NIKADA NE ZABORAVI HOLOKAUST I GENOCID U BOSNI I SREBRENICI

RODNA GRUDA

Najljepši je na svijetu svoj rodni kraj

18.12.2014.

MIMBERA - POKUCAJ NA VRATA MILOSTI



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
رَبَّنَا لَا تُزِغْ قُلُوبَنَا بَعْدَ إِذْ هَدَيْتَنَا وَهَبْ لَنَا مِن لَّدُنكَ رَحْمَةً ۚ إِنَّكَ أَنتَ الْوَهَّابُ [٣:٨]۞  
صدق الله العظيم



      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

  Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu porodicu i ashabe.

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 27. safer 1436. ili 19. decembar 2014. godine. Ovo je 08. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,,Zekat u vrijeme nedžde i risle'' a današnja tema je ,,Allah se odaziva vjernicima.''

 Tevekkul je istinski oslonac na Allaha. To je posebna osobina vjernika, jedna je od najvećih imanskih obaveza, najznačajnijih ibadeta koji približavaju Milostivom Allahu. Allah se odaziva svim bićima i stvorenjima, On svakome otvara utočišta svoja i pomoć nudi a naročito onima koji Ga mole i od Njega pomoć traže.

  Tevekkul je vezan za sva vjerska djela, bez obzira bila ona obavezna, preporučena ili dozvoljena, u svima njima vjernik se mora oslanjati na Allaha i tražiti pomoć od Njega za njihovo ostvarenje. Ibnul-Kajjim je rekao: „Kada bi čovjeku bilo naređeno od ukloni neko brdo i kada bi se on istinski oslonio na Allaha u tom djelu, zasigurno bi ga i uklonio.“

  Tevekkul je ,,kucanje'' na vrata Allahove milosti, pa se vjernik treba pokajati-istigfar učiniti, te srce i um očistiti. Poslije istigfara Allah spušta milost na osobu koja traži oprost. Kaže Allah, dž.š.: ''Zašto od Allaha ne tražite oprosta, da bi vam se milost ukazala.'' (En-Neml, 46.) "I odaziva se onima koji vjeruju i čine dobra djela a iz dobrote Svoje im i više pruža…. (4:110).

   Niko nije kao vjernik, učeći dove on je u stalnom zahvaljivanju. Kada se probudi, prvo prouči dovu koja počinje hamdom (zahvalom) Elhamdu lillahillezi ahjana be'ade ma ematena ve ilejhin-nušuur. (Hvala Allahu koji nas je proživio nakon što nas je ‘usmrtio', Njemu ćemo se vratiti. )

   Kada završi sa doručkom ili bilo kojim drugim zijafetom, uči: Elhamdu lillahillezi at'amena ve sekana ve dže'alena mine-muslimiin. (Hvala Allahu koji nas je nahranio i napojio i koji je dao da smo muslimani.)

  Kada kihne uči: Elhamdu lilahi (Hvala Allahu ). Kada započinjemo učiti Kur'an u namazu, svoj kur'anski zikr započinjemo riječima, Elhamdu lillahi rabbil-alemiin, Er-rahmanir-rahim … To činimo na svakom rekatu, u svakom namazu, a shodno propisima koji su utvrđeni praksom i riječima Poslanika, a.s.

   Sestre i braćo, sve dove od onih  sa podignutim rukama nakon namaza, ali i dove u drugim prilikama, započinjimo sa hamdom (zahvalom), a tako ih i završavajmo. U svojim sijelima i druženjima uvijek koristimo hamd (zahvalu), jer nas je Poslanik, s.a.v.s., poučio da se svako sijelo i druženje muslimana može smatrati faličnim (krnjavim), ako se na njemu nismo zahvalili Allahu i nismo donijeli salavat.

   Svoje hutbe, govore, predavanja i knjige započnimo riječima hamda (Elhamdu lillahi), te sva okupljanja sa hamdom i završimo. Sve to činimo iz razloga što hamd u sebi sadrži naš srčani i iskreni izraz nemoći i priznavanje činjenice da sve blagodati koje su nam date i u kojima svakodnevno uživamo, dolaze od Moćnog i Uzvišenog Allaha kome se stalno i na svemu zahvaljujemo.

  Budimo Allahu zahvalni na zdravlju, nafaki, porodici, uputi i mnogo čemu drugom čime nas svakodnevno dariva. I u blagostanju i u nedaćama učimo: Elhamdulillahi ‘ala kulli haal. (Hvala Allahu na svakom stanju).
  Muhammmed s.a.v.s. je u dovama često molio Allaha dž.š. da učini njegovo srce stabilnim na putu islama, kao što prenosi Ummu Seleme: Prenosi Šehr bin Havšeb da je rekao Ummi Seleme, majki mu'mina: «Koju je dovu najviše učio Poslanik s.a.v.s., kada je bio kod tebe?» Reče: Najviše je učio: «O ti Koji pokrećeš srca, učvrsti moje srce u Tvojoj vjeri.» Reče: Pitala sam ga: «Zašto najviše učiš: «O ti Koji pokrećeš srca, učvrsti moje srce u Tvojoj vjeri.» Reče: «O Ummu Seleme, nema niti jednog čovjeka a da njegovo srce nije između dva prsta od Allahovih prstiju, pa čije srce hoće On ispravi, a čije hoće skrene.» Pa je Muaz proučio: «Gospodaru naš, ne dopusti srcima našim da skrenu, kad si nam već na pravi put ukazao…» (Tirmizi)
 
     Dova

   Allâhumme musarrife-l-kulubi sarrif kulûbenâ ‘alâ tâ‘átike. Allahu moj, Ti okrećeš srca kako Ti hoćeš, okreni naša srca da Ti budu pokorna! Jâ mukallibe-l-kulûbi sebbit kalbî ‘alâ dînik. O Ti koji preokrećeš srca, učvrsti moje srce u Tvojoj vjeri.

  Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.
Nijaz Salkić  

11.12.2014.

MIMBERA - ZEKAT U VRIJEME NEDŽDE I RISLE



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
۞ تَعْرُجُ الْمَلَائِكَةُ وَالرُّوحُ إِلَيْهِ فِي يَوْمٍ كَانَ مِقْدَارُهُ خَمْسِينَ أَلْفَ سَنَةٍ [٧٠:٤]
 صدق الله العظيم
    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

  Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu porodicu i ashabe.

  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 20. safer 1436. ili 12. decembar 2014. godine. Ovo je 07. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,,vjerovanje'' a današnja hutba nosi naslov, ,,zekat u vrijeme nedžde i risle''.

   Definiciju života i življenja, umnici iz generacije u generaciju sastavljaju i izriču. Svaki čovjek odabere ideju vodilju, za njom se povodi iz nje mudrost crpi i s njom kroz život prohodi. Nekome je moto rad i poštenje, drugome je izležavanje, nerad i sjedenje, trećemu je prevara, sumnjičavost i uhođenje, četvrtom je samodopadljivost, samodovoljnost i škrtarenje. Kategorija pozitivnih i negativnih grupa  je mnogo.

  Uglavnom svako voli izabranu avliju u kojoj sjedi ili radi, bere ili sadi, svoju hranu soli ili sladi, zahvaljuje Bogu ili za Njega ne mari. Vremenom shvatimo da život prolazi, da se stari a ne mladi. Svako se trudi da za stare dane nešto privredi i uštedi. Ko skonta život on se promijeni i za budući svijet pripremi. Bogat a pametan, višak svog dobra, kad i njemu treba siromašnim i potrebnim (u)dijeli.
  Zekat je lakmus koji pokaže ko je sretnik a ko baksuz. Zekat u lingvističkom pojmovanju znači rast, povećanje, čišćenje, hvaljenje, dobrotu. Sva ova jezička značenja su upotrijebljena u Kur'anu, u različitim ajetima i kontekstima. Imetak koji se izdvaja na ime zekjata, u islamu se naziva zekatom, zato što zekat pere i čisti i što će džomet dijeleći biti nagrađen uvećanim sevapom.

   Uzvišeni Allah, Gospodar nebeskih stepeni veli:

,,K Njemu se penju meleki i Džibril u danu koji pedeset hiljada godina traje.'' El - Mea‘ridž / Stepeni                                         

  Imam Ahmed, r.a., prenosi hadis od Ebu-Hurejrea, koji kaže: "Čuo sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s., koji kaže: 'Ko bude imao deve a ne bude na njih davao zekat u vrijeme "nedžde" i "risle"', a mi smo ga upitali: 'Šta je to "nedžda" i "risla"?' On je odgovorio: 'U teškoj i povoljnoj situaciji, pa ko ne bude davao zekat, doći će uhranjenije no što su bile i u većem broju, i deblje i zloćudnije, a on će biti povaljen na zaravnjenu ledinu, a one će ga gaziti svojim papcima. Kada i posljednja prijeđe preko njega, počet će ponovno prva i to u danu koji će trajati pedeset hiljada godina, sve dok se ne presudi svijetu i svako vidi svoje mjesto.' Poslije toga je spomenuo krave i ovce koje će ga gaziti svojim papcima ako ne bude davan zekat na njih." 

   Zekat,  temelj islama

  Zekat je spomenut u osamdeset i dva ajeta zajedno sa namazom što govori o njegovoj izuzetnoj važnosti. Poslanik a.s., je rekao: Islam je sagrađen na pet stubova: kelimei-šehadetu, klanjanju namaza, postu ramazana, davanju zekata i obavljanju hadždža.''

   Nepoznavanje i omalovažavanje zekatskih propisa

  Koliko je ljudi iz prijašnjih generacija živjelo i otišlo s ovog svijeta a nisu zekat smatrali temeljom islama i stubom svog imana, pa nisu dijelili, ili su od zekata dijelili što su htjeli i po svom nahođenju. Među onima koji danas nešto znaju o zekatu ima i takvih koji misle da propise o zekatu mogu razvlačiti kako njima odgovara.

 Gazali o  onima koji nepropisno dijele ili nikako ne dijele zekat

  Muhammed El-Gazali spominje one koji koji dijele imetak na ime zekata siromasima i bijednicima radi ugleda i boljeg mjesta i saffa u džamiji. Ovi ne udjeljuju tajno jer dijeleći ,probranoj' sirotinji zaborave siromašni komšiluk.

   Govori i o bogatašima koji će provoditi sve vrste pobožnosti kao što je: post, noćni namaz, učenje Kur'ana i sl., ali neće dijeliti zekat ni sadaku. Neki od bogataša će i dijeliti zekat ali će udjeljivati dio imovine koji je pokvaren, neupotrebljiv i koji im više ne treba.

   Zekat uzrok lijeka, ozdravljenja, i povećanja bereketa

  U predanju Buharije i Muslima stoji: ''Iskušenje čovjeka u: porodici, imetku, životu, djeci i komšiluku otklanja: post, namaz, sadaka (milostinja, zekat), naređivanje dobrih, a zabranjivanje loših djela.''

Zekat, kao što odgaja svoga vlasnika i čisti ga moralno, isto tako čisti i čuva njegov imetak od raznih nesreća. U šerijatskim izvorima na arapskom jeziku zekat se naziva „zekatul-mal” što u prijevodu znači povećavanje, rast imetka. Poslanik, a.s., je rekao: ''Zaštitite vaš imetak zekatom, liječite vaše bolesne sadakom (milostinjom) i pripremite se dovom protiv nesreće.''

  Zekat je zaštita i lijek, uzrok za bereket (blagoslov) u: životu, porodu, dugovječnosti; odgađa razne nesreće i bolesti, gasi kabursku vatru i patnju.

   Vaz koji koristi i šteti

 Svaki vaz koji ti ne promijeni neku osobinu da se praktično popraviš u smislu odazivanja Allahu, odricanja od dunjaluka, čvrsto ga se držeći; odnosno, ne budeš li radio tako, vaz će ti biti dodatni svjedok protiv tebe! Ako smatraš da će ti on biti nekakva garancija, varaš se!

    Dova

  Rabbena innena amenna fagfirlena zunubena ve kina ‘azaben-nar. Gospodaru naš, mi zaista vjerujemo, pa nam oprosti grijehe naše i sačuvaj nas patnje u Vatri. Amin!

  Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Otkrivanje i raspoznavanje iluzija kod ljudi, Muhammed El-Gazali.
Nijaz Salkić
04.12.2014.

MIMBERA - VJERA

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

۞ فَأَمَّا الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ فَيُدْخِلُهُمْ رَبُّهُمْ فِي رَحْمَتِهِ ۚ ذَٰلِكَ هُوَ الْفَوْزُ الْمُبِينُ [٤٥:٣٠]

 صدق الله العظيم

    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu porodicu i ashabe.

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 12. safer 1436. ili 05. decembar 2014. godine. Ovo je 06. hutba u novoj godini. Prošli petak imasmo temu, ,,čini dobra djela'' a današnja hutba nosi naslov, ,,vjera''.

   Vjera je gledanje očima srca na stvaranje i postanak, na dunjalučki opstanak, i konačni odlazak s ovog svijeta,  te misteriju zvanu proživljenje. Vjeru vjeruju i životom žive vjernici. Vjernike ne treba uvjeravati da vjeruju, oni su itako uvjereni, jer vjeruju u sve ono što im je Svemogući zapovijedio i u sve ono što im je Voljeni i Milostivi Allah zabranio.

   Vjera je urođena osobina svakog čovjeka. Nema vjere bez iskrenosti, prirodne osobine čovjeka, nasuprot laži, koja je stranac. Ko ima vjere, njemu se vjeruje i u njega se ima povjerenje. Ko je čiste namjere i poštenja, on lahko uvjeri i razuvjeri. Vjera se stiče i gubi zato imamo neuvjerljivih i nepovjerljivih i u braku nevjernih.

    Vjere nema bez lijepog ponašanja i odgoja. Allahov Poslanik s.a.v.s., kaže: „Vjernik najpotpunije vjere je onaj koji je najljepšeg ponašanja, kao i onaj koji je najljubazniji prema svojoj familiji!“ Uzor uzora je Muhammed a.s., zato je  Mu'az r.a., rekao: „Sjedi s nama, „da vjerujemo“ jedan časak!“

Nije čudo što se vjernici vole društvo onih koji lijepo govore o vjeri i koji uče i tumače Božiju Riječ, u kojoj piše:

"One koji su vjerovali i dobra djela činili, Gospodar njihov će  ih u milost Svoju  uvesti. To će biti uspjeh očiti!"/30/

   Vjernicima je vjera slatka tajna koju nose u srcu i duši. Zato vjernici koriste svaku priliku da se druže. Najbolja mjesto susreta je u Božijoj kući-džamiji. U džamijama vjernici svakodnevno 5 puta (do)kazuju  da vjeruju  u Allaha džellešanuhu, u Njegove meleke, u Njegove kitabe u  Njegove poslanike u Sudnji dan i  da svaka odredba dolazi od Uzvišenog Boga.  Vjernik će prepoznati vjernika i naći će ga makar išao na kraj svijeta. Zato vjerniku nije ništa naporno. Vjernik će odvajati od usta da ima čime pomoći siromaha. Vjerniku nije teško odvojiti novac za izgradnju, održavanje džamija i čuvanje džemata kroz članarinu-vazifu. Vjernik će štediti više godina da se sa braćom i sestrama sretne na najboljem mjestu na Zemlji, na hadždžu.

   Stupnjevi vjere

   Vjernici, se međusobno razlikuju u imanu i vjeri. Iman Allahovih poslanika nije kao i iman ostalih mu'mina, mada i sami iman mu'mina se međusobno drastično razlikuje. Dakle, ako se vjera sastoji od riječi i djela, onda će se ljudi drastično razlikovati u djelima srca i tijela. Ljudi će se razlikovati i u jednom te istom djelu kojeg budu činili. Dva čovjeka će stajati u jednom saffu, iza jednog imama, i s njime će otpočeti i završiti dotični namaz, samo što će razlika između njihovih namaza biti poput razdaljine između nebesa i Zemlje! Djela ljudi će se međusobno razlikovati shodno procentu takvaluka i bogobojaznosti u njihovim srcima!

   Nevjera

   Ima i onih koji skrivaju istinu. To su ljudi koja su sušta suprotnost vjernicima. Oni omalovažavaju vjeru i istinu i to da su stvoreni i da obožavaju Milostivog Allaha. Zato se takvi i ne trude i dobra djela ne rade da vječni život zarade. Njima je život igra, zabava i takmičenje. Njih Uzvišeni u Knjizi svih knjiga spominje:

 "i reći će se: 'Danas ćemo mi vas zaboraviti kao što ste i vi susret ovog vašeg Dana zaboravili, vatra će vam prebivalište biti i niko vam neće moći pomoći'", /34/ "zato što ste se Allahovim riječima rugali i što vas je život na Zemlji bio obmanuo.

   Potvrđeno je u sahih hadisu:  Da će Uzvišeni Allah reći pojedinim robovima na Sudnjem danu: "Zar ti nisam dao da se oženiš, zar te nisam počastio, zar ti nisam potčinio konje i deve, zar ti nisam dao da vladaš i da dobro živiš? " Reći će rob: "Svakako, Gospodaru." A Allah će upitati: "Jesi li mislio da ćeš Me sresti?" "Nisam", reći će čovjek. Pa će Allah reći: "E pa, zato, danas ću Ja tebe zaboraviti, kao što si ti Mene bio zaboravio." 

   Sujevjerje

   Kod nekih vjera metastazira i prijeđe u nevjeru, kad se izvitoperi, postane surogat i sujevjerje. Tako neki donose šehadet, klanjaju, poste, čine dobra djela, idu na hadž a idu i gatarima. Ima ljudi koji govore da u ništa ne vjeruju. Praznovjerje je dokaz da na ovome svijetu ne postoji osoba koja u nešto ne vjeruje. Neko vjeruje u Allaha dž.š., neko u novac, neko u zvijezde, neko u kuće, neko u žene, neko u fudbalera ili pjevača, itd. Dakle, gatka je moderna. Gdje je vjera siromah, praznovjerje je bogataš, a gdje vjera stanuje, praznovjerje je podstanar. Poslanik s.a.v.s., je rekao: „Praznovjerje je širk, praznovjerje je širk, praznovjerje je širk, a svakog od nas zadesi praznovjerje, ali ga Allah otkloni pouzdanjem u Njega„ (Muttefekun alejhi). Kao što vidimo, Muhammed s.a.v.s. je tri puta rekao da je praznovjerje širk. Ljudi vole kazati: „Da kucnem u drvo, da se ne čuje zlo". Neki prate djecu, prijatelje i rođake riječima: "Držim ti palac", ,,da prolijem bokal vode za sreću''. To praznovjerje je ostalo iz doba Rimljana kada bi gledaoci u areni digli palac uvis u znak da se gladijatoru poklanja život. Djeci i odraslima stavljamo crveni konac oko zgloba ruke kao hamajliju, - što će ti konac? -neka, pobožna žena je na te konce proučila dovu''. Objasniće vam da konac da odvraća lošu sreću koju čovjeku može donijeti urok zla oka. Ima puno praznovjerja u narodu koje se naslijedilo i koje se još uvijek kalemi.

   Znajmo da postoje dove koju su nam preporučene za razne situacije, kao što je i ova, koja štiti od uroka:

E`uzu bil-lâhi mineš-šejtânir-radžim

Bismil-lâhir-rahmânir-rahîm

E`uzű bi kelimâtil-lâhit-tâmmeti ve min kulli šejtânin ve hâmmetin ve min kulli `ajnin lâmmetin, e`uzu bi kelimâtil-lâhi-ttâmmâti min šerri mâ haleka ve mu`avvezetejni."

  Vjera i religija

  Danas se mnogo spominju pojmovi, vjera i religija. To dvoje nije isto. Kao što smo na početku hutbe kazali, vjera je srčani pogled na svijet, vjera je svaka pozitivnost, dobrota i duhovnost u pravom značenju tih riječi. Religija se često uokviruje u instituciju, a u instituciji nažalost njačešće ne nađemo vjere.  

  Dova

   Rabbena innena amenna fagfirlena zunubena ve kina ‘azaben-nar.

Gospodaru naš, mi zaista vjerujemo, pa nam oprosti grijehe naše i sačuvaj nas patnje u Vatri.  Amin!

    Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.

Nijaz Salkić

27.11.2014.

MIMBERA - ČINI DOBRA DJELA



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
۞ فَآتِ ذَا الْقُرْبَىٰ حَقَّهُ وَالْمِسْكِينَ وَابْنَ السَّبِيلِ ۚ ذَٰلِكَ خَيْرٌ لِّلَّذِينَ يُرِيدُونَ وَجْهَ اللَّهِ ۖ وَأُولَٰئِكَ هُمُ الْمُفْلِحُونَ [٣٠:٣٨]
 صدق الله العظيم
    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

  Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu porodicu i ashabe.

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 06. safer 1436. ili 28. novembar 2014. godine. Ovo je 05. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o najboljim dovama a današnja tema je ,čini dobra djela'.

  Život, zdravlje i vrijeme su od Milostivog Allaha darovane blagodati. Mlad čovjek ne poštuje svoje sate, proćerdane dane ne spominje, a minule godine ne broji. Mnogi misle da život vječno traje. Da se čovjek prevari uvidi ako ostari. Svjestan je oprezan a malo je opreznih i mudrih ljudi. Sa odgojem i štednjom, sticanjem znanja i činjenjem dobrih djela treba početi od malih nogu. Dobrota je čovjekova krasota, u Kur'anu je na više mjesta spomenuta:

 "Pa podaj bližnjem pravo njegovo, i siromahu, i putniku namjerniku. To je bolje za one koji žele Lice Allahovo: ti će postići što žele!" (Er-Rum, 38)

   Dijeli kad je vrijeme!

  Ebu Hurejre, r.a., prenosi: „Došao je kod Poslanika, s.a.v.s., čovjek, pa je kazao: „Allahov Poslaniče, koja je sadaka najbolja?" Reče: „Da daješ sadaku dok si zdrav i dok želiš bogatstvo i bojiš se siromaštva! Nemoj da odgađaš, pa kada ti duša dođe u grkljan da kažeš: „Ovo je tome, a ovo tome!" A zar sve ne ostaje nekome?!" (Buharija)

Ibn Mes'ud, r.a. je rekao: „Dirhem kojeg neko od vas udijeli u vrijeme svoga zdravlja i pohlepe je bolji od stotine dirhema sa kojima daješ oporuku na svojoj samrti!"

   Mala i velika sadaka!

   Mala sadaka može da pretegne veliku sadaku, kao što stoji u hadisu koji bilježi imam En-Nesai:  Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Pretekao je dirhem, stotinu hiljada dirhema!" Rekoše: „Kako?" Reče: „Čovjek je imao dva dirhema, pa je dao kao sadaku jedan, a drugi čovjek je otišao do svog obimnog imetka i uzeo stotinu hiljada dirhema i dao kao sadaku!" (En-Nesai)

   Prvi je dao pola od onoga što ima, dok je drugi dao samo jedan dio svoga imetka i bez obzira što je razlika stotinu hiljada dirhema, prvi sa jednim dirhemom ga je pretekao u nagradi.

   Dijeli ono što ti je najdraže, ponajprije rođacima!

  Priča Enes, r.a.: "Kada je objavljen ajet: Nećete postići dobročinstvo sve dotle dok ne date ono što volite!, došao je Ebu Talha Poslaniku, s.a.v.s., pa je rekao: "Allahov Poslaniče, Allah je kazao u Svojoj Knjizi: a meni je najdraža od imetka Bujreha, pa je dajem kao sadaku u ime Allaha. Od nje korist i plodove želim kod Allaha, pa je daj gdje hoćeš!" Reče Poslanik, s.a.v.s.: "Dobro je to, to je profitan imetak. Čuo sam šta si kazao, a ja predlažem da je daš bližnjima!" Reče Ebu Talha: "Učiniću to Poslaniče!" Pa je Ebu Talha podijelio rođacima i amidžićima! (Buharija)

   Ko je džomet na dunjaluku biće i na ahiretu!

  Poslanik, a.s., u hadisu, koji prenosi Selman El-Farisi, poručuje: ''Oni koji puno čine dobra djela na Dunjaluku, bit će dobročinitelji i na Ahiretu, a oni koji su činili loša djela na Dunjaluku bit će u lošem stanju i na Ahiretu.''

