane vremenske periode koji, prema islamskom učenju, imaju značajniju vrijednost od drugih vremena. Za neke dane i noći i njihove izuzetne vrijednosti postoji izravna potvrda u Kur'anu i vjerodostojnim Poslanikovim a.s. hadisima. Ti dani i noći su usko vezani za značajne događaje u povijesti islama i odraz su velike Božije milosti ljudima. Vrata Božije milosti su uvijek otvorena, a posebno u tim danima i noćima. U većini mubarek dana i noći preporučuje se dobrovoljni ibadet (namazi, post, dove, zikr, učenje Kur'ana). Allahov poslanik Muhammed, a.s., u jednom je rekao: ,,Najbolji dan, u kome se sunce rodilo, jeste petak. Tog dana je stvoren Adem, tog dana je uveden u Džennet i toga dana je izašao iz njega."  Pored noći uoči petka, u vjerodostojnim hadisima pominje se kao posebno vrijedna i noć uoči ponedjeljka.

Važni datumi u 2018. godini

·         Lejletu-l-Regaib - 22. mart 2018. g. / 04. redžeb 1439.h.g.

·         Dan Bošnjačke dijaspore 11. april 2018/ 24. redžeb 1439. h. g.

·         Lejletu-l-Mi'radž - 13.04.2018.g. /26. redžeb 1439.h.g

·         Stradanje Bošnjaka Ahmići – 16. april 2018 /29. redžeb 1439.h.g.

·         Dan vakifa – 13. april 2018 / 26. redžeb 1439.h.g.

·         Lejletu-l-Berat - 30. april 2018.g. / 14.ša'ban 1439.h.g.

·         Dan džamija - 07. maja 2018. g. / 21. ša'ban 1439. h. g.

·         Dovište Dobre vode kod Foče - 08. maja 2018. g. / 22. ša'ban 1439. h. g.

·         Mevlud u Blagaju na Buni - 12. maja 2012. g . / 26. ša'ban 1439. h. g.

·         Uoči ramazana, 1. teravija – 15. maj 2018 / 30. ša'ban 1439.h.g.

·         Ramazan 1433 prvi dan posta - 16. maj 2018.  g. / 01. ramazan 1439.

·         Sultan Mehmed Fatihov mevlud u Miodražu, Kiseljak - 25. maj  / 10. ramazan 1439.h.g.

·         Dovište Ključ - 27. maja 2018. g . / 12. ramazan 1439. h. g.

·         Lejletul Bedr - 31. maj 2018. g . /16. ramazan 1439. h. g.

·         Dan pobjede na Bedru - 01. juni 2018. g . /17. ramazan 1439. h. g.

·         Dan povratničkih džemata – 01. juni 2018. g . /17. ramazan 1439. h. g.

·         Ulazak u i'tikaf - 04. juni 2018. g . /20. ramazan 1439. h. g.

·         Lejletu-l-kadr - 10. juni 2018. g . / 26. ramazan 1439. h. g.

·         Ramazanski bajram 1. dan - 15. juni 2018. g . / 01. ševval 1439. h. g.

·         Ramazanski bajram 2. dan - 16. juni 2018. g . / 02. ševval 1439. h. g.

·         Ramazanski bajram 3. dan - 17. juni 2018. g . / 03. ševval 1439. h. g.

·         Dan šehida – 16. juni 2018 / 02. ševval 1439.h.g.

·         Ajvatovica - 01. juli 2018. g . /17. ševval 1439. h. g.

·         Fatihska Džuma u Kamengradu - 06. juli 2018. g . /22. ševval 1439. h. g.

·         GODIŠNJICA GENOCIDA U SREBRENICI - 11. jula 2018. g. / 27. ševval 1439. h. g.

·         Godišnjica masovnog pogubljenja Bošnjaka Prijedora i Kozarca - 20. juli 2018 / 07. zu-l-ka'de 1439.h.g.

·         Dovište Karići – 28-29. juli 2018. g . /15.-16. zu-l-ka'de 1439. h. g.

·         Dova za domovinu - Džamija Igman-mevlud i tevhid šehidima BiH- 03. avgust  2018. g ./ 21. zu-l-ka'de 1439.h g.

·         Dovište Lastavica - 05. avgust 2018. g . / 23. zu-l-ka'de 1439. h. g.

·         Tevhid herojima – Ćorkovača, Bužim, 05. avgust 2018 / 23. zu-l-ka'de 1439.h.g.

·         Jevmi-Arefe - 20. avgust 2018. g . / 09. zu-l-hidždže 1439. h. g.

·         Kurban Bajram 1. dan - 21. avgust 2018. g . /10. zu-l-hidždže 1439. h. g.

·         Kurban Bajram 2. dan - 22. avgust 2018. g . /11. zu-l-hidždže 1439. h. g.

·         Kurban Bajram 3. dan - 23. avgust 2018. g . /12. zu-l-hidždže 1439. h. g.

·         Kurban Bajram 4. dan - 24. avgust 2018. g . /12. zu-l-hidždže 1439. h. g.

·         Dovište Kraljeva Sutjeska – 24. avgust 2018 /13. zu-l-hidždže 1439.h.g.

·         Dovište Kladanj – 26. avgust 2018. g . /  15. zu-l-hidždže 1439. h. g.

·         Dova šehidima na Hadžetu- 4. septembar 2018. g. / 24. zu-l-hidždže 1439.h.g.

·         Nova godina hidžretska - 11. septembar 2018. g . / 01. muharrem 1439. h. g.

·         Jevmi ašure - 20. septembar 2018. g . / 09. muharrem 1440. h. g.

·         Udruženje Ilmije - 28. septembar 2018. g. / 18. muharrem 1440. h. g.

·         Dan Sandžaka - 20. novembar 2018. g. / 12. Rebiu-l-evvel 1440.h.g.

·         Mevlud - rođenje Muhammeda, a.s.- 20. novembar 2018 / 12. Rebiu-l-evvel 1440.h.g.


POJAŠNJENJA NAŠIH BLAGDANA I VAŽNIH DANA I NOĆI

JEVMUL AŠURE

Ovaj mubarek dan je značajan zbog događaja koji su presudno utjecali na tok ljudske povijesti. Muhammed, a.s., postio je ovoga dana i preporučio i drugim muslimanima da to čine. Post na ovaj dan vezan je i za tradicije sljedbenika drugih vjeroispovijesti. Ovaj mubarek dan je značajan zbog događaja koji su presudno utjecali na tok ljudske povijesti. Muhammed, a.s., postio je ovoga dana i preporučio i drugim muslimanima da to čine. Post na ovaj dan vezan je i za tradicije sljedbenika drugih vjeroispovijesti. Između značajnih događaja izdvajamo: 1. Musa, a.s., s Izraelićanima prešao preko Crvenog mora, 2. Nuh, a.s., sa svojim sljedbenicima se iskrcao iz lađe na brdu Džudijj nakon potopa, 3. Junusa, a.s., izbacio kit iz svojih čeljusti na obalu mora,4. Allah, dž. š., oprostio Ademu, a.s., prekršaj u Džennetu, 5. Trgovačka karavana, koja je putovala prema Egiptu, izvadila je Jusufa, a.s., iz bunara u kojeg su ga bacila njegova braća, 6. Rođen je Isa, a.s., a na isti dan i uklonjen sa ovoga svijeta, 7. Rođen je Ibrahim, a.s., 8. Jakubu, a.s., vraćen vid (izgubljen od plača za sinom Jusufom), 9. Ejjubu, a.s., vraćeno zdravlje poslije bolesti od koje mu se raspadalo tijelo, 10. Sulejman, a.s., preuzeo vladarsku upravu nad Izraelićanima. Tradicija naših muslimana je post na Dan Ašure i pripremanje posebnog jela koje se zove ašura, a priprema se od raznih žitarica, plodova i začina koji se koriste u svakodnevnoj ishrani.

MEVLUD – ROĐENJE MUHAMMEDA, A.S.

Muhammed, a.s., posljednji je Božiji poslanik. Rođen je 12. rebiul-evvela 571. godine, u gradu Mekki. Sin je Abdullaha i Amine, iz arapskoga plemena Kurejš. Sigurno je da Muhammed, a.s., pored poslaničke uloge, zauzima najznačajnije mjesto među svim ljudskim veličinama o kojima postoji povijesno svjedočanstvo. On je najbolji primjer svih ljudskih vrlina, uzor čovjeka, roditelja, prijatelja, državnika, vojskovođe … O njemu se Kur'an izravno izjasnio: Slijedom kur'anskih uputa i hadisa saznaju se i obaveze muslimana prema Poslaniku i nakon njegovog preseljenja na Ahiret. U prvome redu, muslimani su dužni slijediti njegovu vjerničku praksu, s poštovanjem izgovarati njegovo ime, dodajući alejhis-selam, a donijeti salavat na njega kada se spomene njegovo ime:

 ,,Zaista Allah i Njegovi meleki donose salavat na Vjerovjesnika! O vjernici, donosite i vi salavat (na njega) i šaljite mu selam!" (El-Ahzab, 56).

LEJLETU-L-REGAIB

Lejletur-regaib je poznata i kao "noć začeća" i "noć želja". U Kur'anu i vjerodostojnim hadisima nema potvrde njezine izrazite vrijednosti. Obilježava se kao noć u kojoj je nagoviješten dolazak posljednjeg Božijeg poslanika Muhammeda, a.s.

