NIKADA NE ZABORAVI HOLOKAUST I GENOCID U BOSNI I SREBRENICI

RODNA GRUDA

Najljepši je na svijetu svoj rodni kraj

27.04.2018.

MIMBERA - ZADNJE PRIPREME ZA RAMAZAN


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَإِذْ تَأَذَّنَ رَبُّكُمْ لَئِن شَكَرْتُمْ لَأَزِيدَنَّكُمْ
 صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 11. ša'ban 1439. ili 27. april 2017. godine. Ovo je 32. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Želje', a današnja je, ,Zadnje pripreme za ramazan.'
A blago zahvalnima jer su svjesni Njegovih riječi: ,,Ako budete zahvalni, Ja ću vam zasigurno još više dati..!'' (sura Ibrahim,7).
 Draga braćo i sestre, ova naša vjera je, između ostalog, i vjera našeg privatnog odnosa sa Uzvišenim Gospodarom. Mnogi ibadeti su zapravo privatni sastanci i razgovori sa Stvoriteljem svega. Mnogi ibadeti su opet tako privatni da su dokaz iskrenosti i nešto što možemo raditi samo radi Allaha.   
 Takav je i post koji je samo između nas i Allaha. Možda smo nekad u džamiji radi nekoga ili nečega, ipak jedino radi Allaha ćemo u vrelini dana posteći trpiti žeđ, a voda am na dohvat ruke, čekaćemo iftar posteći samo Allaha radi.
 Dolazi nam ramazan. Mi pridajemo veliki značaj čistoći, pa ćemo prije ramazana očistiti džamiju, prostirke i ćilime, urediti džamijsko dvorište, pripremiti prilazne puteve džamiji. Čišćenje su nekada najčešće obavljale djevojke iz mahale, a danas pobožni hizmećari, čestiti muslimani i muslimanke.
 Pripremimo i mi svoje kuće,stanove, avlije i puteljke. Lijepo bi bilo ako ne sve, ono bar kuhinju i dnevnu sobu okrečiti, kako bi nam ramazan ušao u čisto i mi živjeli ramazan u čistom i zdravom ambijentu.
 Šta nam se može desiti i ovog ramazana? Krene Ramazan. Prvi dan svi ciljevi ispunjeni, drugi, treći, već osjećamo umor… deseti dan, već posustajemo. Umorni smo, neispavani, živčani zato što stvari ne idu kako smo ih planirali. A onda dođe i zadnja trećina Ramazana koja je još dodatno posebna, a mi nemamo snage ni volje ni za šta. Glavni osjećaj koji nas ispunjava je osjećaj krivnje da je još jedan Ramazan prošao a da ga mi nismo dovoljno iskoristili. 
Važna je dobra priprema
 Već sada napravimo plan za mjesec Ramazan. Izgradimo navike, a za navike treba vremena. Nije realno očekivati da proučimo Kur'an više puta tokom Ramazana, a prije Ramazana mjesecima ni njegove korice ne vidimo. Počnimo obavljati detalje koje planiramo u Ramazanu. Intenzivirajmo učenje Kur'ana. Postimo bar jedan-dva dana sedmično. Probajmo već sada ustati na noćni namaz. Smanjimo gledanje TV-a.
Dobar plan
 Napravimo plan za Ramazan. Šta želimo postići? Na koji način? Usitnimo plan na male dijelove koje ćemo činiti svaki dan. Kod pravljenja plana vodimo računa da budemo realni. I bolje uzeti manji broj ciljeva, pa postići više, nego uzeti više nego što možemo stvarno i ostvariti, pa se onda stresirati kada ne uspijemo u prvobitnim namjerama.
Odredimo temu ovog Ramazana
 Da li je to porodica, Kur'an, iftari ili nešto četvrto, odredimo jednu stvar koja će biti u prvom planu ovog Ramazana. Ako je to porodica, onda gledajmo da napravimo što više okupljanja, iftara, zajedničkih ibadeta. Ako je to Kur'an, onda sve svoje snage usmjerimo na što više učenja i razumijevanja Kur'ana.
U odnosu prema ramazanu ljudi se mogu podijeliti na: 
One koji dočekuju ramazan sa velikom ustreptalošću i slatkim veseljem, to su oni koji se takmiče u činjenju ibadeta počevši od (dobrovoljnog namaza, sadake, savjetovanja, spominjanja Allaha, učenja Kur'ana i sl.). njima je uzor Poslanik s.a.v.s., shodno riječima Ibn Abbasa, r.a.: 
,,Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio najdarežljiviji čovjek, a njegova darežljivost posebno se isticala u ramazanu kada se sretao sa Džibrilom. Džibril mu je dolazio svaku noć i on je pred njim učio Kur'an. U vrijeme susreta je bio darežljiviji od blagog povjetarca.” (Buhari)
– One koji dočekuju i isprate ramazan bez ikakve posebne pripreme i ne osjete promjene. Ramazan je za njih tek običaj njihove rodbine, prijatelja i poznanika, vijest na tv-u, na radiju ili društvenim mrežama. Ramazan kod njih ne povećava želju za dobrom i takmičenjem u njemu. Ova vrsta ljudi propušta veliku priliku, jer se dobre prilike javljaju nekoliko puta u životu, jedna od tih je vrijeme mjeseca ramazana. 
– One koji znaju za Allaha samo u ramazanu. Kada nastupi ramazan vidiš ih kako padaju Allahu na sedždu, odlaze u džamiju, izbjegavaju određene javne grijehe kao što je pijenje alkohola, uzimanje kamate, prevara u trgovini, zakidanje ljudskih prava, a samo što se završi ramazan, oni se vraćaju svim ili većini tih grijeha. Kaže Allah, dž.š.: ,,Ja ću sigurno oprostiti onome koji se pokaje i uzvjeruje i dobra djela čini, i koji zatim na Pravome putu istraje."
– One koji ostavljaju hranu i piće, a ne ostavljaju ono što je puno bitnije. Veliki je broj postača u ovoj grupi. Glavni razlog tome je nerazumijevanje ramazanskog posta. Post je propisan da bi ljude odvratio od grijeha i poroka i navikao ih na plemenite osobine, lijepo ponašanje, ustrajnost, strpljivost i saosjećanje sa drugima, a ne da bi ispitao izdržljivost u ostavljanju hrane i pića. Rekao je Allah, dž.š.: ,,O vjernici! Propisuje vam se post, kao što je propisan onima prije vas, da biste se grijeha klonili,.” (El-Bekare, 183).
Šta nas čeka u ramazanu?
 - ramazanska sijela su nezaobilazan događaj poslije teravije.
- mukabele su naša tradicija da jedan ili više dobrih učača, uče Kur'an, a prisutni pažljivo i dostojanstveno slušaju učenje cijelog džuza Kur'ana. Mukabela je u nekim mjestima počinjala tri dana prije ramazana kako bi bila završena do 27. noći ramazana. Mukabela najčešće počinje dan uoči ramazana kako bi bila završena, i sevabi od učenja poklonjeni pred dušu vakifima džamije i džemata, uoči bajrama. U nekim mjestima mukabela se uči ujutro, poslije sehura do sabaha, a u nekim prije ili poslije podne-namaza, prije ili poslije ikindije-namaza ili pak pred iftar.
- Iftar je poseban ukras i miris ramazana. Iftar je prilika da se pozove rodbina, prijatelji ili komšije u kuću, za zajednički sofru opušten razgovor, a poslije odlazak na teraviju, poslije teravije na sijelo.
- ramazanski vazovi prije teravije u mnogim džematima.
Mubarek noći Lejletu-l-bedr i  Lejletul kadr
- U prigodnim programima za Lejletu-l-bedr uči se posebna dova u kojoj se spominju imena svih 313 učesnika Bitke na Bedru. 27. noć ramazana, Lejletu-l-kadr, obilježava se na svečan način. Ove noći muslimani nastoje provesti s pojačanim ibadetima, dovama, naklanjavanjem propuštenih namaza ili klanjanje dobrovoljnih namaza. U džematima se organizuje učenje mevluda koje izvode polaznici vjerske pouke ili džematlije, uče se illahije i kaside. U noći Lejletu-l-kadra džematlijama se dijeli mevludsko šerbe, bombone i drugi slatkiši.
-itikaf je osamljivanje jedne ili više osoba u džamiji ili kući i posvećivanje intenzivnom ibadetu. Većina džamija posjeduje posebnu prostoriju za te namjene ili se pak iza minbera odredi mjesto za itikaf.
Navikavajmo djecu na post, shodno našoj tradiciji
 Naša djeca treba da ramazan dožive na poseban način. Nastupanjem ramazana, djeci se odredi po jedan končić na kojem neko od starijih ukućana, „našiva“ njihov post. Tokom dana, kada djeca izgladne, mogu jesti. Na koncu se napravi mali uzao, kao dokaz da je taj dan „prešiven“ i da dijete može nastaviti „postiti“. Nakon toga djeca ništa ne jedu i ne piju sve do iftara kada im se na konac naniže jedno zrno tespiha kao znak da su taj dan „ispostili“. Djeca prebrojavaju zrna na končiću kako ne bi preskočili neki dan posta.
Dova
  Gospodaru pomozi nam da ramazan dočekamo u zdravlju, iskrenosti, zahvalnosti pa da u ramazan uđemo spremni, a iz ramazana izađemo bogati i jaki. Gospodaru sačuvaj nas oholosti i dvoličnjaštva a učini nas iskrenim robovima Tvojim. Budi uvijek uz nas a nikada protiv nas. Mi drugog Boga osim Tebe nemamo niti tražimo. Tebi hvala za sve što imamo.  Amin.
 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj nam da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم

Literatura
: Tefsir ibni Kesir, Muris ef. Neimarlija, Dio teksta sa jednog bloga.


Nijaz Salkić


20.04.2018.

MIMBERA - ŽELJE


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
 بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
رَبَّنَا وَابْعَثْ فِيهِمْ رَسُولًا مِّنْهُمْ يَتْلُو عَلَيْهِمْ آيَاتِكَ وَيُعَلِّمُهُمُ الْكِتَابَ وَالْحِكْمَةَ وَيُزَكِّيهِمْ 
إِنَّكَ أَنتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ
 صدق الله العظيم

 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 04. ša'ban 1439. ili 20. april 2017. godine. Ovo je 31. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Dobro ša'bana i ramazana', a današnja je, ,Želje.'
Ibrahim a.s. je izrazio želju u svojoj dovi koju mu je Uzvišeni Allah ispunio: ,,Gospodaru naš, pošalji im Poslanika jednog od njih koji će im čitati Tvoje ajete, podučavati ih Knjizi i mudrosti i oplemenjivati ih. Zaista si Ti jak i mudar." (El-Bekare,130). Živ čovjek hoće da živi, uživa i nerijetko da se iživljava.
 Želje dječije su igračke, želje mladih ljudi dostići neostvareno i vidjeti neviđeno, želje odraslih steći, stići i uteći a zrelim pronaći mir u stečenom i u krugu onih koje voli i cijeni.
Željeti i poželjeti može svako. Želje su dakle često sanjarenje i nedostignuti ciljevi. Nekome su želje jednostavne i dostižne a neki želje nikad neće dostići.
  Imaju želje ovog svijeta i želje s one strane života. Kada prosječnu osobu pitate šta želi, mnogi zatvore oči i vide milione evra, požele stan u velikom gradu, vole da proputuju svijet i pri tom uživaju i da bez napora izgradi lijepu kuću. Razumljivo je to, zato što smo na dunjaluku, jer je na dunjaluku mjerilo što više steći, postići, trošiti i uživati.
 Neki je halifa, vladar, došao učenom i pobožnom čovjeku i tražio savjet. Učeni pobožnjak mu reče: „O vladaru, pitat ću te nešto, želim da mi bez dvoličnosti odgovoriš“. „Odgovorit ću ti po istini“, reče vladar. „Šta ti je draže, zlato ili neprijatelj“?, upita pobožnjak. „Draže mi je zlato“, odgovori vladar. „Kako to da ćeš ostaviti iza sebe ono što voliš, a sa sobom ponijeti ono što ne voliš, naime neprijatelj ti je grijeh“?, reče pobožnjak. Zasuziše vladareve oči i on reče: „Divna li savjeta. U ovim riječima sadržani su svi savjeti i mudrosti“.
 Gdje je mjesto vjernika u moru dunjalučkih želja i nadanja? Šta je vjerniku činiti na dunjaluku? Sve što moramo učiniti jeste da se predamo Allahu, vjerujemo u Njega, činimo dobra djela koliko je u našoj mogućnosti, nadajući se Njegovoj milosti i bojeći se Njegove ljutnje.  Kao muslimani znamo da postizanje nečega nisu samo prazne riječi. To znači željeti svim srcem, uposliti jezik i doviti za te se u najboljim mogućnostima potruditi kako bi se to postiglo.
 Allah nam je kazao u Kur’anu: ,,Oni koji budu vjerovali i dobra djela činili i koji Gospodaru svome budu odani biće stanovnici Dženneta, u njemu će vječno boraviti.'' ( Hud, 23)
Vjerovatno ste razmišljali o stanovnicima Dženneta i Ddžehennema. I tamo ima želja. Želje stanovnika stanovnika Džehennema spominje Kur'an a.š. Te 4 želje su spomenute u sljedećim ajetima:
1. ,,Gospodaru naš, izbavi nas iz nje; ako bismo ponovo zlo radili, sami bismo sebi nepravdu učinili.” ,,Ostanite u njoj prezreni i ništa Mi ne govorite!” – reći će On. Kad su neki robovi Moji govorili: ,Gospodaru naš, mi vjerujemo, zato nam oprosti i smiluj nam se, jer Ti si najmilostiviji!’ – vi ste im se toliko rugali da ste zbog toga na Mene zaboravili i uvijek ste ih ismijavali.” (El-Mu’minun, 107.-110.)
2. ,,Oni će dozivati: ,,O Malik! Neka Gospodar tvoj učini da umremo!” – a On će reći: ,,Vi ćete tu vječno ostati!” (Ez-Zuhruf, 77.)
3. ,,I oni koji će u vatri biti govorit će stražarima džehennemskim: ,,Zamolite Gospodara svoga da nam bar jedan dan patnju ublaži!” ,,A zar vam poslanici vaši nisu jasne dokaze donosili?” – upitat će oni. – ,,Jesu!” – odgovorit će.  ,,Molite onda vi!” – reći će oni. Ali će molba onih koji nisu vjerovali uzaludna biti.” (El-Mu’min, 49-50.)
4. ,,I stanovnici vatre dozivat će stanovnike Dženneta: ,,Prolijte na nas vode ili nešto od onoga čime vas je Allah obdario!” – a oni će reći: ”Allah je to dvoje nevjernicima zabranio.” (El-A’raf, 50.)
 Zamislite šta je poželjela faraonova žena Asija kada su otkrili da obožava Allaha Uzvišenog a ne muža svojega, faraona. Kada je faraon saznao da njegova žena Asija vjeruje u Allaha, umjesto u njega, on se razbjesnio! Kako je mogla? On je naredio svojim stražarima da je pretuku. Svezali su joj ruke i noge, i nemilosrdno su je tukli i mučili na vrelom pijesku pustinjskom. Ona se obratila Allahu i dovila: ,,Gospodaru moj, sagradi mi kod Sebe kuću u Džennetu i spasi me od Faraona i mučenja njegova, i izbavi me od naroda nepravednog!'' ( et-Tahrim, 11)
 To je bila njena želja. Da bude u Džennetu. I dova joj je ispunjena. prije nego je dušu ispustila kazuju da se nebo za nju otvorilo i ona je vidjela svoj dom u Džennetu. Nasmiješila se.
Razmislimo o tome, koliko nas se sjeti najviših ljudskih želja. Najvećih želja, najboljih želja, najuzvišenijih želja. Sigurno, one su na našem spisku, i mi to želimo ali ne sa tolikim žarom i strasti koje potrošimo za dunjalučke želje.
 Ljudi često pitaju, ima li neka dova za ispunjenje želje. Od Poslanika, a.s., nije zabilježeno da postoji neka posebna dova za želju, a o upućivanju dova i njihovom ispunjavanju, Allah u Kur’anu kaže: ,,Zovite me Ja ću vam se odazvati. Allah najbolje poznaje naše želje i misli, bilo da su skrivene ili javne. Svaka dova kojom se želi hajr i dobro ovoga i onoga svijeta, dobra je i poželjno ju je učiti.
  Evo nama ramazana, blizu je, a dolazi na kratko. U njemu Uzvišeni Allah u zadnjoj trećini svake noći silazi na zemaljsko nebo i kaže: ,,Ima li neko da traži oprosta da mu oprostim, ima li neko sa potrebom da mu u njoj udovoljim?”, i to se ponavlja svake noći. Najvažnije je da čistog srca i tijela okrenemo svoje lice i ruke Allahu, da Mu iskreno ibadet činimo i budemo pokorni u onome što nam je naredio, a On sigurno neće dozvoliti da nepravda ikome bude učinjena. A Allah najbolje zna! 
Želju će svoju ispuniti i u danu konačnoga suda se spasiti onaj koji je svjestan zakletve Božije: „Tako Mi Vremena, svaki čovjek je na gubitku osim dobročinitelja i istinoljubivih“. 
Dova
 Allahu dragi, učini da naša najbolja djela budu završna djela na dunjaluku, učini da naš najsretniji dan bude, dan susreta s Tobom, i sačuvaj nas patnje u Džehennemu!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj nam da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili i živjeli. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir

Nijaz Salkić
13.04.2018.