   Upitali su Hammada b. Zejda, r.a., da im objasni ovaj hadis, a on im rekao: ''Kada nastupi Sudnji dan, Allah, dž.š., će sakupiti one koji su činili dobra djela, pa će ih obilno nagraditi Svojim blagodatima, tako da će im preostati mnogo dobrih djela koja su činili, a nisu im potrebna za ulazak u Džennet. Tada će sresti svoju braću vjernike, koji su na Dunjaluku činili razne grijehe, pa će ih upitati o njihovom stanju, a oni će reći: 'Grijesi su nam uništili dobra djela, pa ne znamo šta će s nama biti.' Tada će im dobročinitelji reći: 'Nas je naš Gospodar obilno nagradio Svojim blagodatima, pa nam je preostalo mnogo dobrih djela koja smo činili. Dođite da vam ih poklonimo!' Dobročinitelji će im to dati i oni će na osnovu toga ući u Džennet.''

      Provjeravanje dobrih i strah od loših djela

   17 puta dnevno na farzovima učimo "... Maaliki je'uvmid diin ..."! Učenjaci kažu da insan tada treba zaista da osjeća strah od Sudnjeg dana, svaki put kada prouči ovaj ajet. A oni koji kada predaju selam svjesno gledaju na desnom ramenu svoja dobra djela, a onda lijevo svoja loša, ponekad mogu da se nadaju i mole da Allah primi u njihovim očima dobra djela, jer: Ko učini dobro djelo, dobiće veliku nagradu za njega i biće straha na Sudnjem danu pošteđen.

   Jedno od dobrih djela je i unijeti radost u srce vjernika, pa makar samo sa par riječi. Kada čovjek udjeljuje sadaku preporuka je da daje tako da lijeva ne zna šta daje desna. A jedna od vrlina ahlaka (islamskog ponašanja) je da se savjet djeli tajno.

   Nagrade za dobra djela

  Prenosi Ibn-'Abbas od Poslanika, s.a.v.s., da je rekao: ”Allah, dželle šenuhu, je zapisao dobra i loša djela, a zatim je pojasnio: ‘Ko naumi učiniti dobro djelo pa ga ne učini, Allah mu piše jedno potpuno dobro djelo, a ko naumi i učini dobro djelo, Allah mu piše od deset do sedamsto dobrih djela, i više od toga. Ko naumi učiniti loše djelo, pa ga ne učini, Allah mu piše jedno potpuno dobro djelo, a ko naumi i učini loše djelo, Allah mu piše samo jedan grijeh.” (Buharija, Muslim) U Muslimovoj verziji se dodaje: ”Ili će mu ga obrisati, a kod Allaha su propali samo oni koji sami sebe upropaste.”

    Povećavanje dobrih djela putem zikra

   Prenosi Abdullah ibn ‘Amr, da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: ”Imaju dvije lahke stvari, koje malo ko od ljudi čini, a one će onoga, ko ih bude ustrajno činio, uvesti u džennet.” ”Koje su to dvije stvari, Allahov Poslaniče?” – upitali su ashabi. ”Da poslije svakog propisanog namaza, po deset puta kažete ”subhanallah”, ”Allahu ekber” i ”el-hamdu lillahi”, i da, kada krenete u postelju, iste ove riječi proučite 100 puta (33, 34, 33), što je ukupno 250 dobrih djela, a na vagi će vrijediti kao 2500. Ko od vas može, u toku jednog dana i noći, uraditi 2500 loših djela (pa da mu to pobriše njegova dobra djela)”, odgovorio je on. ”A kako to da mali broj ljudi radi ove dvije stvari, iako su lahke?” – upitali su ponovo. ”Pa tako što vas šejtan poslije namaza i prije spavanja zaposli raznim stvarima i zaboravite ih uraditi.” – odgovori Poslanik, s.a.v.s.. (Ahmed, Ibn Madže). Navodi se da je ‘Abdullah ibn Mes'ud, r.a., rekao: ”Teško onome čije ”jedinice” (grijesi), budu jače od njegovih ”desetica” (višestruko nagrađenih dobrih djela)”  (Ibn Džerir,).

    Imam Ahmed prenosi od Halidovih sinova Habbe i Seva da su rekli: "Ušli smo kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., koji je nešto popravljao, pa smo mu pomogli, a on veli: 'Ne očajavajte zbog opskrbe dok vam je glava na ramenima. Zaista čovjeka majka rodi crvena, bez ljušture, a zatim ga Silni i Veliki opskrbi.''

    Dova

   Braćo i sestre, budimo od onih koji tajno dijele i koji na halal način izdržavaju svoje porodice i pomažu bližnje i koji svoje imetke troše na Allahovom, putu, nadajući se samo Njegovoj nagradi! Amin!

  Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin! 

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.
Nijaz Salkić

20.11.2014.

MIMBERA - NAJBOLJE DOVE

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.

 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،

 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

۞ فَلَوْلَا كَانَتْ قَرْيَةٌ آمَنَتْ فَنَفَعَهَا إِيمَانُهَا إِلَّا قَوْمَ يُونُسَ لَمَّا آمَنُوا كَشَفْنَا عَنْهُمْ عَذَابَ الْخِزْيِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَمَتَّعْنَاهُمْ إِلَىٰ حِينٍ [١٠:٩٨]

 صدق الله العظيم

    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu porodicu i ashabe.

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 28. muharrem 1436. ili 21. novembar 2014. godine. Ovo je 04. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o  modi neklanjanja a danas ćemo o najboljim dovama.

  Kaže Uzvišeni Allah: "Zašto nije bilo nijednog grada koji je povjerovao, kome je vjerovanje njegovo koristilo, osim naroda Junusova, kome smo, kada je povjerovao, sramnu patnju u životu na ovom svijetu otklonili i dali da još neko vrijeme uživaju?" (10:98)

  Tražiti pomoć naučili smo se još u djetinjstvu, očekujemo je od roditelja, prijatelja i svakoga ko nam može pomoći. Jedino Svemoćni i Svemogući Bog nije potreban pomoći a sve stvoreno se na nekoga naslanja i oslanja. Upečatljiv je vapaj Junusov koji je zapisan u Kur'anu a.š. Prije upućivanja ,s.o.s-a.'-vapaja iz utrobe ogromene ribe, Junus je priznao svoju malehnost i priznao grešku zato što nije obuzdao ljutnju zbog koje je napustio svoj narod. U dva Sahiha stoji da je Poslanik, s.a.v.s., " rekao: "Ne treba čovjek da kaže: ja sam bolji od Junusa ibn Metta-a."

  Moderni čovjek se boji svoje prošlosti, strahuje od sadašnjosti a posebno je zabrinut za odlazak s ovog svijeta. Ko je imalo pametan boji se neznanog vakta. Naime, budućnost nam je, gledamo li na nju okom nemarnosti, stotinu puta sablasnija i mračnija, čak joj je i tmina gušća i mrklija od tmine noći Junusa, a.s. More nam je ova smušena, nakrivljena Kugla zemaljska, i svaki od zapljuskujućih talasa ovoga mora odnosi na hiljade mrtvih tjelesa. Zato je to more stotinu puta strašnije od mora u koje je bačen Junus a.s.

   Naša nagonska duša jeste naša ogromna riba; nastoji nam progutati i ukinuti vječni život. Ta je ribetina krvoločnija hiljadu puta od one koja je vaktile progutala Junusa, a.s., jer je njegova riba mogla prekinuti život od nekih stotinu godina, dok ova naša riba pokušava raskinuti život u vječnosti, spokojnosti i izobilju.

  Budući da je stvarnost našeg položaja takva, i mi bismo trebali poput hazreti Junusa, a.s., okrećući glavu od svih uzročnosti, direktno zatražiti zaklon kod našeg Gospodara, Koji je uzrok svih uzročnosti, riječima:

لَّا إِلَٰهَ إِلَّا أَنتَ سُبْحَانَكَ إِنِّي كُنتُ مِنَ الظَّالِمِينَ [٢١:٨٧]

“Nema drugog Boga osim Tebe! Hvaljen neka si!  A ja sam se zaista ogriješio!”

  Poštovani džemaate! Mi trošimo darovani život, svakim dahom smo nemoćniji i slabiji, pa su nam dove-molbe, sve potrebnije. Čovjek po svestranoj prirodi svoga bića pati od prehlade, strah ga je zemljotresa, a stahuje od od smaka svijeta; plaši se sićušnog mikroba, jednako kao što strahuje od meteora što se izvaljuju iz nebeskih tijela; voli svoju kuću i pripitomljen je njoj jednako kao što voli ogromni dunjaluk; voli svoju malu baštu i vezan je uz nju jednako kao što je željan vječnog Dženneta i sanja o njemu. Kao vjernici molbe upućujemo po potrebi i prilici. Posebno je lijepa prilika dovu uputiti svakog petka između ezana i ikameta, kao i dovu između svakog ezana i ikameta.

  Kazao je alejhisselam: “Dova između ezana i ikameta se ne odbija”. To je dova: - Allāhumme ātinā fi-d-dunjā haseneten ve fi-l-āhireti haseneten ve qinā azābe-n-nār. Allahu, podari nam dobro na ovome svijetu i dobro na budućem svijetu i sačuvaj nas kazne u Vatri.

Kur'an nam donosi primjere Poslaničkih dova:

Dova Nuha, a. s.

Nuh a.s. je Allaha zazivao ovim riječima: أَنِّي مَغْلُوبٌ فَانتَصِرْ ْ - Ja sam pobijeđen, pa Ti pomozi. (El-Kamer, 10.).

Uzvišeni Allah je primio Nuhovu dovu: I Mi smo kapije nebeske pootvarali vodi koja je neprestano lila, i učinili da iz zemlje izvori provru, i vode su se sastale kako je određeno bilo. (El-Kamer, 11.-12.)

Dova Zekerijjaa, a.s.

Kada je duboku starost doživio uputio je dovu?

رَبِّ لَا تَذَرْنِي فَرْدًا وَأَنتَ خَيْرُ الْوَارِثِينَ [٢١:٨٩]  Gospodaru moj, ne ostavljaj me sama, a Ti si Najbolji Nasljednik. Allah je primio njegovu dovu: Pa smo mu se odazvali i poklonili mu Jahjaa i izliječili mu ženu. (El-Enbija, 89.)

Dova Sulejmana, a.s.

قَالَ رَبِّ اغْفِرْ لِي وَهَبْ لِي مُلْكًا لَّا يَنبَغِي لِأَحَدٍ مِّن بَعْدِي ۖ إِنَّكَ أَنتَ الْوَهَّابُ [٣٨:٣٥]

Gospodaru moj, oprosti mi i daruj mi vlast kakvu niko osim mene neće imati. Ti Si uistinu Onaj Koji bogato daruje. (Sad, 35.) Nijedan vladar nije imao četvrtinu onoga što je dato Sulejmanu, a.s., sve do našeg vremena?  On je učinio dovu Allahu koja je primljena i koja se ostvarila.

Dova Ibrahima, a.s.

 ….  وَإِذْ قَالَ إِبْرَاهِيمُ رَبِّ اجْعَلْ هَٰذَا بَلَدًا آمِنًا وَارْزُقْ أَهْلَهُ مِنَ الثَّمَرَاتِ

Gospodaru moj, učini ovo mjesto sigurnim gradom, a snabdij plodovima stanovnike njegove… (El-Bekare, 126.)  Ibrahimova dova bi primljena pa Allah oživi ovaj dio Zemlje nakon što je bio umrtvljen i neplodan i opskrbi sve njene stanovnike svakojakim blagodatima.… Mekku. Ibrahimova dova je ujedno dova za napredak domovine i svog rodnog mjesta.

Dova Ejjuba, a.s.

On je učio sljedeću dovu: أَنِّي مَسَّنِيَ الضُّرُّ وَأَنتَ أَرْحَمُ الرَّاحِمِينَ [٢١:٨٣]...  Mene je nevolja snašla a Ti si od milostivih najmilostiviji. (El-Enbija, 83.)

   Ejjub a.s. je bio bolestan i dova mu je primljena. Veoma je važno obradovati bolesne, efekat ove dove, inšaAllah je da ćemo Božijom voljom jamiti bolest koja nas je snašla uz dva uslova: da učimo dovu i da smo bezrezervno uvjereni (jekin) da će nam se Allah odazvati i dovu ukabuliti-primiti.

   Dova je potreba ,ranjenog' i oterećenog čovjeka. Upućujući dovu molitelj će skinuti teško breme koje ga pritiska. Zato su oni koji puno Uzvišenog Boga mole, vedre, pozitivne i prosvijetljene osobe.  

   Uistinu, Rafii je bio u pravu kada je kazao: “Nije na lampi pored puta da kaže: ‘put je mračan', već je na njoj da kaže ako joj se govori: ‘evo, ja sam ga osvijetlila.’ Čovjek treba izaći iz mračnog sokaka, održati pozitivan životni pogled a okaniti se pesimizma jer u njemu nikakva dobra. Zato, živi i hodaj kao lampa koja obasjava i svijetli i moli Allaha dovom iskrenih vjernika.

   Dova

   Allahu moj, Ti okrećeš srca kako Ti hoćeš, okreni naša srca da Ti budu pokorna! Amin!

    Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.

Nijaz Salkić

13.11.2014.

MIMBERA - MODA (NE) KLANJANJA



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ۞
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
۞ فَخَلَفَ مِن بَعْدِهِمْ خَلْفٌ أَضَاعُوا الصَّلَاةَ وَاتَّبَعُوا الشَّهَوَاتِ ۖ فَسَوْفَ يَلْقَوْنَ غَيًّا [١٩:٥٩]
 صدق الله العظيم
      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

   Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu porodicu i ashabe.

  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 21. muharrem 1436. ili 14. novembar 2014. godine. Ovo je 03. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o zahvalnosti a danas ćemo o  modi neklanjanja.

 Svako ko zna čitati u mogućnosti je da se informiše. Internetnih knjiga je toliko, da marljivom čovjeku treba nekoliko života da samo mali dio dostupnog znanja letimično pregleda. Treba znati da ponuđeno znanstveno gradivo samo iščitavati bez izučavanja stvara lažni dojam ulaženja na velika vrata znanja. Za muslimana je namaz bedem, identitet, iskaznica, potvrda, znak, prepoznatljivost i projekt na kojem se radi cijeli život. Namaz nije obaveza pojedinca, nekoliko ljudi, koji će zahvaljivati a ostali neklanjači će koristiti blagodati namaza. Namaz je dakako lakmus napretka i propasti pojedinca i društva. Uzvišeni Allah govori o stanju ummeta kroz odnos ummeta prema namazu: 
  ۞ فَخَلَفَ مِن بَعْدِهِمْ خَلْفٌ أَضَاعُوا الصَّلَاةَ وَاتَّبَعُوا الشَّهَوَاتِ ۖ فَسَوْفَ يَلْقَوْنَ غَيًّا
 "Njih smijeniše naraštaji, koji namaz napustiše i za požudama pođoše; oni će propast susresti ….(Merjem,59)

   Kome je svejedno što ne klanja, ništa ga neće spriječiti da se ponaša komotno i kod ostalih farzova, vadžiba i suneta. Takvima će haram biti isto što i halal i halal što i haram. Oni koji se povrate u okvire islama i počnu klanjati, takvima će Allah, dž.š., tevbu primiti, uljepšati njihov kraj i učiniti ih nasljednicima dženetskih blagodati. "Tevba briše ono što je prije bilo." U  hadisu se kaže: "Onaj ko učini tevbu je kao onaj ko nikako nema grijeha."

  Islam se temelji na pet temelja-ruknova, sastavnih dijelova bez kojih nema islama. Osim namaza i šehadeta, ostali ruknovi ne moraju uvijek i u svakoj prilici da budu prisutni u praksi svakog muslimana. Naime, ima siromašnih muslimana koji ne moraju ići na hadždž, nisu obavezni dijeliti zekat i sl. Ima ih bolesnih, iznemoglih, putnika i slično, pa ne moraju u tim (ne)prilikama postiti, itd. Namaz se dakako nikada ne smije izostaviti.

  Zašto klanjamo? Zato što je namaz propisana obaveza, stub vjere, tanka nit koja dijeli vjeru od nevjere. Obavljanjem namaza čovjek ulazi na velika vrata spasa i uspjeha na budućem svijetu.

   Muslimani namaz razumiju onako kako su i koliko o njemu naučili i poruke islama shvatili. Prva grupa ljudi, koja ne predstavlja većinu, vodi računa o obavljanju namaza u njegovo pravo vrijeme, nastoje to činiti u džematu, skrušeno i ponizno. Druga, brojnija grupa od ove, trudi se da njihov namaz ima makar jednu od tri navedene karakteristike - pravo vrijeme, džemat ili skrušenost. U nekim slučajevima uspijevaju u tome, a u nekima ne. Treća, najbrojnija grupa, ne obavlja namaz na ispravan način. Odgađaju namaz sve do isteka vakta, klanjaju na brzinu, najčešće ne razmišljajući o onome što izgovaraju, među njima ima i onih koji se pretvaraju da klanjaju.

  Najbrojnija je četvrta grupa, a to su ljudi koji ponekad obavljaju namaz. Oni jedno vrijeme ostavljaju namaz, a potom ponovo počnu klanjati. Njihova je želja da budu istrajni u izvršavanju ovog ibadeta, ali ubrzo nakon toga ponovo prestanu klanjati.

  Postoje, naravno, i oni koji nikako ne klanjaju. Oni to ne čine zato što negiraju ili ne vjeruju u njegovu obavezu. Njihovi su izgovori lijenost, nemarnost i ravnodušnost. Sve ove grupe postoje. Vjerovatno neki od nas u određenoj fazi svog života pripadaju jednoj od ovih grupa.

  Namaz ima brojne ciljeve. Obavljanje namaza i činjenje svakojakog hajra i dobrih djela je testiranje i svojevrstan ispit čije ćemo rezultate dobiti na ahiretu.

Kvalitet namaza moramo provjeravati i na ovom svijetu. Obavljen namaz je sličan labaratorijskom pokusu i mora dati "hemijsku reakciju". Praćenje rezultata i utvrđivanje da li su oni ispravni ili pogrešni - natjeraće nas da svakodnevno analiziramo kvalitet našeg namaza.

    Rezultate pravilnog ili površno-pogrešnog pristupa namazu možemo iskusiti u u vlastitoj kući, mahali, čaršiji i široj zajednici. Pravilan namaz donosi sređenost, urednost, principijelnost, moralnost i sve drugo što je pozitivno i dobro. U 'džamijskim" društvima evidentno je kašnjenje na svakom koraku, smeće po ulicama, do općeg stanja koje podsjeća na smeće. U našim društvima evidentno je sve što naša vjera zabranjuje, čak i ono što se smatra velikim grijesima. Kod nas cvjetaju svi grijesi i poroci, tajni i javni, uz veliki broj klanjača...

    U prvi mah može se reći da klanjači bešvakat namaza ne čine spome­nute grijehe i da postoji društvena "linija" koja razdvaja pobožne od griješnika. Ova tvrdnja može biti ispravna ukoliko pod grije­sima podrazumijevamo blud i sve što je za njega vezano. Međutim, naše čaršije, ulice, kuće i škole pune su grijeha koje ponekad izvršavaju i klanjači. Evidentna je laž, prevara, gubljenje vremena, lijenost, besposličarenje, kao i mnoge pojave koje su na neki način povezane s grijesima. Unatoč tome, klanjači su ti koji takve postupke čine. To znamo i mi i oni.

   Pitamo se da li je čovjek koji klanja melek koji ne može pogriješiti? Naravno da nije. Bilo bi nepravedno tvrditi da je tako i zanijekati osobinu koja vjernika čini čovjekom, a to je mogućnost griješenja i sposobnost pokajanja. Evidentan je trend namjernog griješenja kod klanjača uz unaprijed iskazan nijet da će  se kasnije pokajati za grijeh. To je žalosno.

  U predanjima koja govore o noći Isra’a i propisivanju namaza spominje se da je Poslanik, a.s, vraćajući se te noći kroz nebeske sfere, doživio i to da vidi način kažnjavanja onih koji budu ostavljali namaz. Bilježi El-Bezzar, a prenosi Ebu Hurejre, r.a, „da je on (u noći Isra’a) došao do jedne skupine ljudi čije glave se razbijaju udarcem kamenčine, pa kad god se razbiju, budu povraćene u prvobitno stanje. Ta kazna se konstantno ponavlja. Poslanik, a.s, upitao je: ,Džibrile, ko su ovi?’ On odgovori: ,To su oni kojima je bilo teško saginjati glavu i klanjati namaz.’” Eš-Ša’ravi ovaj vid kazne tumači logikom što u glavi nastaju izmišljeni razlozi i razna „opravdanja” za izostavljanje namaza.

  Namaz moramo njegovati i rasađivati poput najdražeg cvijeća, jerbo kada nestane namaza nestaće mertebeta i uređenosti, našeg identiteta i namaske kulture. Ebu Umame je prenio, a Ibnu Hibban zabilježio, predanje: „Islamska praksa će se dio po dio gubiti. Kad god nestane iz prakse neka karika islama, ljudi će se pridržavati slijedeće. Prvo će nestati islamska vlast, a zadnji će se izgubiti namaz.”

  Zanimljiva je anketa u listu „Preporod” od 15. decembra 1996. godine o prakticiranju namaza vođenu u Sarajevu na uzorku od 1200 Bošnjaka. Rezultati pokazuju da, umjesto obaveznog, redovnog obavljanja namaza kod anketiranih, tek „29% Bošnjaka klanja više puta sedmično, samo 11,2 % ih klanja jednom sedmično, 3,8% ih klanja jedanput mjesečno, 19,4% ih na namaz staje više puta godišnje, 5,5 % ih se namaza sjeti jedanput godišnje, dok 17,9 % ih nikada nije stalo na namaz.”

   Dova

   Gospodaru naš, učini nas od onih koji redovno namaz obavljaju! Amin!

 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari., "Hemija  namaza - moguća misija - namazom izgrađujemo svijet", Ahmed Hajri El-Umeri,
Nijaz Salkić
11.11.2014.

HAJDE DA SE SLIKAMO



Sjećate se vakta u kojem je većina bosanskih  sela bila bez asvaltnih puteva. Muške bosanske glave su pješačile tim namjerno neizgrađenim bosanskim džadama i putevima koji su načinjeni samo da se po njima Bošnjaci rasele a ne da se nekada u Bosnu povrate. Teška srca ostavljao je Bošnjo kaldrmisane sokake i riglovane kuće ukrašene malim drvenim prozorima. Ljeti bi razigrana djeca trčeći veselo dizala prašinu, to su činili i rijetki kamioni pa bi domaćice nakratko pozatvarale pendžere. Sa tih pendžera se razlijegala muzika koja se pobožno slušala u selu. Bila je to emisija ,čestitki i pozdrava', emitovana je subotom i nedjeljom.  

    Narod je živio na zemlji i od zemlje. Malo je ko bio bogat a i taj je ,bogastvo'  stjecao mukotrpnim radom. Danju se radilo a noću odmaralo i sijelilo. Poštenje i vjera bili su na cijeni. Kad bi koji Bošnjo stigao iz ,tuđine', pored ostalog donosio bi i foto aparat. Svi su se voljeli ,slikati' počev od vlasnika foto aparata pa do rodbine, djevojaka i mladića. Najvažniji ljudi u selu su bili hećim, muhtar, ćato, brico, električar, poštar, podvornik i fotograf. Na vašarima i proslavama kojih je bilo u izobilju, narod je volio ,slikare' fotografe, koji su nafaku zarađivali od fotografisanja i razvijanja slika.

U tom sada već dosta udaljenom vremenskom periodu naše domaje Bosne, nastale su vrijedne fotografije. Preko tih slika ponekad se odškrinu vrata nekadašnje djedovine Bosne, njenih čaršija i sela, džamli pendžera, šefteli sokaka, bujnih bašči, bostandžiluka, čajri, derneka, ćepeneka, magaza, vodenica i bogatih hazni i rezbarija na čardacima sačuvanih begluka i agaluka. Mnogo je onih koji vole zaviriti u taj vakat preko starih slika. Malo je onih koji hoće sačuvati stari ćilim, džezvu, mangalu, minder, sećiju, koporan, šalvare, jemeniju, dimije, ćemer, pošu, džemadan i kundure.

Upamet!
06.11.2014.