LEJLETU-L-MI'RADŽ

"Lejletul-Mi'radž je noć o kojoj govore i Kur'an i Hadis, a pod ovom odrednicom podrazumijevaju se i Isra (ponoćno putovanje od Mekke do Kudsa u Jerusalemu) i Mi'radž (uzdignuće Božijeg poslanika do Sidretul-muntehaa), koji su se dogodili u istoj noći. Prema povijesnim izvorima, ovaj događaj se zbio u jednom od najtežih perioda Muhammedovog, a.s., poslanstva, neposredno nakon senetul-huzna (godine tuge) u kojoj je Poslanik izgubio dva najveća oslonca, pomagača i zaštitnika među ljudima, h. Hatidžu i Ebu Taliba. Poslije toga gubitka, Poslanik je išao u Taif da tamošnje stanovnike pozove u islam, ali umjesto pristanka protjerali su ga kamenicama i pogrdama. U tim trenucima Poslanik je tražio zaštitu od Najvećeg Zaštitnika i Allah, dž.š., ga je obradovao Israom i Mi'radžom. Cijeli ovaj događaj je precizno izložen i do u detalje objašnjen brojnim hadisima i povijesnim djelima.

U Kur'anu je o Israu zabilježeno: 

سُبْحَانَ الَّذِي أَسْرَىٰ بِعَبْدِهِ لَيْلًا مِّنَ الْمَسْجِدِ الْحَرَامِ إِلَى الْمَسْجِدِ الْأَقْصَى الَّذِي بَارَكْنَا حَوْلَهُ لِنُرِيَهُ مِنْ آيَاتِنَا 

إِنَّهُ هُوَ السَّمِيعُ الْبَصِيرُ

,,Neka je slavljen Onaj Koji je proveo Svoga roba od Mesdžidul-Harama (Kabe) do Mesdžidul-Aksa (Kuds) čiju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu znamenje Naše pokazali. Zaista On sve čuje i sve vidi." (El-Isra,1)

Na Miradžu je Poslanik uzdignut na najviše nebo i boravio je u blizini Uzvišenog Gospodara, prekoračivši granicu koju nije dopušteno prekoračiti ni samim melekima. Tu je vidio znamenja koje ljudsko oko nije vidjelo, niti će vidjeti do Sudnjeg dana. Na Mi'radžu je Poslaniku objavljen propis o namazu koji je, prema njegovim riječima, "Mi'radž (duhovno uzdignuće) muslimana", a objavljena su mu i tri posljednja ajeta sure El-Bekare.  Nije precizno zabilježeno kada je bila noć Israa i Mi'radža. Sigurno je da je bila prije Hidžre, bez daljnjeg preciziranja, ali je pretpostavka da je to 26. noći mjeseca redžeba.

LEJLETU-L-BERAT

Prema nekim predajama, u noći Berat objavljen je ajet o promjeni kible: "I okreni lice svoje prema Časnom hramu ( Ka'ba ) ..." Do tada su se muslimani u namazu okretali prema Kudsu (Jerusalem), a od tada se okreću prema Ka'bi (Mekka). U ovoj noći se izvrši raspored događanja u narednoj godini, a u Lejletul-kadru melekima bude naređeno da to izvrše. Noć Lejletul-berat ima više imena: noć polovine ša'bana, noć oprosta, noć oslobođenja, noć izlaganja djela, noć rasporeda i odluke. Božiji Poslanik je rekao: "Kada nastupi 15. noć ša'bana, provedite je u nafili (namazu), a dan koji slijedi u postu." (Ibn Madždže)

POČETAK RAMAZANSKOG POSTA

Prvi dan mjeseca ramazana, najodabranijeg mjeseca u hidžretskoj godini, izdvojen je kao početak posta, koji traje tokom cijelog ovog mjeseca, od zore do zalaska sunca. Svi dani ramazana imaju posebnu vrijednost. Brojni su kur'anski ajeti i Poslanikovi hadisi koji govore o značaju i vrijednosti ramazana, ibadeta u njegovim noćima i posta u njegovim danima. U Kur'anu su prezentirani osnovni propisi o postu, a u Hadisu dodatno pojašnjeni. Uz post se neodvojivo vezuje i teravih-namaz koji se klanja nakon jacije-namaza. Ovaj namaz se klanja u džematu, a sastoji se od 20 rekata. Utemeljen je na hadisu u kojem Poslanik, a.s., kaže: "Ko klanja uz ramazan (teravih-namaz), vjerujući i nadajući se (nagradi), bit će mu oprošteni (mali) grijesi koje je počinio." (Mutefekun alejhi)

Objavio/la alibego u 18:18, 0 komentar(a), print, #

20.07.2018.