MIMBERA - DOBRO ŠA'BANA I RAMAZANA


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
لَن تَنَالُوا الْبِرَّ حَتَّىٰ تُنفِقُوا مِمَّا تُحِبُّونَ ۚ وَمَا تُنفِقُوا مِن شَيْءٍ فَإِنَّ اللَّهَ بِهِ عَلِيمٌ
 صدق الله العظيم

 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 26. redžeb 1439. ili 13. april 2017. godine. Ovo je 30. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Plemić i plemeniti', a današnja je, ,Dobro ša'bana i ramazana.'
 Berićetan je mjesec ša'ban zato što je njemu hairli svaki dan. Zato reče Allahov poslanik, Muhammed, alejhisselam: ,,Šaban je moj mjesec,  redžeb je Allahov mjesec a mjesec ummeta je ramazan.
  Šaban je mjesec pokajnika, dočim mjesec pročišćenja je ramazan.
 Po čemu je poznat šehri ša'ban?
Zato što je u njemu lejlei-berat (noć oprosta), petnaesta noć mjeseca šabana.
Zato što je 15. ša'bana kao kibla, smjer okretanja u namazu, ponovo uzeta Kaba u Mekki (nakon kratkovremenoga okretanja prema Bejtul-Makdisu u Jerusalemu). Zato što je 25. šabana 2. godine po hidžri post naređen kao obaveza svakog muslimana.
Od hazreti Aiše r.a., se prenosi: ,,Najdraži mjesec našemu poslaniku hazreti Muhammedu, alejhisselam, bijaše šaban, kojega bi vezao za mjesec ramazan.”
 Da i ovo ponovimo. Ša'ban ako  po hidžretskom kalendaru izbrojimo, na osmo mjesto ga komotno postavimo.  U njemu je  bezbeli prilika za grijeha oprost, za Allahovu ljubav i  milost. Ovaj mjesec je odabran i nije džaba el-šehru-l-mu'azam-veličanstvenim mjesecom, prozvan.
 Allahov Poslanik Muhammed alehis-selam, čim je čatiso  mjesec redžeb i ša'ban, proučio je i svima nama ovu je dovu ostavio: ,,Allahumme barik lena fi redžebe ve ša'bane ve belligna ramadane" - ,,Bože, blagoslovi nas u redžebu i šabanu i daj nam da dočekamo ramazan."(Taberani)
 Pošto nas je dunjaluk okupirao, da trčimo za njim, sve nas natjerao, mnogo toga što naučismo,činismo i znadosmo, iz glava svojih izbrisasmo a sunete i lijepe vjerske adete negdje zaturismo. Podsjetiću sebe i vas, na djela koja donose spas, u danima koji stoje, ispred mene i ispred vas.  
 Naš Uzvišeni Gospodar veli: - Nikada nećete dostići istinsku dobrotu (zdrav odnos) sve dok ne budete dijelili ono što volite...
 Ibnul Kajjim El Dževzije kaže da postoji deset vrsta istinske dobrote i darežljivosti:
- darežljivost svojim životom, bićem,
- darežljivost vlašću, pozicijom,
- darežljivost rahatlukom i slobodnim vremenom,
- darežljivost naukom i naučnim istraživanjima,
- darežljivost izdržljivošću, podnošenjem poteza nezrelih,
- darežljivost obazrivošću, mobilnošću,
- darežljivost lijepim odnosom, otvorenošću, nasmijanim licem,
- darežljivost neobraćanjem pažnje na ono što drugi imaju,
- darežljivost ugledom, rejtingom,
- darežljivost svojom čašću.
 Draga braćo, poštovani džemaate, zamislimo da smo cijelu godinu nosili jednu haljinku koja  se od upotrebe izhabala,  isprljala i iznosala. Vrijeme koje je dolazi priliku nam pruža, da ponovo obučemo čistu i novu, od dobrote, blagosti, čednosti, samilosti, opraštanja, razumijevanja i džometluka, odjeću satkanu. Sestre i braćo dobro znajmo, da je najveći sajam Allahove dobrote upravo mjesec ramazan, zato  u njemu svako dobro od  sebe dajmo.
 Iskoristimo nastupajuće dane mjeseca ša'bana. U ša'banu Poslanik, s.a.v.s., je najviše volio, noću ustajati i ibadet činiti a danju postiti, baš iz poštovanja prema nastupajućem mjesecu Ramazanu.
 Čestita Aiša, r.a., kaže Poslaniku: - Božiji Poslaniče, tebi je najdraže postiti u mjesecu Šabanu!
Poslanik joj veli: - Doista, u ovom mjesecu upisuje se koja će duša preseliti u ovoj godini, a ja volim da mi čas smrti bude dok postim. (Ebu Ja'la)
 Najljepše je postiti uoči petka i uoči ponedjeljka  dan, jer je savjet od Poslanika s.a.v.s., ashabima znan.
- Zašto to Božiji Poslaniče? - upita Aiša.
- Zato što u ta dva dana Gospodar oprašta grijehe svakom vjerniku, osim dvojici koja su u zavađi. (Ibni Madždžde)
 Sestre  i braćo u islamu. Prije  nego osvane prvi u ramazanu dan, potražimo od onih koje uvrijedismo, omalovažismo, potcijenismo i sve one od kojih halal da treba da poišćemo. Halalimo i mi drugima hakove, ako ikako možemo, oprostimo im dugove, zaboravimo svoje hakove kako bi mogli bar u nečemu oponašati alejhiselamove ashabe-drugove.
 Što se hajra i za oči lijepoga tiče, na vrijeme okrečimo stanove i kuće, očistimo sokake i avlije, otvorimo  komšijama i rodbini kapije. Pomozimo siromašne da i njima svane providan dan, uljepšajmo sebi, porodici, jetimima i siromasima  predstojeći, šehri ramazan.  
 Znajmo da u ramazanu niti jedan nije običan dan, jer je svaki  na stotine i više puta kod Uzvišenog Allaha vrednovan.   
 Pozovimo rođake, komšije, prijatelje i dostove da iskoriste svaki ramazana dan, jer je u ramazanu šejtan onemogućen i sputan.
   Dova
 Bože naš, kada ožednimo, Ti nas napoj! Kada onemoćamo, Ti nas ojačaj! Kada skrenemo, Ti nas na pravi put vrati! Kada obolimo, Ti nas ozdravi i izliječi! Kada te zaboravimo, Ti nas podsjeti! Kada nas neznanje o Tebi zadesi, Ti nas pouči! Kada nam oteža put ka Tebi, Ti nam olakšaj! Kada osiromašimo, Ti nas učini imućnima! A kada se udaljimo od Tebe, Ti nas približi Sebi, o, Najmilostiviji. Podari nam znanje koje je korisno, opskrbu koja je halal i djelo koje će primljeno biti. Olakšaj nam, nemoj nam otežavati i podari nam svoj oprost, jer Tebi se mi vratiti!
 Milostivi Allahu, daj nam svijest da volimo džamiju i one koji nas vode na pravi put. Daj nam da ustreptimo kada se približi petak i džuma namaz. Oživi naša srca da ne zaboravljamo svoju islamsku zajednicu ma gdje bili živjeli. Amin!

 ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم:  
إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون
 صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir

Nijaz Salkić
06.04.2018.

MIMBERA - PLEMIĆ I PLEMENITI


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ،  نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا.  مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده . ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون.
قال الله تعالى فى كتابه الكريم:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
اقْرَأْ وَرَبُّكَ الْأَكْرَمُ
صدق الله العظيم


 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!            
 Hvala Allahu, dž.š., Gospodaru svih svjetova. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda, a.s., i njegovu časnu porodicu.
 A zatim: dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 19. redžeb 1439. ili 06. april 2017. godine. Ovo je 29. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,Šta sa grijesima', a današnja je, ,Plemić i plemeniti.'
 Cijenjeni  džemaate!     
 Plemić je osoba koja je titulu naslijedila ili je nekom zaslugom stekla. Plemić po statusu i značenju te riječi bi trebao imati plemenite osobine ali kroz historiju je to samo bila titula, iza koje su se često krila neplemenita djela. Premda svakome stvorenju Uzvišeni Gospodar daje šansu za postizanje svojstva plemenitosti, i premda neka stvorenja prednjače u odnosu na druga, ipak, od svih plemenitih, On je najplemenitiji:,,…A Gospodar tvoj je najplemenitiji (El-'Alek, 3.)
 Plemenitost je karakterna osobina pod koju potpadaju mnoge vrline, razne vrste dobra i čestitosti, pa se tako za onog ko uradi nešto pohvalno kaže da je plemenit.
 Zato je plemenit onaj ko prijeđe preko tuđe greške, plemenit je ko savlada svoju srdžbu plemenit je i ko je pažljiv prema komšiji.
 Plemenit je ko je milostiv i pažljiv prema svojim roditeljima kao što se veli u ajetu Allahove knjige: ,,Ne reci im ni: 'Uh!' , i ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima poštovanja punim."          
 Plemenit je ko poštuje ženu sa svim pravima koja joj pripadaju, pa bilo ona, majka, supruga, kćerka, tetka po ocu ili majci, to nas duži časni Poslanik Muhammed a.s.:,,Uzmite kao obavezu da ćete prema ženama lijepo postupati, jer, zaista, žena je stvorena od rebra, i, zaista, najkrivlji dio rebra je njegov najvišlji dio, ako bi htio da ga ispraviš, slomio bi ga, a ako ga ostaviš, biće stalno iskrivljen. Uzmite kao obavezu da ćete prema ženama lijepo postupati.
 Plemenit je ko je pažljiv prema kćerkama i lijepo ih odgoji, kao što stoji u Poslanikovim riječima: ,,Ko bude iskušan nečim od ovih kćerki (pa bude pažljiv prema njima, hrani ih, odijeva, odgaja, biće mu one zaštita od vatre."         
  Plemenit je ko se okitio znanjem i pobožnošću, kao što stoji u riječima Uzvišenog Allaha: ,,Čitaj, u ime Gospodara tvoga koji stvara." - ,,A onome ko se Allaha boji, On će izlaz naći."        
  Plemenit je ko dijeli od svog imetka prema riječima Uzvišenog Allaha: ,,Nećete zaslužiti nagradu sve dok ne udijelite dio od onoga što vam je najdraže, a bilo šta vi udijelili, Allah će, sigurno, za to znati."
 Plemenit je ko, kada mu se šta zatraži, on to i podari, kada ga neko uvrijedi, on mu oprosti, kada se ko razboli, on ga obiđe.
 Plemenit je onaj koji je gostoljubiv i koji pazi šta govori, prema riječima Allahova poslanika: ,,Ko vjeruje u Allah i Sudnji dan, neka kaže ono u čemu je dobro ili neka šuti. Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, neka bude gostoprimljiv."     
 Plemenit je ko se obraduje onome ko je došao da od njega traži, i da osjeti radost i zadovoljstvo zato što je nekome nešto dao, i da onaj ko daje, daje puna srca, vedra lica i uz lijepu riječ, svako prema svojim mogućnostima; bogat prema svome bogatstvu, siromašan prema svome siromaštvu.
 Rahmetli hadži šejh Fejzulah efendija Hadžibajrić kaže: ,,Allah, dž.š., vlasnik je raznih davanja, stalno dobro čini, uvijek bez obzira na nečije ili naše zasluge.”
  Uzvišeni Allah je plemenit prema Njegovim riječima: ,,O čovječe, zašto da te obmanjuje to što je Gospodar tvoj plemenit.''  (El-Infitār, 6.)
 Plemenita je knjiga Kur'an a.š., prema Allahovim riječima: ,,On je, zaista, Kur'an plemeniti.''  El-Vāki'a, 77.)
 Plemenit je šehri ramazan. Vjernici tokom Ramazana su svjesniji svoje dobrote, upornosti, plemenitosti, velikodušnosti, saosjećajnosti, samilosti i milosrđa.
  Allahovi poslanici su plemeniti ljudi kao što stoji u Njegovim riječima: ,,Još davno prije njih Mi smo faraonov narod u iskušenje stavili, kada im je bio došao plemeniti poslanik.'' (Ed-Duhān, 17.) - ,,Kur'an je, doista, govor objavljen plemenitom Poslaniku.'' (El-Hākka, 40.)
 Spomenute su i plemenite biljke kao što Uzvišeni veli: ,,Mi s neba kišu spuštamo i činimo da po njoj niču svakovrsne plemenite biljke  (min kulli zevdžin kerīm).'' (Lukmān, 11.)
 Plemeniti će na Budućem svijetu nagrađeni biti za svoje plemenito ponašanje, kao što se kaže u Kur'anu: ,, …da nagradi one koji vjeruju i dobra djela čine, – njih čeka oprost i opskrba plemenita.'' (Sebe', 4.)
 Samo Dragi Gospodar zna koja je duša stvarno dosegla plemenitost, koja se tek trudi postići je, a koja se samo pretvara. No, na ovome svijetu čovjek slijedi znakove (išarete) koje samo oni iskrenih namjera mogu čitati.
 Na ovu temu poslušajte priču o džamijskom ihitijaru (starcu) i mladome dervišu. Mladić nekoliko jutara nije dolazio na sabah u džamiju. Neke namaze klanjao bi na vrijeme u kući, a neke bi i propustio. To je potrajalo neko vrijeme.   
 Jednoga jutra, mladić stiže u džamiju, čak i prvi uđe. Uskoro, pojavi se i džamijski ihtijar koji skoro nikada nije izostao sa sabaha. Mladić, zadivivši samoga sebe dolaskom na sabah, odluči proučiti sabahski ezan. Popeo se na munaru i počeo učiti. Kada je završio učenje ezana, sišao je s munare, želeći nastaviti mujeziniti. Džamijski ihtijar mu se obrati: ,,Izvini, ali mi se čini da nisi proučio dio ezana 'es-Salātu hajrun minen-nevm' (namaz je bolji od sna).”
 Mladić se zacrveni, bî mu krivo, pa se ponovno vrati i ponovno prouči ezan. Kada je sišao, starac ga opet oslovi: ,,Halali, ali opet si preskočio onaj dio.” Mladić samo što nije pukao od muke. Počeo je sumnjati na ihtijara: da ovaj nije, možda, gluh. Ponovno je izašao i proučio ezan. Kada se vratio, pogledao je u ihtijara. Ihtijar je opet negirao odmahujući glavom, a na ustima mu se javio blag smiješak. Penzionisani mahalski muftija, koji je sve to posmatrao, priđe mladom dervišu i reče mu: ,,Nema svrhe da se ponovno penješ na munaru. Proći će nam vrijeme za namaz. Već, da mi klanjamo kako smo i naumili, a za ponadati se da će tvoji ezani na narednim sabasima nekako otčepiti ihtijareve uši.”
 Znajmo da se svojstvo plemenitosti ne može ,odglumiti, čovjek se ne može ubjedljivo pretvarati da je plemenit, ali, također, svojstvo plemenitosti, i kada bi to htio, čovjek ne može sakriti. Ono leži u srcu, klici iz koje proizilaze sve čovjekove želje i ideje, i sva čovjekova djela, a svaka klica kada proklija pokaže šta sa sobom nosi, a sve proklija kad-tad.
 Osoba koja je svoju dušu stvarno ukrasila svojstvom plemenitosti, također je konstantno plemenita prema drugim ljudima, bez obzira bili joj oni zahvalni ili ne. Zato, ne obazirimo se na reakcije drugih, jer mi ne činimo dobro radi naknade, već ga činimo zato što nas naša duša na to tjera. 
 Dova
 ,,O Ti koji srca preokrećeš, učvrsti moje srce u vjeri - Ja mukalibel kulubi sebbit kalbi ala dinike." Amin!
 Milostivi Allahu, omekšaj nam srca da volimo džamije i one koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju i da se radujemo svakom petku i džumi namazu. Ne zaboravljajmo svoju islamsku zajednicu. Amin! 