MIMBERA - ZAHVALNOST



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
۞ أَلَمْ تَرَ إِلَى الَّذِينَ بَدَّلُوا نِعْمَتَ اللَّهِ كُفْرًا وَأَحَلُّوا قَوْمَهُمْ دَارَ الْبَوَارِ [١٤:٢٨]
 صدق الله العظيم
    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

  Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, sallallahu ‘alejhi we sellem, njegovu porodicu i ashabe.

  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 14. muharrem 1436. ili 07. novembar 2014. godine. Ovo je 02. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o teškoćama oko lijepog govora i ponašanja a danas ćemo o zahvalnosti.

  "Zar ne vidiš one koji su umjesto zahvalnosti Allahu na blogodatima - nezahvalnošću uzvratili" (Ibrahim, 28)

  Svaka hvala i zahvala pripada Uzvišenom Allahu….

   Najveća blagodat koju nam je Uzvišeni podario je blagodat imana i islama. Blagodat samo jedne sedžde u kojoj čovjek spusti svoje lice na tlo pred veličinom Gospodara svih svjetova, vrednija je od svake druge ovodunjalučke blagodati.
   Iako Uzvišeni od nas traži da Ga se sjećamo i da Mu na tim blagodatima zahvaljujemo, i pored toga korist te pokornosti i iskrene zahvale Allahu, dž.š., vraća se samom čovjeku, jer je Uzvišeni neovisan i nepotreban naše zahvale i robovanja. Kaže Uzvišeni: ''A Mi smo Lukmanu mudrost darovali: "Budi zahvalan Allahu! Ko je zahvalan, čini to u svoju korist, a ko je nezahvalan – pa, Allah je, zaista, neovisan i hvale dostojan." (Lukman, 12)

  Sjećajmo se svoga Gospodara i budimo Mu pokorni kako nam se ne bi desilo ono što se desilo stanovnicima Sabe. Uzvišeni o njima kaže: ''Stanovnici Sabe imali su dokaz u mjestu u kom su živjeli: vrtove, zdesna i slijeva. 'Jedite hranu Gospodara svoga i budite Mu zahvalni; kakav divan kraj i Gospodar koji mnogo prašta! Ali oni su nezahvalni postali, pa smo na njih poplavu pustili, popuštanjem brana nastalu, i zamijenili im njihove vrtove drugim vrtovima sa plodovima gorkim i tamariskom i neznatnim lotosom divljim. Kaznili smo ih tako zato što su bili nezahvalni, a da li Mi kažnjavamo ikoga drugog do nevjernika, nezahvalnika?!'' (Saba', 15-17)

  Zahvala roditeljima….

  Ako zaviriš u knjigu ovoga života, naići ćeš u njoj na priču o ocu koji je odgojio svog sina, hranio ga, oblačio, podučavao, koji je bio budan da bi njegov sin mogao spavati, bio žedan da bi on pio, umarao se da bi on odmarao. No, kada je sin porastao i ojačao, prema ocu ponašao se kao prema psu olinjalom, ponižavao ga, prezirao, grdio, sramotio i tukao.

 Zato, ako kao roditelj imaš nezahvalno dijete, upitaj se, zašto je ono nezahvalno. Ako ti se ponašanje ne sviđa, apriori ne optužuj svoje dijete, potraži grešku kod sebe. Za promjenu možda bi bilo dobro sina ili kćerku pohvaliti kad ti dobro čine, zahvaliti  se. Zahvalom ističem svoj dobar odgoj i pokazujem svojoj djeci kako će mi ubuduće biti odana i zahvalna.

   Zahvalnost supružniku..

   Zahvali se svojoj supruzi kada te na vratima dočeka, kad ti na sofru  iznese hranu, kada ti pristavi kahvu, kada ti raspremi postelju. Izreci joj nesebičnu i srčanu zahvalu. Neka se supruga zahvali mužu kada joj platu donese, kada joj doprti donosi namirnice, kada joj pomogne u kući i pričuva djecu. Nije slabost i mahanaivoljenoj osobi izreći zahvalnost za lijepe trenutke i učinjene stvari? Danas je najlakše je prigovoriti, iskritikovati,  napasti i okriviti. Teže je pohvaliti, oprostiti, osmjehnuti se i prijeći preko uvrede. Znaj da u životu može doći sutra u kojem ćemo se pokajati što nismo bili taktičniji, odgovorniji, mekši i zahvalniji.

   Zahvalnost komšiji…

  Komšija je poslije rodbine najbliža osoba. On nam gleda kuću, pozdravlja nas polazimo i dolazimo. S njim, ako je dobar dijelimo dobro i zlo a ako to nije, onda je komšija mora i izvor glavobolja.

Uzvišeni veli: "A roditeljima dobročinstvo činite, i rođacima, i siročadi, i siromasima, i komšijama, bližnjim, i komšijama daljnjim,…" Nisa 36.

  Allahov Poslanik s.a.v.s.,  je rekao Ebu Zerru r.a.: "Kada kuhaš čorbu, dodaj malo više vode da bi mogao počastiti i svoje komšije." (Muslim)

"Kad povjeriš svoju nevolju susjedu, daruješ mu dio svojega srca. Ako je u njega velika duša, zahvaljuje ti; a ako je malena, omalovažava te." (Halil Džubran)

  Ne očekuj zahvalnost ni od koga…

 “Mi vas samo za Allahovu ljubav hranimo, od vas ni priznanja ni zahvalnosti ne tražimo!” (EdDehr, 9)

  Velik broj pametnih ljudi ne može se načuditi koliko obični ljudi niječu blagodati, kao da nisu riječi Uzvišenog kojima on opisuje takvu vrstu ljudi:

“A čim mu nevolju otklonimo, on nastavlja, kao da Nam se nije ni obraćao molbom zbog nevolje koja ga je bila zadesila. Tako se nevjernicima čini lijepim ono što rade.” (Junus, 9).

  Stoga se nemoj začuditi kad nerazumnom čovjeku pokloniš olovku, pa ti on njome napiše kakvu porugu, ili ako mu pokloniš lijep štap na koji se može oslanjati i stoku svoju tjerati, pa ti on njime glavu odrubi. Ovo je princip kod nerazumnih ljudi kada je riječ o Allahovim blagodatima, pa šta onda ti i ja očekujemo?!

  Ko god ti dobro učini, zahvali mu…

  Znaj dobro, da nezahvale niko ne voli.  Ako si  zahvalan  i drugi će prema tebi biti. Znaj da zahvalnost ništa ne košta, zato je zahvalnost korisnija onome ko zahvaljuje nego onome kome se zahvaljuje.

 Kada hoćeš nekome zahvaliti poprati riječi dobrotom i poklonima. Činjenje hajra  popravlja raspoloženje, liječe dušu i povećava sreću.

 Zaista vjernik ima skalu zahvalnosti na čijem vrhu je zahvalnosti Allahu džellešanuhu. Onaj ko se Bogu namazom zahvaljuje, manje je nezadovoljan i nesretan, zrači pozitivnom energijom i uspijeva na oba svijeta, inšaAllah. Što god je insan plemenitiji i mudriji, to je više zahvalniji. Vjernik provodi vrijeme u zahvalnosti na onome što ima a ne u sikiraciji i težnji da dostigne ono što drugi posjeduju.

  Budi blizu ljudi. Ne umaraj se od zahvaljivanja i činjenja dobra. Obilazi one koji te izbjegavaju, zahvali onima kamenih srca. - Kaže Allahov Poslanik a.s. u hadisi kudsiji, Uzvišeni Allah kaže: - Ko uradi dobro djelo biće desetorustruko nagrađen ili ću Ja povećati... A ko uradi hrđavo djelo biće samo prema zasluzi kažnjen ili ću ja oprostiti. Ko mi se približi za jedan pedalj Ja ću se njemu približiti za jedan aršin. Ko mi se približi za jedan aršin Ja ću se njemu približiti za jedan hvat. Ko mi dođe hodeći Ja ću njemu doći trčeći. Ko Me sretne sa grijehom kao Zemlja velikim Ja ću njega sresti sa oprostom isto toliko širokim.

 Tek kad nešto izgubiš, postaješ svjestan kako to nisi dovoljno cijenio i na tome zahvalan bio dok si to još imao. Ne čekaj da te pogodi neko zlo, nego budi zahvalan kako bi to zlo izbjegao. Čovjek čije je srca puno zahvalnosti i uvažavanja, istinski je lijep insan.

  Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao Muazu: ,,Tako mi Allaha, ja te u Njegovo ime volim, pa nemoj zaboraviti da poslije svakoga namaza proučiš: Allahumme e’inni ‘ala zikrike ve šukrike ve husni ‘ibadetik.'' ,,Allahu moj, pomozi mi da Te se sjećam, da Ti zahvaljujem, i da Ti, kako je najbolje, robujem.''

  Dova

  Ja Muhavvil el-havli ve l-ahval, havvil halena ila ahseni hal - O Ti Koji Mijenjaš stanja, promijeni naše stanje, nabolje. Amin!

 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.. “Ne tuguj”, Dr. Aid Al-Qarni,
Nijaz Salkić
02.11.2014.

UŠUR I MEHLEM


Nijaz Salkić

Evo potekar pohodiše nas poplave, svakojaki strahovi, bolešćinje, kriza i izbori. U julu i avgustu se ne ogrijasmo a kuca na vrata. Hoće li seoska raja nateći drva za furune a građani plina da ugriju brojne stanove u neboderima.
Narod se nada da će privreda stati na zdrave noge. Stanje po našoj državi govori drugačije. Armija đundulukčija preplavila je sela i gradove. Omladina bi išla i za kavdak da se zaposli. Na sve četir' strane svijeta šalju se pisma i glasnici da se nađe drvo života.
Ko se snašao taj se je uhljebio na pravo mjesto. Pozicija se ne boji opozicije. Ko ima njemu nisu skupe čifte. Raja ionako kupuje na pijacama. Ulema upozorava na kilukal ali se malo koga strah Boga. Edepsuzi bez srkleta grade palače i uređuju mermerli avlije.
Mnogo se govori i piše o uroku i tilisumu. Bukadar je nadri iscjelitelja a malo iladža od njihovih lijekova. Bezdušnici pokupiše pare a duše ostaše isparane.
Raste namet na vilajet, pozajmljuju se kreditni mehlemi za ranjenu privredu. Država će konačno oporezovati zirate a zirat nema ko da radi i ogradi. 
Nekada se kukalo na ušur. Naspram današnjih, nekadašnji ušur bijaše mehlem.

Upamet! 


Riječnik manje poznatih riječi:
Kavdak, (ar.-tur.) ime planine koja je po starom istočnjačkom narodnom vjerovanju opkoljavala svijet. Na njoj živi ogromna ptica istočne mitologije ,,Anka-kuš'' Phenix. Kod nas se ,,za Kavdak'', ,, za Kavdakom'' znači   ,,na kraj svijeta''.
Đundulikčija, gundulukčija tur.,  Dnevničar, nadničar - đunduluk – dnevnica, nadnica
Čifte, gen. Čifta, čivte, gen. Čivta – dupli, dvostruki= dupli dvostruki porub, čifte-hamam, čifte-telija
Duple cipele koje su ranije kod nas neki obrazovaniji i otmeniji građani nosili. Na duboke cipele koje su služile kao mestve, navlačile su se plitke cipele posebne izrade.
Kilukal  (ar.) rekla-kazala, ogovaranje. ,,Nemoj činit kilukal'', (tur. Kil-u-kal) ar. Qil we qal ,,reklo se i kazalo je''.
 Edepsuz, 1. kao  imenica: čovjek nevaspitan, neodgojen, neuljudan.- ,,Takijeh vam ja hoću svatova, nikakijeh edepsuza neću''.
Mermerli, (grč.-tur.) mramoran, od mramora. - ,,pa prošeta mermerli avlijom''.
Potekar, iznova, ponova - ,,Stani malo, Ćaja pašinice/da ti jade potekar kažemo''.
Tilisum, tilsum, (ar.) mađijska tajna, tajni izgovor,, znak, crtež, i sl., kojim se tajna čuva. Bez upotrebe tog mađijskog sredstva ne može se doći do tajne koja se krije. – ,,Ona bije svake tilisume''.
Ušur, (ar.) desetina. Ujam, naknada za uslugu kod mljevenja žita u vodenicama i mlinovima, naknada u naturi vlasniku vršalice za vršidbu žita.
Zirat, (tur. Zirat-obradiva zemlja) obradiva zemlja. - ,,Nije imao čeljadi da obrađuje ziratnu zemlju''.

30.10.2014.

MIMBERA - MUDROST JE U LIJEPOJ RIJEČI



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَقُل لِّعِبَادِي يَقُولُوا الَّتِي هِيَ أَحْسَنُ ۚ إِنَّ الشَّيْطَانَ يَنزَغُ بَيْنَهُمْ ۚ إِنَّ الشَّيْطَانَ كَانَ لِلْإِنسَانِ عَدُوًّا مُّبِينًا [١٧:٥٣]
صدق الله العظيم
    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

  Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svjetova; neka je selam i blagoslov na Allahovog posljednjeg Poslanika Muhammeda, sallallahu ‘alejhi we sellem, njegovu porodicu i ashabe.

  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 07. muharrem 1436. ili 31. oktobar 2014. godine. Ovo je 01. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o želji za lijepim a danas ćemo teškoćama oko lijepog govora i ponašanja.

   "Zar ne vidiš kako Allah navodi primjer - lijepa je riječ kao lijepo drvo: korijen mu je čvrsto u zemlji a grane prema nebu ." (24/) "Ono plod svoj daje u svako doba koje Gospodar njegov odredi…,  (25)

   Lijepa je riječ kao lijepo drvo….

   Kada progovori, čovjek pokaže svoju sliku i podatke o sebi. Treba se zapitati, imamo li potrebe (pro)govoriti? Ako hoćemo govorićemo, a bolje je šutjeti. Odustajanje od bespotrebnog govora smatra se vrijednim ibadetom. ‘Abdullah b. Mes’ud, r.a., je rekao: Tako mi Onoga osim koga drugog Boga nema, ništa ne zaslužuje zatvor kao jezik!

‘Abdullah ibni ‘Abbas, r. a., reče:

   Pet stvari je vrijednije od rasnih konja: Ne pričaj o onome što te se ne tiče; to je suvišno i neće te sačuvati odgovornosti! I ne govori o onome što te se ne tiče  ako nije pogodan trenutak za to. Jer, često onaj ko govori o stvari koja ga se tiče, čini to u pogrešno vrijeme i to mu se uzme za zlo...!  Ne raspravljaj ni sa pametnim ni sa glupim. Jer, pametni će te napustiti, a glupi uvrijediti...!

  Pristojan i uljudan govor važi za neprijatelje koliko i za prijatelje. Sjetuje nas

Božiji Poslanik s.a.v.s., pa kaže: Vi nikada nećete pridobiti ljude svojim novcima. Zato ih pridobijte ozarenim licima i lijepim ophođenjem. Štaviše, uskratiti nešto što se traži uz lijepe riječi bolje je nego dati to s gunđanjem.

    Emocije u govoru

 Kada govori, čovjek se emocionalno opusti pa onda onima oko sebe kaže:  ,,Konju jedan“, ,,Kravo“ i sl.. Uzvišeni Allah upozorava na negativne emocije u govoru: „Reci robovima mojim da govore samo lijepe riječi…“. El – Isra 53.

  Glede govora i ponašanja dodatno pažnju usmjerimo na:

1. Roditelje: "I ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima poštovanja punim..." (El-Isra, 23

2. Prosjake: "A na prosjaka ne podvikni..." (Ed-Duha, 10)  Neki učenjaci smatraju da se ovo odnosi na svakog onog koji nešto traži, bilo da traži novac ili znanje, a drugi su rekli: "Ove riječi znače da ga ne odbiješ, odnosno, ili da ga pomogneš nečim ili da ga na lijep način vratiš."

3. Nekulturne i nasilnike: "...a kada ih bestidnici oslove, odgovaraju: 'Mir vama!'" (El-Furkan, 63)  Tumačeći ovaj ajet Ibn Džerir veli: "A kada im se oni koji ne znaju za Allaha obraćaju prezrenim govorom, oni im odgovaraju lijepim i ispravnim govorom."

   Odgajatelji neka pripaze

   Oni koji odgajaju i podižu kao što su: roditelji, odgajatelji, učitelji i daije, neka pripaze na svoje riječi i postupke jer će doživjeti da probaju ono ,što su sijali'. Zato se pripazimo onih koje smo odgajali i nešto savjetovali, važno je  kako su oni slušali i razumjeli naše riječi, da li su ih krivo razumjeli, možda malo nadodali i u kojem obliku su prenijeli trećoj osobi.

   Odgajatelji ih na vrijeme podstiču, pokazuju svojim dobrim primjerom, stalnim savjetom, širenjem pozitivne energije. Kad uoče slabosti neka pouzdignu svoj glas, neka se suprostave zlu, neka upozore, neka posavjetuju. Odgajatelj ne smije šutjeti. Kada govore, neka to čine običnim, toplim, roditeljskim i prijateljskim a ne akademskim i administrativnim tonom. Odgajateljski govor je pun nade, optimizma i usmjeren na pozitivnu i ljepšu stranu svojih učenika i štićenika.

   Negativnost u govoru

  Pesimizam je poguban za čovjeka, primjer: -  „Kakvo je vrijeme vani? -  „Ružno! Kiša pada. Da li je padanje kiše ružan događaj? Veli Uzvišeni Allah: „Zar ne vidiš da Allah spušta s neba kišu pa je u izvore u zemlji razvodi, a onda pomoću nje raznobojno bilje izvodi“. Az – Zumar 21.

  Znajmo da svaka stvar ima svoju pozitivnu stranu,  čak i smrt posmatramo kao preseljenje na drugi, bolji i vječni svijet. Smrt je za nekoga kraj dok je za drugoga samo novi početak.

Da bolje shvatimo šta je lijep govor pomoći će nam ako znamo kakav je to ružan govor.

-  Energična i bespoštedna rasprava, bilo koje vrste.

-  Grubo kritikovanje nekoga pred masom ljudi.

-  Kada nekome kažemo: “Ti si nevjernik“.

- Zašto ostavljaš namaz, piješ alkohol i radiš druge zabranjene stvari?

- Kada se želimo nekome osvetiti prigovaramo mu njegove grijehe. Ranije nam to nije smetalo dok je bio sa nama u dobrim odnosima.

-  Upravo sam: pogledao dobar dokumentarac, poslušao predavanje ili pročitao poučan tekst. Večeras ću svojim prijateljima pokazati kako sam samo pametan. Niko neće moći doći do riječi od mene.

Maliku su prenijeli da je Jahja b. Se’id rekao da je ‘Isa, a.s., prošao pored svinje na putu i rekao joj. “Prođi s mirom!” Ljudi mu kazaše: ”Zašto se tako obraćaš svinji!?” “Bojim se, da se ne naviknem na loš govor”, odgovori ‘Isa, a.s.

   O vaizima i (sa)govornicima

  Onaj ko drži govor treba da zna da je bolje i umjesnije da završi svoje izlaganje onda kada ljude oduševi, nego onda kada budu jedva čekali kad će završiti. Malo je kulturnih ljudi što znaju poslušati i saslušati sugovornika. Saslušati znači dozvoliti onome koji govori da iznese i obrazloži svoje mišljenje.

Vrlo često šutnja govori više od riječi. Ako sjediš sa neznalicama  - šuti i ne raspravljaj. Ako sjediš sa učenim ljudima  - šuti i ne raspravljaj. Kada šutiš u prisustvu učenih – naučićeš nešto. Kada šutiš u prisustvu neukih – povećaćeš svoju mudrost.

   Šala u govoru

  Svaka pametna osoba, treba da se kloni uvredljivih riječi, omalovažavanja, klevetanja, ismijavanja, ruganja, i drugih vidova preziranja i potcjenjivanja suparnika.  Zato islam ne poznaje posebno stanje duha i opuštenosti, nešto što se naziva šala.  Jerbo, i šala je vrsta govora. Sve je itekako ozbiljno, kad se neko „šali s tobom“ i kad ti kažeš nešto „u šali“, i kada tebi neko nešto kaže u šali. Šala je govor. Zaista je šala poruka. U hadisu se kaže:'' Čovjek može izgovoriti neku riječ samo kako bi nasmijao svoje sabesjednike, a koja će ga strmoglaviti dalje nego što je nebo od Zemlje. Čovjek svojim jezikom može zgriješiti više nego što pogriješi stopalima!

  O govoru u Kur'anu:

-  GOVORI DOBRO;   2:83
-  NE GOVORI BEZ DOKAZA; 2.111
-  GOVORI ČASNO; 2:235
-  GOVORI ISTINU; 3:17
-  GOVORI LJUBAZNO; 4:5
-  GOVORI ISPRAVNO; 4:9
-  GOVORI UČINKOVITO; 4:63
-  GOVORI PRAVEDNO; 6:152
-  GOVORI MILOSTIVO; 17:23
-  GOVORI LAGAHNO;  17:28
-  GOVORI NA NAJBOLJI NAČIN.  17:53
-  GOVORI BLAGO;  20:44
-  NE GOVORI LAŽ;  22:30
-  NE GOVORI KLEVETU;  33:58
-  GOVORI ISTINU STALNO;  33:70
-  NE OGOVARAJ;  49:12

    ,Sveznalice', neznalice i ljudi smrknutih lica

   Vjerovjesnik je rekao: Allahu najmrži ljudi su oni koji sa žestinom raspravljaju. Ova vrsta ljudi u svojoj elokventnosti ne poznaje granice. Njima je pričanje cilj. Tako se desilo da je jedan od ovih zanesenjaka izaslan Poslaniku s.a.v.s. Nosio je lijepu odjeću. Što god bi Poslanik s.a.v.s. rekao, ovaj bi se trudio da kaže nešto uzvišenije i rječitije! Kada je otišao, Božiji Poslanik s.a.v.s. je kazao: “Allah ne voli ovakve ljude. Svoje jezike uvijaju oko ljudi kao što ih krave oko trave uvijaju. Allah će tako njihove jezike i lica uviti u Vatru!”

  Postoje ljudi koji žive smrknutog lica i agresivne naravi... Njih od sramnih djela ne sprečava duboko vjerovanje... Dobrota ih ne podstiče na čovječnost. Ništa ih ne sputava da zlostavljaju druge ljude. Kada spaze priliku da zadovolje svoju iskrivljenu, nerazumnu prirodu, oni počinju nekontrolisano vikati i sve oko sebe vrijeđati.

  Jednom je neki od tih neznalica stao pred kuću Poslanika s.a.v.s. i želio da uđe. Vjerovjesnik mu se obrati lijepim riječima i ovaj čovjek ode od njegove kuće. Drugog načina nije bilo. Jer, blagost je uzda za bahate ljude. Da ga je pustio da istresa ono što mu je u prirodi, čuo bi stvari sto bi mu uši parale!

    Dova

   Ja Muhavvil el-havli ve l-ahval, havvil halena ila ahseni hal - O Ti Koji Mijenjaš stanja, promijeni naše stanje, nabolje. Amin!

 Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin! 

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.. Dr. Omer b. Abdullah el-Mukbil, Smail Handžić
Nijaz Salkić
27.10.2014.

MUDERIZ



    Nijaz Salkić

Muderiz je narodni izraz za riječ muderiss. Muderris je osoba koja poučava, uči, uzgaja i u nauci podiže učenike u medresi, što bi se moglo poistovjetiti sa nastavnikom ili profesorom. Golema je to besjeda i jaka riječ za izgovor, bila i ostala. Nosioc zvanja muderiz  je uživao poštovanje i ugled, naročito kod naroda željnog znanja i nauke.

Čelić je odnekada bio kasaba koja je imala ponečega više što u drugim selima i varošicama bilo nije. Ove rede neću redati i nabrajati institucije, udruženja, zanate i esnafe čelićke. Spomenuću samo čelićkog muderiza koji je nekoliko decenija obilježio ovaj podmajevički kraj po znanju i čuvenju.