MIMBERA - HADŽ U BOŠNJAKA


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَلِلَّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلًا 
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 07. zu-l-ka'de 1439. ili 20. juli 2018. godine. Ovo je 44. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, , Poštenje', a današnja je, ,Hadž u Bošnjaka.'
 Životno vrijeme u muslimana je podijeljeno je na 5 pregrada u kojima je smješteno 5 namaza, da bi musliman svjestan bio i vrijeme pravilno koristio.
I životni vijek ima svoje vremenske pregrade u kojima se musliman nađe i snađe; treba na vrijeme Šehadet/svjedočenje vjere uznati i priznati, namaze od malih nogu klanjati, post na vrijeme postiti, zekat kad je ptrebno izdvojiti i hadž, kao kruna obrednog života vjernika izvršiti. Živeći pripaziti da nam od dana, mjeseci i godina na kraju ne ostanu samo brojevi koji su se nizali pa uzalud potrošili.
Definicija hadža
 Hadž je peta temeljna istinaa islama, obaveza kojim smo zaduženi jednom u životu. U suri El-Bekare u 183. i 189. ajetu se naređuje hadž: ,Hadž i umru radi Allaha izvršavajte!' Na drugom mjestu se kaže: ,Izvršavati hadž dužan je, Allaha radi, svaki onaj koji je u mogućnosti.' (Ali Imran, 97) Što je čovjek mlađi i zdraviji to je lakše i iznijeti hadž.
 Muhammed, a.s, glede pravovremenog odlaska na hadž kaže: ,Ko namjerava izvršiti dužnost hadža (a ima mogućnost da to učini) neka požuri (dok se nije pojavio razlog koji će ga spriječiti).'
Naučimo hadžske termine
Ihram, je obredna odjeća koja sastoji od dva komada bijelog platna. Određena je i propisana takva, da pred Svemogućim jednostavnošću i bojom iz­jednači sve vjernike.
Tavaf, (arapski:طَوَافٌ) je kruženje, odnosno obilaženja oko Kabe. Tokom hadždža, muslimani obilaze oko Kabe sedam puta i to u smjeru obrnutom od smjera kretanja kazaljke na satu. Vjernici sa abdestom zanijete tavaf obavljaju kruženjem oko Kabe, unutar Mesdžidul-harama. Sedam obilazaka oko Kabe predstavlja jedan tavaf. Početni krug oko Kabe počinje od Crnog kamena, na uglu Kabe koji je u pravcu Safe. Osim Crnog kamena, Kaba ima još tri ugla: irački, šamski i jemenski ćošak. Poželjno je da se pri tavafu dodirne Crni kamen iako to nije i nužno.
 Za muškarce se preporučuje da prva tri obilaska oko Kabe obave užurbanijim a preostala četiri lagahnijim tempom. Nakon obavljenih 7 obilazaka, odlazi se do Mekami Ibrahima gdje se nalaze tragovi stopala poslanika Ibrahima a.s. i prouči se 125. ajet sure El-Bekare a zatim se klanjaju 2 rekata.
 Muslimanima koji obavljaju hadždž se savjetuju da dvaput učine tavaf, jednom kao obavezni i sastavni dio hadždža i drugi put prije napuštanja Mekke.
Postoje 4 vrste tavafa a to su:
Tavafu-l-kudum (Ṭawāf al-Qudūm) je počasni tavaf. Obavlja se pri dolasku u Mekku i predstavlja sunnet.
Tavafu zijjaret (Ṭawāf az-Zīyārah) je tavaf koji se obavlja u danima Kurban Bajrama i predstavlja jedan od farzova hadždža, tj. ako se ne obavi hadždž nije potpun i ispravan.
Ṭavafu sadr - oprosni tavaf. Obavlja se, kako mu i naziv govori, pri odlasku iz Mekke. Dobrovoljni tavaf (Ṭawāf aṭ-Ṭaḥīyah) - Obavlja se svaki put pri ulasku u Mesdžidul-haram i predstavlja mustehab.
Saffa i Merva, jesu dva stje­novita brežuljka koji se nalaze u neposrednoj bli­zini Kabe. U Kur'anu je objavljeno: ,,Zaista su, Safa i Merva, Allahovi znakovi i ko hodočasti Kabu, ili Umru učini, neće pogri­ješiti ako ih (Safu i Mervu) ophodi. Ko u savršenom obliku učini dobro, Allah sigurno nagrađuje i zna." (El-Bekare, 158)  Ubrzano hodanje između Safe i Merve podsjeća hadžiju na Hadžeru, majku Ismaila a. s., i njeno trčanje za vodom da napoji svog žednog sina, dok je Allah nije naveo na Zemzem i dao da provre njegov izvor.
 Svaki hadžija na obredu treba se prisjetiti Hadžere i njene molbe upućene Bogu dž. š. i to da je njena molba primljena, pa da vidi gdje je on u svojim grijesima, da se tu pokaje i oblikuje svoju molbu, pa da za­moli Allaha da mu je primi i zatraži pomoć da savlada svoje životne po­teškoće.
 Arefat je stajanje u istoimenoj dolini, 22 km jugoistočno od El-Mesdžidi-l-Harama, ima površinu od 10,4 km2. Stajanje na Arefatu je na­slijeđeni obred od Ibrahima a.s. Naime, kada je melek Džebrail podučavao Ibrahima a. s. o hadžskim obredima, Ibrahim je odgovorio: ,,Areftu, areftu", što znači: saznao sam, upoznao sam, pa je od ove riječi i samo mjesto prozvano Arefatom. Tu je i Brdo Milosti na Arefatu (Džebelu-r-rahme) Na ovom mjestu se skupe sve hadžije, i to devetog zulhidžeta. Tu klanjaju podne i ikindiju sastavljeno i skraćeno provodeći čitav dan u dovama i zikru.
Bacanje kamenčića, obred bacanja kamenčića na Mini, potječe iz doba Ibrahima i Ismaila a. s. i pred­stavlja simbolično kamenovanje šejtana, koji je pokušao da zavede Ibrahima i sina mu Ismaila i nagovori ih na neposlušnost Allahu. Ta simbolika kamenovanja tre­ba da podstakne hadžiju u njegovoj odluč­nosti i kategoričnosti da ne odgovara na šejtanske pozivive, i da bacanjem kamen­čića da tu odbaci sve što je nemoralno i neislamsko.
 Kurban, i obred klanja na hodočašću vezan je za poznati slučaj Ibrahima a. s. kada ga je Allah stavio na iskušenje i naredio mu da zakolje svoga sina Ismaila a. s. kao žrtvu. Allah dž š. je zamijenio žrtvu i time se smilovao ljudskom rodu.
Ikrar dova- svjedočenje riječima i djelima
 Riječ ikrar u arapskom jeziku znači pristanak, potvrđivanje ili svjedočenje, a Kelime i šehadet su prve riječi svjedočenja vjere, Ikrar dova je potvrda tog svedočenja djelom i praksom. Cilj upućivanja dove za hadžije je da im put na hadž bude siguran, a nagrada njegova onakva kakva je obećana, džennet, te da sretno odu i vrate se kući.
Ikrar dova je svečanost na kojoj se obznanjuje da musliman hoće da bude drukčiji, hoće da bude hadžija. Na Ikrar dovi hadžija traži halala od svih i ora izmiriti sve eventualne dugove prema ljudima.
Kako su naši preci išli na hadž
 Prvi odlazak na hadž iz Bosne zabilježen je 1557. godine. Kazuju da je prvi hadžija  bio neki Sarač  Mehmed iz Šejh Ferrahove mahale u Sarajevu. Drugi najstariji zabilježeni hadžija je Hadži Jusuf Livnjak, on je hadž obavio 58 godina nakon spomenutog Sarač Mehmeda. Bio je prvi koji je iza sebe ostavio pisani trag. Na hadž je pošao 20.06.1615., a vratio se 01.07.1616. godine. Proveo je u putu i na hadžu 375 dana a prešao je 8574 km.
 Interesantno je saznati koliko je tadašnji hadžija trebao novca da bi otišao u Mekku i Medinu i nazad. Prema sumama  koje se navode, hadžije su trošile za potrebe hadža između 3000 i 5000 akči. Cijena osrednje kuće u Sarajevu iznosila je 4000 akči dok je cijena krupne stoke bila 130 a sitne 20-30 akči. 
 Prevedeno u  tržišne cijene hadž je dakle, stajao između 23 do 28 grla krupne ili 100 odnosno 166 grla sitne stoke, ovisno od njihove cijene, ili cijene jedne osrednje kuće u Sarajevu.
 Što se tiče vremenskog perioda koji je bio potreban da se ode na hadž i nazad u Bosnu, s pauzama bilo potrebno između tri mjeseca i godine dana. Kad se uzme u obzir vrijeme odsustvovanja od kuće, sva iskušenja i opasnosti koje su vrebale na putu, jasno je da je hodočašće bilo ogromni poduhvat koji su uspješno obavljali samo malobrojni sretnici.
Prijevozna sredstva:
Konj (Duvno - Sarajevo - Istanbul)
Lađa (Istanbul - Rodos - Aleksandrija),
Konj ili kamila (Aleksandrija -Rešid)
Lađa (feluka) (Rešid - Kairo)
Konj ili kamila (Kairo - Suec),
Lađa (Suec - Janbu),
Konj ili kamila (Janbu - Medina - EL Džuhva),
Lađa (El Džuhva - Džida),
Konj ili Kamila (Džida - Meka - Medina -Kairo, Aleksandrija),
Lađa (Aleksandija - Rodos - Solun),
Konj (Solun - Skopje - Sarajevo - Duvno)
Za vrijeme putovanja hadži Jusuf je prenoćio u 119 različitih konaka.
Put na hadž u vrijeme Austrougarske
„Sarajevski list“ koji je izlazio 1881 godine. bilježi da je iz BiH otputovalo 25 hadžija i svi su bili iz Visokog. Nakon dvije godine pauze, kada nije zabilježen niti jedan odlazak na hadž, 1884. na hadž odlaze 54 osobe. U to vrijeme hadžije su na hadž odlazile preko Metkovića, odakle bi se sa lađom prebacili do Trsta. U Trstu bi se ukrcavali na brod kojim bi se prebacili do Aleksandrije i dalje do Džide u Saudijskoj Arabiji. Važno je napomenuti da je Sueski kanal otvoren 1869. pa su brodovi mogli direktno ići za Saudijsku Arabiju.„Sarajevski list“ bilježi i da je 1893. godine veća grupa hadžija do Trsta putovala zasebnim vozom Bosanske željeznice, te da je iste godine jedna grupa hadžija otputovala kopnenim putem preko Bugarske i Turske, a i to da je 1903., 11 hadžija otputovalo na hadž preko Bosanskog Broda, Beograda i Istanbula. Iz godine u godinu sve do 1908. godine Bošnjaci odlaze put Meke, a onda dolazi do zastoja u odlascima na hadž. Tih godina svijetom se širila epidemija kolere, i cijeli svijet je izgledao kao bure baruta koje je svakoga trenutka trebalo da eksplodira u svjetski rat, a koji će označiti i propast Austrougarske monarhije, i naznačiti dolazak nove, za Bošnjake još gore uprave: Kraljevine Jugoslavije.   
 Za vrijeme Austrougarske se kretalo na hadž 2. ili 3. dan ramazanskog bajrama a vraćalo se 30 do 60 dana poslije obavljenog hadža. Na putu se provodilo od 100 do 160 dana. Dužina puta je iznosila 7608 km. 
Prijevozna sredstva:
Konj ili voz (Sarajevo - Metković)
Brod (Metković - Trst),
Brod (Trst - Aleksandrija)
Konj ili kamila (Kairo - Suec),
Brod (Suec - Džida)
Konj ili Kamila (Džida - Mekka - Medina - Mekka),
Brod (Džida – Suec)
Konj ili kamila (Suec – Aleksandrija)
Brod (Aleksandrija - Trst) Brod  - (Trst - Metković),
Konj ili voz (Metković - Sarajevo )
Put na hadž u vrijeme Kraljevine SHS
 Posebno je interesantan podatak da je 1926. na hadžu bilo 96312 hadžija iz cijeloga svijeta, da bi 1939. na hadž stiglo samo 9024 hodočasnika. Prema dostupnim podacima, između dva rata hadž je obavilo manje od 50 hadžija iz Bosne i Hercegovine. Drugi svjetski rat je uzrokovao potpun prekid odlazaka na hadž kako iz Bosne tako gotovo iz cijeloga svijeta.Od 1945. godine do 1948. nije zabilježen niti jedan odlazak na hadž iz ovih krajeva. Godine 1949. tadašnji reis-l-ulema Ibrahim ef. Fejić sa svoja 4 saradnika odlazi na hadž.
Ovaj prvi zvaničini poslijeratni odlazak na hadž predstavlja prekretnicu, pa je od 1949. do 1960. godine, hadž obavilo oko 180 Bošnjaka, s tim što su do 1954. godine hadžije na hadž odlazile individualno a od 1954. godine počinju organizirani odlasci na hadž. Te 1954. godine na hadž je otišlo ukupno 11 hadžija.
 Od 1966. godine dolazi do značajnog povećanja broja hadžija sa ovih prostora. Tih godina organizaciju hadža je vodila Beogradska turistička agencija „Putnik“ uz nadzor IZ-a. Zbog čestih ratova na Bliskome istoku, ruta kojom se putovalo je morala biti nešto duža. Rahmetli Hadži Šaban Koldžo je tih godina kao uposlenik Agencije „Putnik“ 4 puta obavio hadž. Prema njegovim riječima autobusi su polazili iz Sarajeva i ruta je dalje išla preko: Orašja, Beograda, Niša, Sofije, Edrena (Turska), Istanbula, Eski Šehera, Konje, Adane, pa dalje kroz Siriju i Irak, preko Mosula, Bagdada, Basre, Kuvajta, Rijada, Taifa do MEKKE. Tadašnji autobusi nisu imali klima uređaje, ali su zato sva nabrojena mjesta prema riječima hadži Šabana ujedno bili i konaci. Na putu se provelo 54 dana. Od 1969. na hadž se počelo ići i avionom. Polazni aerodrom je bio Beograd, a letjelo se avionima „Karavela“ kompanije „JAT“.
Na hadž se išlo novcem razmijenjenim kod brice
Latif Hodžić iz Kiseljaka je kazivao da je prije odlaska na hadž išao je do brice i mijenjao novac s njim, jer se smatralo da je novac zarađen od brijanja i šišanja najbolji. Novac brice smatrao se halal i hair parom, pa su te pare korištene za obavljanje ove svete dužnosti.
Dova
 Allahu, molimo Te da budeš na pomoći onima koji su nijet učinili da obave Hadž. Smiluj im se i daj da se zdravi kućama vrate. Allahu, oprosti im grijehe, a povećaj njihov iman! Nagradi ih, Allahu, za uloženi trud i žrtvovanje svog imetka, da bi Ti se odužili i izvršili Tvoju zapovjed farz.
 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir,Mirsad Mahmutović,,,Od Bosne do Arabije'.

Nijaz Salkić

13.07.2018.