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم
: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون.
 صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.

                                                                                                                                                      Nijaz Salkić
RODNA GRUDA
<< 04/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930


BOSNA U FILMU I SLICI














DOMAĆA LITERATURA

NE ZASTIDI SE

Nemoj se nikada zastidjeti svoje majke i njenih dimija! Ne stidi se bosanske sinije, ni bošče iz svoga djetinjstva, tevsije demirlije, bakrenog abdesnog ibrika, đuguma! Ne stidi se nanine sehare, niti svoje iz djetinjstva avlije, ni kuće čardaklije.
Ne stidi se naših tijesnih šefteli sokaka i osunčanih cvijetnih bosanskih čaršija. Ne stidi se i pamti babine tihe eglene i nanine šarene šamije; djedove žute hadžijske abanije. Ne stidi se ni amidžinog crvenog, u desno naherenog, fesa.
Nikada se ne zastidi avlijskog prošća i tarabe, žutog u avliji duda, drvenog ahara i kućnog mutvaka.
Ne zastidi se sestrine suze kada te je ispraćala u Hrvatsku, Sloveniju, Ameriku i Australiju.
To je, Allahov robe, tvoja dimenzija, tvoj ukras i biser, tvoje blago. To je ono što nam je ostalo od naših pradjedova, dobrih Bošnjana.
Ne zastidi se, Božiji robe, strinine rešedije, nutme, halebije, gurabije, ćetenije, kvrguše, kljukuše, dilje, sutlije, pelteta i zerdeta! To je, Bošnjo, tvoja koda, kojom te je Uzvišeni označio i odredio, zacrtao ti sudbinu da se rodiš u najljepšoj zemlji i đulistanu dunjalučkom, u Zemlji Bosni.
Ne zastidi se, Bošnjo, dajdžinih šalvara kada ih obuče i krene u svoju mahalsku džamiju. Te šalvare su dio tebe, a i ti si dio njih. Iz šalvara si i ti izašao. I nikad se ne nasmij kada ugledaš Bošnju da ih je obukao. Znaj dobro, šalvare jesu dio tebe i ti si dio njih, iz njih si izašao.
Ne zaboravi, Bošnjo, u dalekom svijetu, na cvijeće naše; zambak, sabljicu, hadžibeg, kalanfir (karanfil), majčinu dušicu, bosiljak, sekaik... Pokraj tog cvijeća si uvijek prolazio vraćajući se sa puta, dolazeći u svoju avliju iz džamije, škole, njive, dolazeći poslije igre sa djecom na livadi...
To cvijeće te je uvijek dočekivalo pored avlijske staze, ograđeno okrečenim kamenjem, a svojim mirisima ti je iskazivalo najljepšu dobrodošlicu.
Ne zaboravi, Allahov insanu, gdje god bio, šta god bio, ma koliko se trudio da nekome ugodiš i da se prilagodiš, uvijek ćeš biti ono što i jesi, Bošnjo i Musliman.
Ako je to tako, a jest sigurno, onda ne daj nipošto ono što si dobio u amanet od Dragog Allaha i naših dobrih djedova; dobrih, lijepih i ponosnih Bošnjana. Čuvaj svoju vjeru Islam, vatan Bosnu i naše lijepe običaje, drage, bosanske adete.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MOJ BABO

Moj babo...
Kakva gordost i poštovanje izvire iz te dvije riječi. Babo, ta riječ mi miriše sabahskim ezanom kada smo zajedno, babo i ja, ruku pod ruku, išli u našu džamiju. Babo, to je sinonim za moje djetinjstvo. Babino izgaranje i težak posao, samo da bi nama komad hljeba brižno priskrbio.
Kada izgovorim riječ Babo, pred očima vidim izlizan očev kaput i zakrpljene pantole, pogrbljena leđa i bijeli somun koji pruža nama djeci vraćajući se iz čaršije. Babo, to je lice puno briga izbrazdano sa bezbroj bora, koje za nas uvijek nađe topao osmijeh i utjehu.
Moj babo je imao rješenja za sva životna pitanja i probleme. Uz njega me ničega nije bilo strah. Moj babo, kada ujutro kahne, ja znam da će mama opet napraviti doručak; da ćemo svi zajedno sjesti za sofru da se jagmimo za pogaču, čorbu, grah, pitu, pekmez iz tanjira i kiselo mlijeko u čaši.
Moj babo, kada progovori, ja znam da će nešto veliko reči o životu na ovom dunjaluku, o mojoj školi, o mom rahmetli djedu. Kada on govori, mi svi moramo da ga slušamo. Kamo sreće da sam više zapamtio babinih mudrosti, pa da ih sada kao biser sipam svojim jaranima i da se time dičim i ponosim.
Velim vam da je moj babo bio najveći i najmudriji čovjek u mom životu. Kada bi on krenuo sa mnom u njivu, dok sam bio mali, ja sam za njim morao sve trčati. Imao je, brate, veliki korak. Kada bih se trčeći umorio, babo bi me stavio na svoja ramena, tako da sam tada bio najveće dijete. U tom položaju sam osjetio da sam babi važan. I bio sam ponosan.
Moj babo je svakome pomagao; i prosjaku i bogatašu, i učenom i neznalici, i starijim i djeci i insanu i hajvanu. Samo, nije nikada znao pomoći sebi. Danas ga tek razumijem. Sada znam zašto je imao izlizan kaput i pantole, ispranu, vehdu košulju i iznosane kundure i opanke.
Moj babo je veliki čovjek. On je znao zašto to čini. Nije ga zbog toga bilo stid i nije zato bio žalostan. Moj babo je to radio za svoj evlad , za svoju dragu djecu, jer nije htio da postanu »dronje«. On je nama često govorio:
»Nemojte biti dronje.« Moj babo je ulagao u nas kao svaki dobri babo. Želio je da mu se djeca ne napate u životu. On nas je slao u škole i zato mu velika hvala.
Dragi moji ahbabi, ne zaboravljajte dobrotu naših baba, sjećajte ih se, i živih i mrtvih, jer nije šala imati babu koji je sve dao za tebe, da te izvede na selamet.
Upamet!

TETKE

Tetka je babina sestra ili sestra od majke. Tetka može odigrati veliku ulogu u našem djetinjstvu. Tetka može da čuva bratiće i sestriće, da ih voda za ručice, da im kupuje slatkiše i da im pere i kuha.
Tetka je bila u našim dječijim očima velika ličnost koja se često puta znala postaviti u našu odbranu i spasiti nas nekada od batina i od naših vlastitih roditelja.
Tetka je milostivna prema bratićima i sestrićima, bar je većina takvih tetaka, mada ima i drugačijih tetaka koje su poznate kao zloće.
Međutim, tetke su nas znale koristiti i u svoje "poslove", kada su bile cure i ašikovale mi smo im tada znali biti kuriri, pismonoše i čuvari.
Divno je imati tetku, osobito ako nam nije živa naša majka. Zato, kada dolazimo svojim kućama i vraćamo se povremeno u rodni kraj, među prvim koje ćemo posjetiti i sa hedijama darovati neka budu i naše tetke. A za ljubav prema njima bićemo inšaAllah nagrađeni.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

TERAVIJE, SIJELA...

Ah, dragi moji, teravije su moja posebna radost i veselje. Mi omladinci bi sa posebnim veseljem iščekivali trenutak kada će naš mujezin zaučiti svečani salavat, i to ne običan, nego onaj teravijski. On je za nas, momke, značio još jedno veselje više. O djevojkama i djevojčurcima ne bih ni govorio. Teravija je za njih bila prilika da se što bolje obuku u ono najljepše što imaju, počevši od dimija i mahrama na glavi, do kundura i drugih ukrasa.
Bože dagi, što su one živjele za teraviju. One su željele da se dopadnu kojem našem momku, koji će doći te večeri iz našeg, jal' susjednog džemata. To nije važno. Uglavnom, teravija je bila prilika za cure da se pokažu i prikažu.
U toku dana, za vrijeme posta, tekle su pripreme i dogovori o tome gdje će se održati sijelo poslije teravije; u kojoj, odnosno u čijoj kući. Djevojke su pozivale sijeldžije u kuću, za koju se dogovore, da se te ramazanske večeri sijeli.
Veselje i čast je bilo da te pozove domaćin sijela te večeri. Znao se tačno ceremonijal sijela i glavne šaljivdžije koje će uveseljavati skup. Bilo je ašikluka tih večeri, zimskih i dugih. Ašikluka i šala je bilo napretek. Igralo se sudije i džandara, slušale se pjesme sa ploča i kaseta, šalilo se.
Bilo je to, uglavnom, islamsko sijelo gdje se znala granica dozvoljenog u druženju. Stariji domaćini iz te kuće su, uglavnom te večeri, odlazili na drugo sijelo; a omladina, njihova djeca, dobro su odigrala ulogu domaćina.
Na brčanskom i čelićkom području na sijelima se obavezno gostilo, pored uobičajene hrane, i onim po čemu je naš kraj poznat. To su bile suhe šljive, orasi, jabuke, suhe kruške (čitavice), kokice... A posebno specifično za zimska sijela je bilo pravljenje ćetenije.
Ćetenija je slatko spravljano od uagđenog šećera, jal' pekmeza. Poslije se dugo miješa sa pečenim brašnom, pa se dobije masa koja, ukusom podsjeća na karamele. Ćetenija se morala praviti u posebno hladnim noćima i po posebnom receptu. Ćetenija se morala nanijetiti na nečiju gustu i dugu bradu. U mom kraju se obično nanijetilo na bradu hodže Brođe iz Broda kod Brčkog, da bi ispala baš takva, kao njegova gusta i bijela brada.
Poslije uvodnog pripravljanja slijedilo je kajišanje i hlađenje ćetenije u tevsiji, koja se morala iznijeti vani na hladnoću i mjesečinu, u noći. Momci, koji nisu bili pozvani na sijelo; a znali su u kojoj je kući sijelo, iz osvete što nisu pozvani, često su znali da se potiho prikradu i ukradu tevsiju sa ćetenijom. Tako je bio uzalud sav trud djevojački.
Bojim se da su ta vremena prošlost u mom kraju, a u mom životu sigurno jesu. To jeste prošlost, jer današnja omladina više voli izaći u diskaće i prljave kafane; više vole to, nego sjesti i promuhabetiti na sijelu u domaćoj atmosferi i očuvati stare adete i običaje.
Zato mi se često puta otme uzdah: "Đe ste stare ramazanske noći?"
Đe je sevdah, đe su ašikluci?!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

...........
ALKOHOL I DROGA.....

»Kada Allah htjedne da uništi jedno mjesto, dopusti da se pojavi blud i nemoral u njemu.« (Hadis)
Čini mi se da nikada nije bilo teže biti roditelj i starati se o svome evladu, kao danas, u ovome vaktu. Naša država Bosna je bila jedna od teritorijalnih jedinica, bivše nam domovine, a meni se čini da je izvukla najdeblji kraj, i da je trenutno u najtežoj situaciji. Bosna jeste država, ali kao da i nije, jer je sve u njoj nekako neodređeno i nedorečeno. Bosna ima granice, a kao da ih i nejma. Vlast ima, a ona kao da i ne postoji,, jer naša policija nejma pravo po svojoj volji, haman ni promet regulisati, a dahbetile, bez najave, kontrolisati vozače automobila. Svaku kontrolu mora prije vremena najaviti i objaviti preko medija.
Kad je riječ o našim "medijima", o njima bi se moglo nadugo i naširoko govoriti.
Bosna svoje medije ima, i nejma. Mediji su većinom pod nečijim patronatom, ili su do krajnjih granica komercijalizirani i privatizirani, i na taj način okrenuti sami sebi.
U tom i takvom svekolikom haosu po Bosni su nikli razni kafići, restorani, diskaći, a u njima, svoje mjesto pod suncem, našle su razne "zvijezde", "pjevači", i "izvođači" tzv. folk muzike. Svakodnevno i svakonoćno se po tim "restoranima" organizuju naki nastupi, neka takmičenja za izbor "misice, "mistera" i sličnih ujdurmi i petljanija.
A droga...
Droga se sadi i prodaje i u najzabačenijim selima.
A o prostituciji i podvodačima, da i ne govorim.
Vjera se suzbija i marginalizira svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Ono malo preostalih naših adeta koji su proistekli iz 500-godišnje naše pripadnosti islamu potiskuje se i označuje kao nešto zaostalo, dok se, u isto vrijeme, promiče slobodno i, do krajnjih granica, ogoljeno iživljavanje, uz grubo odbacivanje naše svijetle tradicije.
Ono malo trijeznih roditelja, koji žele svoju djecu sačuvati od alkohola, droge i svih oblika pokvarenosti, biva razapeto između želje da djecu odgoje u vjeri i nastojanja da svoj evlad-djecu iškoluju, uz bojazan da se kroz školu ne otuđe i iskvare.
Opće poznato je da svako selo ima po jednu kahvanu kojoj su njihove gazde dale zvučna imena uz obavezan predznak "restoran".
U tim "restoranima" naša djeca često ostaju do ranih jutarnjih sati. A pivo, vino, i ostali haram, piju haman svi, uključujući i naše domaćice, žene. To je bilo nezamislivo u Bosni prije agresije.
Oni, koji bi morali o tim negativnim pojavama govoriti i biti najglasniji, "mudro" šute jer svako se boji za svoju kožu i svoje korito, a alkohol se prodaje i u brojnim "trgovinama" i "prodavnicama" i to na svakom ćosku i uglu, kako kome paše da izgovori.
Ako čovjek hoće biti patriota i neće kupovati uvozna piva, vino i rakiju, tu uvijek postoji alternativna zamjena za slične domaće proizvode.
"Kupuj domaće", i propadaj na domaći način, a na svoj račun.
Ma koga je briga za našu djecu i omladinu.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

SOFRE.....

Sofra je bošča ili čarsaf koji se prostire na pod, ćilim ili tepih u sobi i sa te sofre se jede, objeduje, ruča ili iftari... Sofra se može prostrijeti na zemlju, može se servirati na siniji, ili na stolovima. Prava sofra se uvijek sterala, a jelo se sjedeći na koljenima, ili bar jednim podavijenim koljenom.
Sofre mogu biti domaće, kućne, porodične, bogataške sofre, sirotinjske sofre, iftarske sofre, sofre uglednika i dostojanstvenika, sofre ahbaba i prijatelja, mevludske, svadbene, poslovne, pilavske, pohođanske,a mogu biti i dječije.
Na sve sofre se posebno zove, osim na porodičnu sofru. Tamo su nas majka i babo jednom pozvali, onda kada smo progovorili. Pokazali su nam gdje je sofra. I od tada mi znamo, a da se ne zovemo, gdje nam je mjesto za sofrom.
Na sve druge sofre, osim majčine i babine sofre, moraš dobiti poziv i znati gdje ti je mjesto.
Kod nas Bošnjaka i muslimana, odavno već postoje sofre i zna se redoslijed kod sjedanja i pristajanja za sofru. Tako imamo sofru političara, za koju prije izbora ima mjesta za svakoga, a poslije samo za odabrane.
Imamo još sofru pisaca i književnika, sofru glumaca i umjetnika, sofru biznismena i privatnika, sofru uleme i sofru islamske zajednice.
Neke sofradžije imaju bujruma u sve sofre, neki ne bi došli u svaku sofru i kada bi ih pozvali, a nekima nije dozvoljeno da miješaju sofre.
Obično su sve te sofre jedan zatvoreni krug za sitnu raju, mada i među tim velikim soframa ima još sofri koje se steru posebno, i to su vjerovatno nove sofre i sofrice, samo ih treba dobro proučiti i ako ti, ne daj Bože, ustreba, da ne moraš odmah tražiti mjesta i gurati se za velikom sofrom.
Sofre su naša Bošnjačka i muslimanska realnost i pred tim soframa ne treba zatvarati oči.
Eto naprimjer, da bi došao do nekog našeg bošnjačkog političkog ili vjerskog vođe, treba ti bezbroj sofrica proći, ako budeš imao sreće. A obavezno ti se na kraju ispriječe kuhari, mali ili veliki, i konačno te zaustavi glavni starješina u jemek sobi, koji je, ko biva šef te jemek-odaje u kojoj se stere sofra i koji kaže: »Ne može dalje...«
E, kad se sjetim Sire, historije Poslanikova života, i Poslanika Muhammeda s.a.v.s. i kazivanja, da je do Poslanika mogao svako doći, i siromah, i prosjak, i bogat, i car; a da Poslanik nije pravio razliku, zaboli me namah želudac.
Za Poslanikovu sofru si mogao doći, a da se ne najavljuješ. Mogao si biti saslušan, nasavjetovan i veseo otići kući, istog dana. Kod Omera r.a., nije bilo šefa kabineta, šefa protokola, tajnika, sekretara, kod Omera r.a., si isti dan mogao biti lijepo dočekan i primljen.
Sofra je lijepa naša, bošnjačka i muslimanska, tradicija; samo smo od te sofre napravili pregrade, tarabe, pa nam današnja sofra dođe više kao smetnja druženju i obilascima.
A nekad je sofra bila za druženje i širenje ljubavi među ljudima, rodbinom, a o imanu i islamu, da i ne govorimo.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

MUSAFIRHANA


postovani zemljaci sirom svijeta, dragi blogerasi i blogerasice, jako bi mi bilo drago da ostavite koji komentar u moju knjigu gostiju. hvala!

pođahkad čatišem

Dzemat Slovenj Gradec
Sarajevo-x.com
Bosnjaci.net
NUR o islamu i životu
Bosanski jezik
Kozarački kuhar
Vražićani
Neretva
Abdullahova Avlija
Salahudinov blog
Medzlis islamske zajednice Foca
Medzlis islamske zajednice Cajnice
Portal Bosanski Novi-Urije
Tatarija-Vrazici
Vrazicke Novine-Vrazici News

BOSNA KROZ VIDEO SLIKU









odakle mi navraćate









LJUŠTILJE,

Evo mene opet. Probudim se jutros i naumpade mi moje selo. Nije ovo sadašnje selo, puno kafića i "restorana", nego jedno selo iz mog djetinjstva, selo iz moga sna. Jer moje djetinjstvo je i bilo samo jedan kratki san, a u tom snu mi prolijeću slike, i to sve u boji, koje me do srca diraju. Ja bih da one duže ostanu, da ih polahko listam, isčitavam, slažem, sortiram i o njima razmišljam, ali one kao da hoće pobjeći, ne stignem ih čestito ni pogledati.
Zato i sjedoh, dragi moji, da uhvatim te moje slike koje mi još dolaze. Hoću da ih uokvirim i smjestim u neki prostor, u neku kutiju, hoću da ih zapišem, da mi ne pobjegnu.
Helem nejse. Sjetim se ljuštilja i svega što je vezano za žito, njivu i sijela. A to mi je, još uvijek, nekako slatko i tijesno priraslo za srce. Naši dobri seljani su sijali kukuruz, okopavali ga i brali sa oljuštinom, onom što se savija oko klipa kukuruza, što ga zagrli. Cilj je bio da se branje kukuruza što prije obavi i da se kukuruz dopremi kući. Kukuruz se prvo brao u sepete, pletene od ljeskovog cijepanog drveta. Iz sepeta bi se istresao u košiće koji su bili ugrađeni na volovska kola. Kada bi se košić napunio, a u njega bi moglo stati odprilike devet-deset sepeta kukuruza, onda bi se to vozilo kući.
Poslije bi se obrano žito(kukuruz) istresao na avliju, ako je bilo lijepo vrijeme, a ako nije, onda bi se žito istresalo u predsoblje kuće. Rod kukuruza bi se mjerio u sepetima. Tako su seljani u razgovoru pričali da im je ove godine dobro rodilo žito, imao sam deset sepeta, drugi bi imao dvanaest, treći petnaest, i tako redom.
Kada bi se žito dovuklo iz njive, zakazalo bi se sijelo koje su zvali ljuštilje, jer se te večeri ljuštilo žito, skidala se oljuština sa klipa kukuruza. Najbolje je za domaćina da je imao odraslu djecu, sina, jal' kćerku, a najbolje je da su momak ili cura. Oni bi sazvali sijelo momaka i cura u kojem bi moglo biti i odraslih parova i pojedinaca. Domaćin kuće, ili omladina iz te kuće, pobrinuli bi se za hranu uz perušanje, odnosno uz ljuštilje.
Svaki momak i cura su bili počašćeni pozivom na to sijelo, koje je bilo ustvari radno, jer se radilo do dugo u noć. Znalo se ko će biti glavni šaljivdžija, znači, znalo se ko će uveseljavati sijeldžije, znalo se ko će nositi sepete na tavan, u žitni košić ili u hambar. To su radili vrijedni i jaki momci. Znalo se isto tako ko će lijepo zapjevati od večernjih gostiju na ljuštiljama. Domaćin se pobrinuo ponekad, pa je na kraju ljuštilja zasvirala i harmonika, tambura ili frula. To je bila posebna draž ljuštilja.
Međutim, to nije bilo ništa naspram skrivenog ašikovanja na tim sijelima, zvanim ljuštilje. Sjedilo bi se oko kamare žita (kukuruza). Na jednoj strani su sjedili momci, a sa druge strane djevojke i pokoja mati prisutnih cura. Stari djedo ili nana bi bi bili zaduženi oko furune, ako je bilo hladno, da lože vatru, ili da spremaju kakve đakonije i poslastice. Obično su pečeni krompiri ili ćurta, bundeva (bijela masirača).
Koliko su te duge večeri skrile tajnih i obećavajućih pogleda momaka i cura; koliko je samo uzdaha škripa sepeta prekrila, to se nikada neće saznati. Posebno je bilo veselje i ushićenje za momka kome je djevojka ponudila da odlomi vršak kukuruza. To je bila i najava da ga je cura begenisala. Eh, što se momak ponosio i "rakolio" poslije toga.
Na tom sijelu se saznalo ko u selu s kijem ašikuje; ko će se udati, a ko oženiti. Sve novosti u tom džematu su pretresene te noći. Koliko se puta izlazilo u vedru jesensku noć; koliko je samo majki kroz pendžer pazilo kako joj se kćerka ponaša pred kućom te noći. Kada bi se stariji malo povukli u sobe da klanjaju, ili se odmore od posla, omladina bi to iskoristila za razne vragolije. Guralo se, namigivalo, premještalo za kamarom kukuruza, a završavalo bi se gađanjem klipovima kukuruza, koji su nekada znali napraviti i čvorugu na glavi.
Mi mlađi smo to samo pratili i registrovali, a nismo se smjeli plaho miješati.
Od umora i dugog sijela, često sam, u onoj toploj oljuštini, i zaspao. Kada bi se probudio, sijelo je još trajalo, samo bi se broj ljuštilja nešto smanjio. Brzo sam se hvatao za uši, jer su nam naši stari govorili da se čuvamo uholoža(uloža), jer kao, mogle bi nam se zavući u uši i onda nam "ući u mozak", »gluho bilo«, kuku nama.
Stariji su, nas djecu, tjerali da idemo kući i tamo spavamo, jer nam valja sutra u školu. Ma, ko bi nas otjerao i ko bi propustio ljuštilje? Ni za živu glavu. Rekli bismo da nam se ne spava i još bismo više usjali onim svojim okicama, da nam šta ne bi promaklo.
Šta ćete, bila su to lijepa vremena. Šteta što je sve to iza nas.
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BOSNOLJUBLJE

Bosna, jedna država, imade na brdovitom Balkanu. Bosnu čine, pored rijeka i planina, jezera i dolina, i ljudi, njeni državljani, da li u Bosni živeći, ili po svijetu raštrkani, svi su oni bosanski narod. Bosna se treba voljeti, jer nam je država Bosna druga mati. O Bosni su spjevane pjesme, i to one pjesničke, sa književnom podlogom i one narodne i novokomponovane.
Bosnu i ne moraš voljeti, ali za njom sigurno čezneš i vehneš. I u nju, svoju Bosnu, htio-ne htio, moraš kad-tad doći, da li u autu svom, ili u sanduku mrtvačkom.
Danas je Bosna nešto drugo, nego što je bila prije 1000 godina. Drugačija je od one prije 500 godina, a posve se izmjenila poslije agresije od 1992. do 1995. godine
U Bosni žive naši roditelji, naša braća i sestre, amidže i amidžinice, dajdže i dajdžinice, tetke i bliža i dalja rodbina. U našoj Bosni žive i djeca naša, da li sa oba roditelja, sa jednim, ili bez ijednog roditelja.
U Bosni našoj žive i ljudi, koji nisu posla, pravog zaposlenja, doživjeli i vidjeli više od deset godina. U Bosni je dosta sirotinje, nevoljnika, prosjaka, beskućnika, bolesnika, jetima i starih i bespomoćnih ljudi.
U našoj domovini ima puno omladine koja bi rado završila srednju školu, upisala fakultet, ali ne može. Nejma para, nejma novca... Svi su oni dio naše Bosne. Zato, drage Bošnje i Bošnjakinje, vi koji ste rasuti po bijelom svijetu, kada primite svoje plate, ostavite mjesečno bar jednu marku, dolar, franak, funtu, euro, za našu bosansku mladost, stare i iznemogle, sirotinju našu u Bosni, a taj sakupljeni novac ponesite u Bosnu. Tamo nekog svog rođaka obradujte, obrišite neku suzu sa lica mladog insana bosanskog, kupite mu nešto, jer smo svi dužni to učiniti.
I nemojte se pravdati da je tamo gdje živite sve skupo i da i tamo ne pada novac sa neba. Može se uštedjeti od igranke, koncerata Halidovih, Dininih, Cecinih, Draganinih i inih...
Može se uštedjeti od bespotrebnih telefonskih razgovora, šminke i modiranja i izlazaka u restorane.
Bosna traži one, što je vole. Naš narod čeka na našu omladinu iz dijaspore i očekuje naše bosnoljublje.
Pomozimo Bosnu i narod u Bosni!
Upamet!
Nijaz SALKIĆ

BABIN ZIMSKI
KAPUT I BAJRAM..

Eh, nekadašnji Bajrami su bili življi, veseliji, tanahniji, ponosniji, bogatiji, treperavi, sevdisavi, mirišljavi, slatki i zanosni u isčekivanju bajramskog jutra.
Upravo sada, dok kahvenišem sa svojom hanumom i djecom, sjetih se atmosfere i ambijenta u kojem sam odrastao, čekao i dočekivao sve svoje Bajrame. Bajram je dolazio tiho u moju mahalu i naš džemat. Prvo je započinjao ramazan, pa se nestrpljivo isčekivale teravije u našoj džamiji, pa jagma nas, mahalske djece, da zauzmemo bolje mjesto u saffu na mahfilu džamije naše.
Nisam nikad ni pomišljao da uđem u donji dio džamije, jer sam znao da je to mjesto rezervisano za starije i ozbiljne ljude.
Poslije smo čekali prvi mevlud u džamiji za 17. dan ramazana. Mevlud je učila mektebska omladina, a ja sam im bio zavidan što nisam u njihovoj grupi, da nastupim pred džematom te večeri.
Poslije Lejletul kadra znalo se da je Bajram blizu, a najviše me je radovalo to što ću dobiti poklone, pare ili kakav odjevni predmet za taj praznik.
Na bajaramsko jutro smo se svi okupali u našem hamandžiku. Prvo djeca i mlađi, a onda stariji, i to sve po redu i tabijatu. Mama nam je za Bajram oprala odjeću i lijepo složila, da se sama odjeća ispegla ispod neke haljinke ili težih predmeta. Rahmetli nana je iz sehare vadila toga jutra nekakav poseban miris koji je čuvala i sve nas namirisala. Neki od braće i sestara su tog jutra morali u školu, a neki su propustili nastavu i išli na Bajram-namaz.
Nakon klanjanja Bajram-namaza, letio sam kući i čekao da se babo vrati sa djedovog mezara, pored kojeg je malo posjedio, učeći mu Ja'sin i fatihu.
Kad bi babo ušao u kuću, svi bismo mu poljubili ruku i čestitali mu Bajram. To bismo uradili i majci i nani. A mi djeca, stisnuli bismo jedni drugima ruke uz bajramsko čestitanje. Bili smo sretni i zbog poklona.
Babo nam je uvijek davao nešto siće u novcu, mati neki keks i bombone, a nana rahatluk.
Poslije bajramskog ručka, koji je bio bogat hranom, mati nam je obično davala safun da odnesemo strini Beginici. Mi odemo, poljubimo strinu u ruku, čestitamo joj Bajram i predamo safun, hediju. Baš je strina Beginica, većini moje braće i sestara, bila baba i vezala nam pupak kada smo se rodili.
Na prvi dan Bajrama su krenule bajramske zvanice, pozivi u komšiluku, užoj i daljoj rodbini.
Na Bajram se pozivalo i staro i mlado. Jelo se i pilo sve najbolje što se imalo u kući na tim ručkovima i večerama bajramskim.
Meni, kao djetetu, je samo jedno smetalo u tim svečanim bajramskim trenucima.
Bilo me je stid babinog zimskog kaputa, koji nije bio očuvan i nov, kao u nekih naših rođaka i komšija. Znao sam ja da babo nekada zaradi para prodajom nekog sijena, žitarica ili voća i povrća, ali mi je bilo krivo što nikako neće malo bolje da se obuče, da potroši koji dinar na sebe.
Danas, dok sjedimi i kahvenišem, misli mi odlutaše do mog babe, a pred oči mi izađe njegov kaput i skromna odjeća. Suze same krenuše.
Mogao je otac kupiti i sebi kaput, ali je čuvao nama.
Grdna rano, moj babo je mogao kupiti bolju odjeću, i sebi i materi našoj rahmetli, ali nije htio da nas djecu zakine u nečemu što smo mi morali imati dok smo rasli i jedrali, bujali i išli iz razreda u razred, učeći i praveći kroz školu svoje prve korake u život.
Neka je rahmet svim našim dobrim babama, majkama, djedovima, didovima, nanama, braći, sestrama, amidžama, dajdžama, strinama i svima onima koji su nas odgajali, hranili, sjetovali, a koji ovog bajramskog jutra leže negdje, ili na nekom od naših mezarja širom dunjaluka. Upamet.
Nijaz SALKIĆ
.............

MOJI FAVORITI
Filter
Bosnjacki front
GRADAČAC I NJEGOVE ZNAMENITOSTI KROZ HISTORIJU
MINUSPLUS
GORNJA PUHARSKA
Hikaje- mudrosti
Bosnian nasheeds
burek
U urbanoj sahari života
Story of my life
Življenje
Dnevnik izgubljene buducnosti.
Pero moje duše
"SEHER" Vrazici
Dnevnik glavobolja
BUJRUM KOD AMIRA NA VELAGICE
hodačcestama
Princesswithoutroyallife
NEOBUX: Ne radite za novac neka novac radi za Vas!
Duradbegov Dolac
Moj centar svijeta
KALEIDOSKOP
VRAZICI ba Online
osobe sa invaliditetom
vakat
I carry your heart with me,I carry it in my heart!
Mejja-Su
LJubav u ime Allaha!
Crveni križ Općine Zenica
U.B.Bosnae Zelene beretke Vogosca
JEDI AJVAR I ČITAJ NAŠE PESME
Slike pogrešnih trenutaka.
Moj je zivot igra bez granica-TOSE 4EVER
SVJEZE VIJESTI IZ BIH
Ograničena vremenom
__malo drugačija mama!__
Nekada u BiH
☁Violet Hill☁
ALONE IN THIS WORLD !
Govor srca
Dirty cactus
IZRADA MATURSKIH RADOVA
Boston Celtics and NBA Where Amazing Happens
Greška
LJUBLJANSKA RAJA
Zanimljivosti iz znanja
Prošlost u sadašnjosti.. ♥
CroHerzegovina Gaming Community
Ti si moj najljepsi san
istinite price o duhovima
više...

BROJAČ POSJETA
1448287

Powered by Blogger.ba

site statistics