  Ovaj tekst govori o hfz. Hajrudinu ef. Abdurahmanoviću, čelićkom muderrisu, koji je rođen u Bijelom Polju (Crna Gora), a veći i veoma plodan dio života je proveo u Čeliću. On pripada onoj grupi uleme koja je znanje sticala u Istanbulu. Po završetku školovanja dolazi u Čelić, gdje je obavljao dužnost muderrisa u čelićkoj medresi, a potom biva imenovan za sejjar-vaiza. Ovu dužnost obavlja sve dok nije obolio. Živio je 108 godina.

    Od njega je moj babo tražio izun da mu može bar jednom mjesečno doći da ga sluša ili pred njim naučeno ili zadano znanje, provjerava. Muderiz Abdurahmanović je bio legenda našeg kraja. Bio je alim koji se pitao, rado viđao i na dersovima, vazovima i u džamijama, pomno slušao. Njegove riječi su prepričavane s koljena na koljeno. Zato je i njegov sin Ahmed ef., bio kod nas poznat kao Ahmet ef., muderizov.

Rammetullahi alejhi!
23.10.2014.

MIMBERA - AMBICIJE ILI ŽELJA ZA LIJEPIM



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ.
 صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين،
 رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تُحَرِّمُوا طَيِّبَاتِ مَا أَحَلَّ اللَّهُ لَكُمْ وَلَا تَعْتَدُوا ۚ إِنَّ اللَّهَ لَا يُحِبُّ الْمُعْتَدِينَ [٥:٨٧]
صدق الله العظيم
      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

   Hvala Allahu, Koji ne zaboravlja one što Ga spominju. Hvala pripada Allahu, Koji ne napušta onoga ko Ga moli. Neka je hvala Allahu, Koji ne ostavlja onoga koji se na Njega oslanja, pored drugih. Hvala Allahu, Koji nam je siguran oslonac kada svi planovi propadnu.

    Hvala Allahu u Koga se nadamo kada nam djela na dobro ne slute. Neka je hvala Allahu, Koji otklanja opasnosti i teškoće. Hvala Allahu, Koji na dobro uzvaća dobrim i koji za strpljivost šalje izbavljenje.

  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 30. zu-l-hidždže 1435. ili 24. oktobar 2014. godine. Ovo je 51. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o Džibrilovom silasku na zemlju, a danas ćemo o želji za lijepim.

  Allah dž.š. traži da budemo zahvalni, kad nam da ugodnost. Allah dž.š. traži od nas strpljenje, kad nam da nevolje. Zahvalni će dobiti nagradu za svoju zahvalnost a strpljivi nagradu za svoju strpljivost. Za zahvalnog roba, meleki upisuju nagradu a za strpljivog, lično Uzvišeni Allah.

    Čovjek je uvijek u jednom od dva hala, u dobrom stanju ili u nevoljama. Ako mu je data milost od Allaha, na upit, kako si?, izgovoriće hamd i šukur: kazaće, Elhamdulillah, dobro sam. Zahvalan postiže naklonost i Allahu se približava. Ako čovjek ne čini “šukr” i ono što već ima, polahko nestaje i iščezava.                                                                                                                                                                  

    Ali ibn Ebi-Talha kaže da je Ibn-Abbas rekao za ajet:

 يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تُحَرِّمُوا طَيِّبَاتِ مَا أَحَلَّ اللَّهُ لَكُمْ وَلَا تَعْتَدُوا ۚ إِنَّ اللَّهَ لَا يُحِبُّ الْمُعْتَدِينَ [٥:٨٧]

"O vjernici, ne uskraćujte sebi lijepe stvari koje vam je Allah dozvolio, samo ne prelazite mjeru jer Allah ne voli one koji pretjeruju ."(87-5)

  Ovaj ajet je objavljen zbog jedne grupe drugova Vjerovjesnika, s.a.v.s., koji su rekli: "Prekinut ćemo naša sijela, ostavit ćemo dunjalučke prohtjeve i putovat ćemo po Zemlji, kako to rade monasi." To je čuo Vjerovjesnik, s.a.v.s., pa je poslao po njih, i kad im je to spomenuo, odgovorili su: "Da", pa je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: "Ja postim i mrsim se, ja klanjam i spavam i ja se ženim. Onaj ko postupi po moj praksi moj je, a onaj ko ne postupi po mojoj praksi nije moj." Prenosi ga Ibn Ebi-Hatim.

  Vjernik stremi da ima stan, kuću, stabilnu porodicu, uspješan posao, dobre odnose s ljudima, suživot sa prirodom i izgrađenu viziju ovog i onog svijeta. Lijep život se stiče samoodgojem, edebom-moralom, konstantnim obrazovanjem, pozitivnim odnosom, poštenjem i čuvanjem porodice. Lijepo ponašanje je tema o kojoj se mora uvijek govoriti i kod sebe i svojih visoke standarde ugraditi. Jerbo,  ahlak je sastavni dio imana a iman je temelj na kome stoji kompletna i impozantna građevina islama. Ibn Mubarek opisao je lijep ahlak riječima: 'To je vedrina i osmjehnutost lica, činjenje dobra i suzdržavanje od uznemiravanja i činjenja zla i neugodnosti drugima. Ahlak ima svoje uzvišeno mjesto u islamu.

   Asme'i jednom je prilikom rekao: „Kad se mom djedu Aliji primakla smrt, sakupio je svoju djecu i kazao im sljedeće: „O sinovi moji, postupajte prema ljudima na način koji će rezultirati da kad budete odsutni, čeznu da vas sretnu, a kad umrete, plaču za vama“. Allahov poslanik je kazao: “Kod čovjeka sve stari i propada, osim dvoga: pohlepe i nade.“

    Žudnja i želja da se stekne bogatstvo samo po sebi nije zlo i zabranjeno, ali odnos prema dunjaluku, njegovim bogatstvima ne smije čovjeka potpuno okupirati. Pokuđena je ona žudnja i želja koja čovjeka toliko okupira da zanemari sve moralne principe u sticanju bogatstva i zanemari Allahove farzove.
  Koliko god čovjek ostvari i stekne, smatra da mu je nedovoljno i uvijek nastoji da ima još više. Svo bogatstvo koje posjeduje je nedovoljno, jer je uvijek neko ispred koga moramo stići i preteći. Na snazi je nepisano pravilo, da više vrijedi onaj ko je imućniji. Cijeni se bogatstvo, a ne ljudstvo. Gore od toga je da pohlepni zanemari sebe, da zavoli više svoj imetak od samoga sebe. Nikad ne zaboraviti da je Allah dao imetak kako bi se mogao namaz obavljati i zekat davati.“  

   Često čujemo za nekoga da je ambiciozan. Lijepo je kada čovjek u životu teži nečem višem i postavlja sebi ozbiljne ciljeve. Kod muslimana  je ambicija pod kontrolom, jer ako ambicija prijeđe u pohlepu čovjek provede cijeli život služeći toj pohlepi.

   Kada se čovjek previše materijalizira, mora se podvrgnuti terapiji, prevaspitavanju i posebnom tretmanu. Na toj terapiji izgleda jedino ili najviše rade naši alimi i hatibi, i niko drugi, nažalost. Ne postoji ni jedna druga institucija osim Islamske zajednice koja u svom programu ima ispravljanje, reviziju i korigovanje svijesti.

   Danas se je mnogo štošta komercijaliziralo i materijaliziralo u nas. Kao muslimani, mnogo se više bavimo mrtvim, nego li živim insanima. Mnogo nam je važnije da izgradimo veleljepne mauzoleje, dignemo skupe spomenike i nišane, koji više govore o živima nego onima iznad čijih glava stoje. U dijaspori naši ljudi rade, napreduju i žive a zbog ukopavanja u Bosni, Sandžaku, Kosovu i Makedoniji, često se prije smrti ispisuju iz matičnih džemata u dijaspori. 
   Svima nam je važno da nas pokopna društva prevezu i ukopaju u džamijske hareme ili mezarluke u rodnom kraju, nego da zadužimo djecu da i poslije nas plaćaju članarinu u džematima u dijaspori. Jako nam je bitno da je članarina negdje ,dole' niža, a to da će zbog takvog odnosa ,dijasporski' džemat biti oslabljen ili potpuno ugašen, mektepska djeca ostati bez vjeroučitelja, koga to briga.   
     Nažalost i neki Odbori i džematski odbori u Bosni pomažu gašenju džemata u dijaspori. To čine ne priznavanjem potvrda o plaćanju članarine naših ljudi iz dijaspore, mada ima jasna odluka Rijaseta da je vazifa validna u svim džematima na području Rijaseta u BiH i BH-a dijaspori.

   Kod nas  u ovom vremenu preovladava kič u stilu; Pij, jedi, lezi, sjedi! Mnogo se para potroši na rođendane, godišnjice braka, u pravljenju derneka na dočekanih 50 godina života, a kad se spomene članarina-vazifa, odgovor je, nema se, ne  mere se, kriza je. U tom nadmudrivanju život nam prođe kao jedan bljesak i na kraju se presaviju stranice. Niko ne uspije da stavi obruč oko dunjaluka, niko ne stekne sva dunjalučka dobra niti ostvari sve svoje životne želje. 
   Možemo zaključiti da sticanje imetka samo po sebi nije zlo, niti je u islamu zabranjeno, ali se nipošto ne smijemo preupustiti općim trendovima, klišeima i pomodarstvu, koji danas zahvaćaju i nas muslimane u domovini i dijaspori i sve više postaju naša realnost i svakodnevica.

    Dova

    Ja Muhavvil el-havli ve l-ahval, havvil halena ila ahseni hal - O Ti Koji Mijenjaš stanja, promijeni naše stanje,  nabolje. Amin!

    Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.. Mustafa Muharemović, Ismet Bećar
Nijaz Salkić
17.10.2014.

HADŽI MEHMED EF. OSMIĆ - BROĐO


Brođo. To je isto ili možda sližno, kada bi izgovorili ime - Nasrudin Hodža. To je slično ali isto sigurno nije. Slično je da obojicu prati popularnost kod ljudi i da obojica slove kao narodni šereti i mudraci. Skoro da je isto ali ipak se ova dva narodna tribuna razlikuju. Mehmed ef., zvani Brođo, nije postigao slavu jednog Nasrudin Hodže po svijetu ali je sigurno u našim krajevima jako poznat i popularan.
Helem, Hadži Mehmed ef. Osmić rođen je 1896. godine u Brodu kod Brčkog od oca Omera i majke Fatime. Još u najmlađim danima otac otkriva sklonost svoga sina za imamskim pozivom i upisuje ga u "Čačak" medresu u Brčkom, gdje uči pred uvaženim muderrisima tog vremena.
Poslije završene medrese radi jedno vrijeme kao muallim u Brčkom, a kasnije službuje u džematima: Atmačici, Trnava, Klokotnica, Stanić rijeka, Ratkovići i Čande, odakle odlazi u zasluženu mirovinu.
U svakom džematu gdje je službovao kao imam, h. Mehmed ef. angažovano radi i daje veliki doprinos razvoju vjerskog života i postiže zapažene rezultate. Njegova otvorenost, toplina i nadasve human odnos prema ljudima, odlike su koje su ga krasile, a ljudi sa kojima se susretao i radio, izuzetno su ga cijenili.
Ovo što sam naveo iz biografije našega Mehmed ef., su normalne osobine jednog narodnog, bosanskog imama. Međutim Mehmed ef. -Brođo imao je nešto drugo što ga je razlikovalo puno više od drugih imama i hodža.
U vrijeme kada je radio i djelovao kao hodža, Tito je bio haman "božanstvo", neuzubillahi,  kod većine našeg svijeta.  Za Titu su bilesi  govorili da je nakav evlija i čak da po svom ponašanju nadmašuje neke muslimane-vjernike. Međutim, Tito je pedesetih godina zabranio vjeronauku, mnoge mejtefe i vakufe oduzeo, a imame zatvarao.
    Karakteristično za našega Mehmed ef. je bilo to što je znao procijeniti vrijeme i prilike pa je znao puno toga što obični svijet nije nikada skontao. Vršeći imamsku dužnost proživljava sve strahote drugog svjetskog rata. U tim burnim danima sprema sina Zekerijaha u narodno-oslobodilačku borbu - sprema ga u partizane. Mladi Zekerijah bio je borac 12. slavonske brigade. Prilikom oslobođenja rodnog grada Brčkog, zarobljen je i strijeljan. Drugi sin Abdurrezak isto je učesnik NOB-e. Preživio je rat da bi nedugo poslije oslobođenja umro.
    Svu djecu je Mehmed ef. školovao, a rah. Abdurrezak bio je učenik Behram-begove medrese u Tuzli. Svoju roditeljsku dužnost časno je obavio. Za života tri puta je išao na hadž. Kad god je bio u prilici svojim prilozima pomagao je medrese. Ulagao je svoja sredstva za popravku puteva, dovod vode, podizanju  javnih česmi i drugih hajrata.
    Ono što se mene posebno dojmilo kod starijeg kolege, jeste njegova vedrina i spremnost da uvijek savjetuje i nađe duhovita rješenja za one koji su to od njega tražili. Sa druge strane nije se bojao medijske torture nekadašnjeg režima, potcjenjivanja i ismijavanja vjerskih službenika. Dobro znam da se u ono vrijeme ahmedija (kapa imamska) nije mogla nositi osim za vrijeme vjerske službe.
    Mehmed ef. je ahmediju nosio u svakodnevnom životu. Nju je nosio šetajući čaršijom, po selu, u autobusu, s ahmedijom je ulazio u  općinu, sud i kud god bi hodao.  I ne samo da je ahmedija bila njegova prepoznatljivost, poznat je bio po dugoj, bijeloj,  gustoj i  lijepo njegovanoj bradi. Oboje mu je  veoma lijepo pristajalo i uklapalo se u predodžbu o ponosnom i stasitom imamu - hodži.
    Puno je anegdota o "Brođi", kao što je i ova:
   Pričaju da je pedestih godina bilo nemoguće kretanje iz grada na selo i obratno, zbog nedostatka prevoznih sredstava. Vjerski službenici su po potrebi svoje službe bili prinuđeni putovati u razna mjesta. Tako je i rahmetli Brođo poslom iz Čelića morao u Lopare, ondašnju općinu. Kada je obavio posao stao je pored puta sa još nekim ljudima da sačeka slučajno vozilo (najčešće kakav kamion), da se prebaci do Čelića.  Čekajući, vrijeme se oteglo. Kada je nade nestalo, zaustavio se jedan kamion.
    Goropadan i nekulturan šofer videći brojne "putnike" kako čekaju da "uskoče" u prikolicu, proderao se na putnike da se popnu na kamion osim hodži Brođi. Videći hodžu i njegovu ahmediju, dreknuo je:
- Vi ulazite a ti nećeš!-
- Kako neću, moram se prebaciti u Čelić!
- Rekao sam ne; i kvita, uzviknuo je šofer!
   Ostali su ponizno zamolili šofera da ga primi, obećavajući ovo i ono, samo da pusti i hodžu u kamion.
Šofer je u jednom trenutku popustio i dreknuo, penji se!
Penjući se Mehmed ef.  je dodao poluglasno: ,Samo da me nisi primio, ja bih znao šta bih učinio' !
Šofer koji je jedva dozvolio da se hodža ukrca na kamion, dreknu i dohvati željeznu šipku - kurblu i reče: ,Šta bi to ti učinio 'odža! – Zini, da čujem! Ma morao bih pješke druže, odgovori Mehmed ef.'!
    Ili ova:
    Mehmed ef. Osmić pošao iz Vražića u Brčko za vrijeme Drugog svjetskog rata na pijacu na zaprežnim kolima u kojima je bilo i muškinja i ženskinja. Negdje u putu zaustave ih četnici, istjeraju sve iz kola, pootimaju što su htjeli, a hodšu potjeraju u jarak.
   "Ruke u vis, 'odža!" narediše, Hodža digne ruke, a četnik zapovijedi: "Zini"!
   Hodža ne otvara usta.
 "Zini" da pucam!" prodera se četnik.
   "Kakva je to oklepčina, koja nije u stanju sama sebi ni rupu napraviti, nego da joj ja rupu pravim", kaza hodža.  Četnik je spustio pištolj i rekao: "Hajde, đavo te odnio!"
    Ima mnogo anegdota o rahmetli Brođi, za kraj bih još dodao, da su djevojke u Vražićima i okolini praveći Ćeteniju (slatko, koje se pravi za vrijeme najvece zimske hladnoće, na sijelima), zbog guste Brođine brade, upravo činile nijet da ćetenija bude tanka i duga, bas kao i dlake u hodžinoj bradi.
    Mehmed ef. Brođo je umro u utorak, 24. septembra 1985. godine, - uoči Jevmu-Ašura 1406. godine u Brodu kod Brčkog, u 89. godini života. Iza sebe je ostavio svoje najdraže, hanumu Nailu, sinove Mevludina i Muhammeda, kćerke Zurijetu, Zinetu, Fatimu i Fahiru.
   Malo je danas takvih vedrih velikana bošnjačkog duha, kulture i ponosa, u našoj Bosni ponosnoj. Neka ovaj moj kratki osvrt na postovanog kolegu i legendu brčanskog kraja, bude nekakav doprinos da se ovakve veličine Bošnjačke,  ne zaborave.

 Upamet!
Nijaz Salkić
16.10.2014.

MIMBERA - DŽIBRILOV SILAZAK NA ZEMLJU



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَلَوْ أَنَّ أَهْلَ الْقُرَىٰ آمَنُوا وَاتَّقَوْا لَفَتَحْنَا عَلَيْهِم بَرَكَاتٍ مِّنَ السَّمَاءِ وَالْأَرْضِ وَلَٰكِن كَذَّبُوا فَأَخَذْنَاهُم بِمَا كَانُوا يَكْسِبُونَ [٧:٩٦]
صدق الله العظيم
      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
    Hvala je Allahu dž.š. Milostivom, Samilosnom. Svjedočimo da nema Boga do Allaha, Koji je nebesa i zemlju učinio učionicom gdje učimo o Stvoritelju i Njegovim stvorenjima i služimo Ga sa razumijevanjem. Svjedočimo da je Muhammed a.s. Allahov poslanik, koji je isticao našu potrebu za sticanjem znanja o životu kako bismo taj život mogli provesti u potpunoj pokornosti Stvoritelju.
    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 23. zu-l-hidždže 1435. ili 17. oktobar 2014. godine. Ovo je 50. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o učitelju, učeniku i roditelju a danas ćemo o Džibrilovom silasku na zemlju.
   Čovjek je na prvi pogled jak a u suštini je krhko i slabašno biće. Insan svakodnevno pored zdravlja, hrane, vode i toplote, treba srčanu energiju zvanu ljubav, bereket, samilost, stid kod sebe i oko sebe, darežljivost kod bogataša, strpljivost u nevolji, pravednost kod vladara, skrušenost kod uleme, želju za čenjem Kur'ana i iman u srcu. Doći će vrijeme da će svega toga nestati baš kao što će i pčele izumrijeti .
   U smrtnoj bolesti, dolazi melek Džibril, melek koji je bio zadužen za dostavljanje objave Poslaniku a.s., pa Muhammed s.a.v.s. ga pita:
"O, Džibrilu, hoćes li silaziti na Zemlju poslije moje smrti?"
 "Da", odgovori Džibril.
 "Sići ću na Zemlju deset puta kako bi sa Zemlje podigao deset ukrasa."
   "Šta ćeš podići, Džibrilu!"
   "Prvo što ću podići sa Zemlje je ljubav iz ljudskih srca." Ljudi se međusobno neće voljeti, neće se uvažavati, svoje odnose će uređivati samo na nivou ličnih interesa. Uzroci nestanka ljubavi i samilosti leže u grijesima koje muslimani danas čine a ti grijesi su: neklanjanje namaza, odbacivanje roditelja, prenošenje tuđih riječi, ogovaranje-gibet, sumnjičenja i uhođenje, zavidnost i želja da po svaku cijenu, drugi ne uspije i ne napreduje….
  "Drugo, podići ću bereket sa Zemlje." Ljudi će imati različita meterijalna, dunjalučka dobra, ali u tome neće imati bereketa. Raširiće se: mržnja, pouzdanje u sebe a ne u Allaha, izbjegavanje čitanja i izučavanja Kur'ana, pomodarstvo u pobožnosti, neugošćavanje gostiju-musafira, prevara u trgovanju, neupućivanje dove, zarada na haramu, odbacivanje sunneta, ne korišćenje istihare, već kontaktiranje  sihirbaza , vračara-gatara, usahnjivanje zahvaljivanja Allahu dž.š. kroz namaz, škrtost u dijeljenju, prekidanje rodbinskih veza, strah od sklapanja braka i odugovlačenje sa ženidbom i udajom.
   Treće: podići ću samilost od rodbine." Rodbina se neće  paziti, neće se voljeti, neće se uvažavati, neće se obilaziti, čak se neće ni poznavati. Prenosi Ebu Ejjub El-Ensari, r.a., od Halida bin Zejda da je neki čovjek došao došao Poslaniku, s.a.v.s., dok su ashabi bili oko njega. Prošao je safove i došao do njega, pa je rekao: "Allahov Poslaniče, uputi me na djelo koje će me približiti Džennetu, a udaljiti od Džehennema!" Reče: "Obožavaj isključivo Allaha i ne pripisuj Mu druga, obavljaj redovno namaz, daji zekat i pazi rodbinu!" (Buharija)
   "Četvrto: podići ću stid od žena." Žene se neće pokrivati većem će slijediti modu u oblačenju. Znaj da lice okićeno stidom je poput bisera blistavog i dobro čuvanog. Nema ljepšeg, boljeg i zahvalnijeg ukrasa od hidžaba stida. Najvrjednija stvar koju čedna muslimanka stiče hidžabom jeste stid, koji je na stepenu ograde koja štiti njeno poštenje. Mnogi smatraju stid sitnicom, a on je kod Allaha s.v.t.a., nešto ogromno. Stid je ukrašen blistavošću i uzvišenošću, a gubitak stida je gubitak sjaja, ljepote u uzvišenosti. Stid je kod svakoga dobro i ljepota, ali je kod žena najljepši.    
   "Peto: podići ću darežljivost od bogataša." Oni koji budu imali imetak, taj imetak neće trošiti na Allahovom putu. Poslanik Muhammed a.s. u hadisu kaže: -"Ti od dunjaluka imaš samo ono što pojedeš i to prođe kroz tebe." "Ili ono što obučeš pa podereš." To pripada tebi. Čak ono što oblačis, pa ne podereš, ne pripada tebi, jer će to opet neko drugi koristiti, -"...ili daš trajnu sadaku. To vječno ostaje."
   "Šesto: podići ću strpljivost od fukare, strpljivost od siromaha", pa će pribjegavati onome što je Allah dž.š. zabranio. Neki za svoje stanje kukaju na Uzvišenog Allaha. Koliko je važno biti strpljiv prenosimo u ovom hadisu. Jedne prilike Poslanik, s.a.v.s., je sjedio s jednim siromahom, pa dođe neki bogataš i ne nađe drugo mjesto da sjedne osim pored ovog siromaha. Tako on sjede pored siromaha i skupi svoju odjeću, pa ga Poslanik, s.a.v.s., upita: „Zašto si skupio odjeću, jesi li se pobojao da siromah ne ugrozi tvoje bogatstvo ili da ti ne ugroziš njegovo siromaštvo?“
 Na te riječi bogataš se rastuži i reče: „O Allahov Poslaniče, kao naknadu za ono što sam pomislio poklanjam pola svog imetka ovom siromahu.
“Poslanik, s.a.v.s., upita siromaha: „Prihvataš li poklon ovog čovjeka?“
Siromah odgovori: „Ne, Allahov Poslaniče?“
„Zašto?“ – upita ga Poslanik, s.a.v.s.
„Bojim se da ga prihvatim i postanem bogat, pa da se uzoholim  i uobrazim nad Božijim stvorenjima.“ – odgovori siromah.
  "Sedmo: podići ću pravednost od vladara". Poslanik, a.s., je rekao: ”Allah će na Sudnjem danu u Svoj hlad staviti sedam osoba kada ne bude drugog hlada osim Njegovog, …a jedan od njih je pravedni vladar.” (Muttefekun alejhi) Također je rekao: ”Najdraži Allahu i Njemu najbliži na Sudnjem danu bit će pravedni vladar, a najmrži Allahu i najgoru kaznu na Sudnjem danu kušat će nepravedni vladar.”(Tirmizi)
  "Osmo: podići ću skrušenost i pobožnost od uleme." Rahmetli Derviš Spahić, kojeg ističe prof. hfz. Spahić, nije vazio džumom osim što bi proučio hutbu na arapskom jeziku, preveo ajet i hadis i time bi sav njegov vaz bio završen. Ništa ne bi tumačio od islamskih propisa, osim što bi za dva Bajrama malo duže govorio, jer su i žene i djeca dolazili na Bajram-namaz. Rahmetli Derviš Spahić i njemu slična ulema, naša dobra stara bošnjačka ulema, u mnogim situacijama nisu imali potrebe da vaze, da pričaju, zbog toga što su oni praktično živjeli islam, oni svojim životom, svojim praktičnim djelovanjem i ponašanjem svjedočili islam gdje god su se našli.
  "Deveto: podići ću Kur'an iz Mushafa." Ostaće Kur'an, odnosno Mushaf napisan i neće biti sumnje niti u jedan harf, ali će sadržina Kur'ana biti podignuta, jer  se mnogi muslimani danas hvale koliko različitih štampanih izdanja i prijevoda Kur'ana imaju u svojim regalima, te kako su boje Mushafa prilagodili svojim regalima i vitrinama, u isto vrijeme, a na Mushafe je pala prašina, zato što mi Mushafe samo gledamo a ne čitamo, učimo i proučavamo.
  "Deseto: podići ću iman iz ljudskih srca", odnosno, ljudska srca će ostati prazna. Huzejfe, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Zaista je povjerenje usađeno u prirodi ljudskog srca, potom je objavljen Kur'an, pa se učio Kur'an i učio se Sunnet“. Nakon što je to rekao, Poslanik s.a.v.s., nastavi govoriti o gubljenju povjerenja: “Čovjek će zaspat' a emanet (povjerenje) će nestati iz njegova srca, tako da će ostati samo njegov trag.
   Potom će zaspati pa će nestati emaneta iz njegova srca, tako da će ostati samo njegov trag koliko prišt, kao kad žeravica klizne niz nogu pa oprži kožu gdje je dotakne. Vidiš napuhan prišt a u njemu nema ništa“. Tu Poslanik s.a.v.s., uze kamenčić i pokaza kako kliznu niz nogu, te nastavi hadis: “ I tako će ljudi kupovati i prodavati, a da gotovo niko neće ispunjavati što mu je povjereno, toliko da će pričati:“ Ima u tom i tom plemenu povjerljiv čovjek“. I govorit će se o čovjeku: “Kako je čvrst!, i kako je simpatičan!, i kako je pametan!, a da taj u srcu neće imati ni koliko trun imana“.
     Dova
   Gospodaru naš, daj nam bereket u našim životima i dobrim djelima! Gospodaru naš, daj nam bereket u našim potomcima i supružnicima! Gospodaru naš, daj nam bereket u onome čemu si nas podučio! Gospodaru naš, učini nas bereketnim gdje god da smo! Amin!
    Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari..
Nijaz Salkić
09.10.2014.