MIMBERA - POŠTENJE


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَعِبَادُ الرَّحْمَٰنِ الَّذِينَ يَمْشُونَ عَلَى الْأَرْضِ هَوْنًا وَإِذَا خَاطَبَهُمُ الْجَاهِلُونَ قَالُوا سَلَامًا
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 29. ševval 1439. ili 13. juli 2018. godine. Ovo je 43. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Musliman i vedrina', a današnja je, ,Poštenje.'
 Kaže Uzvišeni Allah: ,,A robovi Milostivoga su oni koji po Zemlji mirno hodaju, a kada ih bestidnici oslove, odgovaraju: "Mir vama!", (El-Furkan,63).
 Poštenje i poštivanje ugovora i čuvanje emaneta su osobine vjernika.To je biljeg koji krasi vjernika kroz cijeli život. Povjerljivost i poštenje je svojstvo koje Allah voli i hvali ga u Kur’anu. Poštenjem se upotpunjava iman, čuva se vjera, podiže čast, povećava ugled i imetak.
 Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je rekao: ,,Istinski vjernik je onaj kojem ljudi mogu povjeriti svoj imetak i život.” (Ibn Madže) Kad u društvu ima emaneta, onda su društvene veze zdrave i jake, i to društvo mora napredovati u svakom pogledu. Na takvo društvo se spušta Allahova milost i berićet.
 Nije teško vidjeti da pohlepa vlada ljudskim dušama. Danas je mjerilo, „koliko imaš“, toliko si poznat, toliko si priznat, i poželjan u kući, za sofrom i u društvu. Ako si bogatijii, ti si onda  lijep, pametan, školovan i sve što tome slijedi.  
 Neuređenost i nered u društvu je izrazito povoljan za neke kategorije ljudi, od one najniže, (običnih lopova) do onih uglađenih, finih i „kulturnih lopova“ u kožnim foteljama itd. Nemoral, raskalašenost odgovara svima a naročito onima koji od toga prave dobrostojeće biznise ili onim bogatijim, koji za paru mogu kupiti sve pa i ljudsko tijelo kakvo mu srce poželi.
 Kada se negdje pojavi, neki pojedinac ko zagovara čast, poštenje, pravednost, moral itd., naravno da će odudarati i smetati onima koji su već duboko uplovili u vode prevare, otimačine i uživanja. Nikako se u njihove živote pune ljubavi za dunjalukom ne uklapa priča o smrti i ahiretu, jer će to pokazati da su oni obični smrtnici koji će vrlo brzo sa zemlje nestati i prašina postati.
 Kako da bogat, uspješan i visoko pozicioniran prizna da je obični rob koji će pred Allaha stati i za svaku riječ i djelo račun polagati?! Kako da uvede u svoj život disciplinu poštivanja ljudi pa makar bili najveća bijeda ovog svijeta i kako da shvati da nije dozvoljeno njihova prava zakidati?! Kako će takvi iz dragog im imetka zekat izdvajati i siromasima ga davati jer su oni za njega „otpad“ ovog svijeta koji treba da samo služi njemu sličnima?!
 U našoj vjeri je nezamislivo napraviti uspjeh na dunjaluku bez motivacije i jake želje da se poštenjem ostvari zacrtani cilj. A garancija za džennet su vrline o koje je spomenuo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u sljedećem hadisu.
 Od Ubade ibn Samita se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ,,Garantujte mi šestero ja ću vama garantovatii džennet: da ćete govoriti samo istinu, da ćete, kada nešto obećate ispuniti obećanje, da ćete voditi brigu o povjerenim emanetima, da ćete čuvati vaša stidna mjesta, da ćete obarati pogled i da nećete činiti nasilje drugim ljudima.” (Bilježi imam Ahmed)
 Islam nas uči da se na odgovorna mjesta postavljaju sposobni i pošteni ljudi, koji će donijeti korist cijelom društvu, a ne samo sebi i svojoj porodici.
Priča se da je neki čovjek bio veoma siromašan. Živio je sam sa ženom koja je bila pobožna i poštena.Jednom mu ona reče:
– Mi za jelo nemamo više ništa!
Čovjek iziđe tražeći nafaku i opskrbu od Allaha, pa tako idući nađe kesu i u njoj hiljadu dinara. On se jako obradova i ode kući, a kad je njegova žena za to čula reče mu:
– Kada se izgubljena stvar nađe, propis je da se to razglasi kako bi se vlasnik te stvari pronašao.
Siromah ode u harem džamije da razglasi to što je našao, a tamo ču glas čovjeka koji je vikao:
– Neka se javi onaj koji je našao kesu s hiljadu dinara!
Siromah se odmah javi, a onda mu taj čovjek reče:
– Taj novac pripada tebi i uz to još devet hiljada dinara!
Siromah ga upita:
– Da li se ti to izigravaš sa mnom?
Onaj čovjek odgovori:
– Ne, tako mi Allaha! Nego, taj novac mi je dao jedan čovjek iz Iraka i rekao mi da hiljadu dinara stavim u kesu i bacim je u harem, a da onda pitam ko je to našao. Ako mi taj ko je kesu našao dođe, njemu trebam da dam i ostalih devet hiljada, jer je on time dokazao da je povjerljiv i pošten, a takvi treba da jedu i da drugima daju sadaku.
,,Poznat sam po svome poštenju''
 Priča o sebi jedan Indijac, ,ja sam poznat po svome poštenju.' Kaže, moj djed me naučio da je bolje nositi kamenje na glavi nego živjeti nepošteno. Veli, nikada nisam primio mito. Radio sam decenijama u sudu i nudili su mi sve vrste novca i poklona.
Jedna bolnica mi je jednom ponudila cijeli sprat njihove zgrade samo ukoliko riješim spor u njihovu korist. Rekao sam im da to ponude nekome drugom.
Nagrada za poštenje
Jedne noći halifa Omer r.a. izašao je sa nekim svojim drugom u šetnju u jedan mirni kvart grada Medine. …
Prolazeći kraj neke male kuće, čuli su jedan tihi razgovor. Čuli su kako neka žena govori svojoj kćeri:
„Zašto ne pomiješaš malo vode s tim mlijekom što ga prodaješ? Znaš da smo siromašne i da nam treba novac, a mlijeka nema dovoljno.“
„A zar si zaboravila naredbu halife! On je zabranio prodavati mlijeko mješano s vodom“, reće joj kćerka.
„Ali ovdje nema halife, niti ko njegov da vidi šta mi radimo“, odgovori majka.
Na to joj kćerka primjeti:
„Bio ovdje halifa ili ne njegovu naredbu treba da poštuje svaki musliman. Osim toga ako izbjegnemo halifinoj kazni, ne možemo izbjeći Božijoj kazni, jer On sve zna i vidi.“
Zatim halifa Omer priđe lagano svom drugu i upita ga:
„Jesi li čuo onaj razgovor majke i kćeri?“
„Čuo sam“, odgovori mu drug.
„Kakvu nagradu zaslužuje ona djevojka za svoju odanost i poštenje?“ – reče Omer.
„Ona zaslužuje da joj se dade 1000 dirhema nagrade“, reče mu drug.
„Ne, to nije dosta. Ona zaslužuje dostojniju nagradu, ja ću joj ponuditi svoju kuću.“
Ne mogavši shvatiti halifine riječi njegov drug ostade začuđen. Sutradan je, međutim, halifa pozvao svoje sinove, ispričao im šta je sve čuo prošle noći, a zatim nastavio:
„Sinovi moji, ja bih želio da jedan od vas zaprosi ovu djevojku, jer nisam upoznao bolju nevjestu i mladu za vas.“
Jedan od halifinih sinova je odmah prihvatio očev prijedlog i zaprosio siromašnu djevojku. Ona je dala pristanak i postala čestita mlada i uzor nevjesta u halifinoj kući.
 Neko je dobro rekao: ,,Čovjek ima dva načina da posjeduje najveću i najljepšu kuću: prvi je, da poruši sve druge zgrade oko sebe, a drugi je, da gradi veće zgrade od drugih ljudi. Budimo od onih koji će uvijek graditi veće, ljepše i bolje kuće od drugih, a ne od onih koji će rušiti tuđe da bi njihove kuće bile ,,najveće.”
 Zato, nemojmo svoju čast, napredak, uspjeh i veličinu graditi rušeći nečiju čast, da napredujemo na radnom mjestu rušeći druge na njihovim radnim mjestima, da svoj uspjeh gradimosve čineći da drugi ne uspiju, da iza leđa činimo zlo drugome, samo da bi mi uspjeli i izgradili svoju veličinu.
Dova
Bože Dragi, po­mo­zi, da be­na­sti umuk­nu, da mu­dri pro­go­vo­re, da lo­po­vi ustuk­nu, a da po­šte­ni pri­stu­pe. 
Milostivi Allahu, pomozi nam da zavolimo džamiju i naše predvodnike na pravom putu. Daj da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu, ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesiir,Sahihul Buhari.

Nijaz Salkić

05.07.2018.

MIMBERA - ISLAM I VEDRINA


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
إِنَّهُ لَا يَيْأَسُ مِن رَّوْحِ اللَّهِ إِلَّا الْقَوْمُ الْكَافِرُونَ
 صدق الله العظيم
 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 22. ševval 1439. ili 06. juli 2018. godine. Ovo je 42. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Izgubljenost i vjera', a današnja je, ,Musliman i vedrina.'
Kaže naš Gospodar riječima Jakuba, alejhi-s-selam: ,,I ne gubite nadu u milost Allahovu; samo nevjernici gube nadu u Allahovu milost''. (Jusuf 87).
 Veselje je kada čovjek živ osvane i na noge ustane. To je najbolja prilika za lijepo raspoloženje. Bogu se treba zahvaliti kada insan može slobodno kahnuti, zijevnuti, koraknuti, pogled u daljinu pružiti, osluhnuti i bez straha se osmjehnuti.
 Čudni su namrgođeni ljudi, i oni škrti pri osmjehu, i oni štedljivi pri pozdravu, i oni koji ljude ne prepoznavaju pri susretu, i oni što su zajedljivi u razgovoru, i oni  koje ne možeš dozvati kad ih hoćeš posjetiti i oni što su škrti pri dočeku.
 Uvijek sam se čudio pojedincu i pitao se, šta ga to sputava da ujutro uživa u cvrkutu ptica, kako to da ne može da sanjari u srkanju prve jutarnje kahve, zašto na ljude kao na jeftinu robu gleda? Posebno me čude oni ,osvjedočeni vjernici' koji se bude neraspoloženi, koji dan provedu u nervozi a u krevet liježu smrknutog lica.
Optimizam u Islamu
 Nije na odmet  spomenuti situacije koja nam se čine teškim i bezizlaznim. Ako upadnemo u ,mrakaču' negative sjetimo se hadisa Božjeg Poslanika: ,,Olakšavajte, a ne otežavajte, obradujte, a ne odbijajte.”
 Znajmo da vjernik nije isto što i nevjernik. Za razliku od vjernika, nevjernik gubi nadu u Božju milost, biva pesimističan i dopušta problemima i brigama da ga zaokupe i okupiraju pa on ne misli ni o čemu drugom, nego o njima. Allah, džellešanuhu obraća nam se u Kur’anu gdje kaže upravo to: ,,I ne gubite nadu u milost Allahovu; samo nevjernici gube nadu u Allahovu milost”. (Jusuf 87)  Da pojasnimo, ne znači da je pesimist nevjernik, ali znači da je pesimizam jedno od svojstava nevjernika.
 Sjetimo se Musa, alejhisellam kada je došao do mora, s narodom i faraonom iza sebe. Običnom čovjeku bi to bila nepremostiva i bezizlazna situacija. Ali, obratimo pažnju na ono što je odgovorio kad se raširio strah među narodom koji se pobojao da će ih faraon stići: ,,Neće!” – reče on – ,,Gospodar moj je sa mnom, On će mi put pokazati.” (Šuara, 62)  Musa, alejhisellam nije posumnjao u Allahovu pomoć, čak ni onda kad je pred njim bila prepreka velika kao more, a iza njega narod koji mu ne vjeruje.
 Dakle, nijedan problem nije veći od Allahove milosti, pa zapamtimo, nijedan problem nije samo problem, već se u njegovom mraku krije svijeća koju treba naći i upaliti. Svaka patnja je poput kiše, cilj joj je da nas očisti, a na nama je da li ćemo to prepoznati. Budimo optimistični! Zašto? Zato što smo muslimani!
 Možda i vjernik ne može odoljeti da dnevno ne posluša bar dva tri dnevnika na raznoraznim televizijama ili da pročita vijesti na čudnim portalima i modernim medijima. Možda bi svi trebali više biti okruženi dragim ukućanima i osobama koje zovemo prijateljima i dostovima pa da se mjesto kaharli informacijama opuštamo uz lijepu riječ, kahvu i čaj, a ne da sebi namećemo brige i tuđe probleme koje ne možemo i, počesto, ne trebamo, rješavati.
 Mi često zaboravljamo da nije do nas i nije naše da uređujemo državu, ali jeste naše da uređujemo svoju porodicu koja će, ako je zdrava i vrijedna, biti i jedna zdrava i vrijedna ćelija naše države. Nije do nas ni da se miješamo u živote svojih rođaka i komšija ako im to naše miješanje neće biti od pomoći i od razgalice.
Šta je to lijep ahlak i lijepo ponašanje?
 Od Abdullaha Ibnul-Mubareka rhm., se bilježi da je on pojam ,,lijep ahlak'' definisao riječima: ,,Vedrina lica, činjenje dobra uz ustručavanje od činjenja ezijjeta i zla.” Vedrina lica je, da lice naše, pri susretu sa drugim stvorenjima, bude vedro, čilo i nasmijano, a ne namrgođeno i namršteno i rezervisano.
 Ebu Hurejre r.a., prenosi da je Allahov Poslanik s.a.v.s., rekao: ,,Vi nećete moći sve ljude namiriti i zadovoljiti svojim imetkom, ali ih možete namiriti i zadovoljiti svojim vedrim licima i lijepim ponašanjem i ahlakom!''
 Ebu Osman el-Nehdi rhm., kaže: Čuo sam Omer b. el-Hattaba r.a., kako govori: Allahov Poslanik s.a.v.s., je rekao: ,,Kada se dva čovjeka muslimana sretnu i jedan drugoga poselame – Allahu dž.š., je draži onaj koji bude vedrijeg lica spram svoga brata, a kada se rukuju na njih pada stotinu rahmeta i milosti – onome koji je prvi krenuo da se rukuje devedeset a onome što je prihvatio ruku deset rahmeta.”
 Prenosi se da je jedna starica došla kod Poslanika s.a.v.s. i rekla: „O Allahov Poslaniče, dovi za mene da budem u džennetu,“ a Poslanik s.a.v.s. joj je odgovorio: „O majko ta i ta, nijedna starica neće biti u džennetu.“ Nakon toga se starica udaljila plačući, Poslanik s.a.v.s. reče: „Recite joj da neće ući u džennet kao starica, već kao mlada i čista žena.“
Bonton za humor
 Prema mišljenju velikog učenjaka, imama Nevevija, šala „je zabranjena samo onda kada je pretjerana.“ Veoma bitno da razumijemo i prihvatimo razliku između izrugivanja i šale, te između smijanja nekome i ismijavanja sa nekim. 
 Smijanjem se ne smije odstupiti od istine, niti se smiju zbijati šale na nečiji račun, jer i ozbiljnost je također lijepa osobina muslimana. Šala je zanimljiva i smiješna jedino ukoliko svi prisutni uživaju u njoj. Ne treba  se šaliti sa osobom koju srećemo po prvi put. Zapamtimo da islam podstiče na humor sve dok taj isti humor ne počne stvarati mržnju ili bogohuljenje prema bilo kojoj religiji, ili dok ne postane nepotrebno grub i okrutan.
Pozitivnost
 Postoji stvar koja se zove pozitivnost. Tačno je da postoje genetski, odgojni i ambijentalni faktori, ali, ispred ova tri faktora naš Gospodar je stvorio mogućnosti duha, duše i pameti.
 Kada sam bio sedmogodišnjak često sam prisustvovao halkama koje su se isključivo fokusirale na „ne može“ u islamu. Jednog ljetnog dana prilikom ulaska na čas ja i moj stoički učitelj imali smo sljedeći dijalog:
-„Šta je ovo?“ pitao je on, gledajući u moju ruku. Na njoj je bila svjetlucava narukvica.
-„To je narukvica koju mi je majka poklonila“ odgovorio sam nonšalantno.
-„Zar ti nisam rekao da je nošenje nakita haram?“ usiljeno se nasmijao učitelj.
-„Ali to je srebro. Dječaci mogu nositi srebro. Majka mi je to kupila za rođendan.
-„Zar ti nisam rekao da je slavljenje rođendana haram?“ ljutito se brecnuo.
-„Ali nismo radili ništa posebno. Samo smo otišli na ručak u McDonalds.
-„Zar nismo rekli da je i McDonalds haram?!“ rezignirano će učitelj.
Ova anegdota se stvarno desila.
 Odrastajući mnogi muslimani konstantno slušaju riječi „ne“ i „ne može“. Ne možeš to raditi, ne smiješ to jesti, ne možeš to dirati, gledati ili slušati. Sigurno da granice u životu moraju postojati, ali šta se dešava ako potenciramo samo zabranjene stvari? Čuo sam jednom šalu da bi neki mesdžidi trebali na ulazu imati natpis „Zabranjen pristup sretnima“.
 Jedan od načina na koje sam pomagao ovakve slučajeve je bilo i preoblikovanje njihove percepcije islama kao „može“ religije. Sve je zapravo halal osim onoga što je haram. Islam nije samo vjera discipline, restrikcija i odricanja. Moramo pogledati i na „može“ stranu, onu pozitivnu i milost koju nam je Allah darovao. Živjeti islam je put koji mnogo više daje, nego što uzima.
Razmislimo o sljedećim činjenicama:
-Imamo 24 sata dnevno na raspolaganju. Otprilike 25 do 30 minuta nam treba za obavljanje namaza i vezu sa Stvoriteljem. To je 0.017% našeg dana neophodnog za namaz. Ostalo je „naše vrijeme“.
-Imamo dvanaest mjeseci u godini. Samo jedan mjesec Allah traži od nas da se samodisciplinujemo postom i pojačanim ibadetom. Uprkos postu opet možemo jesti i piti poslije sumraka i tako postići fizičke i psihičke koristi. Ostaje nam 92% naše godine da jedemo kad želimo.
-Allah traži od nas da dajemo 2.5% našeg imetka onima koji su u potrebi i onima kojima Allah nije dao onoliko koliko je dao nama. Opet nam ostaje 97.5% našeg bogatstva da radimo s njim šta hoćemo.
-Ako smo fizički i psihički sposobni, Allah nas poziva da samo jednom u životu obavimo hadž i zaradimo oprost. Ne jednom godišnje ili jednom mjesečno, već samo jednom u životu. Ako poživimo 80 godina i obavimo jedan hadž, potrošili smo otprilike 0.00017% našeg života na ovo hodočašće.
-Dozvoljeno nam je jesti i piti sve osim nekoliko stvari poput alkohola, svinjetine ili životinja grabljivica. Ostalih 99.5% hrane i pića slobodno mogu u vaš stomak.
 Postoji simbolična izreka koja kaže da kad ne bi bilo „la“ u „la ilahe illallah“, poslanik salallahu alejhi ve sellem nikada ne bi nekome rekao „ne“.
 Vratimo se pozitivnom mentalitetu. Uvažavajmo blagodati i cijenimo sve ono čime nas je Allah počastio. Približimo se Allahu sa ljubavlju, klanjajmo zato što to želimo, pronađimo radost u životu i radujmo se budućem susretu sa našim Gospodarom.
Dova
 Allahu dragi, učini da naša najbolja djela budu završna djela na dunjaluku, učini da naš najsretniji dan bude, dan susreta s Tobom, i sačuvaj nas patnje u Džehennemu!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj nam da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir,Samedin Kadić,Nermina Piragić,Karim Serageldin,