MIMBERA - UČITELJ, UČENIK, RODITELJ

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَوَصَّىٰ بِهَا إِبْرَاهِيمُ بَنِيهِ وَيَعْقُوبُ يَا بَنِيَّ إِنَّ اللَّهَ اصْطَفَىٰ لَكُمُ الدِّينَ فَلَا تَمُوتُنَّ إِلَّا وَأَنتُم مُّسْلِمُونَ [٢:١٣٢]
صدق الله العظيم
      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala je Allahu dž.š. Milostivom, Samilosnom. Svjedočimo da nema Boga do Allaha, Koji je nebesa i zemlju učinio učionicom gdje učimo o Stvoritelju i Njegovim stvorenjima i služimo Ga sa razumijevanjem. Svjedočimo da je Muhammed a.s. Allahov poslanik, koji je isticao našu potrebu za sticanjem znanja o životu kako bismo taj život mogli provesti u potpunoj pokornosti Stvoritelju.
     Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 16. zu-l-hidždže 1435. ili 10. oktobar 2014. godine. Ovo je 49. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o Kurban bajramu a danas ćemo o učitelju, učeniku i roditelju.
    Porodica je prva i najvažnija odgojno-obrazovna ustanova za djecu. Roditelji su jedna od karika u odgajanju našeg podmlatka. Bez njihove podrške bilo bi vrlo teško ostvariti iole ozbiljnije rezultate izvanporodičnog islamskog odgoja i obrazovanja kakav je mekteb, naprimjer. Za nas je jako važno kako se odnosimo do Islamske zajednice (njenih organa): Sabora, Rijaseta, muftija, medžlisa i džemata, te njihovog odnosa do nas, njihovih konzumenata: džematlija, namaščija, učenika na vjeronauci, u mektebu.
    Muallim je taj koji će svojim stručnim kompetencijama, visokim moralnim kvalitetima i svojom posvećenosti pozivu biti roditeljima garant ispravnosti njihove odluke da djecu upišu i šalju u mekteb, ali i snažan argument u njihovoj ustrajnosti da od djece traže redovnost u pohađanju i kvalitet u ovladavanju sadržajima koje im daje mekteb.
     Motivacija
    Za bilo kakvu aktivnost i rad potrebno je dobiti a bome i pružiti motivaciju. Svako voli podršku a naročito učenici u mektebima. Dahabetile danas, kada su nam djeca izložena agresivnom djelovanju masmedija, ulice i sumnjivih i dvomljivih utjecaja i doktrina u pogledu na ovaj i onaj svijet. Dakle, Motivacija (lat. movere – kretati se) – ideja pokretačke snage koja nas navodi na određenu aktivnost. Motivacija se može proučavati na dva različita nivoa. Imaju dvije: OPĆA MOTIVACIJA ZA UČENJE, trajna (cijeli život) je i široka dispozicija (različita područja) koja se očituje kao težnja za usvajanjem znanja i vještina u različitim situacijama učenja. SPECIFIČNA MOTIVACIJA ZA UČENJE odnosi se na motivaciju učenika za usvajanjem sadržaja u određenom mektepskom predmetu ili području. Više ovisi o vanjskim činiteljima kao što su ponašanje učitelja i sadržaj koji se uči.
   Red i disciplina
   Učitelj je važna karika u podučavanju. Najčešće teškoće na koje nailazi su red u razredu i postizanje, te održavanje discipline u učionici; to se događa kada dođe do ometanja rada, nepoštivanje drugih učenika, opreme i učitelja, nepažnja, te nedostatak odgovornosti i motivacije.
   Provjera razumijevanja
  Učitelj vjeronauke, dakle muallim se mora sistematski pripremati za čas(ove) vjeronauke. Jerbo, nije lahko izaći pred učenike koji su u već obrazovnom sistemu osnovnih i srednjih škola. Učenici brzo uvide nespremnog učitelja, ,pročitaju' vjeroučitelja koji improvizira. Tokom izlaganja i uvježbavanja učitelj treba pratiti učenikove izraze lica kako bi otkrio znakove čuđenja i zbunjenosti. Prije nego što prijeđe na novi dio gradiva, važno je da postavljanjem pitanja provjeri koliko su učenici razumjeli ili da ih potiče da mu sami postavljaju pitanja. Učitelj treba ovladati složenom komunikacijskom vještinom koja uključuje odvijanje nekoliko procesa:

1.    vođenje računa o ciljevima nastavnog sata
2.    praćenje vlastite komunikacije
3. praćenje učeničkih verbalnih i neverbalnih znakova   nerazumijevanja
4. upravljanje učeničkim ponašanjem pri javljanju i odgovaranju
5.  razmišljanje o sljedećem koraku – davanju dopunskog objašnjenja ili novom pitanju

    Na uspjeh predavanja učitelj neka pazi da:
   Plan nastavne jedinice treba da je razumljiv i primjeren, nastavna jedinica je osmišljena tako da se p(r)obudi i održi učeničku pažnju i sudjelovanje, ponašanje učitelja je sigurno i poticajno, prijedlozi i ideje učenika se uvažavaju, nastavna sredstva, pomagala i pribor, dobro se koriste, nastavno je vrijeme dobro iskorišćeno, izgled učionice je radno poticajan, a raspored namještaja olakšava izvođenje predviđenih aktivnosti, atmosfera je opuštena, usmjerena na ostvarivanje predviđenih zadataka, odnosi učenika i učitelja temelje se na međusobnom uvažavanju, jasna su pravila kojih se dosljedno pridržavaju i učenici i učitelj.
    Saradnja sa roditeljima
    Velika i nezaobilazna karika u podizanju naših naraštaja su roditelji: Roditelji su članovi tima, partneri učiteljima na zajedničkom zadatku. Saradnja s roditeljima tek je dijelom usmjerena na prevenciju, odn. na rješavanje disciplinskih problema. Osim u boljem ponašanju ogledaju se i u boljim rezultatima, redovitijem pohađanju mekteba.
    Roditeljski sastanci - najuobičajeniji oblik komunikacije roditelja i učitelja. Njegova važna uloga je da potakne roditelje i na druge oblike saradnje. To se ogleda u individualnim razgovorima roditelja s učiteljom. Kućne posjete učitelja učenicima. Komuniciranje s roditeljima putem biltena, meilova i sms-ova, samo tako će imati velike koristi za učenika i daće podstrek učitelju.
    Koristi od  učiteljeve komunikacije s roditeljima
1.  Upoznajte što detaljnije porodicu svakog učenika kroz razgovor s roditeljima, s učenikom ili posjetom kući.
2.   Komunikaciju učitelj će održavati tokom cijele mektepske godine.
3.   Uspostaviće komunikaciju s roditeljima na samom početku školske godine.
4.   Ako se roditelji ne pojavljuju na roditeljskim sastancima ili informacijama nazvaće ih ili napisati im pismo i opisati što se događalo s djetetom u mektebu..
5.  Učitelj neće roditeljima govoriti samo o lošim stvarima u njihova djeteta.
6.  Kad upozna roditelje, kao učitelji razmisliće o mogućnosti njihovog uključivanja u život i rad mekteba.

     Ključne vještine kojima učitelj treba obvladati:

1.    vještine planiranja i izvođenje poučavanja
2.    vještine utvrđivanja cilja učenja
3.    vještine upravljanja razredom kao socijalnom zajednicom
      Tehnika predavanja
    Učiteljevo izlaganje gradiva od 5 do najviše 30 min. Izlaganje se sastoji od izravnog predavanja u kojem se iznose činjenice, opisi i objašnjenja. Vrlo je važno pridržavati se plana izlaganja kako bi učenici shvatili organizaciju sadržaja i odnos glavnih pojmova.
    Struktura časa:
1. POČETAK PREDAVANJA  - dio u kojem se određuje cilj i širi kontekst izlaganja, tj. navijesti se srž predavanja
2. SREDINA PREDAVANJA – dio u kojem se izlažu ključni pojmovi i njihov međuodnos te se daju konkretni primjeri i dodatna objašnjenja. Kada je riječ o izlaganju nekog pravila ili načela treba koristiti tehniku pravilo – primjer – pravilo.
3. ZAVRŠETAK PREDAVANJA – dio u kojem se iznose glavni zaključci i ponavljaju najvažniji dijelovi. To je prilika da se sažeto prikaže tema pri čemu učitelj i učenici prolaze kroz ono što se naučilo i povezuju to s budućim učenjem.
     Aktivnosti izvan mekteba
   Iako se direktno, živo poučavanje, odvija uz visok stupanj učiteljevog napora, u ovoj etapi tu ulogu je moguće prenijeti na drugu osobu ili na posebna nastavna pomagala. Tu ulogu mogu odigrati i tekstovi za programirano učenje kao što je učenje Kur'ana slušajući ili video program za klanjanje namaza
    Ne zaboraviti:
   Da, Pravi stručnjaci, učitelji žele učiniti što više i što bolje u svojem poslu, a suočeni s problemom u stanju su doći do rješenja koje vodi računa o interesima i učenika, mekteba i zajednice. Analitički posmatrači su u stanju pažljivo razmotriti sve aspekte situacije, ali nemaju volje ništa u vezi s time učiniti. Uzaludni učitelji bi vrlo rado sve učinili, ali nisu u stanju odrediti korake koji će ga dovesti do cilja.
    Proces obrazovanja je u biti putovanje Allahu. Zato je Poslanik a.s. kazao: “Neka je proklet onaj dan u kojem ništa nisam naučio kako bih se Allahu približio.” – “Poštujte svoju djecu i lijepo ih odgajajte.” (Ibn Madže)
  Imam Gazali, jedan od najistaknutijih muslimanskih mislilaca i autora svih vremena smatra da je dužnost svakog učitelja, pa tako i imama, da svakog učenika bezuvjetno prihvati kao svoje dijete. Gazali objašnjava da su učitelj i učenik ili imam i džematlija putnici što putuju Allahu dž.š. Dakle, obrazovanje je putovanje ka Allahu dž.š.. To zato, jer, vrlo često na djecu, učenike i džematlije dublji i jači utisak će ostaviti to kako poučavamo nego ono čemu poučavamo. Muhammed s.a.v.s. je pohvalio blagost, naredio olakšavanje, a zabranio rastjerivanje.
   Skromnost i poniznost su ključ uspješnosti u učenju. Hazreti Alija r.a je bio posebno strog u zahtjevanju da se učitelj mora poštovati upozorivši: ,,Ne gledaj da svome učitelju postavljaš zamke. Kad god pogriješi, budi spreman da ga opravdaš. U pokornost Allahu spada i to da učitelja poštuješ i slušaš dok god on Allaha bude slušao i pokoravao Mu se. Budi mu pri ruci i čim mu što zatreba, budi prvi da priskočiš.”
     Dova
    Molimo dragog Boga dž.š. da nam iz Svoje neizmjerne milosti podari imame i učitelje, koje će krasiti bogobojaznost, skromnost i požrtvovanost i koji će našu djecu prihvatiti kao svoju - bez predrasuda. Molimo Allaha dž.š. da našim učenicima podari znanje od kojeg će koristi imati i na ovom i budućem svijetu Ahiretu, Amin!
    Uzvišeni, daj nam razuma da poslušamo prije nego nešto kažemo, da razmislimo prije nego nešto napišemo,  da oprostimo prije nego se zase, pomolimo,  da budemo samokritični prije nego se odlučimo da drugoga kritikujemo, da nikada ne odustanemo prije nego pokušamo, da podijelimo u hajr prije nego na Ahiret preselimo! Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, SNAGOM ISLAMSKOGA OBRAZOVANJA DO SNAŽNE ISLAMSKE LIČNOSTI I ZAJEDNICE, Senad Agić, www.sajt.com.hr., Ibrahim Begović

Nijaz Salkić

04.10.2014.

BAJRAMSKI VA'Z - KURBAN BAJRAM 1435

     Poštovane sestre, draga braćo!

    Svjedočimo u bajramskoj radosti, da nema istinskog božanstva mimo Allaha, Jedinog, Koji nema sudruga! Odazivamo se, Tebi u ovo blagoslovljeno jutro Kurban-bajrama, svojom molitvom, o Živi, o Vječni, o Svemogući.

    Poštovani džemate, draga braćo, Hadž je najveća univerzalna manifestacija islama. Ovih dana na jednom mjestu, u Mekki, par miliona ljudi iz cijeloga svijeta svih rasa, nacija, uzrasta i obrazovanja su ujedinjeni u jednoj namjeri, a to je da se što više približe Stvoritelju i čuju nebesku poruku. Učimo dovu da hadžijama hadž bude kabul i da se vrate svojim kućama živi i zdravi, čisti od grijeha kao na dan kada ih je majka rodila. Uzvišeni Allah je u Svojoj Plemenitoj Knjizi rekao:

وَلِلَّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلًا ۚ وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنِ الْعَالَمِينَ [٣:٩٧]

     Poštovani džema'ate, cijenjeni prisutni! 

    Danas je veliki mubarek dan, Hadžijski ili Kurban-bajram, samo ime kaže, ovaj bajram obilježen je dvjema velikim islamskim dužnostima - hadžom i kurbanom. 

    Hadž je vrhunac ibadeta i obavljanjem hadža osoba završava svoju zgradu koja se zove islam. 

     Temelj te zgrade jeste kelime i šehadet - priznanje da je samo Allah Bog a Muhammed, a.s., Njegov poslanik. Spratovi zgrade zvane islam jesu klanjanje namaza, post mjeseca ramazana i davanje zekata a krov jeste hadž. Ako zgrada nema krova prijeti joj urušavanje, brzo propadanje. 

    Tako isto, ako smo u mogućnosti da obavimo hadž, a Bog zna da li jesmo ili nismo, a ne obavimo ga, dovodimo u pitanje i ispravnost ostalih naših ibadeta. Da su ostali ibadeti ispravni, a uz to smo i imućni, onda ne bi imali dilema hoćemo li obaviti hadž ili nećemo - obavili bi ga čim prije. 

     Sam čin obavljanja hadža je vrhunac doživljavanja vjere. Osobe koje su obavile hadž kažu da je čin viđenja Ka'be neponovljivo iskustvo i neopisivo lijep doživljaj naše duše. 

     Šta ima ljepše za vjernika, koji svaki dan pada na sedždu, od viđenja onoga prema čemu se čitav svoj život u namazu okreće - od viđenja Ka'be ?!! To je za vjernika, na ovom svijetu, velika nagrada. 

     Zamislite, opet, kakav će doživljaj i nagrada za vjernike biti viđenje Allaha, dž.š., na Sudnjem danu, a vidjeće Ga jasno poput mjeseca u uštapu, kako kaže naš Poslanik, a.s., u hadisu. 

      Viđenje Allaha, dž.š., u džennetu, za vjernike koji su Ga čitavog života vjerovali, radi Koga su trpili neugodnosti, radi Koga su se u dunjalučkom životu odricali zabranjenog i pokuđenog biće apsolutno najveći užitak, najveća blagodat i nagrada, veća i od samog dženneta. 

     Tada će biti jasno da se isplatilo vjerovati u Svevišnjeg Boga. Oni koji su iskreno vjerovali još na dunjaluku su uvidjeli korist i efekat vjerovanja a oni koji su poricali Boga, ako su bili slijepi na dunjaluku, na ahiretu će uvidjeti svoju grešku ali tada će biti kasno zbog propuštene prilike, ako im Allah, dž.š., ne oprosti. 

       Na hadžu, pored viđenja Ka'be, hadžije posjećuju i znamenita mjesta. Hodaju i koračaju tamo gdje je hodao i koračao najveći čovjek, Bogu najmilija osoba - Muhammed, a.s.  Hodaju mjestima kojima su hodali Poslanikovi, a.s., drugovi - ashabi, koji su prvi prihvatili vjeru koju je od Boga prenosio Muhammed, a.s.

     Hadžije, u sklopu hadžskih obreda posjećuju, u najvrjednijem danu, mjesto Arefat, mjesto gdje su se sastali Adem i Hava, nakon što su bili spušteni na Zemlju iz Dženneta. Mjesto Arefat podsjeća hadžije na Sudnji dan, na Dan obračuna, kada će svi ljudi čekati presudu za djela počinjena na dunjaluku.

    Zatim, hadžije posjećuju Saffu i Mervu, dva mjesta koja, također, imaju svoju priču. Nakon što je Ibrahim, a.s., po Božijoj odredbi, doveo svoju ženu Hadžeru i sina Ismaila u mjesto gdje se sada nalazi Mekka, Hadžera je osjetila žeđ a i njen mali sin. Pošto je to pustinjsko tlo, vode nema nigdje. U tom svom očaju i brizi za vlastiti život, a naročito za život svog sina, žurno je hodala, skoro trčala, od Saffe do Merve, i nazad, nekoliko puta, tražeći vodu. Allah dž.š., je dao da provre vrelo vode koje je bilo spasonosno za njih oboje. To vrelo je mubarek Zem - zem. 

    I danas hadžije kada odu na hadž žurno prelaze razdaljinu između Saffe i Merve i piju vodu sa Zem - zema - izvora sa kojeg se prva napila Hadžera i njen sin Isma'il, koji je poput babe, Ibrahima, a.s., također bio Božiji poslanik. Znamo da su upravo njih dvojica napravili Ka'bu, prvu Božiju kuću na Zemlji, prvu džamiju. U kur'anu se kaže:

 وَإِذْ يَرْفَعُ إِبْرَاهِيمُ الْقَوَاعِدَ مِنَ الْبَيْتِ وَإِسْمَاعِيلُ رَبَّنَا تَقَبَّلْ مِنَّا ۖ إِنَّكَ أَنتَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ [٢:١٢٧]

I dok su Ibrahim i Ismail temelje Hrama podizali, oni su molili: "Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i sve znaš! (El-Bekare, 127) 

      Svi mi imamo nekakve životne projekte, planove. Svi stremimo boljem ovodunjalučkom životu. Nije sporno ni griješno imati planove i uljepšavati sebi život. Griješno je i nedopustivo izgubiti se u materijalnim ambicijima i zanemariti dužnosti prema Bogu. Nemojmo dopustiti da nam sve bude važnije od hadža. Barem u ovim hadžskim danima razmišljajmo koliko smo blizu a koliko daleko od Ka'be. 

     Inače, svako ljudsko djelo kreće od misli. Misao se začne u glavi. Jedno vrijeme misao sazrijeva i onda počinjemo pričati o njoj. Kada se obznani želja da se nešto želi uraditi - obično se i uradi. U suprotnom, ako čak i ne razmišljamo o Ka'bi, ako nam nije ni od kakvog interesa, budimo sigurni da je nećemo nikada ni posjetiti. 

     Naravno, samo novac, nije dovoljan. Hadždž je vjerski obred koji pored novca zahtijeva i tjelesnu snagu i naše vrijeme. Za obavljanje namaza nam ne treba novac - i najsiromašniji ga mogu obaviti. Za post nam također ne treba novac, ali nam je potrebna  snaga. Za izdvajanje zekata nam nisu nužni ni snaga ni vrijeme. Hadž je jedini ibadet za čije obavljanje je potrebno imati najvažnije ovodunjalučke blagodati - i vrijeme, i snagu i novac. Zato su hadžije zahvalne a hadž je kruna ibadeta. 

     Draga braćo, pred nama su dani žrtve, Kurban bajramski dani.

 Uzvišeni je u Svojoj Knjizi rekao:

إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ [١٠٨:١]

فَصَلِّ لِرَبِّكَ وَانْحَرْ [١٠٨:٢]

إِنَّ شَانِئَكَ هُوَ الْأَبْتَرُ [١٠٨:٣]

„Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali, zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji, onaj koji tebe mrzi sigurno će bez pomena ostati." (El-Kevser) 

     Ibadet koji dominira u ovim bajramskim danima jeste klanje kurbana.  Znamo da tradicija klanja kurbana potiče od Ibrahima, a.s., i njegovog sina Ismai'la, a.s. Znamo, također, da su se, prvo, Ibrahim, a.s. kroz namjeru žrtvovanja života svog sina, i Ismail, a.s., kroz žrtvovanje vlastitog života, htjeli odazvati Božijoj naredbi i tako se približiti Bogu. 

   Milost Božija nije dozvolila da Ibrahim, a.s., žrtvuje sina, već ovna, koji je poslan kao zamjena, onda kada se očitovala Ibrahimova i Ismailova, a.s., spremnost na najveću žrtvu. Činom žrtvovanja ovna dokinut je paganski običaj žrtvovanja prvorođenog sina, koji je do tada bio prisutan. 

    Zapamtimo da nijedan Božiji poslanik, a.s., nije imao lahku misiju. Svi su,  napočetku svoje misije, u najmanju ruku, bili ismijavani i smatrani luđacima od strane svojih sunarodnjaka. Na Božijeg poslanika Muhammeda, a.s., je bila bacana iznutrica deve, a pod noge su mu bacali trnje dok bi hodao. Sve je to Poslanik, a.s, strpljivo podnosio.  Kasnije se to isplatilo. Njegova misija je doživjela uspjeh, jer, kako se kaže u Plemenitoj Božijoj Knjizi:

فَإِنَّ مَعَ الْعُسْرِ يُسْرًا [٩٤:٥]

Zaista, tegobu olakšanje prati" (El-Inširah, 5) 

Kakvi smo mi?

Koliko smo mi spremni izvršavati propise svoje uzvišene vjere?

Krenimo od sebe!    

Koliko nam je teško klanjati pet dnevnih namaza, ako ikako klanjamo?