Nijaz Salkić

RODNA GRUDA
<< 07/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031


BOSNA U FILMU I SLICI













DOMAĆA LITERATURA
NE ZASTIDI SE
Nemoj se nikada zastidjeti svoje majke i njenih dimija! Ne stidi se bosanske sinije, ni bošče iz svoga djetinjstva, tevsije demirlije, bakrenog abdesnog ibrika, đuguma! Ne stidi se nanine sehare, niti svoje iz djetinjstva avlije, ni kuće čardaklije.
Ne stidi se naših tijesnih šefteli sokaka i osunčanih cvijetnih bosanskih čaršija. Ne stidi se i pamti babine tihe eglene i nanine šarene šamije; djedove žute hadžijske abanije. Ne stidi se ni amidžinog crvenog, u desno naherenog, fesa.
Nikada se ne zastidi avlijskog prošća i tarabe, žutog u avliji duda, drvenog ahara i kućnog mutvaka.
Ne zastidi se sestrine suze kada te je ispraćala u Hrvatsku, Sloveniju, Ameriku i Australiju.
To je, Allahov robe, tvoja dimenzija, tvoj ukras i biser, tvoje blago. To je ono što nam je ostalo od naših pradjedova, dobrih Bošnjana.
Ne zastidi se, Božiji robe, strinine rešedije, nutme, halebije, gurabije, ćetenije, kvrguše, kljukuše, dilje, sutlije, pelteta i zerdeta! To je, Bošnjo, tvoja koda, kojom te je Uzvišeni označio i odredio, zacrtao ti sudbinu da se rodiš u najljepšoj zemlji i đulistanu dunjalučkom, u Zemlji Bosni.
Ne zastidi se, Bošnjo, dajdžinih šalvara kada ih obuče i krene u svoju mahalsku džamiju. Te šalvare su dio tebe, a i ti si dio njih. Iz šalvara si i ti izašao. I nikad se ne nasmij kada ugledaš Bošnju da ih je obukao. Znaj dobro, šalvare jesu dio tebe i ti si dio njih, iz njih si izašao.
Ne zaboravi, Bošnjo, u dalekom svijetu, na cvijeće naše; zambak, sabljicu, hadžibeg, kalanfir (karanfil), majčinu dušicu, bosiljak, sekaik... Pokraj tog cvijeća si uvijek prolazio vraćajući se sa puta, dolazeći u svoju avliju iz džamije, škole, njive, dolazeći poslije igre sa djecom na livadi...
To cvijeće te je uvijek dočekivalo pored avlijske staze, ograđeno okrečenim kamenjem, a svojim mirisima ti je iskazivalo najljepšu dobrodošlicu.
Ne zaboravi, Allahov insanu, gdje god bio, šta god bio, ma koliko se trudio da nekome ugodiš i da se prilagodiš, uvijek ćeš biti ono što i jesi, Bošnjo i Musliman.
Ako je to tako, a jest sigurno, onda ne daj nipošto ono što si dobio u amanet od Dragog Allaha i naših dobrih djedova; dobrih, lijepih i ponosnih Bošnjana. Čuvaj svoju vjeru Islam, vatan Bosnu i naše lijepe običaje, drage, bosanske adete.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJ BABO
Moj babo... Kakva gordost i poštovanje izvire iz te dvije riječi. Babo, ta riječ mi miriše sabahskim ezanom kada smo zajedno, babo i ja, ruku pod ruku, išli u našu džamiju. Babo, to je sinonim za moje djetinjstvo. Babino izgaranje i težak posao, samo da bi nama komad hljeba brižno priskrbio.
Kada izgovorim riječ Babo, pred očima vidim izlizan očev kaput i zakrpljene pantole, pogrbljena leđa i bijeli somun koji pruža nama djeci vraćajući se iz čaršije. Babo, to je lice puno briga izbrazdano sa bezbroj bora, koje za nas uvijek nađe topao osmijeh i utjehu.
Moj babo je imao rješenja za sva životna pitanja i probleme. Uz njega me ničega nije bilo strah. Moj babo, kada ujutro kahne, ja znam da će mama opet napraviti doručak; da ćemo svi zajedno sjesti za sofru da se jagmimo za pogaču, čorbu, grah, pitu, pekmez iz tanjira i kiselo mlijeko u čaši.
Moj babo, kada progovori, ja znam da će nešto veliko reči o životu na ovom dunjaluku, o mojoj školi, o mom rahmetli djedu. Kada on govori, mi svi moramo da ga slušamo. Kamo sreće da sam više zapamtio babinih mudrosti, pa da ih sada kao biser sipam svojim jaranima i da se time dičim i ponosim.
Velim vam da je moj babo bio najveći i najmudriji čovjek u mom životu. Kada bi on krenuo sa mnom u njivu, dok sam bio mali, ja sam za njim morao sve trčati. Imao je, brate, veliki korak. Kada bih se trčeći umorio, babo bi me stavio na svoja ramena, tako da sam tada bio najveće dijete. U tom položaju sam osjetio da sam babi važan. I bio sam ponosan.
Moj babo je svakome pomagao; i prosjaku i bogatašu, i učenom i neznalici, i starijim i djeci i insanu i hajvanu. Samo, nije nikada znao pomoći sebi. Danas ga tek razumijem. Sada znam zašto je imao izlizan kaput i pantole, ispranu, vehdu košulju i iznosane kundure i opanke.
Moj babo je veliki čovjek. On je znao zašto to čini. Nije ga zbog toga bilo stid i nije zato bio žalostan. Moj babo je to radio za svoj evlad , za svoju dragu djecu, jer nije htio da postanu »dronje«. On je nama često govorio:
»Nemojte biti dronje.« Moj babo je ulagao u nas kao svaki dobri babo. Želio je da mu se djeca ne napate u životu. On nas je slao u škole i zato mu velika hvala.
Dragi moji ahbabi, ne zaboravljajte dobrotu naših baba, sjećajte ih se, i živih i mrtvih, jer nije šala imati babu koji je sve dao za tebe, da te izvede na selamet.
Upamet!

TETKE
Tetka je babina sestra ili sestra od majke. Tetka može odigrati veliku ulogu u našem djetinjstvu. Tetka može da čuva bratiće i sestriće, da ih voda za ručice, da im kupuje slatkiše i da im pere i kuha.
Tetka je bila u našim dječijim očima velika ličnost koja se često puta znala postaviti u našu odbranu i spasiti nas nekada od batina i od naših vlastitih roditelja.
Tetka je milostivna prema bratićima i sestrićima, bar je većina takvih tetaka, mada ima i drugačijih tetaka koje su poznate kao zloće.
Međutim, tetke su nas znale koristiti i u svoje "poslove", kada su bile cure i ašikovale mi smo im tada znali biti kuriri, pismonoše i čuvari.
Divno je imati tetku, osobito ako nam nije živa naša majka. Zato, kada dolazimo svojim kućama i vraćamo se povremeno u rodni kraj, među prvim koje ćemo posjetiti i sa hedijama darovati neka budu i naše tetke. A za ljubav prema njima bićemo inšaAllah nagrađeni.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

TERAVIJE, SIJELA...
Ah, dragi moji, teravije su moja posebna radost i veselje. Mi omladinci bi sa posebnim veseljem iščekivali trenutak kada će naš mujezin zaučiti svečani salavat, i to ne običan, nego onaj teravijski. On je za nas, momke, značio još jedno veselje više. O djevojkama i djevojčurcima ne bih ni govorio. Teravija je za njih bila prilika da se što bolje obuku u ono najljepše što imaju, počevši od dimija i mahrama na glavi, do kundura i drugih ukrasa.
Bože dagi, što su one živjele za teraviju. One su željele da se dopadnu kojem našem momku, koji će doći te večeri iz našeg, jal' susjednog džemata. To nije važno. Uglavnom, teravija je bila prilika za cure da se pokažu i prikažu.
U toku dana, za vrijeme posta, tekle su pripreme i dogovori o tome gdje će se održati sijelo poslije teravije; u kojoj, odnosno u čijoj kući. Djevojke su pozivale sijeldžije u kuću, za koju se dogovore, da se te ramazanske večeri sijeli.
Veselje i čast je bilo da te pozove domaćin sijela te večeri. Znao se tačno ceremonijal sijela i glavne šaljivdžije koje će uveseljavati skup. Bilo je ašikluka tih večeri, zimskih i dugih. Ašikluka i šala je bilo napretek. Igralo se sudije i džandara, slušale se pjesme sa ploča i kaseta, šalilo se.
Bilo je to, uglavnom, islamsko sijelo gdje se znala granica dozvoljenog u druženju. Stariji domaćini iz te kuće su, uglavnom te večeri, odlazili na drugo sijelo; a omladina, njihova djeca, dobro su odigrala ulogu domaćina.
Na brčanskom i čelićkom području na sijelima se obavezno gostilo, pored uobičajene hrane, i onim po čemu je naš kraj poznat. To su bile suhe šljive, orasi, jabuke, suhe kruške (čitavice), kokice... A posebno specifično za zimska sijela je bilo pravljenje ćetenije.
Ćetenija je slatko spravljano od uagđenog šećera, jal' pekmeza. Poslije se dugo miješa sa pečenim brašnom, pa se dobije masa koja, ukusom podsjeća na karamele. Ćetenija se morala praviti u posebno hladnim noćima i po posebnom receptu. Ćetenija se morala nanijetiti na nečiju gustu i dugu bradu. U mom kraju se obično nanijetilo na bradu hodže Brođe iz Broda kod Brčkog, da bi ispala baš takva, kao njegova gusta i bijela brada.
Poslije uvodnog pripravljanja slijedilo je kajišanje i hlađenje ćetenije u tevsiji, koja se morala iznijeti vani na hladnoću i mjesečinu, u noći. Momci, koji nisu bili pozvani na sijelo; a znali su u kojoj je kući sijelo, iz osvete što nisu pozvani, često su znali da se potiho prikradu i ukradu tevsiju sa ćetenijom. Tako je bio uzalud sav trud djevojački.
Bojim se da su ta vremena prošlost u mom kraju, a u mom životu sigurno jesu. To jeste prošlost, jer današnja omladina više voli izaći u diskaće i prljave kafane; više vole to, nego sjesti i promuhabetiti na sijelu u domaćoj atmosferi i očuvati stare adete i običaje.
Zato mi se često puta otme uzdah: "Đe ste stare ramazanske noći?"
Đe je sevdah, đe su ašikluci?!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

...........
ALKOHOL I DROGA.....
»Kada Allah htjedne da uništi jedno mjesto, dopusti da se pojavi blud i nemoral u njemu.« (Hadis)
Čini mi se da nikada nije bilo teže biti roditelj i starati se o svome evladu, kao danas, u ovome vaktu. Naša država Bosna je bila jedna od teritorijalnih jedinica, bivše nam domovine, a meni se čini da je izvukla najdeblji kraj, i da je trenutno u najtežoj situaciji. Bosna jeste država, ali kao da i nije, jer je sve u njoj nekako neodređeno i nedorečeno. Bosna ima granice, a kao da ih i nejma. Vlast ima, a ona kao da i ne postoji,, jer naša policija nejma pravo po svojoj volji, haman ni promet regulisati, a dahbetile, bez najave, kontrolisati vozače automobila. Svaku kontrolu mora prije vremena najaviti i objaviti preko medija.
Kad je riječ o našim "medijima", o njima bi se moglo nadugo i naširoko govoriti.
Bosna svoje medije ima, i nejma. Mediji su većinom pod nečijim patronatom, ili su do krajnjih granica komercijalizirani i privatizirani, i na taj način okrenuti sami sebi.
U tom i takvom svekolikom haosu po Bosni su nikli razni kafići, restorani, diskaći, a u njima, svoje mjesto pod suncem, našle su razne "zvijezde", "pjevači", i "izvođači" tzv. folk muzike. Svakodnevno i svakonoćno se po tim "restoranima" organizuju naki nastupi, neka takmičenja za izbor "misice, "mistera" i sličnih ujdurmi i petljanija.
A droga...
Droga se sadi i prodaje i u najzabačenijim selima.
A o prostituciji i podvodačima, da i ne govorim.
Vjera se suzbija i marginalizira svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Ono malo preostalih naših adeta koji su proistekli iz 500-godišnje naše pripadnosti islamu potiskuje se i označuje kao nešto zaostalo, dok se, u isto vrijeme, promiče slobodno i, do krajnjih granica, ogoljeno iživljavanje, uz grubo odbacivanje naše svijetle tradicije.
Ono malo trijeznih roditelja, koji žele svoju djecu sačuvati od alkohola, droge i svih oblika pokvarenosti, biva razapeto između želje da djecu odgoje u vjeri i nastojanja da svoj evlad-djecu iškoluju, uz bojazan da se kroz školu ne otuđe i iskvare.
Opće poznato je da svako selo ima po jednu kahvanu kojoj su njihove gazde dale zvučna imena uz obavezan predznak "restoran".
U tim "restoranima" naša djeca često ostaju do ranih jutarnjih sati. A pivo, vino, i ostali haram, piju haman svi, uključujući i naše domaćice, žene. To je bilo nezamislivo u Bosni prije agresije.
Oni, koji bi morali o tim negativnim pojavama govoriti i biti najglasniji, "mudro" šute jer svako se boji za svoju kožu i svoje korito, a alkohol se prodaje i u brojnim "trgovinama" i "prodavnicama" i to na svakom ćosku i uglu, kako kome paše da izgovori.
Ako čovjek hoće biti patriota i neće kupovati uvozna piva, vino i rakiju, tu uvijek postoji alternativna zamjena za slične domaće proizvode.
"Kupuj domaće", i propadaj na domaći način, a na svoj račun.
Ma koga je briga za našu djecu i omladinu.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

SOFRE.....
Sofra je bošča ili čarsaf koji se prostire na pod, ćilim ili tepih u sobi i sa te sofre se jede, objeduje, ruča ili iftari... Sofra se može prostrijeti na zemlju, može se servirati na siniji, ili na stolovima. Prava sofra se uvijek sterala, a jelo se sjedeći na koljenima, ili bar jednim podavijenim koljenom.
Sofre mogu biti domaće, kućne, porodične, bogataške sofre, sirotinjske sofre, iftarske sofre, sofre uglednika i dostojanstvenika, sofre ahbaba i prijatelja, mevludske, svadbene, poslovne, pilavske, pohođanske,a mogu biti i dječije.
Na sve sofre se posebno zove, osim na porodičnu sofru. Tamo su nas majka i babo jednom pozvali, onda kada smo progovorili. Pokazali su nam gdje je sofra. I od tada mi znamo, a da se ne zovemo, gdje nam je mjesto za sofrom.
Na sve druge sofre, osim majčine i babine sofre, moraš dobiti poziv i znati gdje ti je mjesto.
Kod nas Bošnjaka i muslimana, odavno već postoje sofre i zna se redoslijed kod sjedanja i pristajanja za sofru. Tako imamo sofru političara, za koju prije izbora ima mjesta za svakoga, a poslije samo za odabrane.
Imamo još sofru pisaca i književnika, sofru glumaca i umjetnika, sofru biznismena i privatnika, sofru uleme i sofru islamske zajednice.
Neke sofradžije imaju bujruma u sve sofre, neki ne bi došli u svaku sofru i kada bi ih pozvali, a nekima nije dozvoljeno da miješaju sofre.
Obično su sve te sofre jedan zatvoreni krug za sitnu raju, mada i među tim velikim soframa ima još sofri koje se steru posebno, i to su vjerovatno nove sofre i sofrice, samo ih treba dobro proučiti i ako ti, ne daj Bože, ustreba, da ne moraš odmah tražiti mjesta i gurati se za velikom sofrom.
Sofre su naša Bošnjačka i muslimanska realnost i pred tim soframa ne treba zatvarati oči.
Eto naprimjer, da bi došao do nekog našeg bošnjačkog političkog ili vjerskog vođe, treba ti bezbroj sofrica proći, ako budeš imao sreće. A obavezno ti se na kraju ispriječe kuhari, mali ili veliki, i konačno te zaustavi glavni starješina u jemek sobi, koji je, ko biva šef te jemek-odaje u kojoj se stere sofra i koji kaže: »Ne može dalje...«
E, kad se sjetim Sire, historije Poslanikova života, i Poslanika Muhammeda s.a.v.s. i kazivanja, da je do Poslanika mogao svako doći, i siromah, i prosjak, i bogat, i car; a da Poslanik nije pravio razliku, zaboli me namah želudac.
Za Poslanikovu sofru si mogao doći, a da se ne najavljuješ. Mogao si biti saslušan, nasavjetovan i veseo otići kući, istog dana. Kod Omera r.a., nije bilo šefa kabineta, šefa protokola, tajnika, sekretara, kod Omera r.a., si isti dan mogao biti lijepo dočekan i primljen.
Sofra je lijepa naša, bošnjačka i muslimanska, tradicija; samo smo od te sofre napravili pregrade, tarabe, pa nam današnja sofra dođe više kao smetnja druženju i obilascima.
A nekad je sofra bila za druženje i širenje ljubavi među ljudima, rodbinom, a o imanu i islamu, da i ne govorimo.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MUSAFIRHANA


postovani zemljaci sirom svijeta, dragi blogerasi i blogerasice, jako bi mi bilo drago da ostavite koji komentar u moju knjigu gostiju. hvala!