Koliko nam je teško postiti, ako ikada postimo?

Zašto nam je teško odvojiti zekat, ako uopšte odvajamo?

Zašto nam je lakše opsovati nego reći ' La ilahe illellah'?

Zašto nam je teško otrpiti i najmanju uvredu ili provokaciju izrečenu od strane drugog? 

Zašto se bojimo, ako provokatoru ne odbrusimo većom mjerom, da ćemo ispasti budale ili kukavice? 

     Božiji poslanik, a.s., nije odgovarao na provokacije nego je činio dovu Uzvišenom Allahu da one, koji ga provociraju, uputi na pravi put. Sjetimo se Poslanikovog, a.s, odlaska u Taif s ciljem pozivanja njegovih stanovnika u islam. Nakon što su ga stanovnici fizički napali i izvrijeđali, on samo kaže: "Moj Gospodaru, Ti njima oprosti i uputi ih, jer oni ne znaju." (Buharija) 

    Zašto mi danas vjeru u Boga, radi koje smo stvoreni, smatramo neobaveznom, smatramo hobijem, folklorom, povremenim običajem, a ne svakodnevnim životnim načinom, životnim putem? Čak i oni koji se deklarišu kao muslimani, koji unekoliko praktikuju islamske propise i u džamiju dolaze, ponekad odaju utisak da se stide islamskih adeta i običaja. Zar se islama treba stidjeti? 

    Zar se kao musliman mogu stidjeti da se na javnom mjestu  poselamim.

    Zar jednog muslimana treba biti stid da kaže ' Ja postim' kad mu nepostač nudi hranu ili piće? 

    Zar me treba biti stid da kaže 'Ja ne pijem alkohol, zato što mi to moja vjera ne dozvoljava, 'kada mi se ponudi alkohol?           

    Zašto se stidjeti sebe i svojih načela i adeta? Ja sam musliman, pa me prihvati kao muslimana. Ako nećeš, to je tvoj problem. Naravno, i mi muslimani trebamo biti tolerantni spram načela, kulture i običaja onih koji se razlikuju od nas.

 Islam je veličanstvena vjera. Njegovi propisi su humani i mudri. Mi često, prečesto pružamo ružnu sliku o islamu. 

   Kada ne radimo posao kako treba, nanosimo štetu islamu, jer smo muslimani. Kada ne vodimo računo o kulturnom ponašanju, nanosimo štetu islamu, jer smo muslimani. Kada se svađamo, otimamo, varamo, nedostojno se ponašamo, nanosimo štetu islamu, jer smo muslimani.         

    Naročito je to primijetno danas. Ako musliman učini nešto ružno obavezno se ističe da je musliman to počinio. I drugi čine greške ali se nikada ne spominje njihova vjerska pripadnost. 

  Naročito o ugledu islama trebaju paziti oni koji rade sa nemuslimanima. Ako smo disciplinovani, odgovorni i vrijedni među svojima, sebi sličnima, nastojmo biti još bolji među onima koji nisu muslimani i koji ne dijele naša načela i vjerska ubjeđenja. Drugi nas po našim pozitivnim kvalitetima moraju prepoznati kao muslimane.    

    Džennet je mjesto koje će ugostiti one koji ga na dunjaluku zarade. A dunjaluk – svijet ovaj je - kako Allah dž.š. kaže - samo varljivo naslađivanje. Život na ovom svijetu, odnosno dunjaluku kako ga Kur an naziva, karakterističan je po tome što nudi svoje raznorazne ukrase, pa ga čovjek zbog tih ukrasa i zavoli. A tih ovosvjetskih ukrasa je, doista, mnogo: zdravlje, mladost, imetak, djeca, različiti društveni položaji, vlast i tome slično. Svi ti ukrasi pružaju različite užitke čovjeku zbog kojih ih on voli i zbog kojih se za njih bori. Ali, svi ti ukrasi su manjkavi, jer imaju svoje nedostatke.

       Najveći nedostatak dunjalučkih ukrasa je u njihovoj prolaznosti, ali i ljudskoj brizi i strahu da se oni steknu ili da se ne izgube, te u žalosti ako se ne steknu ili ako ti ukrasi nestanu. Zbog toga je dunjaluk poput ćilima satkanog od brige, tuge i straha, jer čovjek svake večeri liježe sa stotinu briga a budi se sa stotinu i jednom. Doista, dunjalučki ukrasi imaju lažnu vrijednost. Zdravlje će da zamijeni njena suprotnost zvana bolest.

    Mladost će biti zamijenjena starošću. A starost kad dođe, onda će imetak da izgubi svoju vrijednost, jer u godinama starosti neće davati potrebno zadovoljstvo. Kao i svi ostali ukrasi, tako će i položaj i vlast da uzme neko drugi.

   Nasuprot ovog svijeta – dunjaluka i njegovih užitaka ili patnji je –    onaj svijet – Ahiret, sa svojim užicima ili patnjama. Ahiret se od dunjaluka razlikuje po opisu, drukčiji je od ovog svijeta. Razlikuje se i po dužini trajanja, vječan je, za razliku od dunjaluka koji je prolazan. Kada uživanja ova dva svijeta poredi, Allah dž.š. kaže da je dunjalučko uživanje NIŠTA u odnosu na ahiretsko. A naš život na onome svijetu zavisi od našeg rada na svijetu ovom, jer je ovaj svijet ahiretska njiva čiji plodovi će se tamo brati. Od našeg dunjalučkog djelovanja zavisi naš ahiretski život, koji može biti život patnje – Džehennem, ili život suprotan njemu – Džennet.

     Džennet nije samo bašča puna cvijeća, niti samo vrt pun zelenila. On je posebno namjenjeni i pripremljeni prostor za njegove stanovnike, koji su na dunjaluku bili vjernici. Njegove, džennetske dimenzije su, kao i vrijeme trajanja, beskrajne. U njemu je vječnost, bez prolaznosti. Prepun je različitih blagodati, mada je sam od sebe blagodat. Neke njegove blagodati su veće, neke manje, ali i najmanja njegova blagodat je veća od najveće dunjalučke, jer je vječan, nije prolazan i život u njemu je bez smrti. Kada se na jednoj od osam džennetskih kapija pojavi džennetlija biće upitan da li je na dunjaluku ikada osjetio bol i tugu, a on će opčaran onim što vidi, reći: - Ne, nikada!

 Među najvećim džennetskim blagodatima je ta da njegovi stanovnici u njemu neće živjeti pod bremenom straha, brige ili tuge, kao što je to bio slučaj na dunjaluku. Džennetlije neće imati nikakvog napora, osim jednog. Najveći napor džennetlijama će biti zaželjeti želju, koja će im odmah postati dostupna, biće nadohvat ruke, trenutačno ispunjena. Dunjalučki strah od starosti i smrti u    Džennetu će biti zamijenjen vječnom mladošću koja nikada neće proći, i vječnim životom po kojeg smrt nikada neće doći.

     Zaboravit će džennetlije na rad i zarađivanje kako bi ugodno živjeli, jer sama činjenica da su Džennet zaradili, dovoljna je. Zaboravit će na krize i ratove, jer ih neće biti. Biće spašeni beskorisnog govora. Njihov govor biće selam – mir. Selamom će ih pozdravljati meleki u svakom džennetskom budžaku, pred svakim džennetskim dvorcem, koji im je namijenjen za stanovanje. Obučeni u džennetska odijela, tragovi sretna života s lica džennetlija neće silaziti. Ništa im neće nedostajati, niti će ostati uskraćeni bilo čega što zažele.

      S džennetskih trgova džennetlije će se uvijek nasmijani vraćati svojim porodicama. Na tim džennetskim trgovima će se prisjećati svoga života na dunjaluku. U jednom hadisu Poslanik, a.s., je rekao: "U Džennetu postoje tržnice na kojima nema trgovine ni prodaje. Ljudi se na njima okupljaju u krugovima i podsjećaju se na svoj život na dunjaluku i  na pokornost svome Gospodaru. Kakvi su bili siromasi na dunjaluku, a kakvi njegovi bogataši! Kakva je bila smrt i kako su nakon dugih nevolja došli do Dženneta!"

     U Džennetu je mnoštvo blagodati pripremljenih za njegove stanovnike a najveća će im biti gledanje Lica Gospodara svoga. Od Suhejba, r.a., se prenosi da je Poslanik, a.s., kazao: "Kada džennetlije uđu u Džennet i džehennemlije u Džehennem, glasnik će povikati: - Džennetlije, Allah vam je nešto obećao i hoće da to i provede. Oni će upitati: - A šta je to? Zar nisu naša dobra djela bila teža od hrđavih, zar nisu naša lica svijetla i zar nam nije odredio Džennet a sačuvao od Džehennema. Tada će se podići zastor i oni će pogledati. Tako mi Onoga koji upravlja mojim životom, neće im dati ništa što bi im bilo draže od pogleda u Njega." Kada su pitali Poslanika, a.s., kada je bio na Mi radžu i susreo se s Allahom, da li Ga je vidio, Poslanik je odgovorio: - Svjetlost, kako da ga vidim!

     Doista, Džennet kao mjesto u kojem će stanovnici njegovi moći vidjeti Lice Veličanstvenog i Plemenitog je sam od sebe svjetlost koja sija i isijava. Navodi se predaja u kojoj stoji da kada bi stanovnica Dženneta pokazala svoju ruku s nebesa, osvijetlila bi prostor između nebesa i Zemlje. Džennet je prostran i pripremljen. On je već odavno stvoren i čeka da primi i ugosti svoje vječne stanovnike. On ne bira i ne odabira ko će ga nastaniti, niti traži protuuslugu za boravak u njemu. On se ne može kupiti niti podmititi da nekoga propusti preko veze. On ne poznaje rodbinske, niti bilo kakve druge veze. On se, jednostavno kazano, uz Božiju milost zarađuje na dunjaluku, jer je ovaj svijet mjesto na kojem se djelima svojim, sami sebe, određuju stanovnici Dženneta.

     Iako je daleko i mi ga ne vidimo, Džennet bi trebao biti želja i nada svih nas. Iako je dunjaluk primamljiv i mami svojim čarima, pogled po njemu oko ljudsko čini sretnim, ipak prolaznost njegova umanjuje svu njegovu vrijednost i sve njegove ljepote. A najmanji džennetski dio je onoliko koliki je dunjaluk i deset puta više od toga. To je najmanji džennetski dio koji je hadisom spomenut a koji će dobiti zadnji džennetlija koji će prijeći preko Sirata i ući u Džennet. Predaja koja govori o posljednjem koji će ući u Džennet glasi: "Zadnji džennetlija će prijeći preko Sirata i otvorit će mu se džennetska kapija. Pogledat će po Džennetu i neće moći vidjeti mjesta za sebe, pa će reći: - Gospodaru, pusti me ovdje. On će mu kazati: - Da nećeš tražiti, ako te smjestim ovdje, da ti dam drugo mjesto? Čovjek će odgovoriti: - Neću, Tvoje mi veličine i slave.

    Kada mu se, nakon toga, pokažu džennetski položaji, ono što on bude imao će mu se učiniti ništavnim, pa će reći: -Gospodaru, nastani me tamo. Allah će mu kazati: - Da nećeš tražiti, ako te smjestim ovdje, da ti dam drugo mjesto? On će odgovoriti: - Neću, Tvoje mi veličine i slave. Nastanit će ga gdje je tražio, a onda će mu pokazati sve prostore do četvrtog Dženneta. Kada mu i njega pokažu, čovjek će osjetiti da je ono što ima beznačajno, ali će šutjeti i neće ništa tražiti. Gospodar će ga pitati: - Zar nećeš ništa tražiti? Čovjek će reći: - Tražio sam i sada me stid iskati više. Allah će mu tada kazati: - Tebi pripada onoliko koliki je dunjaluk i deset puta više. To je džennetlija koji ima najniži položaj u Džennetu."

     Opisano u predaji je najmanji džennetski dio, a najveći i najbolji dio Dženneta je Firdevs. Poslanik, a.s., nas je podučio da kada Boga molimo za Džennet, molimo Ga za najbolji dio Dženneta – Firdevs, a ne da Ga molimo da nas smjesti makar za "njegova-džennetska vrata".

      A mi, sada ovog jutra, dok slušamo o Džennetu, vjerovatno bi bili zadovoljni da budemo smješteni i za njegovim vratima, samo da budemo tamo, stanovnici mjesta vječne ljepote i sreće, jer u Džennetu će, iako je ljudsko oko nezasito, čovjek imati ono što poželi, što očima nije vidio a ušima čuo. Kao nagradu Allah je vjernicima to pripremio. Ako nismo u mogućnosti da vidimo Džennet, svako od nas, ljudi na cijelom dunjaluku, će Džennet da zamišlja na sebi svojstven način. Pustinjak će ga zamišljati kao vječnu hladovinu s nepresušnim rijekama i izvorima. Zapadnjak kao život bez brige i straha. Afrikanac kao mjesto dostupno raznovrsnom hranom i pićem. Bolesnik kao život vječnog zdravlja. Ožalošćeni kao život vječne sreće. Džennet je, uistinu, sve navedeno, ali i mnogo više od toga.

    Kur'an kada govori o Džennetu govori o baščama zelenim ispod kojih će rijeke teći. I hadisi Poslanikovi opisuju Džennet kao mjesto vječne sreće, gdje žalosti nema, gdje smrt se ne događa, gdje ljepota ne prestaje. Kur'ansko-hadiski opis Dženneta je oduvijek bio inspiracija ljudima od pera koji su se trudili da poznatim riječima opišu mjesto koje čeka i koje je pripremljeno za one koji njemu žude.

    U svojoj knjizi Stazama dobrih i zahvalnih, dr. Sead ef. Seljubac, na sebi svojstven način, inspirisan kura'nsko-hadiskim opisima Dženneta pokušao je svoju viziju Dženneta, onako kako ga on doživljava, prenijeti na papir. Naš vrli alim Džennet opisuje na sljedeći način: "Zrak je ni topao ni hladan. Ugodan i prijatan. Ima nekog povjetarca koji tu svježinu čini prijatnom. Hlad je prostran u prostrane krošnje drveta, kojemu ni ime nije moguće saznati. Plodovi mu na svakoj grani. Čak i mladica, čim iznikne, plod dadne. Pod drvetom vjernik-mu'min. Kraj njega njegova žena mu'minka.

      Sjede na šiltetima, mehkim jastucima popunjenim, naslonjeni i veseli. Okruženi su svojom djecom, koja su im se pridružila u vjeri. U podnožju im rijeka teče, do nje druga: med i mlijeko. Obala je ukrašena svjetlucavim, zlatnim i srebrnim maštrafama. Mu'minska porodica jede one plodove i pije – med i mlijeko. Ako požele nešto osim toga, pozovu djevojke ili mladiće koji ih usluže. Donesu im sve što požele.

    Posvuda se čuju selami, od Gospodara i od mu'mina. Srce mu radosno otkucava, neopterećeno strahom od prolaznosti, ne iščekujući smrt, ne plašeći se opasnosti bilo koje vrste. Zlo tu ne stanuje. Dobro prožima svaki milimetar prostora. Mu'minska duša to osjeća i drago joj je. Od svih ljepota u kojima uživa mu'minskoj duši je najdraži osjećaj da je u blizini Rabba Dragoga.
Mu'min je imao druga. Ponekad se pita šta je s njim. Kada naiđe pitanje dođe i odgovor. Pokaže mu se strahota u kojoj je taj drug: vatreno grotlo iz kojeg on stalno pokušava izaći. Izgori, vrati se u prvobitno stanje, pa opet izgori, i tako stalno.

     Pentra se uz vatreno stupove, dođe do vrha paklenog grotla, pa se stromoglavi na dno. I uspinjaja i padovi traju stotinama godina. Mu'min, kada to vidi, zahvalnost mu navre u srce, a s usana se otme riječ: - Malo je nedostajalo da i ja tamo završim. Da nije bilo milosti Gospodara moga, ni ja ne bih bio ovdje gdje jesam! A onda se vjernik-mu'min ponovo vrati svojoj vječnoj blagodati, zadovoljno gledajući u mladoliko lice svoje dobre supruge mu'minke i svoje, isto mlade, dobre djece. On nastavi zahvaljivati Rabbu svom, Milostivom."
     Opisana slika je samo pokušaj opisa Dženneta, koji je pripremljen i koji čeka stanovnike njegove kao nagradu za odricanja njihova na svijetu ovome. Ima li među nama iko ko ne bi volio biti gore opisani vjernik? Iznesena slika, koju smo pokušali zamisliti, samo je blijeda sjenka onoga što o vječnim užicima kojima će biti nagrađeni iskreni vjernici govori Kur'an, a i Hadis. To je nešto što oko nikada vidjelo nije, za što uho nikada čulo nije i što nikome nikada ni na um nije moglo pasti. Neopisivo. Riječju neuhvatljivo.

     Na svijetu ovome mjesto vječne sreće se neće moći vidjeti, ali mjesto vječne sreće se zarađuje na svijetu ovome. Ko o vječnosti i Džennetu razmišlja, on će se truditi da ga zaradi. S druge strane, oni koji misle da nema Dženneta a ni Džehennema, oni će kajanje osjetiti zbog uzalud provedenog života. Govorit će nevjernici: - Kamo sreće da nikada nisam ni stvoren, da sam zemlja zauvijek bio i  ostao. Ali, svako stvorenje koje je stvoreno će da doživi i proživi sliku Dana kijametskog.

     Svako stvorenje će, kad njegovo vrijeme dođe, smrt upoznati i odselit će s ovoga svijeta. Malo će ga pamtiti i spominjati, a onda će ga zaboraviti kao što je i on zaboravio one prije njega. Ostat će samo djela koja će se spominjati, ali će spomen i na njih da izblijedi. Međutim, blijede sjene djela svačijih će da budu osvijetljene svakom od nas na Danu sudnjem. Slike života naših će da se vrte na traci koju ćemo svi dobiti, traci na kojoj ćemo gledati sav svoj život.

   Knjige dunjalučke će dva meleka plemenita pisara, koji su bili s nama svakog dunjalučkog trenutka, na Sudnjem danu svima donijeti i predati u ruke. Nekome će ta dva meleka doći s leđa i straga mu dati njegovu knjigu. Nekome će oni prići s lijeve strane i u ruke predati njegove dunjalučke spise. A nekom će doći s desne strane i u desnicu mu pružiti sahife života njegovog. Oni koji tada budu dešnjaci, kojima se kitabi njihovi dadnu u desnu ruku, nagovjestit će im se vječna sreća koja ih očekuje, biće radosni, ni za čim neće tugovati. I kad se Sunce na Danu suđenja spusti iznad glava, dešnjaci će da uđu u hlad koji im je pripremio Gospodar njihov. I dok u hladu budu sačuvani od nesnosne vreline, sjetit će postači tada vrelina koje su trpjeli dok su postili i vrelog dunjalučkog Sunca.   

    Vjetar će da zapiri, ali će biti ugodan. Sjetit će tada postač onog suhog, za disanje teškog povjetarca, koji je u vrelim ramazanskim danima otežavao mu disanje. Disat će tada postač punim plućima, miris Dženneta će da ga osvoji i sebi pozove, a on, postač, nošen mirisnim aromama koje iz Dženneta poteku, ponovo će se zahvaliti Rabbu Svom na ljepoti koju mu On daje. Kad postač glavu svoju okrene i iz hlada koji će ga zaštiti od vreline kijametske, ugledat će postač patnje onih kojima Džennet nije bio na umu a koji ni za Džehennem nisu marili.

    Vidjet će postač druga svog koji se s njim nije družio u ramazanu, u postu, na iftaru, u džamiji na namazu. Oni koji za danima ramazanskim nisu marili, shvatit će tada šta su propustili, ali za kajanje će biti kasno.

    Zbog nemara svoga i oglušavanja o naredbu Božiju, nesretnici, oni koji knjigu svoju dunjalučku dobiju s leđa ili u lijevu ruku, tada će zavapiti molbom Allahu: - Gospodaru naš, vrati nas na dunjaluk, bićemo Tebi odani vjernici. Klanjat ćemo, postit ćemo, živjet ćemo u islamu. Ali, na njihove molbe Allah se neće odazvati, kazna će se nad njima izvršiti, u grotlo i bezdan džehhenemski će biti bačeni. A od Džehennema, vatre njegove i kazne Božije, postač strahuje. Sunčeve vreline koje je osjećao dok je postio postača su podsjećale na vreline ahiretske, koje će da prže kad dunjaluka nestane a Ahiret otpočne. A dunjalučke vreline su NIŠTA u poređenju s onim ahiretskim.

     Kako hadis kazuje požalila se džehennemska vatra svome Gospodaru: - Ja Rabbi, sama sebe izjedoh. Na to joj Allah dade dva oduška, jedan ljeti a jedan zimi. Onaj zimi je hladna zima koju osjećamo, dok je onaj ljeti vrelina koja prži. A ta ljetna vrelina koja kad zavlada, izvori voda presahnu, zemlja ispuca, pojave se pukotine koje samo voda može popuniti. I takav zemljin izgled bude dok s nebesa Allah ne spusti kišu koja nakvasi žednu zemlju, zemljani procjepi koji su zbog suše nastali se povuku i nestanu.  Zemlja opet poprimi svoj prvobitni izgled, bez ambisa i provalija.

     Dunjalučke jame i provalije su NIŠTA u poređenju s onom ahiretskom, jednom preko koje valja svakom od nas. Sirat nas čeka, valja nama preko njeg. Svakome od nas valja preko Sirata, jer na kraju puta tog čeka nas vječno odredište. Iza Sirata nema ništa drugog osim Dženneta ili Džehennema. I dok bude prelazio preko Sirat-ćuprije, neko će se za nju zakačiti, neće moći dalje nastaviti. Međutim, tada će postaču doći post njegov i za njega se zauzeti, pomoći mu da prijeđe Ćupriju koja dijeli Džennet od Džehennema. Osjetit će postač tada neizmjernu radost zbog svog posta, zbog svog slijeđenja Poslanika. A Poslanik, a.s., je u snu kojeg je usnio – a snovi poslanika su dio Objave – vidio taj prizor, čovjeka iz svoga ummeta kojem je na Siratu post i salavat na Pejgambera pomogao.

     I kad čovjek iz Pejgamberovog ummeta prijeđe preko Sirata i dođe do Dženneta, vrata džennetska se pred njim zatvore. A onda dođe vjernikovo La ilahe illelah i otvori mu džennetska vrata. A postač dok je postio salavate je na Poslanika donosio, La ilahe illellah izgovarao, o Džennetu razmišljao. Ko o Džennetu razmišlja, takav koristi dane i noći da zaradi Džennet, najviše koristi i iskoristi dane i noći ramazanske.

     S druge strane, nekome će se možda opisana slika vječne sreće Dženneta činiti imaginarnom i nezamislivom a isto tako i mjesto vječne patnje Džehennema nemogućom. Shvatit će sve ovo kao lijepo ispričanu bajku. Lahko je nama na dunjaluku pronaći razloge da opravdamo svoj neposluh spram naredbi Božijih. Uvijek ćemo se samom sebi opravdati, krivi nikada nećemo biti mi, uvijek neko drugi ili nešto drugo. A šta onda kada po nas dođe onaj koji u crno zavija, siročadima ostavlja, a taj će svakom da dođe, nekom prije, nekom kasnije.

     Susret s njim niko neće preživjeti, pa da priča kako je kad on dođe. Po koga dođe njega nestaje, zauvijek odlazi. Tada prestaju sve bajke i sva nadanja. Tada svako živo biće shvati u potpunosti da vječnost ovdje nije. Puste li žalosti što se dunjaluk ovaj i ljepote njegove moraju ostaviti, ništa se ne može ponijeti, sve ostaje nekom drugom. Ipak, s insanom na put bez povratka krene ono što je insan pripremao za taj put. Tijelo svakog od nas, i postačevo i nepostačevo, donijet će prijatelji naši i rodbina, i spustit će nas tamo gdje se sve spušta kad ga posjeti onaj koji će svakom doći, ali s nama niko neće htjeti u zemlju da legne. Samo će djela naša, kakva god da budu, stati pokraj nas i praviti nam društvo.