pođahkad čatišem

BOSNA JE DZENNET NA DUNJALUKU
LJUŠTILJE
Evo mene opet. Probudim se jutros i naumpade mi moje selo. Nije ovo sadašnje selo, puno kafića i "restorana", nego jedno selo iz mog djetinjstva, selo iz moga sna. Jer moje djetinjstvo je i bilo samo jedan kratki san, a u tom snu mi prolijeću slike, i to sve u boji, koje me do srca diraju. Ja bih da one duže ostanu, da ih polahko listam, isčitavam, slažem, sortiram i o njima razmišljam, ali one kao da hoće pobjeći, ne stignem ih čestito ni pogledati.
Zato i sjedoh, dragi moji, da uhvatim te moje slike koje mi još dolaze. Hoću da ih uokvirim i smjestim u neki prostor, u neku kutiju, hoću da ih zapišem, da mi ne pobjegnu.
Helem nejse. Sjetim se ljuštilja i svega što je vezano za žito, njivu i sijela. A to mi je, još uvijek, nekako slatko i tijesno priraslo za srce. Naši dobri seljani su sijali kukuruz, okopavali ga i brali sa oljuštinom, onom što se savija oko klipa kukuruza, što ga zagrli. Cilj je bio da se branje kukuruza što prije obavi i da se kukuruz dopremi kući. Kukuruz se prvo brao u sepete, pletene od ljeskovog cijepanog drveta. Iz sepeta bi se istresao u košiće koji su bili ugrađeni na volovska kola. Kada bi se košić napunio, a u njega bi moglo stati odprilike devet-deset sepeta kukuruza, onda bi se to vozilo kući.
Poslije bi se obrano žito(kukuruz) istresao na avliju, ako je bilo lijepo vrijeme, a ako nije, onda bi se žito istresalo u predsoblje kuće. Rod kukuruza bi se mjerio u sepetima. Tako su seljani u razgovoru pričali da im je ove godine dobro rodilo žito, imao sam deset sepeta, drugi bi imao dvanaest, treći petnaest, i tako redom.
Kada bi se žito dovuklo iz njive, zakazalo bi se sijelo koje su zvali ljuštilje, jer se te večeri ljuštilo žito, skidala se oljuština sa klipa kukuruza. Najbolje je za domaćina da je imao odraslu djecu, sina, jal' kćerku, a najbolje je da su momak ili cura. Oni bi sazvali sijelo momaka i cura u kojem bi moglo biti i odraslih parova i pojedinaca. Domaćin kuće, ili omladina iz te kuće, pobrinuli bi se za hranu uz perušanje, odnosno uz ljuštilje.
Svaki momak i cura su bili počašćeni pozivom na to sijelo, koje je bilo ustvari radno, jer se radilo do dugo u noć. Znalo se ko će biti glavni šaljivdžija, znači, znalo se ko će uveseljavati sijeldžije, znalo se ko će nositi sepete na tavan, u žitni košić ili u hambar. To su radili vrijedni i jaki momci. Znalo se isto tako ko će lijepo zapjevati od večernjih gostiju na ljuštiljama. Domaćin se pobrinuo ponekad, pa je na kraju ljuštilja zasvirala i harmonika, tambura ili frula. To je bila posebna draž ljuštilja.
Međutim, to nije bilo ništa naspram skrivenog ašikovanja na tim sijelima, zvanim ljuštilje. Sjedilo bi se oko kamare žita (kukuruza). Na jednoj strani su sjedili momci, a sa druge strane djevojke i pokoja mati prisutnih cura. Stari djedo ili nana bi bi bili zaduženi oko furune, ako je bilo hladno, da lože vatru, ili da spremaju kakve đakonije i poslastice. Obično su pečeni krompiri ili ćurta, bundeva (bijela masirača).
Koliko su te duge večeri skrile tajnih i obećavajućih pogleda momaka i cura; koliko je samo uzdaha škripa sepeta prekrila, to se nikada neće saznati. Posebno je bilo veselje i ushićenje za momka kome je djevojka ponudila da odlomi vršak kukuruza. To je bila i najava da ga je cura begenisala. Eh, što se momak ponosio i "rakolio" poslije toga.
Na tom sijelu se saznalo ko u selu s kijem ašikuje; ko će se udati, a ko oženiti. Sve novosti u tom džematu su pretresene te noći. Koliko se puta izlazilo u vedru jesensku noć; koliko je samo majki kroz pendžer pazilo kako joj se kćerka ponaša pred kućom te noći. Kada bi se stariji malo povukli u sobe da klanjaju, ili se odmore od posla, omladina bi to iskoristila za razne vragolije. Guralo se, namigivalo, premještalo za kamarom kukuruza, a završavalo bi se gađanjem klipovima kukuruza, koji su nekada znali napraviti i čvorugu na glavi.
Mi mlađi smo to samo pratili i registrovali, a nismo se smjeli plaho miješati.
Od umora i dugog sijela, često sam, u onoj toploj oljuštini, i zaspao. Kada bi se probudio, sijelo je još trajalo, samo bi se broj ljuštilja nešto smanjio. Brzo sam se hvatao za uši, jer su nam naši stari govorili da se čuvamo uholoža(uloža), jer kao, mogle bi nam se zavući u uši i onda nam "ući u mozak", »gluho bilo«, kuku nama.
Stariji su, nas djecu, tjerali da idemo kući i tamo spavamo, jer nam valja sutra u školu. Ma, ko bi nas otjerao i ko bi propustio ljuštilje? Ni za živu glavu. Rekli bismo da nam se ne spava i još bismo više usjali onim svojim okicama, da nam šta ne bi promaklo.
Šta ćete, bila su to lijepa vremena. Šteta što je sve to iza nas.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BOSNOLJUBLJE
Bosna, jedna država, imade na brdovitom Balkanu. Bosnu čine, pored rijeka i planina, jezera i dolina, i ljudi, njeni državljani, da li u Bosni živeći, ili po svijetu raštrkani, svi su oni bosanski narod. Bosna se treba voljeti, jer nam je država Bosna druga mati. O Bosni su spjevane pjesme, i to one pjesničke, sa književnom podlogom i one narodne i novokomponovane.
Bosnu i ne moraš voljeti, ali za njom sigurno čezneš i vehneš. I u nju, svoju Bosnu, htio-ne htio, moraš kad-tad doći, da li u autu svom, ili u sanduku mrtvačkom.
Danas je Bosna nešto drugo, nego što je bila prije 1000 godina. Drugačija je od one prije 500 godina, a posve se izmjenila poslije agresije od 1992. do 1995. godine
U Bosni žive naši roditelji, naša braća i sestre, amidže i amidžinice, dajdže i dajdžinice, tetke i bliža i dalja rodbina. U našoj Bosni žive i djeca naša, da li sa oba roditelja, sa jednim, ili bez ijednog roditelja.
U Bosni našoj žive i ljudi, koji nisu posla, pravog zaposlenja, doživjeli i vidjeli više od deset godina. U Bosni je dosta sirotinje, nevoljnika, prosjaka, beskućnika, bolesnika, jetima i starih i bespomoćnih ljudi.
U našoj domovini ima puno omladine koja bi rado završila srednju školu, upisala fakultet, ali ne može. Nejma para, nejma novca... Svi su oni dio naše Bosne. Zato, drage Bošnje i Bošnjakinje, vi koji ste rasuti po bijelom svijetu, kada primite svoje plate, ostavite mjesečno bar jednu marku, dolar, franak, funtu, euro, za našu bosansku mladost, stare i iznemogle, sirotinju našu u Bosni, a taj sakupljeni novac ponesite u Bosnu. Tamo nekog svog rođaka obradujte, obrišite neku suzu sa lica mladog insana bosanskog, kupite mu nešto, jer smo svi dužni to učiniti.
I nemojte se pravdati da je tamo gdje živite sve skupo i da i tamo ne pada novac sa neba. Može se uštedjeti od igranke, koncerata Halidovih, Dininih, Cecinih, Draganinih i inih...
Može se uštedjeti od bespotrebnih telefonskih razgovora, šminke i modiranja i izlazaka u restorane.
Bosna traži one, što je vole. Naš narod čeka na našu omladinu iz dijaspore i očekuje naše bosnoljublje.
Pomozimo Bosnu i narod u Bosni!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BABIN ZIMSKI KAPUT I BAJRAM
Eh, nekadašnji Bajrami su bili življi, veseliji, tanahniji, ponosniji, bogatiji, treperavi, sevdisavi, mirišljavi, slatki i zanosni u isčekivanju bajramskog jutra.
Upravo sada, dok kahvenišem sa svojom hanumom i djecom, sjetih se atmosfere i ambijenta u kojem sam odrastao, čekao i dočekivao sve svoje Bajrame. Bajram je dolazio tiho u moju mahalu i naš džemat. Prvo je započinjao ramazan, pa se nestrpljivo isčekivale teravije u našoj džamiji, pa jagma nas, mahalske djece, da zauzmemo bolje mjesto u saffu na mahfilu džamije naše.
Nisam nikad ni pomišljao da uđem u donji dio džamije, jer sam znao da je to mjesto rezervisano za starije i ozbiljne ljude.
Poslije smo čekali prvi mevlud u džamiji za 17. dan ramazana. Mevlud je učila mektebska omladina, a ja sam im bio zavidan što nisam u njihovoj grupi, da nastupim pred džematom te večeri.
Poslije Lejletul kadra znalo se da je Bajram blizu, a najviše me je radovalo to što ću dobiti poklone, pare ili kakav odjevni predmet za taj praznik.
Na bajaramsko jutro smo se svi okupali u našem hamandžiku. Prvo djeca i mlađi, a onda stariji, i to sve po redu i tabijatu. Mama nam je za Bajram oprala odjeću i lijepo složila, da se sama odjeća ispegla ispod neke haljinke ili težih predmeta. Rahmetli nana je iz sehare vadila toga jutra nekakav poseban miris koji je čuvala i sve nas namirisala. Neki od braće i sestara su tog jutra morali u školu, a neki su propustili nastavu i išli na Bajram-namaz.
Nakon klanjanja Bajram-namaza, letio sam kući i čekao da se babo vrati sa djedovog mezara, pored kojeg je malo posjedio, učeći mu Ja'sin i fatihu.
Kad bi babo ušao u kuću, svi bismo mu poljubili ruku i čestitali mu Bajram. To bismo uradili i majci i nani. A mi djeca, stisnuli bismo jedni drugima ruke uz bajramsko čestitanje. Bili smo sretni i zbog poklona.
Babo nam je uvijek davao nešto siće u novcu, mati neki keks i bombone, a nana rahatluk.
Poslije bajramskog ručka, koji je bio bogat hranom, mati nam je obično davala safun da odnesemo strini Beginici. Mi odemo, poljubimo strinu u ruku, čestitamo joj Bajram i predamo safun, hediju. Baš je strina Beginica, većini moje braće i sestara, bila baba i vezala nam pupak kada smo se rodili.
Na prvi dan Bajrama su krenule bajramske zvanice, pozivi u komšiluku, užoj i daljoj rodbini.
Na Bajram se pozivalo i staro i mlado. Jelo se i pilo sve najbolje što se imalo u kući na tim ručkovima i večerama bajramskim.
Meni, kao djetetu, je samo jedno smetalo u tim svečanim bajramskim trenucima.
Bilo me je stid babinog zimskog kaputa, koji nije bio očuvan i nov, kao u nekih naših rođaka i komšija. Znao sam ja da babo nekada zaradi para prodajom nekog sijena, žitarica ili voća i povrća, ali mi je bilo krivo što nikako neće malo bolje da se obuče, da potroši koji dinar na sebe.
Danas, dok sjedimi i kahvenišem, misli mi odlutaše do mog babe, a pred oči mi izađe njegov kaput i skromna odjeća. Suze same krenuše.
Mogao je otac kupiti i sebi kaput, ali je čuvao nama.
Grdna rano, moj babo je mogao kupiti bolju odjeću, i sebi i materi našoj rahmetli, ali nije htio da nas djecu zakine u nečemu što smo mi morali imati dok smo rasli i jedrali, bujali i išli iz razreda u razred, učeći i praveći kroz školu svoje prve korake u život.
Neka je rahmet svim našim dobrim babama, majkama, djedovima, didovima, nanama, braći, sestrama, amidžama, dajdžama, strinama i svima onima koji su nas odgajali, hranili, sjetovali, a koji ovog bajramskog jutra leže negdje, ili na nekom od naših mezarja širom dunjaluka.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
1689075
site statistics