     Svima će djela da budu svjedok, nekome protiv njega i na njegovu štetu, a nekome za njega i u korist njegovu. Post naš će nas tada zagrliti, napravit će zaštitu od dvojice meleka koji će nam doći u susret. Namaz naš i sadaka naša će stati ispred njih i spriječiti ih da izvrše kaznu nad nama. Vjerniku će se ukazati lik Poslanikov i ta dvojica će ga pitati čije je to lice?! Vjernik će tada još jednom šehadetom potvrditi svoju vjeru šehadetom, a onda će mu ta dvojica pokazati njegovo mjesto u Džennetu. Kabur vjernički će da se proširi, miris Dženneta će da zamiri kaburom, najavljujući vjerniku šta ga čeka u vječnosti. S druge strane teške muke i jadi čekaju, već u kaburu, onoga koji nije znao za ramazan, namaz, vjeru, Boga i naredbe Njegove.  I takvu sliku, kad svako s dunjalučke pozornice nestane i ovosvjetska prošlost minea kabur realnost postane, svako od živih će da vidi i sebe upozna k oje mjesto će da zauzme u vječnosti.

    Tada će jasno svima da bude, bajke će prestati, nadanja će da nestanu. Ali, svakog je Bog Dragi odlikovao onim što nijednom drugom Svom stvorenju nije dao, a to je um i razum. Insan um ima da njime misli i razmišlja. Insan ima i slobodu volje da sam odlučuje šta će i kako će. Insan ima i odgovornost za sve ono što uradi. Pa šta god da uradimo u životu svom, dobro ili loše, sve ćemo to vidjeti i po tome biti nagrađeni ili kažnjeni. Onaj ko se nagradi nada on dobro radi. Onaj ko želi da uđe u Džennet on moli Boga da ga uvede u njega. Onaj ko strahuje od Džehennema traži zaštitu kod Boga od vatre rasplamsale.

     Kroz kazivanje o kurbanu sinova Ademovih, dobivamo spoznaju da je svakom djelu nijjet najvažniji, jer: قَالَ إِنَّمَا يَتَقَبَّلُ اللَّهُ مِنَ الْمُتَّقِينَ [٥:٢٧] „Allah prima od bogobojaznih“. (Maide,27). Iz istog kazivanja spoznajemo da je zavidnost snažan pokretač na zlo i nesreću jer bijaše uzrokom prvog grijeha na zemlji kad brat ubi brata.

    Kroz kazivanje o Ibrahimu a.s., i sinu mu Ismailu a.s., dobivamo spoznaju da ljubav prema Gospodaru biva obilno nagrađena. Spoznajemo da žrtvovanjem onog što je i nama drago ostavljamo trag na Dunjaluku. „Spomen je na Ibrahima“. (Saffat,109.), i gradimo sebi kuću u Džennetu „Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine“.(Saffat, 110.)

     Allahu dž.š., ne treba ono što mi žrtvujemo „Do Njega neće dostići niti njihova krv niti njihovo meso“.(Hadždž, 37.). Ono što ţrtvujemo treba nama „Do Njega će stići naša bogobojaznost“.(Hadždž, 37.) To znači da ono što žrtvujemo ima smisla samo ako bude djelovalo na onog ko žrtvu prinosi, ako nas bude mijenjalo. Nema smisla prinositi žrtvu Bogu ako nosimo mržnju prema čovjeku. To je vidljivo iz slučaja Kabilova. Poslanik nam obećava nagradu ahiretsku za naš kurban, za našu spremnost na žrtvu. „Kurbani će vas“, veli Poslanik, „prenijeti preko Sirat ćuprije“.(Ahmed).  „Sa kapanjem prvih kapi krvi na zemlju od vašeg kurbana čistite se od grijeha“.(Muslim), podučavao je Poslanik.

     Ta nagrada, bit će dostignuta samo ako kurban bude imao stvarni uticaj na nas, ako bude žrtva sa sadržajem. Žrtva sa sadržajem bit će ako iz kurban naučimo da samo ono što je dobro, ono što je i nama drago, žrtva je stvarno. U kurban ne može; sakato, hromo, slabo. Iz kurbana također učimo da u dijeljenju, žrtvovanju ne smije biti nikakvog dunjalučkog interesa, niti ikakvog profita iz žrtve. Poslanik je rekao: „Ko proda kožu svoga kurbana, on nema kurbana“.

    Vjernik nikad ne stavlja težište na cijenu žrtve, ne naglašava u žrtvu uloženo, već korist dobivenu. U nizu koristi, kurban nam donosi i naputak kako poredati prioritete u našoj svakodnevnici.

    Kroz propis raspodjele kurbanskog mesa razaznajemo te prioritete. U kurbanskoj cjelini, propis kaže, postoje tri trećine, a to znači postoje tri važne oblasti kojima se čovjek u svakodnevnici mora posvetiti. Porodica je na prvom mjestu. Obaveza je svakom brinuti za svoje stado. Kao što iz kurbanske cjeline prvu trećinu odvajamo za porodicu, tako u raspodjeli vremena dnevnog prvo se porodici posvećujemo. Nju nikad ne smijemo zaposataviti, ona je naš prioritet. Neće nam kurban pomoći da preko Sirat ćuprije pređemo ako nas djeca naša budu vukla za noge i usporavala, optužujući nas da nismo brinuli za njih, da ih nismo u mekteb slali, klanjati naučili...

    Kad prođu dani žrtve, bajramski dani kad prođu, ne prestaje naša obaveza žrtvovanja jer vjernik težište stavlja na ono čemu nas žrtva uči, a kurban nam spoznaju daruje da se za porodicu čovjek svakodnevno žrtvuje. U kurbanskoj cjelini druga trećina je rodbini propisana. Na obavezu prema rodbini podsjeća i prvi ajet sure En-Nisa: وَاتَّقُوا اللَّهَ الَّذِي تَسَاءَلُونَ بِهِ وَالْأَرْحَامَ  „Allaha se bojte i rodbinske veze ne kidajte“. Ta briga o rodbini koliko je važna najbolje nam svjedoče riječi Poslanikove: „Ko u redovima rodbine svoje ima siromaha pa ne bude dobročinitelj prema njemu i sadaku koja njemu pripada usmjeri drugom, Allah mu tu sadaku neće primiti i neće ga na Ahiretu ni pogledati“.(Tirmizi).

    Obavezni smo se pomagati. I kad prođu dani žrtve, kad se završe dani bajramski ne prestaje naša obaveza da se jedni za druge žrtvujemo. Ako i nakon zaklanih kurbana, odnosi među nama budu opet hladni, i budemo opet jedni od drugih udaljeni, kurban naš nikakav smisao nema jer Bogu ne treba meso već naša promjena, bogobojaznost naša Mu treba. Poslanik upozorava: „Ne silazi, ne spušta se milost Božija na onaj narod koji ne održava veze rodbinske“. (Malik).

    U kurbanskoj cjelini jedna se trećina, siromašnima izdvaja. Ebu Zerr r.a.,Poslanika moli: „Oporuči mi nešto, što će mi u životu biti važno“. Poslanik reče: „Voli siromaha i druži se s njim“. (Dejlemi)  Želiš pomoć Božiju? Ima put, pomozi brata! 

    Draga Braćo,

     Na kraju ovog bajramskog va'za molim vas da investirate u budućnost svoje djece – da šaljete svoju djecu u mekteb bez ikakvih kalkulacija. Mekteb-vjeronauka je glavno pitanje svih roditelja i islamske zajednice. Čuvajmo svoju djecu od ulice, lošeg društva, droge, alkohola i kriminala. To možemo postići samo šaljući ih u džamiju da se uče svojoj vjeri, kulturi i našim adetima. Zato sa blagoslovljenom radošću crpimo duhovnu snagu sa bajramskoga vrela, koja će se ulijevati u pobožna srca i pokorne duše, natapajući našu vjeru i snažeći porodično, rodbinsko, komšijsko i prijateljsko zajedništvo. Neka bajramska radost i tekbiri-tešrik sapiru srca i duše naše, poput Zem-zem vode, kojom, časni melek Džibril, očisti, Poslanikovo srce.

   Draga Braćo,

 Bajramsku radost dijelimo zajedno. Slavimo Bajram u međusobnom pomirenju, razumijevanju, oprostu i povjerenju. Neka nam današnji mubarek-dan vrati vjeru, nadu i međuljudsko povjerenje; neka među nama nestane straha, zlobe i zavisti; neka nam zajedništvo povrati samopouzdanje; neka svako radi svoj posao savjesno i odgovorno; shvatimo da je tajna uspjeha na ovome svijetu iskrena vjera i plemenito djelo! Zato danas posjetite svoju rodbinu, obiđite mezarja i šehitluke svojih najmilijih, ukoliko ste u mogućnosti, otvorite vrata komšiji i okrenite se oko sebe i pogledajte ko treba vašu bratsku ljubav i vašu ljudsku pomoć!

Literatura: Tefsir Ibni Kesir, Sahihul-Buhari, Imam Abdulah-ef. Čajlaković, Izet ef. Ĉamdžić….

Priredio: Nijaz Salkić

-->
02.10.2014.

MIMBERA - SUTRA JE KURBAN BAJRAM



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَالْفَجْرِ [٨٩:١] وَلَيَالٍ عَشْرٍ [٨٩:٢]
صدق الله العظيم
         U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

   Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s.

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 09. zu-l-hidždže 1435. ili 03. oktobar 2014. godine. Ovo je 48. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o početku mjeseca zu-l-hidždžeta a danas ćemo o Kurban bajramu.

   Poštovane sestre, draga braćo, kada govorimo o ovom blagdanu, znajmo da je to jedan od dvaju naših bisera. On sija i obasjava mu'minska i hadžijska srca. Danas su hadžije na vrhuncu ibadetskih aktivnosti. Hadžijska srca ubrzano kucaju na Arefatu. Arefat je dolina na kojoj sve ovogodišnje hadžije upućuju dove, za sebe, svoju rodbinu, za mir, zdravlje i blagostanje. Da je ovo blagoslovljeno vrijeme zabilježeno je u Kur'anu. Kaže Uzvišeni Allah džellešanuhu: „Tako mi zore i deset noći...“  Allah, dž. š., se kune zorom, znači  svitanjem, a posebno se misli na zoru prvog dana Kurban-bajrama, kao što se navodi u tefsiru Ibn Kesira.

     Hadž je vrhunac insankog hoda putem dobra i napredovanja. Hadž je prilika da se pobijedi zlo u sebi i da se osnaži samopouzdanje i vjera. Hadž jača vjeru u pobjedu dobra, vjeru kao sliku i signal da je prijeđeni put bio pravi. 
    Sutra je dan ljubavi, radosti, dan kada trebamo i moramo jedni drugima stisnuti ruku, bratski se zagrliti, čestitati i sjetiti se onih kojih nema među nama. Nastupajući dani su vrijeme kada treba da se (u)pitamo jedni za druge, da daleko više razgovaramo. Da se ispričamo, da se izjadamo za sve ono sto nas tišti i boli. Da se zapitamo ako nekoga nejma, zašto ga nejma? Ako je bolestan da ga obiđemo, ako je u nevolji da mu pomognemo, ako je uplakan da ga utješimo.
    Na dan Bajrama u srcima muslimana ne treba biti ljutnje, srdžbe, predrasuda i mržnje. Vjernik se svim bićem trudi da sačuva svoju dušu i da je čistu vrati Allahu Uzvišenom. Iskreni vjernik je spreman na praštanje i pomirenje. Željan je da pruži ruku i pomogne svakom čovjeku.

   Vjernik je ubijeđen da je bajram, hadž, kurban i drugi ibadeti, vezani za ove mubarek dane jasna poruka nama i drugima da muslimani žele napredak, prosperitet i mir sebi i svim drugim ljudima u duhu kur'anske poruke:
يَا أَيُّهَا النَّاسُ قَدْ جَاءَكُم بُرْهَانٌ مِّن رَّبِّكُمْ وَأَنزَلْنَا إِلَيْكُمْ نُورًا مُّبِينًا [٤:١٧٤]
   " O ljudi, dokaz vam je već stigao od Gospodara vašeg i mi vam objavljujemo jasnu svjetlost.
فَأَمَّا الَّذِينَ آمَنُوا بِاللَّهِ وَاعْتَصَمُوا بِهِ فَسَيُدْخِلُهُمْ فِي رَحْمَةٍ مِّنْهُ وَفَضْلٍ وَيَهْدِيهِمْ إِلَيْهِ صِرَاطًا مُّسْتَقِيمًا [٤:١٧٥]
    One koji budu vjerovali i čvrsto se propisa držali On će u milost Svoju i blagodat uvesti i pravim putem uputiti".

  Kao vjernici, očekujemo da ćemo klanjem kurbana, simbolom žrtve, ubiti u sebi sebičnost, da ćemo se približiti Allahu dž.š., da ćemo postati džometniji, jedni drugima bliži, moralniji, imanom-vjerom, bogatiji.

    Vjerujemo da ni jedan musliman ne kolje kurban samo za sebe i svoj zamrzivač  Uzvišeni veli:
لِّيَشْهَدُوا مَنَافِعَ لَهُمْ وَيَذْكُرُوا اسْمَ اللَّهِ فِي أَيَّامٍ مَّعْلُومَاتٍ عَلَىٰ مَا رَزَقَهُم مِّن بَهِيمَةِ الْأَنْعَامِ ۖ فَكُلُوا مِنْهَا وَأَطْعِمُوا الْبَائِسَ الْفَقِيرَ [٢٢:٢٨]
   Da bi koristi imali i da bi u određene dane prilikom klanja kurbana, kojim ih je Allah opskrbio Njegovo ime spominjali. Jedite meso njihovo, a nahranite siromaha gladnog. (El-Hadždž, 28.)

   Poslanik, a.s., veli: ,,Jedite od kurbana, zadržite za sebe i podijelite sadaku."(Muslim) Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: ,,Trećinom neka čovjek nahrani svoju porodicu, drugom trećinom neka nahrani svoje komšije i neka treću trećinu podijeli potrebnima, na taj dan."

   "Ko bude u mogućnosti da zakolje kurban, a ne zakolje ga, neka ne prisustvuje našim musallama" (Hakim)

 "Na Kurban-bajram Allahu je najdraže da se novčanice potroše za kurban."(Taberani)
    
     KURBAN BAJRAM NAMAZ

   Kada sutra pođemo u svoju džamiju na Bajram namaz, musteheb je (lijepo je) da putem sebe čuješ, kako učiš tekbire. Klanjajući bajram-namaz, na prvom rek'atu-nakon što smo proučimo subhaneke, trebamo tri puta podići ruke do ušiju i svaki put donijeti tekbir. Nakon prvog i drugog tekbira ne vežemo ruke, nego ih držimo obješene niz tijelo. Nakon trećeg tekbira ih svežemo na pojas, desnu preko lijeve ruke. Na drugom rek'atu, nakon što smo proučili fatihu i sure, opet donesemo tekbire. Svaki put kada podižemo ruke do ušiju, donosimo tekbir. Na četvrtom tekbiru idemo direktno na ruku'.

    TEKBIR-I-TEŠRIK

   Od sabah namaza dana Arefata do ikindije četvrtog dana Kurban bajrama, vadžib je muškarcima i ženama, nakon farz namaza, po predaji selama, proučiti Tekbir-i-tešrik (žene potiho izgovaraju). Tekbir-i tešrik glasi: "Allahu ekber, Allahu ekber, La ilahe illallahu vallahu ekber, Allahu ekber ve lillahil-hamd". Ovaj se tekbir takođe uči i nakon džum'e i nakon bajram namaza.
   Neka nam sutrašnji Bajram učvrsti vjeru u srcu, ojača moral, ustali naše stope, na putu istine i pravde. Sa izlaskom iz džamije podijelimo radost Bajrama sa najmilijima, rodbinom, komišilukom. Zijaretimo i svoje mile i drage na mezarlucima i šehitlucima,  halalosum, aškile i od srca im proučimo fatihu.

    Dova

    Uzvišeni Allahu, Učini da samo Tebi služimo! Da se grijeha klonimo! Da istinu govorimo! Da o dobru mislimo! Da dobra djela činimo! Da se tuđeg hakka klonimo! Da kod sebe korisno znanje povećavamo!

  Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Kurban-bajramska hutba, Nijaz Salkić,
Nijaz Salkić

26.09.2014.

MIMBERA - MJESEC ZU-L-HIDŽDŽE



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَالْفَجْرِ [٨٩:١] وَلَيَالٍ عَشْرٍ [٨٩:٢]
صدق الله العظيم
        U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

   Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s.

  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 02. zu-l-hidždže 1435. ili 26. septembar 2014. godine. Ovo je 47. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o pojmu pobožnosti a danas ćemo početku mjeseca zu-l-hidždžeta.

    Poštovane sestre, draga braćo, kada govorimo o ovom mjesecu, znajmo da je ovo vrijedno i blagoslovljeno vrijeme. Prije svega to se odnosi na prvih deset dana ovog mjeseca. Juče je počelo to odbrojavanje. Kaže Uzvišeni Allah džellešanuhu: „Tako mi zore i deset noći...“  Allah, dž. š., se kune zorom, znači  svitanjem, a posebno se misli na zoru prvog dana Kurban-bajrama, kao što se navodi u tefsiru Ibn Kesira.

    Imam Ahmed bilježi od Abdullaha ibn Omera, r. a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Nema većih niti dražih dana Allahu za činjenje dobrih dijela od ovih dana, zato izgovarajte tehlil (La ilahe illellah), tekbir (Allahu ekber) i tahmid (el-hamdu lillah).”

    Allah najbolje zna, ali hafiz Ibn Hadžer, koji je protumačio Buharinu zbirku hadisa u svom poznatom djelu “Fethul-Bari“, kaže: „Mislim da je razlog odlikovanja deset dana zul-hidždžeta taj što su u njima sakupljeni svi ibadeti: namaz, post, sadaka, hadž, što nije slučaj ni sa bilo kojim drugim vremenom.“

   U ovim danima, mjeseca zul-hidžeta se obavljaju obredi hadža i ispunjava i izvršava peti islamski šart, odaziva se Allahovom pozivu, hodočasti se Bejtullah, čine se tevbe, opraštaju se grijesi i one hadžije čiji hadž bude mebrur vraćaju se svojim kućama čisti od grijeha. Kada bi nam Allah dao moć da vidimo nevidljivo, vidjeli bi kako sa hadžija dok borave na časnim mjestima čineći teobu, teku rijeke crnih grijeha dok ih Allah sapjere od njih.

   Prenosi se od Ibn Abbasa, r. a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: 
  “Prvi dan zul-hidždžeta je dan u kojem je oprošteno Ademu, alejhis-selam, pa ko bude postio taj dan, biće mu oprošteni svi grijesi.

   Drugog dana zul-hidždžeta Allah, dž. š., je primio dovu Junusa, a. s., i izbavio ga iz utrobe kita, pa ko bude postio taj dan, kao da je činio ibadet čitavu godinu.

   Treći dan  zul-hidždžeta je dan u kojem je primljena dova Zekerijjaa, a. s., i ko bude postio taj dan, biće mu primljena dova.

   Četvrti dan je dan u kojem se rodio Isa, a. s., i ko ga provede posteći, Allah će otkloniti od njega svaki očaj, siromaštvo i na Sudnjem danu će biti s onim koje je Allah obradovao.

   Peti dan je dan u kojem se rodio Musa, a. s., i ko ga provede posteći biće spašen od licemjerstva i kazne u kaburu.

   Šesti dan zul-hidždžeta je dan u kojem je Allah, dž. š., podario svom Poslaniku svako dobro/hajr i ko ga provede posteći, Allah će mu se smilovati i spasiće ga svake kazne poslije njega.

   Sedmi dan je dan u kojem se zatvaraju vrata Džehennema i ne otvaraju se sve dok ne prođe 10 dana zul-hidždžeta, pa ko bude postio taj dan, Uzvišeni Allah će mu zatvoriti trideset vrata svake poteškoće i otvoriće mu vrata olakšice.

   Osmi dan je dan koji se zove Jevmu-Tervije, ko ga bude postio biće mu data velika nagrada, tj. biće obilato nagrađen nagradom čiju vrijednost niko drugi ne zna osim Allaha, dž. š.

   Deveti dan zul-hidždžeta je dan koji se zove Jevmu-Arefe, tj. dan Arefata, pa ko ga bude postio biće mu to iskupljenje (keffaret) od grijeha za prošlu i narednu godinu. To je dan u kojem je objavljeno: “Danas sam vam vjeru vašu upotpunio, i blagodat Svoju prema vama ispunio, i zadovoljan sam da islam bude vaša vjera.” (El-Ma'ide, 3)

   Od hazreti Aiše se navodi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Nema nijednog dana u kome Allah, dželle šanuhu, oslobodi više robova od vatre od dana Arefata.“ (Muslim, En-Nesai)  Kao što je noć Lejletul-Kadr najbolja noć u godini, tako je i dan Arefata najbolji dan u godini

  I deseti dan zul-hidždžeta je Jevmul-Adha, pa ko u njemu zakolje kurbana, s prvom kapi krvi koja potekne brišu se grijesi njemu i njegovoj porodici. A ko nahrani vjernika ili udijeli sadaku u tom danu, Allah će ga proživjeti na Sudnjem danu bezbjednog, sigurnog i biće mu vaga njegovih djela/mizan teža od brda Uhud.

    Poslanik a.s. je rekao:  “Nema ništa draže Allahu u danima Kurban-bajrama od žrtvovanja životinja. Žrtvovana životinja će na Sudnjem danu doći sa svojim rogovima, dlakom, ušima. Allah primi kurban prije nego njegova krv dotakne zemlju. Zato, žrtvujte otvorenog i radosnog srca.” (Tirmizi, Ibn Madždže)

   Pa ako možemo zašto da se ne potrudimo i iskoristimo ove dane u postu i ibadetu, ili bar jedan od ovih dana, ako ne sve. Ne dozvolimo da nam tek tako prođe blagodat koju nam je Allah dž.š. svima podario i ponudio. Nikada ne mislite da ste uradili dovoljno dobra!!!


    Tekbiri Tešrik

   Vadžib je svakom odraslom muslimanu da uči Tekbiri Tešrik nakon svakog farz-namaza počev od sabah-namaza 9. Zul-Hidždžeta pa sve do ikindije-namaza 13. Zul-Hidždžeta (ukupno 23 farz-namaza). Muškarci će ovaj tekbir donositi naglas, a žene u sebi. Ovaj tekbir glasi:

“Allahu ekber, Allahu ekber, La Ilahe Illallahu Vallahu ekber, Allahu ekber ve Lillahil-Hamd.”


        Dova

    Rabbena tekabbel minna Inneke Entes-Semi’ul-Aliim! Gospodaru, primi od nas,  jer Ti sve čuješ i znaš! Dragi Allahu, primi naša djela i grijehe nam oprosti!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم.

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Jusuf el-Qaradawi, Senad Agic,

Nijaz Salkić

-->
18.09.2014.

MIMBERA - POBOŽNOST



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
قُلْ إِن كُنتُمْ تُحِبُّونَ اللَّهَ فَاتَّبِعُونِي يُحْبِبْكُمُ اللَّهُ وَيَغْفِرْ لَكُمْ ذُنُوبَكُمْ ۗ وَاللَّهُ غَفُورٌ رَّحِيمٌ [٣:٣١]
صدق الله العظيم
       U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

  Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s.

  Dragi brate, poštovana sestro, danas je petak 24. zu-l-ka'de 1435. ili 19. septembar 2014. godine. Ovo je 46. hutba u novoj godini.

   Prošli petak govorismo o pripremi vjeroučitelja-muallima a dana sćemo o pojmu pobožnost..

 Poštovane sestre, draga braćo, kada govorimo o pobožnosti, praktične primjere uglavnom navodimo iz prošlosti, a najčešće iz života prvih generacija muslimana, ne samo zbog toga što je takvih primjera napretek, nego zbog toga što je u današnjem vremenu živih primjera pobožnosti veoma malo, stoga se o pobožnosti uglavnom samo priča.

   Pobožnost je odlika brižnih, to je osobina ljudi koji drže do sebe, do svojih dragih i bližnjih. Pobožan je onaj koji se istinski Boga Dragoga boji, i koji Uzvišenog na pravi način ljubi i voli. Pobožnost je proces, kontinuitet i misterija, zato je pobožnih malo. Teško ih je otkriti i primijetiti  jerbo oni nikada ne ,isplivaju' na dunjalučku površinu interesa. Pobožan se nikada ne predstavlja riječima, - ja redovno klanjam, ja postim, ja dijelim i ja pomažem sirotinju. Pobožan je sušta pozitiva, prvoklasni kvalitet i raritet, koji se sam nikada ne reklamira i ne hvali.

    Veli Uzvišeni Allah: Nije čestitost (pobožnost) u tome da okrećete lica svoja prema istoku i zapadu; čestiti (pobožni) su oni koji vjeruju u Allaha i u onaj svijet, i u meleke, i u knjige, i u vjerovjesnike, i koji od imetka, iako im je drag, daju rođacima, i siročadi, i siromasima, i putnicima, i prosjacima, i za otkup iz ropstva, i koji molitvu obavljaju i zekat daju, i koji obavezu svoju, kada je preuzmu, ispunjavaju, naročito oni koji su izdržljivi u neimaštini, i u bolesti, i u boju ljutom. Oni su iskreni vjernici, i oni se Allaha boje i ružnih postupaka klone.."/ (El-Bekare, 177)

    Zato, vjera nije samo obredoslovlje; klanjanje i vezanje za džamije ili mesdžide. Vjera traži od čovjeka da živi svoj život, da radi, da se trudi, da stiče i zarađuje, da se ne odriče i ne udaljava od dunjaluka i njegovih ljepota, uživanja i ukrasa. Zato je slatko biti vjernik i žuditi za ulazak u ,klub pobožnjaka'

  Poštovani džemaate, znajmo da nema pobožnosti bez altruizma i ljubavi. Pod pojmom ljubavi većina pomisli na ljubavnu vezu između muškarca i žene. Ljubav u Islamu ima šire značenje i ona se prostire na  tri vrste ljubavi.

   Prva vrsta ljubavi je ona koja se osjeća i njeguje prema Allahu Uzvišenom. To je ona ljubav koja ti ne dopušta da činiš grijehe da ne bi povrijedio onog kome ljubav poklanjaš. Jer, najprije treba naučiti kako se poštuje crveno svijetlo u saobraćaju pa tek onda zeleno.

  Druga vrsta ljubavi je ona koja se osjeća prema poslanicima, a posebno ljubav prema posljednjem Allahovom Poslaniku Muhammedu a.s. Ova ljubav obavezuje na slijeđenje njegova načina života. Ona pokazuje koliko se uistinu voli Allah, jer Kur’an a.š. upozorava:

“Reci: ‘Ako volite Allaha, mene slijedite, Vas će onda Allah zavoljeti i grijehe vam oprostiti, zaista je Allah milostiv, samilostan.” (Ali-Imran, 3:31)

  Treća se vrsta ljubavi tiče svih ljudi. Za muslimane ovo znači da im je dužnost voljeti sve ljude bez obzira na njihovu etničku, religijsku, lingvističku ili kulturnu različitost. Ova ljubav uključuje susjede, poslovne kolege, prijatelje, rodbinu pa čak i neznance. Ova ljubav obavezuje muslimane da budu spremni pomoći bilo koga i bilo kada. Postoji veliki broj hadisa koji potiču muslimane da pomažu čovjeku kao članu ljudske zajednice, jer takav ih altruistički gest približava Bogu.

    Amir ibn Ebi Musa prenosi od svoga oca slijedeće: »Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., poslao njega i Muaza ibn Džebela u Jemen, rekao im je: - Olakšavajte, a ne otežavajte! Obradujte a ne rastjerujte! Budite poslušni jedan drugom i nemojte se međusobno razilaziti! (Buharija)

   Aiša, r.a., pripovijeda: »Čula sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., gdje kaže: - Duše su poput skupine: one koje se međusobno upoznaju, zbliže se, a one koje se ne poznaju, međusobno se raziđu.« (Buharija i Muslim)

    Aiša, r.a., je govorila da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: - Neka vaši poslovi budu ispravni i umjereni, jer nikoga neće njegovo djelo uvesti u Džennet. - Je li ni tebe, Allahov Poslaniče? - upitaše prisutni. Ni mene - odgovori Poslanik - osim ako mi se Allah ne smiluje. Znajte da je Allahu najdraže ono djelo u kojem čovjek ustraje, makar ono i neznatno bilo. (Buharija, Muslim i Nesaija)

   Abdullah ibn Mes'ud, r.a., kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kazao: - Nije vjernik onaj koji drugoga napada i vrijeđa, proklinje, nepristojno se izražava i koji je bestidan. (Tirmizija, Hakim)

    Ebu Hurejre, radijallahu anhu, kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s, rekao: - Ko bude imao pri sebi neku nepravdu koju je učinio svome bratu, neka se s njim izmiri (i halala zatraži) prije nego li dođe na Sudnji dan kada neće biti ni dinara niti dirhema, nego će se dugovanja podmirivati dobrim djelima. A ko ne bude imao dobrih djela, njemu će se natovariti grijesi onoga kome je učinio nepravdu. (Buharija)

  Ako su pobožnjaci ,nevidljivi' i neotkrivi, onih drugih ,pobožnjaka' je sijaset i oni su vidljivi i dokučivi. Ima ih koji znaju jako dobro odglumiti pobožnost. Prepoznaćemo ih u svim sferama života, od onih iz visokih krugova do ,male raje'. Mnogi od njih će ibretile protumačiti vjeru iz svih uglova, nekada čak i ,bolje' od onih koji su pozvani i odgovorni, da je tumače. I ,mala raja' tumači vjeru, na šerijatskim vjenčanjima, na svečanim kućnim mevludima, uz ramazan na teravijama, na Bajramima... Dešava se poslije šerijatskog vjenčanja da imam obavi vjenčanje i ode, svatovi prijeđu na 'opušteniju' atmosferu. Isto se desi sa ramazanskom serdžadom u kućama i stanovima našim, serdžada se objesi da krasi zid do slijedećeg ramazana itd.

    Završiću riječima velikog pobožnjaka Hasana iz Basre, koji u svom djelu: „Čujem šum, prijatelja ne vidim“, kaza i  ovo:  „A kako ne bih plakao? Kad bi nam se na vrata ove džamije pojavio jedan od drugova Allahova Poslanika, kod nas od islama ne bi raspoznao ništa osim ovu našu Kiblu, kuda se okrećemo u namazu! Prazne su želje svijet uništile. Šta je to? Vidim ljude, ali ne vidim pameti, čujem šum, ali prijatelja ne vidim. Ovaj svijet je ušao u vjeru, pa iz nje izišao. Znaju šta je dobro, ali dobro ne rade. Znaju šta je zabranjeno, ali ga čine. Vjera im je samo na jeziku.“

     Dova

    Allaha molim da naše danas bude bolje od našeg juče, a naše sutra bude bolje od našeg danas. Gospodaru naš, daj nam dobro i ovog i onog svijeta i budi nam Milostiv na Danu sudnjem. Amin, ja Rabbel-alemin!

  Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Jusuf el-Qaradawi, Senad Agic,

Nijaz Salkić
11.09.2014.

MIMBERA - SUSRET SA UČIONICOM


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَأْمُرْ أَهْلَكَ بِالصَّلَاةِ وَاصْطَبِرْ عَلَيْهَا ۖ [٢٠:١٣٢]
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s. Svjedočimo da je samo Allah Bog i da drugog Boga osim Njega nema. Svjedočimo da je Muhammed a.s. Allahov rob i Njegov Poslanik.

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 17. zu-l-ka'de 1435. ili 12. septembar 2014. godine. Ovo je 45. hutba u novoj godini.

    Prošli petak govorismo o temi, pripreme za mekteb, a danas ćemo o pripremi vjeroučitelja-muallima.

   Poštovane sestre, draga braćo, mektepska pouka je počela. Vjeroučitelji su ušli u mektebe sa dnevnicima, satnicama nastave i programima rada. Borba za dijeljenje znanja i njegovog usvajanja je u toku. Učenici idu u školu a trebali bi i na vjeronauku. Najteže je vjeroučiteljima mektepske nastave. Onima što u školama predaju vjeronauku je malo lakše jer će im učenici sami doći u klupe. Mektepskim vjeroučiteljima će doći onoliko djece koliko se oni potrude u ubjeđivanju roditelja da je korisno dijete slati u džamijski mekteb. Helem, i ove godine predstoji veliki trud i rad na polju popune svih mektepskih klupa. Znano je da nije glavni muallimov zadatak ,napuniti' mekteb. Ako je važna krilatica; ,valja htjeti, valja smjeti'…, još je preča ona; ,valja znati, valja uzdignute glave stati, pred učenike' i svakog nastavnog sata pripremljen izaći, i unaprijed znati, o čemu govoriti.

    Izlazak pred učenike!

   Kada izlazimo pred učenike bili oni mlađi ili pak oni stariji srednjoškolci, vjeroučitelji moraju znati da izlaze pred ličnosti koji dobrano znaju šta je nastava. Zato su vjeroučitelju potrebne pripreme za svaki mektepski čas. Vjerujem da vjeroučitelj osjeti na kraju časa da li je ,promašio', ili su učenici s pažnjom (sa)slušali njegovu pripremljenu temu. Ako se desi da njegov čas prođe u  ,deranju' na nemirne učenike, u čitanju gradiva iz ilmihala ili pričanju pričica da što prije prođe vrijeme, onda će sam shvatiti da nešto nije u redu sa njim ili sa učenicima. Učenike ne smije optužiti što ne slušaju na času, jer oni nikada nisu krivi, to pak znači da se sam mora promijeniti. Znamo da je vakat improvizacije mektepske nastave ostao u vremenu kada nije bilo dovoljno knjiga, nastavnih pomagala i neopremljenih učionica. Sve se promijenilo, pa i slušaoci nastave i predavanja.

   Šta (u)činiti?

  Vjeroučitelj mora bar jedan dan u sedmici odvojiti za pripreme časova. Pored dnevnika posjećenosti i prijeđenog gradiva, treba imati i svoju knjigu priprema i (za)bilješki. Svaku temu treba razraditi u tri dijela; uvod, glavni dio i zaključak. Na čas će ući dobro raspoložen, lijepo obučen, niti previše ozbiljan a niti raskalašen. Učenici sve prate, bilježe i stvaraju sliku o autoritativnom, korisnom, dragom ili o ,mrgudu', galamdžiji ili neozbiljnom učitelju. Znajmo da učitelj i kada se podobro potrudi teško dolazi do uspjeha, a učiteljeva improvizacija je unaprijed na neuspjeh osuđena. Ne može se prepisati uspjeh nekog učitelja u nekom džematu. Zaista je uspjeh vjeroučitelja povezan sa svakodnevnim trudom, premišljanjem i iznalaženjem najboljeg modusa idealnog za njegov mekteb. Ko misli da može uspjeti bez stalnih priprema i usavršavanja u nastavi, vara se, makar imao i akademsku titulu. Svaki uspjeh je plod dove Uzvišenom, korisnom premišljanju i inovativnom pristupu nastavnom procesu.

      Na kraju!

   U prošloj hutbi govorismo  između ostalog i o dobro opremljenim, svijetlim, zračnim, mirisnim, udobnim i privlačnim učionicama. Većina naših džamija sve to ima. Šta nam to ipak  fali? Briga za naraštaj mora biti temeljita, znakovita, naučna, sadržajna, mudra i svakodnevna. Vjeronauka mora biti učinkovita da se promijeni stanje i ponašanje jednog dijela naše omladine koji tonu u kriminal, drogu, alkohol i nemoral. Vjeroučitelji nisu obični učitelji, to su ipak pastiri koji sakupljaju, a ne rastjeruju, trijezne a ne umrtvljuju, bude a ne uspavljuju, i pomno prate i paze na one koji su im povjereni emanetom, glede hadisa Muhammeda s.a.v.s.

    Abdullah ibni Omer prenosi: "Čuo sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., kako kaže: 'Svi ste vi pastiri i svi ste odgovorni za svoje stado; imam je pastir i odgovoran je za svoje stado, čovjek je pastir u svojoj porodici i odgovoran je za svoje stado, žena je pastir u kući svoga muža i odgovorna je za svoje stado, i sluga je pastir u imetku svoga gazde, i on je odgovoran za svoje stado, pa svi ste svi pastiri i odgovorni ste za svoje stado."' (Sahih) Rijadussalihin br/str. 653

    Završimo hutbu Riječima Uzvišenog: ,,Naredi čeljadi svojoj da molitvu obavljaju i ustraj u tome!''

    Dova

    Allaha molim da naše danas bude bolje od našeg juče, a naše sutra bude bolje od našeg danas. Gospodaru naš, daj nam dobro i ovog i onog svijeta i budi nam Milostiv na Danu sudnjem. Amin, ja Rabbel-alemin!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.

Nijaz Salkić
04.09.2014.

MIMBERA - PRIPREME ZA MEKTEB

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

إِنَّمَا أَمْوَالُكُمْ وَأَوْلَادُكُمْ فِتْنَةٌ ۚ وَاللَّهُ عِندَهُ أَجْرٌ عَظِيمٌ [٦٤:١٥]
صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

      Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s.
Svjedočimo da je samo Allah Bog i da drugog Boga osim Njega nema.
Svjedočimo da je Muhammed a.s. Allahov rob i Njegov Poslanik.

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 10. zu-l-ka'de 1435. ili 05. septembar 2014. godine. Ovo je 44. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o temi, mektebu u susret, a danas ćemo o pripremama za mekteb.

     Postoji  puno ni’meta i blagodati sa kojima nas je Uzvišeni Allah počastio i obdario, jedna je posebna i zato jeste veliko iskušenje. Djeca su velika radost ali i velika bol, a u konačnici naše veliko iskušenje. Kur’an ističe ovu činjenicu: “Imanja vaša i djeca vaša samo su iskušenje, a u Allaha je nagrada velika.“ (Et-Tegabun,14-15)

     Draga moja braćo, počinje još jedna godina u kojoj će mekteb biti u žiži našeg interesovanja. Roditelji su prihvatili emanet podizanja, prehranjivanja, udomljavanja svoje djece, učitelji i nastavnici opismenjavanja, a vjeroučitelji duhovnog uzdizanja i približavanja Bogu odrastajućih generacija djece i omladine. Od toga kakav će prirast izaći, ovisi od svih karika u lancu odgajanja. Naše je da radimo u granicama sposobnosti, a Allah upućuje na pravi put, a On, Uzvišeni i sveznajući veli:

    ,,On daruje znanje onome kome On hoće, a onaj kome je znanje darovano - darovan je blagom neizmjernim. A shvatiti mogu samo oni koji su razumom obdareni."  El-Bekare, 269.


     Pripreme za početak mekteba!


   Znajmo da prije početka vjeronauke sve karike u lancu odgovornosti islamske zajednice moraju biti u mobilnom stanju. Muallimi i džamijski odbori su izvršni organi od čijeg rada ili nerada se vide ili ne vide rezultati u mektebu.  Zato je važno da oni zajednički u džematu odrade pozitivnu atmosferu. Imam će obići zadnjeg džematliju koji ima dijete za mekteba. Odaslaće  pisane informacije o danu i satnici upisa djece putem papirnih  pisama, elektronskih ili sms poruka. Učionica i mekteb će se obnoviti, okrečiti ili ofarbati živim i toplim bojama da se tamo djeca lijepo osjećaju. Imam će povesti računa o tome da učionica ima puno svjetla, da je čista, namirisana i prijatna pri svakom susretu polaznika sa džamijom. Ako je moguće neka klupe i stolice budu udobne, učionica dobro zagrijana, a posebno u zimskom vremenu. Imami neka se potrude da nabave pomagala u nastavi kao što su grafoskopi ili projektori za prikazivanje vjeronaučnog sadržaja na platnu ili zidu. Ako je u  mogućnosti putem donatora neka učionicu opremi bar sa jednim stacionarnim ili prenosnim kompjuterom sa popratnim vjeronaučnim programima.  Imami će održati seriju tematskih hutbi na početku svake godine  o  važnosti i potrebi pohađanja mekteba. Posebno neka pripreme usmeni izvještaj o mektepskoj nastavi protekle godine / broj djece, redovnost, uspjesi ... ) oformiti  tim za mali nogomet i raditi na popularizaciji mektepske lige, te organiziranju takmičenja sa susjednim mektebima. Za popularizaciju mekteba i mektepske nastave, imam će koristiti svaku priliku, a naročito tematske programe za mevlude, hatme, večeri Kur'ana, mukabele i slično.


     Vjeroučiteljima treba pomoć!


  Glavni pomagači muallimu treba da budu: predsjednik Odbora, mutevelija i džamijski Odbor.  Oni muallimu trebaju dati svaki vid podrške i obezbijediti mu adekvatne uslove rada. Tu spada briga o opremljenosti učionice te  kupovina dnevnika za detaljnu evidenciju o prisustvu i napredovanju mektepskih polaznika. Imamu-vjeroučitelju bi od velike pomoći mogli biti i starije mekteblije, učenici koji nekoliko godina idu u mekteb i puno imaju usvojenog znanja. Pomoć muallimu mogla bi doći i od savjesnih džematlija koji bi obilazili džemat i pozivali nove, potencijalne polaznike na vjeronauku. Moglo bi se formirati i roditeljsko vijeće od dva-tri roditelja koji bi bili veza između vjeroučitelja i roditelja, polaznika mekteba. Roditeljsko vijeće bi imalo zadatak da bar jedan njegov član dežura za vrijeme vjeronauke i time pomaže imamu i učenicima, te  od prikupljenih dobrovoljnih priloga kupuje i pripravlja paketiće za Bajrame i aktivno učestvuje u toku mektepskog  izleta.

    Naša realnost


   U našoj Bosni i širem okruženju naići ćemo na neobjašnjivo ponašanje članova džematskih odbora koji izgrade džamiju od nekoliko stotina hiljada maraka, podignu minaret od više desetina metara, postave lustere vrijednosti na hiljade maraka, itd., ali kada dođe na red uređenje mekteba, u koji idu i njihova djeca, kao da govorite gluhima ili namigujete slijepima. Isprazni pogledi, izlizana retorika, providna pravdanja o nemogućnosti i prečim poslovima, su uglavnom slika džematskog odbora na kome imam tretira pitanje uređenja, opremanja i pomaganja mekteba. Ne zaboravimo, haznama džemata ne upravljaju imami, nego ih najčešće samo pune, a traže odobrenja da im se udijeli koja para i za mekteb. Kada se pak i nađe način da se uredi mekteb, počinju primjedbe o kvaliteti stolova i stolica, mjestu mapa i propagandnog materijala, brizi za uništenje inventara i nemiru polaznika, neugrijanosti učionice, pa do provjera i rasprava o kvalitetu nastave. Muallim sve to podnosi, najčešće bez mogućnoti za repliku, jer može navući srdžbu svojih džematlija, a ujedno sebe dovoditi u neprilike koje mu nisu potrebne.

   Šta je ustvari odgoj i poučavanje?

   Odgoj i poučavanje u vjeri idu zajedno i nerazdvojni su. Znanje samo po sebi nije dovoljno, jer ga nužno treba da prati primjena. Nemoguće je nešto kvalitetno i korisno raditi bez odgovarajuceg znanja i poznavanja onoga što se želi. Ta dva elementa su neodvojiva u procesu islamske edukacije svakog muslimana pojedinačno. To znači da porodica i muallim moraju ujediniti i sinhronizirati sve svoje znanje, umijeće, volju i snagu da bi jedno mlado biće podučili i odgojili. Pravi rezultati će izostati ako zakaže porodica ili muallim.

Uloga imama-muallima je veoma delikatna, teška i odgovorna, ali zato zahvalna i časna, kao što veli Muhammed a.s.: “ Podučavajte i olakšavajte! “ Posebno je danas odgovorno i značajno našu djecu podučiti islamu; načinu i ljepoti islamskog življenja, oplemeniti ih islamskim istinama, jer im se vrlo često nude sasvim oprečna stanovištva od onih koja zastupa naša vjera islam.

Najbolji muallim i vjeroučitelj bio je Muhammed a.s.,  evo njegovih riječi; “ Roditelji su obavezni prema djetetu: Da mu dadnu lijepo islamsko ime, da ga lijepo odgoje, da ga pouče pismenosti i da ga poduče obavljanju islamskih dužnosti “. “ Kada dijete počne raspoznavati koja mu je desna, a koja lijeva ruka, počnite ga privikavati da klanja namaz.

  Kako pridobiti djecu na vjeronauku i kako ih zadržati u mektebu?

  Ovo pitanje treba da postavi sebi svaki imam-muallim i Odbor  islamske zajednice.

   Svi pedagozi se slažu u jednom; da se djeca mogu pridobiti za školu i  mekteb jedino velikom ljubavlju prema djeci. Ko zna da pridobije dječiju naklonost s ljubavlju, taj če sigurno i uspjeti kod djece. Za ilustraciju mogu navesti primjer jednog direktora osnovne škole koji je svakog jutra na ulaznim vratima škole dočekuje svoje đake i svakome se obrati sa ponekom riječju i svima podari osmijeh na licu. Imami-muallimi moraju imati veliku sposobnost za izvođenje vjeronauke. Moraju biti pravi stručnjaci i inovatori, pedagozi, metodičari i psiholozi, da bi poznavali dječiju dušu, njihove skolonosti i sposobnosti.

    Muallimi su dužni da se solidno pripreme za svaki sa(ha)t vjeronauke i to po ustaljenom metodičkom postupku u organizaciji sata, izboru  metoda, didaktičkih principa i nastavnih sredstava.

     U radu muallima bitnu ulogu ima entuzijam i motivacija za rad koji proilaze iz njegove opredijeljenosti pozivu koji je i Muhammed a.s. sa velikom ljubavlju obavljao. Važna karika uspjeha  muallima leži u njegovoj disciplini u redovnom održavanju vjeronauke u zakazano vrijeme.

  Znano je da bi optimalni rezultati trebali proizaći iz optimalnih uslova, koji opet proizilaze iz opremljenosti učionica, dobrih programa, motiviranosti učenika i učitelja i drugih popratnih faktora.

  Zato kažem, i pored silnih vjeronaučnih simpozija, pravljenja nastavnih, vjeronaučnih programa, izdavanju knjiga i brošura, korištenja audio i vizualnih pomagala, kompjutera, softwera, nemamo onu vjeronauku koju očekujemo i priželjkujemo. Dobrih muallima i vjeroučitelja i uspješnih mekteba ima ali većina mekteba čeka svoje rezultate, svoje hatme, svoje uspjehe na takmičenjima, svoju promociju.

    Hoću kazati, moramo opremiti učionice najsavremenije što se da, motivirati i nagraditi vjeroučitelje i učenike a onda od njih tražiti znanje i rezultate. Za dobre rezultate trebaju dobri muallimi koji će provesti cijele dane u mektebu, koji će se cijelim bićem založiti i ukurbaniti. Muallimi neće raditi samo subotom i nedjeljom po sat, dva ili tri, već će raditi i radnim danima. Oni će podijeliti djecu po grupama, pri tom osmišljavati, razmišljati i sikirati se kako da privuku djecu, kako da ih zadrže u mektebu a da pri tom osjećaju slast i ponos sa onim čime se bave. Pri tom cijelom svom žrtvovanju, Muallime moraju poštovati, podupirati i štititi džamijski odbori sa mutevelijom na čelu. Ako toga nema, džaba programi, džaba opremljene prazne učionice i džaba sve ostalo, od takve vjeronauke i mekteba neće biti ništa. 

  Na kraju, o mektebu mi imami i vjeroučitelji najviše brinemo, za njega smo odgovorni, a preko njega nam je povjerena najljepša uloga na ovom svijetu, uloga muallima, koju je u svojoj poslaničkoj misiji isticao i sam Poslanik a.s.."   Poslan sam kao muallim."

    Dova

    Allaha molim da naše danas bude bolje od našeg juče, a naše sutra bude bolje od našeg danas. Gospodaru naš, daj nam dobro i ovog i onog svijeta i budi nam Milostiv na Danu sudnjem. Amin, ja Rabbel-alemin!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Vjeronauka u praksi i traganje za najboljim metodama u nastavi, Nijaz Salkić,Mekteb naš emanet, Vehid Arnaut.

Nijaz Salkić

29.08.2014.

MIMBERA - MEKTEBU U SUSRET

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...: