NIKADA NE ZABORAVI HOLOKAUST I GENOCID U BOSNI I SREBRENICI

RODNA GRUDA

Najljepši je na svijetu svoj rodni kraj

17.10.2014.

HADŽI MEHMED EF. OSMIĆ - BROĐO


Brođo. To je isto ili možda sližno, kada bi izgovorili ime - Nasrudin Hodža. To je slično ali isto sigurno nije. Slično je da obojicu prati popularnost kod ljudi i da obojica slove kao narodni šereti i mudraci. Skoro da je isto ali ipak se ova dva narodna tribuna razlikuju. Mehmed ef., zvani Brođo, nije postigao slavu jednog Nasrudin Hodže po svijetu ali je sigurno u našim krajevima jako poznat i popularan.
Helem, Hadži Mehmed ef. Osmić rođen je 1896. godine u Brodu kod Brčkog od oca Omera i majke Fatime. Još u najmlađim danima otac otkriva sklonost svoga sina za imamskim pozivom i upisuje ga u "Čačak" medresu u Brčkom, gdje uči pred uvaženim muderrisima tog vremena.
Poslije završene medrese radi jedno vrijeme kao muallim u Brčkom, a kasnije službuje u džematima: Atmačici, Trnava, Klokotnica, Stanić rijeka, Ratkovići i Čande, odakle odlazi u zasluženu mirovinu.
U svakom džematu gdje je službovao kao imam, h. Mehmed ef. angažovano radi i daje veliki doprinos razvoju vjerskog života i postiže zapažene rezultate. Njegova otvorenost, toplina i nadasve human odnos prema ljudima, odlike su koje su ga krasile, a ljudi sa kojima se susretao i radio, izuzetno su ga cijenili.
Ovo što sam naveo iz biografije našega Mehmed ef., su normalne osobine jednog narodnog, bosanskog imama. Međutim Mehmed ef. -Brođo imao je nešto drugo što ga je razlikovalo puno više od drugih imama i hodža.
U vrijeme kada je radio i djelovao kao hodža, Tito je bio haman "božanstvo", neuzubillahi,  kod većine našeg svijeta.  Za Titu su bilesi  govorili da je nakav evlija i čak da po svom ponašanju nadmašuje neke muslimane-vjernike. Međutim, Tito je pedesetih godina zabranio vjeronauku, mnoge mejtefe i vakufe oduzeo, a imame zatvarao.
    Karakteristično za našega Mehmed ef. je bilo to što je znao procijeniti vrijeme i prilike pa je znao puno toga što obični svijet nije nikada skontao. Vršeći imamsku dužnost proživljava sve strahote drugog svjetskog rata. U tim burnim danima sprema sina Zekerijaha u narodno-oslobodilačku borbu - sprema ga u partizane. Mladi Zekerijah bio je borac 12. slavonske brigade. Prilikom oslobođenja rodnog grada Brčkog, zarobljen je i strijeljan. Drugi sin Abdurrezak isto je učesnik NOB-e. Preživio je rat da bi nedugo poslije oslobođenja umro.
    Svu djecu je Mehmed ef. školovao, a rah. Abdurrezak bio je učenik Behram-begove medrese u Tuzli. Svoju roditeljsku dužnost časno je obavio. Za života tri puta je išao na hadž. Kad god je bio u prilici svojim prilozima pomagao je medrese. Ulagao je svoja sredstva za popravku puteva, dovod vode, podizanju  javnih česmi i drugih hajrata.
    Ono što se mene posebno dojmilo kod starijeg kolege, jeste njegova vedrina i spremnost da uvijek savjetuje i nađe duhovita rješenja za one koji su to od njega tražili. Sa druge strane nije se bojao medijske torture nekadašnjeg režima, potcjenjivanja i ismijavanja vjerskih službenika. Dobro znam da se u ono vrijeme ahmedija (kapa imamska) nije mogla nositi osim za vrijeme vjerske službe.
    Mehmed ef. je ahmediju nosio u svakodnevnom životu. Nju je nosio šetajući čaršijom, po selu, u autobusu, s ahmedijom je ulazio u  općinu, sud i kud god bi hodao.  I ne samo da je ahmedija bila njegova prepoznatljivost, poznat je bio po dugoj, bijeloj,  gustoj i  lijepo njegovanoj bradi. Oboje mu je  veoma lijepo pristajalo i uklapalo se u predodžbu o ponosnom i stasitom imamu - hodži.
    Puno je anegdota o "Brođi", kao što je i ova:
   Pričaju da je pedestih godina bilo nemoguće kretanje iz grada na selo i obratno, zbog nedostatka prevoznih sredstava. Vjerski službenici su po potrebi svoje službe bili prinuđeni putovati u razna mjesta. Tako je i rahmetli Brođo poslom iz Čelića morao u Lopare, ondašnju općinu. Kada je obavio posao stao je pored puta sa još nekim ljudima da sačeka slučajno vozilo (najčešće kakav kamion), da se prebaci do Čelića.  Čekajući, vrijeme se oteglo. Kada je nade nestalo, zaustavio se jedan kamion.
    Goropadan i nekulturan šofer videći brojne "putnike" kako čekaju da "uskoče" u prikolicu, proderao se na putnike da se popnu na kamion osim hodži Brođi. Videći hodžu i njegovu ahmediju, dreknuo je:
- Vi ulazite a ti nećeš!-
- Kako neću, moram se prebaciti u Čelić!
- Rekao sam ne; i kvita, uzviknuo je šofer!
   Ostali su ponizno zamolili šofera da ga primi, obećavajući ovo i ono, samo da pusti i hodžu u kamion.
Šofer je u jednom trenutku popustio i dreknuo, penji se!
Penjući se Mehmed ef.  je dodao poluglasno: ,Samo da me nisi primio, ja bih znao šta bih učinio' !
Šofer koji je jedva dozvolio da se hodža ukrca na kamion, dreknu i dohvati željeznu šipku - kurblu i reče: ,Šta bi to ti učinio 'odža! – Zini, da čujem! Ma morao bih pješke druže, odgovori Mehmed ef.'!
    Ili ova:
    Mehmed ef. Osmić pošao iz Vražića u Brčko za vrijeme Drugog svjetskog rata na pijacu na zaprežnim kolima u kojima je bilo i muškinja i ženskinja. Negdje u putu zaustave ih četnici, istjeraju sve iz kola, pootimaju što su htjeli, a hodšu potjeraju u jarak.
   "Ruke u vis, 'odža!" narediše, Hodža digne ruke, a četnik zapovijedi: "Zini"!
   Hodža ne otvara usta.
 "Zini" da pucam!" prodera se četnik.
   "Kakva je to oklepčina, koja nije u stanju sama sebi ni rupu napraviti, nego da joj ja rupu pravim", kaza hodža.  Četnik je spustio pištolj i rekao: "Hajde, đavo te odnio!"
    Ima mnogo anegdota o rahmetli Brođi, za kraj bih još dodao, da su djevojke u Vražićima i okolini praveći Ćeteniju (slatko, koje se pravi za vrijeme najvece zimske hladnoće, na sijelima), zbog guste Brođine brade, upravo činile nijet da ćetenija bude tanka i duga, bas kao i dlake u hodžinoj bradi.
    Mehmed ef. Brođo je umro u utorak, 24. septembra 1985. godine, - uoči Jevmu-Ašura 1406. godine u Brodu kod Brčkog, u 89. godini života. Iza sebe je ostavio svoje najdraže, hanumu Nailu, sinove Mevludina i Muhammeda, kćerke Zurijetu, Zinetu, Fatimu i Fahiru.
   Malo je danas takvih vedrih velikana bošnjačkog duha, kulture i ponosa, u našoj Bosni ponosnoj. Neka ovaj moj kratki osvrt na postovanog kolegu i legendu brčanskog kraja, bude nekakav doprinos da se ovakve veličine Bošnjačke,  ne zaborave.

 Upamet!
Nijaz Salkić
16.10.2014.

MIMBERA - DŽIBRILOV SILAZAK NA ZEMLJU



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَلَوْ أَنَّ أَهْلَ الْقُرَىٰ آمَنُوا وَاتَّقَوْا لَفَتَحْنَا عَلَيْهِم بَرَكَاتٍ مِّنَ السَّمَاءِ وَالْأَرْضِ وَلَٰكِن كَذَّبُوا فَأَخَذْنَاهُم بِمَا كَانُوا يَكْسِبُونَ [٧:٩٦]
صدق الله العظيم
      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 
    Hvala je Allahu dž.š. Milostivom, Samilosnom. Svjedočimo da nema Boga do Allaha, Koji je nebesa i zemlju učinio učionicom gdje učimo o Stvoritelju i Njegovim stvorenjima i služimo Ga sa razumijevanjem. Svjedočimo da je Muhammed a.s. Allahov poslanik, koji je isticao našu potrebu za sticanjem znanja o životu kako bismo taj život mogli provesti u potpunoj pokornosti Stvoritelju.
    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 23. zu-l-hidždže 1435. ili 17. oktobar 2014. godine. Ovo je 50. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o učitelju, učeniku i roditelju a danas ćemo o Džibrilovom silasku na zemlju.
   Čovjek je na prvi pogled jak a u suštini je krhko i slabašno biće. Insan svakodnevno pored zdravlja, hrane, vode i toplote, treba srčanu energiju zvanu ljubav, bereket, samilost, stid kod sebe i oko sebe, darežljivost kod bogataša, strpljivost u nevolji, pravednost kod vladara, skrušenost kod uleme, želju za čenjem Kur'ana i iman u srcu. Doći će vrijeme da će svega toga nestati baš kao što će i pčele izumrijeti .
   U smrtnoj bolesti, dolazi melek Džibril, melek koji je bio zadužen za dostavljanje objave Poslaniku a.s., pa Muhammed s.a.v.s. ga pita:
"O, Džibrilu, hoćes li silaziti na Zemlju poslije moje smrti?"
 "Da", odgovori Džibril.
 "Sići ću na Zemlju deset puta kako bi sa Zemlje podigao deset ukrasa."
   "Šta ćeš podići, Džibrilu!"
   "Prvo što ću podići sa Zemlje je ljubav iz ljudskih srca." Ljudi se međusobno neće voljeti, neće se uvažavati, svoje odnose će uređivati samo na nivou ličnih interesa. Uzroci nestanka ljubavi i samilosti leže u grijesima koje muslimani danas čine a ti grijesi su: neklanjanje namaza, odbacivanje roditelja, prenošenje tuđih riječi, ogovaranje-gibet, sumnjičenja i uhođenje, zavidnost i želja da po svaku cijenu, drugi ne uspije i ne napreduje….
  "Drugo, podići ću bereket sa Zemlje." Ljudi će imati različita meterijalna, dunjalučka dobra, ali u tome neće imati bereketa. Raširiće se: mržnja, pouzdanje u sebe a ne u Allaha, izbjegavanje čitanja i izučavanja Kur'ana, pomodarstvo u pobožnosti, neugošćavanje gostiju-musafira, prevara u trgovanju, neupućivanje dove, zarada na haramu, odbacivanje sunneta, ne korišćenje istihare, već kontaktiranje  sihirbaza , vračara-gatara, usahnjivanje zahvaljivanja Allahu dž.š. kroz namaz, škrtost u dijeljenju, prekidanje rodbinskih veza, strah od sklapanja braka i odugovlačenje sa ženidbom i udajom.
   Treće: podići ću samilost od rodbine." Rodbina se neće  paziti, neće se voljeti, neće se uvažavati, neće se obilaziti, čak se neće ni poznavati. Prenosi Ebu Ejjub El-Ensari, r.a., od Halida bin Zejda da je neki čovjek došao došao Poslaniku, s.a.v.s., dok su ashabi bili oko njega. Prošao je safove i došao do njega, pa je rekao: "Allahov Poslaniče, uputi me na djelo koje će me približiti Džennetu, a udaljiti od Džehennema!" Reče: "Obožavaj isključivo Allaha i ne pripisuj Mu druga, obavljaj redovno namaz, daji zekat i pazi rodbinu!" (Buharija)
   "Četvrto: podići ću stid od žena." Žene se neće pokrivati većem će slijediti modu u oblačenju. Znaj da lice okićeno stidom je poput bisera blistavog i dobro čuvanog. Nema ljepšeg, boljeg i zahvalnijeg ukrasa od hidžaba stida. Najvrjednija stvar koju čedna muslimanka stiče hidžabom jeste stid, koji je na stepenu ograde koja štiti njeno poštenje. Mnogi smatraju stid sitnicom, a on je kod Allaha s.v.t.a., nešto ogromno. Stid je ukrašen blistavošću i uzvišenošću, a gubitak stida je gubitak sjaja, ljepote u uzvišenosti. Stid je kod svakoga dobro i ljepota, ali je kod žena najljepši.    
   "Peto: podići ću darežljivost od bogataša." Oni koji budu imali imetak, taj imetak neće trošiti na Allahovom putu. Poslanik Muhammed a.s. u hadisu kaže: -"Ti od dunjaluka imaš samo ono što pojedeš i to prođe kroz tebe." "Ili ono što obučeš pa podereš." To pripada tebi. Čak ono što oblačis, pa ne podereš, ne pripada tebi, jer će to opet neko drugi koristiti, -"...ili daš trajnu sadaku. To vječno ostaje."
   "Šesto: podići ću strpljivost od fukare, strpljivost od siromaha", pa će pribjegavati onome što je Allah dž.š. zabranio. Neki za svoje stanje kukaju na Uzvišenog Allaha. Koliko je važno biti strpljiv prenosimo u ovom hadisu. Jedne prilike Poslanik, s.a.v.s., je sjedio s jednim siromahom, pa dođe neki bogataš i ne nađe drugo mjesto da sjedne osim pored ovog siromaha. Tako on sjede pored siromaha i skupi svoju odjeću, pa ga Poslanik, s.a.v.s., upita: „Zašto si skupio odjeću, jesi li se pobojao da siromah ne ugrozi tvoje bogatstvo ili da ti ne ugroziš njegovo siromaštvo?“
 Na te riječi bogataš se rastuži i reče: „O Allahov Poslaniče, kao naknadu za ono što sam pomislio poklanjam pola svog imetka ovom siromahu.
“Poslanik, s.a.v.s., upita siromaha: „Prihvataš li poklon ovog čovjeka?“
Siromah odgovori: „Ne, Allahov Poslaniče?“
„Zašto?“ – upita ga Poslanik, s.a.v.s.
„Bojim se da ga prihvatim i postanem bogat, pa da se uzoholim  i uobrazim nad Božijim stvorenjima.“ – odgovori siromah.
  "Sedmo: podići ću pravednost od vladara". Poslanik, a.s., je rekao: ”Allah će na Sudnjem danu u Svoj hlad staviti sedam osoba kada ne bude drugog hlada osim Njegovog, …a jedan od njih je pravedni vladar.” (Muttefekun alejhi) Također je rekao: ”Najdraži Allahu i Njemu najbliži na Sudnjem danu bit će pravedni vladar, a najmrži Allahu i najgoru kaznu na Sudnjem danu kušat će nepravedni vladar.”(Tirmizi)
  "Osmo: podići ću skrušenost i pobožnost od uleme." Rahmetli Derviš Spahić, kojeg ističe prof. hfz. Spahić, nije vazio džumom osim što bi proučio hutbu na arapskom jeziku, preveo ajet i hadis i time bi sav njegov vaz bio završen. Ništa ne bi tumačio od islamskih propisa, osim što bi za dva Bajrama malo duže govorio, jer su i žene i djeca dolazili na Bajram-namaz. Rahmetli Derviš Spahić i njemu slična ulema, naša dobra stara bošnjačka ulema, u mnogim situacijama nisu imali potrebe da vaze, da pričaju, zbog toga što su oni praktično živjeli islam, oni svojim životom, svojim praktičnim djelovanjem i ponašanjem svjedočili islam gdje god su se našli.
  "Deveto: podići ću Kur'an iz Mushafa." Ostaće Kur'an, odnosno Mushaf napisan i neće biti sumnje niti u jedan harf, ali će sadržina Kur'ana biti podignuta, jer  se mnogi muslimani danas hvale koliko različitih štampanih izdanja i prijevoda Kur'ana imaju u svojim regalima, te kako su boje Mushafa prilagodili svojim regalima i vitrinama, u isto vrijeme, a na Mushafe je pala prašina, zato što mi Mushafe samo gledamo a ne čitamo, učimo i proučavamo.
  "Deseto: podići ću iman iz ljudskih srca", odnosno, ljudska srca će ostati prazna. Huzejfe, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Zaista je povjerenje usađeno u prirodi ljudskog srca, potom je objavljen Kur'an, pa se učio Kur'an i učio se Sunnet“. Nakon što je to rekao, Poslanik s.a.v.s., nastavi govoriti o gubljenju povjerenja: “Čovjek će zaspat' a emanet (povjerenje) će nestati iz njegova srca, tako da će ostati samo njegov trag.
   Potom će zaspati pa će nestati emaneta iz njegova srca, tako da će ostati samo njegov trag koliko prišt, kao kad žeravica klizne niz nogu pa oprži kožu gdje je dotakne. Vidiš napuhan prišt a u njemu nema ništa“. Tu Poslanik s.a.v.s., uze kamenčić i pokaza kako kliznu niz nogu, te nastavi hadis: “ I tako će ljudi kupovati i prodavati, a da gotovo niko neće ispunjavati što mu je povjereno, toliko da će pričati:“ Ima u tom i tom plemenu povjerljiv čovjek“. I govorit će se o čovjeku: “Kako je čvrst!, i kako je simpatičan!, i kako je pametan!, a da taj u srcu neće imati ni koliko trun imana“.
     Dova
   Gospodaru naš, daj nam bereket u našim životima i dobrim djelima! Gospodaru naš, daj nam bereket u našim potomcima i supružnicima! Gospodaru naš, daj nam bereket u onome čemu si nas podučio! Gospodaru naš, učini nas bereketnim gdje god da smo! Amin!
    Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari..
Nijaz Salkić
09.10.2014.

MIMBERA - UČITELJ, UČENIK, RODITELJ

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَوَصَّىٰ بِهَا إِبْرَاهِيمُ بَنِيهِ وَيَعْقُوبُ يَا بَنِيَّ إِنَّ اللَّهَ اصْطَفَىٰ لَكُمُ الدِّينَ فَلَا تَمُوتُنَّ إِلَّا وَأَنتُم مُّسْلِمُونَ [٢:١٣٢]
صدق الله العظيم
      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala je Allahu dž.š. Milostivom, Samilosnom. Svjedočimo da nema Boga do Allaha, Koji je nebesa i zemlju učinio učionicom gdje učimo o Stvoritelju i Njegovim stvorenjima i služimo Ga sa razumijevanjem. Svjedočimo da je Muhammed a.s. Allahov poslanik, koji je isticao našu potrebu za sticanjem znanja o životu kako bismo taj život mogli provesti u potpunoj pokornosti Stvoritelju.
     Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 16. zu-l-hidždže 1435. ili 10. oktobar 2014. godine. Ovo je 49. hutba u novoj godini. Prošli petak govorismo o Kurban bajramu a danas ćemo o učitelju, učeniku i roditelju.
    Porodica je prva i najvažnija odgojno-obrazovna ustanova za djecu. Roditelji su jedna od karika u odgajanju našeg podmlatka. Bez njihove podrške bilo bi vrlo teško ostvariti iole ozbiljnije rezultate izvanporodičnog islamskog odgoja i obrazovanja kakav je mekteb, naprimjer. Za nas je jako važno kako se odnosimo do Islamske zajednice (njenih organa): Sabora, Rijaseta, muftija, medžlisa i džemata, te njihovog odnosa do nas, njihovih konzumenata: džematlija, namaščija, učenika na vjeronauci, u mektebu.
    Muallim je taj koji će svojim stručnim kompetencijama, visokim moralnim kvalitetima i svojom posvećenosti pozivu biti roditeljima garant ispravnosti njihove odluke da djecu upišu i šalju u mekteb, ali i snažan argument u njihovoj ustrajnosti da od djece traže redovnost u pohađanju i kvalitet u ovladavanju sadržajima koje im daje mekteb.
     Motivacija
    Za bilo kakvu aktivnost i rad potrebno je dobiti a bome i pružiti motivaciju. Svako voli podršku a naročito učenici u mektebima. Dahabetile danas, kada su nam djeca izložena agresivnom djelovanju masmedija, ulice i sumnjivih i dvomljivih utjecaja i doktrina u pogledu na ovaj i onaj svijet. Dakle, Motivacija (lat. movere – kretati se) – ideja pokretačke snage koja nas navodi na određenu aktivnost. Motivacija se može proučavati na dva različita nivoa. Imaju dvije: OPĆA MOTIVACIJA ZA UČENJE, trajna (cijeli život) je i široka dispozicija (različita područja) koja se očituje kao težnja za usvajanjem znanja i vještina u različitim situacijama učenja. SPECIFIČNA MOTIVACIJA ZA UČENJE odnosi se na motivaciju učenika za usvajanjem sadržaja u određenom mektepskom predmetu ili području. Više ovisi o vanjskim činiteljima kao što su ponašanje učitelja i sadržaj koji se uči.
   Red i disciplina
   Učitelj je važna karika u podučavanju. Najčešće teškoće na koje nailazi su red u razredu i postizanje, te održavanje discipline u učionici; to se događa kada dođe do ometanja rada, nepoštivanje drugih učenika, opreme i učitelja, nepažnja, te nedostatak odgovornosti i motivacije.
   Provjera razumijevanja
  Učitelj vjeronauke, dakle muallim se mora sistematski pripremati za čas(ove) vjeronauke. Jerbo, nije lahko izaći pred učenike koji su u već obrazovnom sistemu osnovnih i srednjih škola. Učenici brzo uvide nespremnog učitelja, ,pročitaju' vjeroučitelja koji improvizira. Tokom izlaganja i uvježbavanja učitelj treba pratiti učenikove izraze lica kako bi otkrio znakove čuđenja i zbunjenosti. Prije nego što prijeđe na novi dio gradiva, važno je da postavljanjem pitanja provjeri koliko su učenici razumjeli ili da ih potiče da mu sami postavljaju pitanja. Učitelj treba ovladati složenom komunikacijskom vještinom koja uključuje odvijanje nekoliko procesa:

1.    vođenje računa o ciljevima nastavnog sata
2.    praćenje vlastite komunikacije
3. praćenje učeničkih verbalnih i neverbalnih znakova   nerazumijevanja
4. upravljanje učeničkim ponašanjem pri javljanju i odgovaranju
5.  razmišljanje o sljedećem koraku – davanju dopunskog objašnjenja ili novom pitanju

    Na uspjeh predavanja učitelj neka pazi da:
   Plan nastavne jedinice treba da je razumljiv i primjeren, nastavna jedinica je osmišljena tako da se p(r)obudi i održi učeničku pažnju i sudjelovanje, ponašanje učitelja je sigurno i poticajno, prijedlozi i ideje učenika se uvažavaju, nastavna sredstva, pomagala i pribor, dobro se koriste, nastavno je vrijeme dobro iskorišćeno, izgled učionice je radno poticajan, a raspored namještaja olakšava izvođenje predviđenih aktivnosti, atmosfera je opuštena, usmjerena na ostvarivanje predviđenih zadataka, odnosi učenika i učitelja temelje se na međusobnom uvažavanju, jasna su pravila kojih se dosljedno pridržavaju i učenici i učitelj.
    Saradnja sa roditeljima
    Velika i nezaobilazna karika u podizanju naših naraštaja su roditelji: Roditelji su članovi tima, partneri učiteljima na zajedničkom zadatku. Saradnja s roditeljima tek je dijelom usmjerena na prevenciju, odn. na rješavanje disciplinskih problema. Osim u boljem ponašanju ogledaju se i u boljim rezultatima, redovitijem pohađanju mekteba.
    Roditeljski sastanci - najuobičajeniji oblik komunikacije roditelja i učitelja. Njegova važna uloga je da potakne roditelje i na druge oblike saradnje. To se ogleda u individualnim razgovorima roditelja s učiteljom. Kućne posjete učitelja učenicima. Komuniciranje s roditeljima putem biltena, meilova i sms-ova, samo tako će imati velike koristi za učenika i daće podstrek učitelju.
    Koristi od  učiteljeve komunikacije s roditeljima
1.  Upoznajte što detaljnije porodicu svakog učenika kroz razgovor s roditeljima, s učenikom ili posjetom kući.
2.   Komunikaciju učitelj će održavati tokom cijele mektepske godine.
3.   Uspostaviće komunikaciju s roditeljima na samom početku školske godine.
4.   Ako se roditelji ne pojavljuju na roditeljskim sastancima ili informacijama nazvaće ih ili napisati im pismo i opisati što se događalo s djetetom u mektebu..
5.  Učitelj neće roditeljima govoriti samo o lošim stvarima u njihova djeteta.
6.  Kad upozna roditelje, kao učitelji razmisliće o mogućnosti njihovog uključivanja u život i rad mekteba.

     Ključne vještine kojima učitelj treba obvladati:

1.    vještine planiranja i izvođenje poučavanja
2.    vještine utvrđivanja cilja učenja
3.    vještine upravljanja razredom kao socijalnom zajednicom
      Tehnika predavanja
    Učiteljevo izlaganje gradiva od 5 do najviše 30 min. Izlaganje se sastoji od izravnog predavanja u kojem se iznose činjenice, opisi i objašnjenja. Vrlo je važno pridržavati se plana izlaganja kako bi učenici shvatili organizaciju sadržaja i odnos glavnih pojmova.
    Struktura časa:
1. POČETAK PREDAVANJA  - dio u kojem se određuje cilj i širi kontekst izlaganja, tj. navijesti se srž predavanja
2. SREDINA PREDAVANJA – dio u kojem se izlažu ključni pojmovi i njihov međuodnos te se daju konkretni primjeri i dodatna objašnjenja. Kada je riječ o izlaganju nekog pravila ili načela treba koristiti tehniku pravilo – primjer – pravilo.
3. ZAVRŠETAK PREDAVANJA – dio u kojem se iznose glavni zaključci i ponavljaju najvažniji dijelovi. To je prilika da se sažeto prikaže tema pri čemu učitelj i učenici prolaze kroz ono što se naučilo i povezuju to s budućim učenjem.
     Aktivnosti izvan mekteba
   Iako se direktno, živo poučavanje, odvija uz visok stupanj učiteljevog napora, u ovoj etapi tu ulogu je moguće prenijeti na drugu osobu ili na posebna nastavna pomagala. Tu ulogu mogu odigrati i tekstovi za programirano učenje kao što je učenje Kur'ana slušajući ili video program za klanjanje namaza
    Ne zaboraviti:
   Da, Pravi stručnjaci, učitelji žele učiniti što više i što bolje u svojem poslu, a suočeni s problemom u stanju su doći do rješenja koje vodi računa o interesima i učenika, mekteba i zajednice. Analitički posmatrači su u stanju pažljivo razmotriti sve aspekte situacije, ali nemaju volje ništa u vezi s time učiniti. Uzaludni učitelji bi vrlo rado sve učinili, ali nisu u stanju odrediti korake koji će ga dovesti do cilja.
    Proces obrazovanja je u biti putovanje Allahu. Zato je Poslanik a.s. kazao: “Neka je proklet onaj dan u kojem ništa nisam naučio kako bih se Allahu približio.” – “Poštujte svoju djecu i lijepo ih odgajajte.” (Ibn Madže)
  Imam Gazali, jedan od najistaknutijih muslimanskih mislilaca i autora svih vremena smatra da je dužnost svakog učitelja, pa tako i imama, da svakog učenika bezuvjetno prihvati kao svoje dijete. Gazali objašnjava da su učitelj i učenik ili imam i džematlija putnici što putuju Allahu dž.š. Dakle, obrazovanje je putovanje ka Allahu dž.š.. To zato, jer, vrlo često na djecu, učenike i džematlije dublji i jači utisak će ostaviti to kako poučavamo nego ono čemu poučavamo. Muhammed s.a.v.s. je pohvalio blagost, naredio olakšavanje, a zabranio rastjerivanje.
   Skromnost i poniznost su ključ uspješnosti u učenju. Hazreti Alija r.a je bio posebno strog u zahtjevanju da se učitelj mora poštovati upozorivši: ,,Ne gledaj da svome učitelju postavljaš zamke. Kad god pogriješi, budi spreman da ga opravdaš. U pokornost Allahu spada i to da učitelja poštuješ i slušaš dok god on Allaha bude slušao i pokoravao Mu se. Budi mu pri ruci i čim mu što zatreba, budi prvi da priskočiš.”
     Dova
    Molimo dragog Boga dž.š. da nam iz Svoje neizmjerne milosti podari imame i učitelje, koje će krasiti bogobojaznost, skromnost i požrtvovanost i koji će našu djecu prihvatiti kao svoju - bez predrasuda. Molimo Allaha dž.š. da našim učenicima podari znanje od kojeg će koristi imati i na ovom i budućem svijetu Ahiretu, Amin!
    Uzvišeni, daj nam razuma da poslušamo prije nego nešto kažemo, da razmislimo prije nego nešto napišemo,  da oprostimo prije nego se zase, pomolimo,  da budemo samokritični prije nego se odlučimo da drugoga kritikujemo, da nikada ne odustanemo prije nego pokušamo, da podijelimo u hajr prije nego na Ahiret preselimo! Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, SNAGOM ISLAMSKOGA OBRAZOVANJA DO SNAŽNE ISLAMSKE LIČNOSTI I ZAJEDNICE, Senad Agić, www.sajt.com.hr., Ibrahim Begović

Nijaz Salkić

04.10.2014.

BAJRAMSKI VA'Z - KURBAN BAJRAM 1435

     Poštovane sestre, draga braćo!

    Svjedočimo u bajramskoj radosti, da nema istinskog božanstva mimo Allaha, Jedinog, Koji nema sudruga! Odazivamo se, Tebi u ovo blagoslovljeno jutro Kurban-bajrama, svojom molitvom, o Živi, o Vječni, o Svemogući.

    Poštovani džemate, draga braćo, Hadž je najveća univerzalna manifestacija islama. Ovih dana na jednom mjestu, u Mekki, par miliona ljudi iz cijeloga svijeta svih rasa, nacija, uzrasta i obrazovanja su ujedinjeni u jednoj namjeri, a to je da se što više približe Stvoritelju i čuju nebesku poruku. Učimo dovu da hadžijama hadž bude kabul i da se vrate svojim kućama živi i zdravi, čisti od grijeha kao na dan kada ih je majka rodila. Uzvišeni Allah je u Svojoj Plemenitoj Knjizi rekao:

وَلِلَّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلًا ۚ وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنِ الْعَالَمِينَ [٣:٩٧]

     Poštovani džema'ate, cijenjeni prisutni! 

    Danas je veliki mubarek dan, Hadžijski ili Kurban-bajram, samo ime kaže, ovaj bajram obilježen je dvjema velikim islamskim dužnostima - hadžom i kurbanom. 

    Hadž je vrhunac ibadeta i obavljanjem hadža osoba završava svoju zgradu koja se zove islam. 

     Temelj te zgrade jeste kelime i šehadet - priznanje da je samo Allah Bog a Muhammed, a.s., Njegov poslanik. Spratovi zgrade zvane islam jesu klanjanje namaza, post mjeseca ramazana i davanje zekata a krov jeste hadž. Ako zgrada nema krova prijeti joj urušavanje, brzo propadanje. 

    Tako isto, ako smo u mogućnosti da obavimo hadž, a Bog zna da li jesmo ili nismo, a ne obavimo ga, dovodimo u pitanje i ispravnost ostalih naših ibadeta. Da su ostali ibadeti ispravni, a uz to smo i imućni, onda ne bi imali dilema hoćemo li obaviti hadž ili nećemo - obavili bi ga čim prije. 

     Sam čin obavljanja hadža je vrhunac doživljavanja vjere. Osobe koje su obavile hadž kažu da je čin viđenja Ka'be neponovljivo iskustvo i neopisivo lijep doživljaj naše duše. 

     Šta ima ljepše za vjernika, koji svaki dan pada na sedždu, od viđenja onoga prema čemu se čitav svoj život u namazu okreće - od viđenja Ka'be ?!! To je za vjernika, na ovom svijetu, velika nagrada. 

     Zamislite, opet, kakav će doživljaj i nagrada za vjernike biti viđenje Allaha, dž.š., na Sudnjem danu, a vidjeće Ga jasno poput mjeseca u uštapu, kako kaže naš Poslanik, a.s., u hadisu. 

      Viđenje Allaha, dž.š., u džennetu, za vjernike koji su Ga čitavog života vjerovali, radi Koga su trpili neugodnosti, radi Koga su se u dunjalučkom životu odricali zabranjenog i pokuđenog biće apsolutno najveći užitak, najveća blagodat i nagrada, veća i od samog dženneta. 

     Tada će biti jasno da se isplatilo vjerovati u Svevišnjeg Boga. Oni koji su iskreno vjerovali još na dunjaluku su uvidjeli korist i efekat vjerovanja a oni koji su poricali Boga, ako su bili slijepi na dunjaluku, na ahiretu će uvidjeti svoju grešku ali tada će biti kasno zbog propuštene prilike, ako im Allah, dž.š., ne oprosti. 

       Na hadžu, pored viđenja Ka'be, hadžije posjećuju i znamenita mjesta. Hodaju i koračaju tamo gdje je hodao i koračao najveći čovjek, Bogu najmilija osoba - Muhammed, a.s.  Hodaju mjestima kojima su hodali Poslanikovi, a.s., drugovi - ashabi, koji su prvi prihvatili vjeru koju je od Boga prenosio Muhammed, a.s.

     Hadžije, u sklopu hadžskih obreda posjećuju, u najvrjednijem danu, mjesto Arefat, mjesto gdje su se sastali Adem i Hava, nakon što su bili spušteni na Zemlju iz Dženneta. Mjesto Arefat podsjeća hadžije na Sudnji dan, na Dan obračuna, kada će svi ljudi čekati presudu za djela počinjena na dunjaluku.

    Zatim, hadžije posjećuju Saffu i Mervu, dva mjesta koja, također, imaju svoju priču. Nakon što je Ibrahim, a.s., po Božijoj odredbi, doveo svoju ženu Hadžeru i sina Ismaila u mjesto gdje se sada nalazi Mekka, Hadžera je osjetila žeđ a i njen mali sin. Pošto je to pustinjsko tlo, vode nema nigdje. U tom svom očaju i brizi za vlastiti život, a naročito za život svog sina, žurno je hodala, skoro trčala, od Saffe do Merve, i nazad, nekoliko puta, tražeći vodu. Allah dž.š., je dao da provre vrelo vode koje je bilo spasonosno za njih oboje. To vrelo je mubarek Zem - zem. 

    I danas hadžije kada odu na hadž žurno prelaze razdaljinu između Saffe i Merve i piju vodu sa Zem - zema - izvora sa kojeg se prva napila Hadžera i njen sin Isma'il, koji je poput babe, Ibrahima, a.s., također bio Božiji poslanik. Znamo da su upravo njih dvojica napravili Ka'bu, prvu Božiju kuću na Zemlji, prvu džamiju. U kur'anu se kaže:

 وَإِذْ يَرْفَعُ إِبْرَاهِيمُ الْقَوَاعِدَ مِنَ الْبَيْتِ وَإِسْمَاعِيلُ رَبَّنَا تَقَبَّلْ مِنَّا ۖ إِنَّكَ أَنتَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ [٢:١٢٧]

I dok su Ibrahim i Ismail temelje Hrama podizali, oni su molili: "Gospodaru naš, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i sve znaš! (El-Bekare, 127) 

      Svi mi imamo nekakve životne projekte, planove. Svi stremimo boljem ovodunjalučkom životu. Nije sporno ni griješno imati planove i uljepšavati sebi život. Griješno je i nedopustivo izgubiti se u materijalnim ambicijima i zanemariti dužnosti prema Bogu. Nemojmo dopustiti da nam sve bude važnije od hadža. Barem u ovim hadžskim danima razmišljajmo koliko smo blizu a koliko daleko od Ka'be. 

     Inače, svako ljudsko djelo kreće od misli. Misao se začne u glavi. Jedno vrijeme misao sazrijeva i onda počinjemo pričati o njoj. Kada se obznani želja da se nešto želi uraditi - obično se i uradi. U suprotnom, ako čak i ne razmišljamo o Ka'bi, ako nam nije ni od kakvog interesa, budimo sigurni da je nećemo nikada ni posjetiti. 

     Naravno, samo novac, nije dovoljan. Hadždž je vjerski obred koji pored novca zahtijeva i tjelesnu snagu i naše vrijeme. Za obavljanje namaza nam ne treba novac - i najsiromašniji ga mogu obaviti. Za post nam također ne treba novac, ali nam je potrebna  snaga. Za izdvajanje zekata nam nisu nužni ni snaga ni vrijeme. Hadž je jedini ibadet za čije obavljanje je potrebno imati najvažnije ovodunjalučke blagodati - i vrijeme, i snagu i novac. Zato su hadžije zahvalne a hadž je kruna ibadeta. 

     Draga braćo, pred nama su dani žrtve, Kurban bajramski dani.

 Uzvišeni je u Svojoj Knjizi rekao:

إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ [١٠٨:١]

فَصَلِّ لِرَبِّكَ وَانْحَرْ [١٠٨:٢]

إِنَّ شَانِئَكَ هُوَ الْأَبْتَرُ [١٠٨:٣]

„Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali, zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji, onaj koji tebe mrzi sigurno će bez pomena ostati." (El-Kevser) 

     Ibadet koji dominira u ovim bajramskim danima jeste klanje kurbana.  Znamo da tradicija klanja kurbana potiče od Ibrahima, a.s., i njegovog sina Ismai'la, a.s. Znamo, također, da su se, prvo, Ibrahim, a.s. kroz namjeru žrtvovanja života svog sina, i Ismail, a.s., kroz žrtvovanje vlastitog života, htjeli odazvati Božijoj naredbi i tako se približiti Bogu. 

   Milost Božija nije dozvolila da Ibrahim, a.s., žrtvuje sina, već ovna, koji je poslan kao zamjena, onda kada se očitovala Ibrahimova i Ismailova, a.s., spremnost na najveću žrtvu. Činom žrtvovanja ovna dokinut je paganski običaj žrtvovanja prvorođenog sina, koji je do tada bio prisutan. 

    Zapamtimo da nijedan Božiji poslanik, a.s., nije imao lahku misiju. Svi su,  napočetku svoje misije, u najmanju ruku, bili ismijavani i smatrani luđacima od strane svojih sunarodnjaka. Na Božijeg poslanika Muhammeda, a.s., je bila bacana iznutrica deve, a pod noge su mu bacali trnje dok bi hodao. Sve je to Poslanik, a.s, strpljivo podnosio.  Kasnije se to isplatilo. Njegova misija je doživjela uspjeh, jer, kako se kaže u Plemenitoj Božijoj Knjizi:

فَإِنَّ مَعَ الْعُسْرِ يُسْرًا [٩٤:٥]

Zaista, tegobu olakšanje prati" (El-Inširah, 5) 

Kakvi smo mi?

Koliko smo mi spremni izvršavati propise svoje uzvišene vjere?

Krenimo od sebe!    

Koliko nam je teško klanjati pet dnevnih namaza, ako ikako klanjamo?

Koliko nam je teško postiti, ako ikada postimo?

Zašto nam je teško odvojiti zekat, ako uopšte odvajamo?

Zašto nam je lakše opsovati nego reći ' La ilahe illellah'?

Zašto nam je teško otrpiti i najmanju uvredu ili provokaciju izrečenu od strane drugog? 

Zašto se bojimo, ako provokatoru ne odbrusimo većom mjerom, da ćemo ispasti budale ili kukavice? 

     Božiji poslanik, a.s., nije odgovarao na provokacije nego je činio dovu Uzvišenom Allahu da one, koji ga provociraju, uputi na pravi put. Sjetimo se Poslanikovog, a.s, odlaska u Taif s ciljem pozivanja njegovih stanovnika u islam. Nakon što su ga stanovnici fizički napali i izvrijeđali, on samo kaže: "Moj Gospodaru, Ti njima oprosti i uputi ih, jer oni ne znaju." (Buharija) 

    Zašto mi danas vjeru u Boga, radi koje smo stvoreni, smatramo neobaveznom, smatramo hobijem, folklorom, povremenim običajem, a ne svakodnevnim životnim načinom, životnim putem? Čak i oni koji se deklarišu kao muslimani, koji unekoliko praktikuju islamske propise i u džamiju dolaze, ponekad odaju utisak da se stide islamskih adeta i običaja. Zar se islama treba stidjeti? 

    Zar se kao musliman mogu stidjeti da se na javnom mjestu  poselamim.

    Zar jednog muslimana treba biti stid da kaže ' Ja postim' kad mu nepostač nudi hranu ili piće? 

    Zar me treba biti stid da kaže 'Ja ne pijem alkohol, zato što mi to moja vjera ne dozvoljava, 'kada mi se ponudi alkohol?           

    Zašto se stidjeti sebe i svojih načela i adeta? Ja sam musliman, pa me prihvati kao muslimana. Ako nećeš, to je tvoj problem. Naravno, i mi muslimani trebamo biti tolerantni spram načela, kulture i običaja onih koji se razlikuju od nas.

 Islam je veličanstvena vjera. Njegovi propisi su humani i mudri. Mi često, prečesto pružamo ružnu sliku o islamu. 

   Kada ne radimo posao kako treba, nanosimo štetu islamu, jer smo muslimani. Kada ne vodimo računo o kulturnom ponašanju, nanosimo štetu islamu, jer smo muslimani. Kada se svađamo, otimamo, varamo, nedostojno se ponašamo, nanosimo štetu islamu, jer smo muslimani.         

    Naročito je to primijetno danas. Ako musliman učini nešto ružno obavezno se ističe da je musliman to počinio. I drugi čine greške ali se nikada ne spominje njihova vjerska pripadnost. 

  Naročito o ugledu islama trebaju paziti oni koji rade sa nemuslimanima. Ako smo disciplinovani, odgovorni i vrijedni među svojima, sebi sličnima, nastojmo biti još bolji među onima koji nisu muslimani i koji ne dijele naša načela i vjerska ubjeđenja. Drugi nas po našim pozitivnim kvalitetima moraju prepoznati kao muslimane.    

    Džennet je mjesto koje će ugostiti one koji ga na dunjaluku zarade. A dunjaluk – svijet ovaj je - kako Allah dž.š. kaže - samo varljivo naslađivanje. Život na ovom svijetu, odnosno dunjaluku kako ga Kur an naziva, karakterističan je po tome što nudi svoje raznorazne ukrase, pa ga čovjek zbog tih ukrasa i zavoli. A tih ovosvjetskih ukrasa je, doista, mnogo: zdravlje, mladost, imetak, djeca, različiti društveni položaji, vlast i tome slično. Svi ti ukrasi pružaju različite užitke čovjeku zbog kojih ih on voli i zbog kojih se za njih bori. Ali, svi ti ukrasi su manjkavi, jer imaju svoje nedostatke.

       Najveći nedostatak dunjalučkih ukrasa je u njihovoj prolaznosti, ali i ljudskoj brizi i strahu da se oni steknu ili da se ne izgube, te u žalosti ako se ne steknu ili ako ti ukrasi nestanu. Zbog toga je dunjaluk poput ćilima satkanog od brige, tuge i straha, jer čovjek svake večeri liježe sa stotinu briga a budi se sa stotinu i jednom. Doista, dunjalučki ukrasi imaju lažnu vrijednost. Zdravlje će da zamijeni njena suprotnost zvana bolest.

    Mladost će biti zamijenjena starošću. A starost kad dođe, onda će imetak da izgubi svoju vrijednost, jer u godinama starosti neće davati potrebno zadovoljstvo. Kao i svi ostali ukrasi, tako će i položaj i vlast da uzme neko drugi.

   Nasuprot ovog svijeta – dunjaluka i njegovih užitaka ili patnji je –    onaj svijet – Ahiret, sa svojim užicima ili patnjama. Ahiret se od dunjaluka razlikuje po opisu, drukčiji je od ovog svijeta. Razlikuje se i po dužini trajanja, vječan je, za razliku od dunjaluka koji je prolazan. Kada uživanja ova dva svijeta poredi, Allah dž.š. kaže da je dunjalučko uživanje NIŠTA u odnosu na ahiretsko. A naš život na onome svijetu zavisi od našeg rada na svijetu ovom, jer je ovaj svijet ahiretska njiva čiji plodovi će se tamo brati. Od našeg dunjalučkog djelovanja zavisi naš ahiretski život, koji može biti život patnje – Džehennem, ili život suprotan njemu – Džennet.

     Džennet nije samo bašča puna cvijeća, niti samo vrt pun zelenila. On je posebno namjenjeni i pripremljeni prostor za njegove stanovnike, koji su na dunjaluku bili vjernici. Njegove, džennetske dimenzije su, kao i vrijeme trajanja, beskrajne. U njemu je vječnost, bez prolaznosti. Prepun je različitih blagodati, mada je sam od sebe blagodat. Neke njegove blagodati su veće, neke manje, ali i najmanja njegova blagodat je veća od najveće dunjalučke, jer je vječan, nije prolazan i život u njemu je bez smrti. Kada se na jednoj od osam džennetskih kapija pojavi džennetlija biće upitan da li je na dunjaluku ikada osjetio bol i tugu, a on će opčaran onim što vidi, reći: - Ne, nikada!

 Među najvećim džennetskim blagodatima je ta da njegovi stanovnici u njemu neće živjeti pod bremenom straha, brige ili tuge, kao što je to bio slučaj na dunjaluku. Džennetlije neće imati nikakvog napora, osim jednog. Najveći napor džennetlijama će biti zaželjeti želju, koja će im odmah postati dostupna, biće nadohvat ruke, trenutačno ispunjena. Dunjalučki strah od starosti i smrti u    Džennetu će biti zamijenjen vječnom mladošću koja nikada neće proći, i vječnim životom po kojeg smrt nikada neće doći.

     Zaboravit će džennetlije na rad i zarađivanje kako bi ugodno živjeli, jer sama činjenica da su Džennet zaradili, dovoljna je. Zaboravit će na krize i ratove, jer ih neće biti. Biće spašeni beskorisnog govora. Njihov govor biće selam – mir. Selamom će ih pozdravljati meleki u svakom džennetskom budžaku, pred svakim džennetskim dvorcem, koji im je namijenjen za stanovanje. Obučeni u džennetska odijela, tragovi sretna života s lica džennetlija neće silaziti. Ništa im neće nedostajati, niti će ostati uskraćeni bilo čega što zažele.

      S džennetskih trgova džennetlije će se uvijek nasmijani vraćati svojim porodicama. Na tim džennetskim trgovima će se prisjećati svoga života na dunjaluku. U jednom hadisu Poslanik, a.s., je rekao: "U Džennetu postoje tržnice na kojima nema trgovine ni prodaje. Ljudi se na njima okupljaju u krugovima i podsjećaju se na svoj život na dunjaluku i  na pokornost svome Gospodaru. Kakvi su bili siromasi na dunjaluku, a kakvi njegovi bogataši! Kakva je bila smrt i kako su nakon dugih nevolja došli do Dženneta!"

     U Džennetu je mnoštvo blagodati pripremljenih za njegove stanovnike a najveća će im biti gledanje Lica Gospodara svoga. Od Suhejba, r.a., se prenosi da je Poslanik, a.s., kazao: "Kada džennetlije uđu u Džennet i džehennemlije u Džehennem, glasnik će povikati: - Džennetlije, Allah vam je nešto obećao i hoće da to i provede. Oni će upitati: - A šta je to? Zar nisu naša dobra djela bila teža od hrđavih, zar nisu naša lica svijetla i zar nam nije odredio Džennet a sačuvao od Džehennema. Tada će se podići zastor i oni će pogledati. Tako mi Onoga koji upravlja mojim životom, neće im dati ništa što bi im bilo draže od pogleda u Njega." Kada su pitali Poslanika, a.s., kada je bio na Mi radžu i susreo se s Allahom, da li Ga je vidio, Poslanik je odgovorio: - Svjetlost, kako da ga vidim!

     Doista, Džennet kao mjesto u kojem će stanovnici njegovi moći vidjeti Lice Veličanstvenog i Plemenitog je sam od sebe svjetlost koja sija i isijava. Navodi se predaja u kojoj stoji da kada bi stanovnica Dženneta pokazala svoju ruku s nebesa, osvijetlila bi prostor između nebesa i Zemlje. Džennet je prostran i pripremljen. On je već odavno stvoren i čeka da primi i ugosti svoje vječne stanovnike. On ne bira i ne odabira ko će ga nastaniti, niti traži protuuslugu za boravak u njemu. On se ne može kupiti niti podmititi da nekoga propusti preko veze. On ne poznaje rodbinske, niti bilo kakve druge veze. On se, jednostavno kazano, uz Božiju milost zarađuje na dunjaluku, jer je ovaj svijet mjesto na kojem se djelima svojim, sami sebe, određuju stanovnici Dženneta.

     Iako je daleko i mi ga ne vidimo, Džennet bi trebao biti želja i nada svih nas. Iako je dunjaluk primamljiv i mami svojim čarima, pogled po njemu oko ljudsko čini sretnim, ipak prolaznost njegova umanjuje svu njegovu vrijednost i sve njegove ljepote. A najmanji džennetski dio je onoliko koliki je dunjaluk i deset puta više od toga. To je najmanji džennetski dio koji je hadisom spomenut a koji će dobiti zadnji džennetlija koji će prijeći preko Sirata i ući u Džennet. Predaja koja govori o posljednjem koji će ući u Džennet glasi: "Zadnji džennetlija će prijeći preko Sirata i otvorit će mu se džennetska kapija. Pogledat će po Džennetu i neće moći vidjeti mjesta za sebe, pa će reći: - Gospodaru, pusti me ovdje. On će mu kazati: - Da nećeš tražiti, ako te smjestim ovdje, da ti dam drugo mjesto? Čovjek će odgovoriti: - Neću, Tvoje mi veličine i slave.

    Kada mu se, nakon toga, pokažu džennetski položaji, ono što on bude imao će mu se učiniti ništavnim, pa će reći: -Gospodaru, nastani me tamo. Allah će mu kazati: - Da nećeš tražiti, ako te smjestim ovdje, da ti dam drugo mjesto? On će odgovoriti: - Neću, Tvoje mi veličine i slave. Nastanit će ga gdje je tražio, a onda će mu pokazati sve prostore do četvrtog Dženneta. Kada mu i njega pokažu, čovjek će osjetiti da je ono što ima beznačajno, ali će šutjeti i neće ništa tražiti. Gospodar će ga pitati: - Zar nećeš ništa tražiti? Čovjek će reći: - Tražio sam i sada me stid iskati više. Allah će mu tada kazati: - Tebi pripada onoliko koliki je dunjaluk i deset puta više. To je džennetlija koji ima najniži položaj u Džennetu."

     Opisano u predaji je najmanji džennetski dio, a najveći i najbolji dio Dženneta je Firdevs. Poslanik, a.s., nas je podučio da kada Boga molimo za Džennet, molimo Ga za najbolji dio Dženneta – Firdevs, a ne da Ga molimo da nas smjesti makar za "njegova-džennetska vrata".

      A mi, sada ovog jutra, dok slušamo o Džennetu, vjerovatno bi bili zadovoljni da budemo smješteni i za njegovim vratima, samo da budemo tamo, stanovnici mjesta vječne ljepote i sreće, jer u Džennetu će, iako je ljudsko oko nezasito, čovjek imati ono što poželi, što očima nije vidio a ušima čuo. Kao nagradu Allah je vjernicima to pripremio. Ako nismo u mogućnosti da vidimo Džennet, svako od nas, ljudi na cijelom dunjaluku, će Džennet da zamišlja na sebi svojstven način. Pustinjak će ga zamišljati kao vječnu hladovinu s nepresušnim rijekama i izvorima. Zapadnjak kao život bez brige i straha. Afrikanac kao mjesto dostupno raznovrsnom hranom i pićem. Bolesnik kao život vječnog zdravlja. Ožalošćeni kao život vječne sreće. Džennet je, uistinu, sve navedeno, ali i mnogo više od toga.

    Kur'an kada govori o Džennetu govori o baščama zelenim ispod kojih će rijeke teći. I hadisi Poslanikovi opisuju Džennet kao mjesto vječne sreće, gdje žalosti nema, gdje smrt se ne događa, gdje ljepota ne prestaje. Kur'ansko-hadiski opis Dženneta je oduvijek bio inspiracija ljudima od pera koji su se trudili da poznatim riječima opišu mjesto koje čeka i koje je pripremljeno za one koji njemu žude.

    U svojoj knjizi Stazama dobrih i zahvalnih, dr. Sead ef. Seljubac, na sebi svojstven način, inspirisan kura'nsko-hadiskim opisima Dženneta pokušao je svoju viziju Dženneta, onako kako ga on doživljava, prenijeti na papir. Naš vrli alim Džennet opisuje na sljedeći način: "Zrak je ni topao ni hladan. Ugodan i prijatan. Ima nekog povjetarca koji tu svježinu čini prijatnom. Hlad je prostran u prostrane krošnje drveta, kojemu ni ime nije moguće saznati. Plodovi mu na svakoj grani. Čak i mladica, čim iznikne, plod dadne. Pod drvetom vjernik-mu'min. Kraj njega njegova žena mu'minka.

      Sjede na šiltetima, mehkim jastucima popunjenim, naslonjeni i veseli. Okruženi su svojom djecom, koja su im se pridružila u vjeri. U podnožju im rijeka teče, do nje druga: med i mlijeko. Obala je ukrašena svjetlucavim, zlatnim i srebrnim maštrafama. Mu'minska porodica jede one plodove i pije – med i mlijeko. Ako požele nešto osim toga, pozovu djevojke ili mladiće koji ih usluže. Donesu im sve što požele.

    Posvuda se čuju selami, od Gospodara i od mu'mina. Srce mu radosno otkucava, neopterećeno strahom od prolaznosti, ne iščekujući smrt, ne plašeći se opasnosti bilo koje vrste. Zlo tu ne stanuje. Dobro prožima svaki milimetar prostora. Mu'minska duša to osjeća i drago joj je. Od svih ljepota u kojima uživa mu'minskoj duši je najdraži osjećaj da je u blizini Rabba Dragoga.
Mu'min je imao druga. Ponekad se pita šta je s njim. Kada naiđe pitanje dođe i odgovor. Pokaže mu se strahota u kojoj je taj drug: vatreno grotlo iz kojeg on stalno pokušava izaći. Izgori, vrati se u prvobitno stanje, pa opet izgori, i tako stalno.

     Pentra se uz vatreno stupove, dođe do vrha paklenog grotla, pa se stromoglavi na dno. I uspinjaja i padovi traju stotinama godina. Mu'min, kada to vidi, zahvalnost mu navre u srce, a s usana se otme riječ: - Malo je nedostajalo da i ja tamo završim. Da nije bilo milosti Gospodara moga, ni ja ne bih bio ovdje gdje jesam! A onda se vjernik-mu'min ponovo vrati svojoj vječnoj blagodati, zadovoljno gledajući u mladoliko lice svoje dobre supruge mu'minke i svoje, isto mlade, dobre djece. On nastavi zahvaljivati Rabbu svom, Milostivom."
     Opisana slika je samo pokušaj opisa Dženneta, koji je pripremljen i koji čeka stanovnike njegove kao nagradu za odricanja njihova na svijetu ovome. Ima li među nama iko ko ne bi volio biti gore opisani vjernik? Iznesena slika, koju smo pokušali zamisliti, samo je blijeda sjenka onoga što o vječnim užicima kojima će biti nagrađeni iskreni vjernici govori Kur'an, a i Hadis. To je nešto što oko nikada vidjelo nije, za što uho nikada čulo nije i što nikome nikada ni na um nije moglo pasti. Neopisivo. Riječju neuhvatljivo.

     Na svijetu ovome mjesto vječne sreće se neće moći vidjeti, ali mjesto vječne sreće se zarađuje na svijetu ovome. Ko o vječnosti i Džennetu razmišlja, on će se truditi da ga zaradi. S druge strane, oni koji misle da nema Dženneta a ni Džehennema, oni će kajanje osjetiti zbog uzalud provedenog života. Govorit će nevjernici: - Kamo sreće da nikada nisam ni stvoren, da sam zemlja zauvijek bio i  ostao. Ali, svako stvorenje koje je stvoreno će da doživi i proživi sliku Dana kijametskog.

     Svako stvorenje će, kad njegovo vrijeme dođe, smrt upoznati i odselit će s ovoga svijeta. Malo će ga pamtiti i spominjati, a onda će ga zaboraviti kao što je i on zaboravio one prije njega. Ostat će samo djela koja će se spominjati, ali će spomen i na njih da izblijedi. Međutim, blijede sjene djela svačijih će da budu osvijetljene svakom od nas na Danu sudnjem. Slike života naših će da se vrte na traci koju ćemo svi dobiti, traci na kojoj ćemo gledati sav svoj život.

   Knjige dunjalučke će dva meleka plemenita pisara, koji su bili s nama svakog dunjalučkog trenutka, na Sudnjem danu svima donijeti i predati u ruke. Nekome će ta dva meleka doći s leđa i straga mu dati njegovu knjigu. Nekome će oni prići s lijeve strane i u ruke predati njegove dunjalučke spise. A nekom će doći s desne strane i u desnicu mu pružiti sahife života njegovog. Oni koji tada budu dešnjaci, kojima se kitabi njihovi dadnu u desnu ruku, nagovjestit će im se vječna sreća koja ih očekuje, biće radosni, ni za čim neće tugovati. I kad se Sunce na Danu suđenja spusti iznad glava, dešnjaci će da uđu u hlad koji im je pripremio Gospodar njihov. I dok u hladu budu sačuvani od nesnosne vreline, sjetit će postači tada vrelina koje su trpjeli dok su postili i vrelog dunjalučkog Sunca.   

    Vjetar će da zapiri, ali će biti ugodan. Sjetit će tada postač onog suhog, za disanje teškog povjetarca, koji je u vrelim ramazanskim danima otežavao mu disanje. Disat će tada postač punim plućima, miris Dženneta će da ga osvoji i sebi pozove, a on, postač, nošen mirisnim aromama koje iz Dženneta poteku, ponovo će se zahvaliti Rabbu Svom na ljepoti koju mu On daje. Kad postač glavu svoju okrene i iz hlada koji će ga zaštiti od vreline kijametske, ugledat će postač patnje onih kojima Džennet nije bio na umu a koji ni za Džehennem nisu marili.

    Vidjet će postač druga svog koji se s njim nije družio u ramazanu, u postu, na iftaru, u džamiji na namazu. Oni koji za danima ramazanskim nisu marili, shvatit će tada šta su propustili, ali za kajanje će biti kasno.

    Zbog nemara svoga i oglušavanja o naredbu Božiju, nesretnici, oni koji knjigu svoju dunjalučku dobiju s leđa ili u lijevu ruku, tada će zavapiti molbom Allahu: - Gospodaru naš, vrati nas na dunjaluk, bićemo Tebi odani vjernici. Klanjat ćemo, postit ćemo, živjet ćemo u islamu. Ali, na njihove molbe Allah se neće odazvati, kazna će se nad njima izvršiti, u grotlo i bezdan džehhenemski će biti bačeni. A od Džehennema, vatre njegove i kazne Božije, postač strahuje. Sunčeve vreline koje je osjećao dok je postio postača su podsjećale na vreline ahiretske, koje će da prže kad dunjaluka nestane a Ahiret otpočne. A dunjalučke vreline su NIŠTA u poređenju s onim ahiretskim.

     Kako hadis kazuje požalila se džehennemska vatra svome Gospodaru: - Ja Rabbi, sama sebe izjedoh. Na to joj Allah dade dva oduška, jedan ljeti a jedan zimi. Onaj zimi je hladna zima koju osjećamo, dok je onaj ljeti vrelina koja prži. A ta ljetna vrelina koja kad zavlada, izvori voda presahnu, zemlja ispuca, pojave se pukotine koje samo voda može popuniti. I takav zemljin izgled bude dok s nebesa Allah ne spusti kišu koja nakvasi žednu zemlju, zemljani procjepi koji su zbog suše nastali se povuku i nestanu.  Zemlja opet poprimi svoj prvobitni izgled, bez ambisa i provalija.

     Dunjalučke jame i provalije su NIŠTA u poređenju s onom ahiretskom, jednom preko koje valja svakom od nas. Sirat nas čeka, valja nama preko njeg. Svakome od nas valja preko Sirata, jer na kraju puta tog čeka nas vječno odredište. Iza Sirata nema ništa drugog osim Dženneta ili Džehennema. I dok bude prelazio preko Sirat-ćuprije, neko će se za nju zakačiti, neće moći dalje nastaviti. Međutim, tada će postaču doći post njegov i za njega se zauzeti, pomoći mu da prijeđe Ćupriju koja dijeli Džennet od Džehennema. Osjetit će postač tada neizmjernu radost zbog svog posta, zbog svog slijeđenja Poslanika. A Poslanik, a.s., je u snu kojeg je usnio – a snovi poslanika su dio Objave – vidio taj prizor, čovjeka iz svoga ummeta kojem je na Siratu post i salavat na Pejgambera pomogao.

     I kad čovjek iz Pejgamberovog ummeta prijeđe preko Sirata i dođe do Dženneta, vrata džennetska se pred njim zatvore. A onda dođe vjernikovo La ilahe illelah i otvori mu džennetska vrata. A postač dok je postio salavate je na Poslanika donosio, La ilahe illellah izgovarao, o Džennetu razmišljao. Ko o Džennetu razmišlja, takav koristi dane i noći da zaradi Džennet, najviše koristi i iskoristi dane i noći ramazanske.

     S druge strane, nekome će se možda opisana slika vječne sreće Dženneta činiti imaginarnom i nezamislivom a isto tako i mjesto vječne patnje Džehennema nemogućom. Shvatit će sve ovo kao lijepo ispričanu bajku. Lahko je nama na dunjaluku pronaći razloge da opravdamo svoj neposluh spram naredbi Božijih. Uvijek ćemo se samom sebi opravdati, krivi nikada nećemo biti mi, uvijek neko drugi ili nešto drugo. A šta onda kada po nas dođe onaj koji u crno zavija, siročadima ostavlja, a taj će svakom da dođe, nekom prije, nekom kasnije.

     Susret s njim niko neće preživjeti, pa da priča kako je kad on dođe. Po koga dođe njega nestaje, zauvijek odlazi. Tada prestaju sve bajke i sva nadanja. Tada svako živo biće shvati u potpunosti da vječnost ovdje nije. Puste li žalosti što se dunjaluk ovaj i ljepote njegove moraju ostaviti, ništa se ne može ponijeti, sve ostaje nekom drugom. Ipak, s insanom na put bez povratka krene ono što je insan pripremao za taj put. Tijelo svakog od nas, i postačevo i nepostačevo, donijet će prijatelji naši i rodbina, i spustit će nas tamo gdje se sve spušta kad ga posjeti onaj koji će svakom doći, ali s nama niko neće htjeti u zemlju da legne. Samo će djela naša, kakva god da budu, stati pokraj nas i praviti nam društvo.

     Svima će djela da budu svjedok, nekome protiv njega i na njegovu štetu, a nekome za njega i u korist njegovu. Post naš će nas tada zagrliti, napravit će zaštitu od dvojice meleka koji će nam doći u susret. Namaz naš i sadaka naša će stati ispred njih i spriječiti ih da izvrše kaznu nad nama. Vjerniku će se ukazati lik Poslanikov i ta dvojica će ga pitati čije je to lice?! Vjernik će tada još jednom šehadetom potvrditi svoju vjeru šehadetom, a onda će mu ta dvojica pokazati njegovo mjesto u Džennetu. Kabur vjernički će da se proširi, miris Dženneta će da zamiri kaburom, najavljujući vjerniku šta ga čeka u vječnosti. S druge strane teške muke i jadi čekaju, već u kaburu, onoga koji nije znao za ramazan, namaz, vjeru, Boga i naredbe Njegove.  I takvu sliku, kad svako s dunjalučke pozornice nestane i ovosvjetska prošlost minea kabur realnost postane, svako od živih će da vidi i sebe upozna k oje mjesto će da zauzme u vječnosti.

    Tada će jasno svima da bude, bajke će prestati, nadanja će da nestanu. Ali, svakog je Bog Dragi odlikovao onim što nijednom drugom Svom stvorenju nije dao, a to je um i razum. Insan um ima da njime misli i razmišlja. Insan ima i slobodu volje da sam odlučuje šta će i kako će. Insan ima i odgovornost za sve ono što uradi. Pa šta god da uradimo u životu svom, dobro ili loše, sve ćemo to vidjeti i po tome biti nagrađeni ili kažnjeni. Onaj ko se nagradi nada on dobro radi. Onaj ko želi da uđe u Džennet on moli Boga da ga uvede u njega. Onaj ko strahuje od Džehennema traži zaštitu kod Boga od vatre rasplamsale.

     Kroz kazivanje o kurbanu sinova Ademovih, dobivamo spoznaju da je svakom djelu nijjet najvažniji, jer: قَالَ إِنَّمَا يَتَقَبَّلُ اللَّهُ مِنَ الْمُتَّقِينَ [٥:٢٧] „Allah prima od bogobojaznih“. (Maide,27). Iz istog kazivanja spoznajemo da je zavidnost snažan pokretač na zlo i nesreću jer bijaše uzrokom prvog grijeha na zemlji kad brat ubi brata.

    Kroz kazivanje o Ibrahimu a.s., i sinu mu Ismailu a.s., dobivamo spoznaju da ljubav prema Gospodaru biva obilno nagrađena. Spoznajemo da žrtvovanjem onog što je i nama drago ostavljamo trag na Dunjaluku. „Spomen je na Ibrahima“. (Saffat,109.), i gradimo sebi kuću u Džennetu „Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine“.(Saffat, 110.)

     Allahu dž.š., ne treba ono što mi žrtvujemo „Do Njega neće dostići niti njihova krv niti njihovo meso“.(Hadždž, 37.). Ono što ţrtvujemo treba nama „Do Njega će stići naša bogobojaznost“.(Hadždž, 37.) To znači da ono što žrtvujemo ima smisla samo ako bude djelovalo na onog ko žrtvu prinosi, ako nas bude mijenjalo. Nema smisla prinositi žrtvu Bogu ako nosimo mržnju prema čovjeku. To je vidljivo iz slučaja Kabilova. Poslanik nam obećava nagradu ahiretsku za naš kurban, za našu spremnost na žrtvu. „Kurbani će vas“, veli Poslanik, „prenijeti preko Sirat ćuprije“.(Ahmed).  „Sa kapanjem prvih kapi krvi na zemlju od vašeg kurbana čistite se od grijeha“.(Muslim), podučavao je Poslanik.

     Ta nagrada, bit će dostignuta samo ako kurban bude imao stvarni uticaj na nas, ako bude žrtva sa sadržajem. Žrtva sa sadržajem bit će ako iz kurban naučimo da samo ono što je dobro, ono što je i nama drago, žrtva je stvarno. U kurban ne može; sakato, hromo, slabo. Iz kurbana također učimo da u dijeljenju, žrtvovanju ne smije biti nikakvog dunjalučkog interesa, niti ikakvog profita iz žrtve. Poslanik je rekao: „Ko proda kožu svoga kurbana, on nema kurbana“.

    Vjernik nikad ne stavlja težište na cijenu žrtve, ne naglašava u žrtvu uloženo, već korist dobivenu. U nizu koristi, kurban nam donosi i naputak kako poredati prioritete u našoj svakodnevnici.

    Kroz propis raspodjele kurbanskog mesa razaznajemo te prioritete. U kurbanskoj cjelini, propis kaže, postoje tri trećine, a to znači postoje tri važne oblasti kojima se čovjek u svakodnevnici mora posvetiti. Porodica je na prvom mjestu. Obaveza je svakom brinuti za svoje stado. Kao što iz kurbanske cjeline prvu trećinu odvajamo za porodicu, tako u raspodjeli vremena dnevnog prvo se porodici posvećujemo. Nju nikad ne smijemo zaposataviti, ona je naš prioritet. Neće nam kurban pomoći da preko Sirat ćuprije pređemo ako nas djeca naša budu vukla za noge i usporavala, optužujući nas da nismo brinuli za njih, da ih nismo u mekteb slali, klanjati naučili...

    Kad prođu dani žrtve, bajramski dani kad prođu, ne prestaje naša obaveza žrtvovanja jer vjernik težište stavlja na ono čemu nas žrtva uči, a kurban nam spoznaju daruje da se za porodicu čovjek svakodnevno žrtvuje. U kurbanskoj cjelini druga trećina je rodbini propisana. Na obavezu prema rodbini podsjeća i prvi ajet sure En-Nisa: وَاتَّقُوا اللَّهَ الَّذِي تَسَاءَلُونَ بِهِ وَالْأَرْحَامَ  „Allaha se bojte i rodbinske veze ne kidajte“. Ta briga o rodbini koliko je važna najbolje nam svjedoče riječi Poslanikove: „Ko u redovima rodbine svoje ima siromaha pa ne bude dobročinitelj prema njemu i sadaku koja njemu pripada usmjeri drugom, Allah mu tu sadaku neće primiti i neće ga na Ahiretu ni pogledati“.(Tirmizi).

    Obavezni smo se pomagati. I kad prođu dani žrtve, kad se završe dani bajramski ne prestaje naša obaveza da se jedni za druge žrtvujemo. Ako i nakon zaklanih kurbana, odnosi među nama budu opet hladni, i budemo opet jedni od drugih udaljeni, kurban naš nikakav smisao nema jer Bogu ne treba meso već naša promjena, bogobojaznost naša Mu treba. Poslanik upozorava: „Ne silazi, ne spušta se milost Božija na onaj narod koji ne održava veze rodbinske“. (Malik).

    U kurbanskoj cjelini jedna se trećina, siromašnima izdvaja. Ebu Zerr r.a.,Poslanika moli: „Oporuči mi nešto, što će mi u životu biti važno“. Poslanik reče: „Voli siromaha i druži se s njim“. (Dejlemi)  Želiš pomoć Božiju? Ima put, pomozi brata! 

    Draga Braćo,

     Na kraju ovog bajramskog va'za molim vas da investirate u budućnost svoje djece – da šaljete svoju djecu u mekteb bez ikakvih kalkulacija. Mekteb-vjeronauka je glavno pitanje svih roditelja i islamske zajednice. Čuvajmo svoju djecu od ulice, lošeg društva, droge, alkohola i kriminala. To možemo postići samo šaljući ih u džamiju da se uče svojoj vjeri, kulturi i našim adetima. Zato sa blagoslovljenom radošću crpimo duhovnu snagu sa bajramskoga vrela, koja će se ulijevati u pobožna srca i pokorne duše, natapajući našu vjeru i snažeći porodično, rodbinsko, komšijsko i prijateljsko zajedništvo. Neka bajramska radost i tekbiri-tešrik sapiru srca i duše naše, poput Zem-zem vode, kojom, časni melek Džibril, očisti, Poslanikovo srce.

   Draga Braćo,

 Bajramsku radost dijelimo zajedno. Slavimo Bajram u međusobnom pomirenju, razumijevanju, oprostu i povjerenju. Neka nam današnji mubarek-dan vrati vjeru, nadu i međuljudsko povjerenje; neka među nama nestane straha, zlobe i zavisti; neka nam zajedništvo povrati samopouzdanje; neka svako radi svoj posao savjesno i odgovorno; shvatimo da je tajna uspjeha na ovome svijetu iskrena vjera i plemenito djelo! Zato danas posjetite svoju rodbinu, obiđite mezarja i šehitluke svojih najmilijih, ukoliko ste u mogućnosti, otvorite vrata komšiji i okrenite se oko sebe i pogledajte ko treba vašu bratsku ljubav i vašu ljudsku pomoć!

Literatura: Tefsir Ibni Kesir, Sahihul-Buhari, Imam Abdulah-ef. Čajlaković, Izet ef. Ĉamdžić….

Priredio: Nijaz Salkić

-->
02.10.2014.

MIMBERA - SUTRA JE KURBAN BAJRAM



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَالْفَجْرِ [٨٩:١] وَلَيَالٍ عَشْرٍ [٨٩:٢]
صدق الله العظيم
         U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

   Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s.

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 09. zu-l-hidždže 1435. ili 03. oktobar 2014. godine. Ovo je 48. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o početku mjeseca zu-l-hidždžeta a danas ćemo o Kurban bajramu.

   Poštovane sestre, draga braćo, kada govorimo o ovom blagdanu, znajmo da je to jedan od dvaju naših bisera. On sija i obasjava mu'minska i hadžijska srca. Danas su hadžije na vrhuncu ibadetskih aktivnosti. Hadžijska srca ubrzano kucaju na Arefatu. Arefat je dolina na kojoj sve ovogodišnje hadžije upućuju dove, za sebe, svoju rodbinu, za mir, zdravlje i blagostanje. Da je ovo blagoslovljeno vrijeme zabilježeno je u Kur'anu. Kaže Uzvišeni Allah džellešanuhu: „Tako mi zore i deset noći...“  Allah, dž. š., se kune zorom, znači  svitanjem, a posebno se misli na zoru prvog dana Kurban-bajrama, kao što se navodi u tefsiru Ibn Kesira.

     Hadž je vrhunac insankog hoda putem dobra i napredovanja. Hadž je prilika da se pobijedi zlo u sebi i da se osnaži samopouzdanje i vjera. Hadž jača vjeru u pobjedu dobra, vjeru kao sliku i signal da je prijeđeni put bio pravi. 
    Sutra je dan ljubavi, radosti, dan kada trebamo i moramo jedni drugima stisnuti ruku, bratski se zagrliti, čestitati i sjetiti se onih kojih nema među nama. Nastupajući dani su vrijeme kada treba da se (u)pitamo jedni za druge, da daleko više razgovaramo. Da se ispričamo, da se izjadamo za sve ono sto nas tišti i boli. Da se zapitamo ako nekoga nejma, zašto ga nejma? Ako je bolestan da ga obiđemo, ako je u nevolji da mu pomognemo, ako je uplakan da ga utješimo.
    Na dan Bajrama u srcima muslimana ne treba biti ljutnje, srdžbe, predrasuda i mržnje. Vjernik se svim bićem trudi da sačuva svoju dušu i da je čistu vrati Allahu Uzvišenom. Iskreni vjernik je spreman na praštanje i pomirenje. Željan je da pruži ruku i pomogne svakom čovjeku.

   Vjernik je ubijeđen da je bajram, hadž, kurban i drugi ibadeti, vezani za ove mubarek dane jasna poruka nama i drugima da muslimani žele napredak, prosperitet i mir sebi i svim drugim ljudima u duhu kur'anske poruke:
يَا أَيُّهَا النَّاسُ قَدْ جَاءَكُم بُرْهَانٌ مِّن رَّبِّكُمْ وَأَنزَلْنَا إِلَيْكُمْ نُورًا مُّبِينًا [٤:١٧٤]
   " O ljudi, dokaz vam je već stigao od Gospodara vašeg i mi vam objavljujemo jasnu svjetlost.
فَأَمَّا الَّذِينَ آمَنُوا بِاللَّهِ وَاعْتَصَمُوا بِهِ فَسَيُدْخِلُهُمْ فِي رَحْمَةٍ مِّنْهُ وَفَضْلٍ وَيَهْدِيهِمْ إِلَيْهِ صِرَاطًا مُّسْتَقِيمًا [٤:١٧٥]
    One koji budu vjerovali i čvrsto se propisa držali On će u milost Svoju i blagodat uvesti i pravim putem uputiti".

  Kao vjernici, očekujemo da ćemo klanjem kurbana, simbolom žrtve, ubiti u sebi sebičnost, da ćemo se približiti Allahu dž.š., da ćemo postati džometniji, jedni drugima bliži, moralniji, imanom-vjerom, bogatiji.

    Vjerujemo da ni jedan musliman ne kolje kurban samo za sebe i svoj zamrzivač  Uzvišeni veli:
لِّيَشْهَدُوا مَنَافِعَ لَهُمْ وَيَذْكُرُوا اسْمَ اللَّهِ فِي أَيَّامٍ مَّعْلُومَاتٍ عَلَىٰ مَا رَزَقَهُم مِّن بَهِيمَةِ الْأَنْعَامِ ۖ فَكُلُوا مِنْهَا وَأَطْعِمُوا الْبَائِسَ الْفَقِيرَ [٢٢:٢٨]
   Da bi koristi imali i da bi u određene dane prilikom klanja kurbana, kojim ih je Allah opskrbio Njegovo ime spominjali. Jedite meso njihovo, a nahranite siromaha gladnog. (El-Hadždž, 28.)

   Poslanik, a.s., veli: ,,Jedite od kurbana, zadržite za sebe i podijelite sadaku."(Muslim) Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: ,,Trećinom neka čovjek nahrani svoju porodicu, drugom trećinom neka nahrani svoje komšije i neka treću trećinu podijeli potrebnima, na taj dan."

   "Ko bude u mogućnosti da zakolje kurban, a ne zakolje ga, neka ne prisustvuje našim musallama" (Hakim)

 "Na Kurban-bajram Allahu je najdraže da se novčanice potroše za kurban."(Taberani)
    
     KURBAN BAJRAM NAMAZ

   Kada sutra pođemo u svoju džamiju na Bajram namaz, musteheb je (lijepo je) da putem sebe čuješ, kako učiš tekbire. Klanjajući bajram-namaz, na prvom rek'atu-nakon što smo proučimo subhaneke, trebamo tri puta podići ruke do ušiju i svaki put donijeti tekbir. Nakon prvog i drugog tekbira ne vežemo ruke, nego ih držimo obješene niz tijelo. Nakon trećeg tekbira ih svežemo na pojas, desnu preko lijeve ruke. Na drugom rek'atu, nakon što smo proučili fatihu i sure, opet donesemo tekbire. Svaki put kada podižemo ruke do ušiju, donosimo tekbir. Na četvrtom tekbiru idemo direktno na ruku'.

    TEKBIR-I-TEŠRIK

   Od sabah namaza dana Arefata do ikindije četvrtog dana Kurban bajrama, vadžib je muškarcima i ženama, nakon farz namaza, po predaji selama, proučiti Tekbir-i-tešrik (žene potiho izgovaraju). Tekbir-i tešrik glasi: "Allahu ekber, Allahu ekber, La ilahe illallahu vallahu ekber, Allahu ekber ve lillahil-hamd". Ovaj se tekbir takođe uči i nakon džum'e i nakon bajram namaza.
   Neka nam sutrašnji Bajram učvrsti vjeru u srcu, ojača moral, ustali naše stope, na putu istine i pravde. Sa izlaskom iz džamije podijelimo radost Bajrama sa najmilijima, rodbinom, komišilukom. Zijaretimo i svoje mile i drage na mezarlucima i šehitlucima,  halalosum, aškile i od srca im proučimo fatihu.

    Dova

    Uzvišeni Allahu, Učini da samo Tebi služimo! Da se grijeha klonimo! Da istinu govorimo! Da o dobru mislimo! Da dobra djela činimo! Da se tuđeg hakka klonimo! Da kod sebe korisno znanje povećavamo!

  Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Kurban-bajramska hutba, Nijaz Salkić,
Nijaz Salkić

26.09.2014.

MIMBERA - MJESEC ZU-L-HIDŽDŽE



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَالْفَجْرِ [٨٩:١] وَلَيَالٍ عَشْرٍ [٨٩:٢]
صدق الله العظيم
        U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

   Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s.

  Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 02. zu-l-hidždže 1435. ili 26. septembar 2014. godine. Ovo je 47. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o pojmu pobožnosti a danas ćemo početku mjeseca zu-l-hidždžeta.

    Poštovane sestre, draga braćo, kada govorimo o ovom mjesecu, znajmo da je ovo vrijedno i blagoslovljeno vrijeme. Prije svega to se odnosi na prvih deset dana ovog mjeseca. Juče je počelo to odbrojavanje. Kaže Uzvišeni Allah džellešanuhu: „Tako mi zore i deset noći...“  Allah, dž. š., se kune zorom, znači  svitanjem, a posebno se misli na zoru prvog dana Kurban-bajrama, kao što se navodi u tefsiru Ibn Kesira.

    Imam Ahmed bilježi od Abdullaha ibn Omera, r. a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Nema većih niti dražih dana Allahu za činjenje dobrih dijela od ovih dana, zato izgovarajte tehlil (La ilahe illellah), tekbir (Allahu ekber) i tahmid (el-hamdu lillah).”

    Allah najbolje zna, ali hafiz Ibn Hadžer, koji je protumačio Buharinu zbirku hadisa u svom poznatom djelu “Fethul-Bari“, kaže: „Mislim da je razlog odlikovanja deset dana zul-hidždžeta taj što su u njima sakupljeni svi ibadeti: namaz, post, sadaka, hadž, što nije slučaj ni sa bilo kojim drugim vremenom.“

   U ovim danima, mjeseca zul-hidžeta se obavljaju obredi hadža i ispunjava i izvršava peti islamski šart, odaziva se Allahovom pozivu, hodočasti se Bejtullah, čine se tevbe, opraštaju se grijesi i one hadžije čiji hadž bude mebrur vraćaju se svojim kućama čisti od grijeha. Kada bi nam Allah dao moć da vidimo nevidljivo, vidjeli bi kako sa hadžija dok borave na časnim mjestima čineći teobu, teku rijeke crnih grijeha dok ih Allah sapjere od njih.

   Prenosi se od Ibn Abbasa, r. a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: 
  “Prvi dan zul-hidždžeta je dan u kojem je oprošteno Ademu, alejhis-selam, pa ko bude postio taj dan, biće mu oprošteni svi grijesi.

   Drugog dana zul-hidždžeta Allah, dž. š., je primio dovu Junusa, a. s., i izbavio ga iz utrobe kita, pa ko bude postio taj dan, kao da je činio ibadet čitavu godinu.

   Treći dan  zul-hidždžeta je dan u kojem je primljena dova Zekerijjaa, a. s., i ko bude postio taj dan, biće mu primljena dova.

   Četvrti dan je dan u kojem se rodio Isa, a. s., i ko ga provede posteći, Allah će otkloniti od njega svaki očaj, siromaštvo i na Sudnjem danu će biti s onim koje je Allah obradovao.

   Peti dan je dan u kojem se rodio Musa, a. s., i ko ga provede posteći biće spašen od licemjerstva i kazne u kaburu.

   Šesti dan zul-hidždžeta je dan u kojem je Allah, dž. š., podario svom Poslaniku svako dobro/hajr i ko ga provede posteći, Allah će mu se smilovati i spasiće ga svake kazne poslije njega.

   Sedmi dan je dan u kojem se zatvaraju vrata Džehennema i ne otvaraju se sve dok ne prođe 10 dana zul-hidždžeta, pa ko bude postio taj dan, Uzvišeni Allah će mu zatvoriti trideset vrata svake poteškoće i otvoriće mu vrata olakšice.

   Osmi dan je dan koji se zove Jevmu-Tervije, ko ga bude postio biće mu data velika nagrada, tj. biće obilato nagrađen nagradom čiju vrijednost niko drugi ne zna osim Allaha, dž. š.

   Deveti dan zul-hidždžeta je dan koji se zove Jevmu-Arefe, tj. dan Arefata, pa ko ga bude postio biće mu to iskupljenje (keffaret) od grijeha za prošlu i narednu godinu. To je dan u kojem je objavljeno: “Danas sam vam vjeru vašu upotpunio, i blagodat Svoju prema vama ispunio, i zadovoljan sam da islam bude vaša vjera.” (El-Ma'ide, 3)

   Od hazreti Aiše se navodi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Nema nijednog dana u kome Allah, dželle šanuhu, oslobodi više robova od vatre od dana Arefata.“ (Muslim, En-Nesai)  Kao što je noć Lejletul-Kadr najbolja noć u godini, tako je i dan Arefata najbolji dan u godini

  I deseti dan zul-hidždžeta je Jevmul-Adha, pa ko u njemu zakolje kurbana, s prvom kapi krvi koja potekne brišu se grijesi njemu i njegovoj porodici. A ko nahrani vjernika ili udijeli sadaku u tom danu, Allah će ga proživjeti na Sudnjem danu bezbjednog, sigurnog i biće mu vaga njegovih djela/mizan teža od brda Uhud.

    Poslanik a.s. je rekao:  “Nema ništa draže Allahu u danima Kurban-bajrama od žrtvovanja životinja. Žrtvovana životinja će na Sudnjem danu doći sa svojim rogovima, dlakom, ušima. Allah primi kurban prije nego njegova krv dotakne zemlju. Zato, žrtvujte otvorenog i radosnog srca.” (Tirmizi, Ibn Madždže)

   Pa ako možemo zašto da se ne potrudimo i iskoristimo ove dane u postu i ibadetu, ili bar jedan od ovih dana, ako ne sve. Ne dozvolimo da nam tek tako prođe blagodat koju nam je Allah dž.š. svima podario i ponudio. Nikada ne mislite da ste uradili dovoljno dobra!!!


    Tekbiri Tešrik

   Vadžib je svakom odraslom muslimanu da uči Tekbiri Tešrik nakon svakog farz-namaza počev od sabah-namaza 9. Zul-Hidždžeta pa sve do ikindije-namaza 13. Zul-Hidždžeta (ukupno 23 farz-namaza). Muškarci će ovaj tekbir donositi naglas, a žene u sebi. Ovaj tekbir glasi:

“Allahu ekber, Allahu ekber, La Ilahe Illallahu Vallahu ekber, Allahu ekber ve Lillahil-Hamd.”


        Dova

    Rabbena tekabbel minna Inneke Entes-Semi’ul-Aliim! Gospodaru, primi od nas,  jer Ti sve čuješ i znaš! Dragi Allahu, primi naša djela i grijehe nam oprosti!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم.

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Jusuf el-Qaradawi, Senad Agic,

Nijaz Salkić

-->
18.09.2014.

MIMBERA - POBOŽNOST



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
قُلْ إِن كُنتُمْ تُحِبُّونَ اللَّهَ فَاتَّبِعُونِي يُحْبِبْكُمُ اللَّهُ وَيَغْفِرْ لَكُمْ ذُنُوبَكُمْ ۗ وَاللَّهُ غَفُورٌ رَّحِيمٌ [٣:٣١]
صدق الله العظيم
       U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

  Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s.

  Dragi brate, poštovana sestro, danas je petak 24. zu-l-ka'de 1435. ili 19. septembar 2014. godine. Ovo je 46. hutba u novoj godini.

   Prošli petak govorismo o pripremi vjeroučitelja-muallima a dana sćemo o pojmu pobožnost..

 Poštovane sestre, draga braćo, kada govorimo o pobožnosti, praktične primjere uglavnom navodimo iz prošlosti, a najčešće iz života prvih generacija muslimana, ne samo zbog toga što je takvih primjera napretek, nego zbog toga što je u današnjem vremenu živih primjera pobožnosti veoma malo, stoga se o pobožnosti uglavnom samo priča.

   Pobožnost je odlika brižnih, to je osobina ljudi koji drže do sebe, do svojih dragih i bližnjih. Pobožan je onaj koji se istinski Boga Dragoga boji, i koji Uzvišenog na pravi način ljubi i voli. Pobožnost je proces, kontinuitet i misterija, zato je pobožnih malo. Teško ih je otkriti i primijetiti  jerbo oni nikada ne ,isplivaju' na dunjalučku površinu interesa. Pobožan se nikada ne predstavlja riječima, - ja redovno klanjam, ja postim, ja dijelim i ja pomažem sirotinju. Pobožan je sušta pozitiva, prvoklasni kvalitet i raritet, koji se sam nikada ne reklamira i ne hvali.

    Veli Uzvišeni Allah: Nije čestitost (pobožnost) u tome da okrećete lica svoja prema istoku i zapadu; čestiti (pobožni) su oni koji vjeruju u Allaha i u onaj svijet, i u meleke, i u knjige, i u vjerovjesnike, i koji od imetka, iako im je drag, daju rođacima, i siročadi, i siromasima, i putnicima, i prosjacima, i za otkup iz ropstva, i koji molitvu obavljaju i zekat daju, i koji obavezu svoju, kada je preuzmu, ispunjavaju, naročito oni koji su izdržljivi u neimaštini, i u bolesti, i u boju ljutom. Oni su iskreni vjernici, i oni se Allaha boje i ružnih postupaka klone.."/ (El-Bekare, 177)

    Zato, vjera nije samo obredoslovlje; klanjanje i vezanje za džamije ili mesdžide. Vjera traži od čovjeka da živi svoj život, da radi, da se trudi, da stiče i zarađuje, da se ne odriče i ne udaljava od dunjaluka i njegovih ljepota, uživanja i ukrasa. Zato je slatko biti vjernik i žuditi za ulazak u ,klub pobožnjaka'

  Poštovani džemaate, znajmo da nema pobožnosti bez altruizma i ljubavi. Pod pojmom ljubavi većina pomisli na ljubavnu vezu između muškarca i žene. Ljubav u Islamu ima šire značenje i ona se prostire na  tri vrste ljubavi.

   Prva vrsta ljubavi je ona koja se osjeća i njeguje prema Allahu Uzvišenom. To je ona ljubav koja ti ne dopušta da činiš grijehe da ne bi povrijedio onog kome ljubav poklanjaš. Jer, najprije treba naučiti kako se poštuje crveno svijetlo u saobraćaju pa tek onda zeleno.

  Druga vrsta ljubavi je ona koja se osjeća prema poslanicima, a posebno ljubav prema posljednjem Allahovom Poslaniku Muhammedu a.s. Ova ljubav obavezuje na slijeđenje njegova načina života. Ona pokazuje koliko se uistinu voli Allah, jer Kur’an a.š. upozorava:

“Reci: ‘Ako volite Allaha, mene slijedite, Vas će onda Allah zavoljeti i grijehe vam oprostiti, zaista je Allah milostiv, samilostan.” (Ali-Imran, 3:31)

  Treća se vrsta ljubavi tiče svih ljudi. Za muslimane ovo znači da im je dužnost voljeti sve ljude bez obzira na njihovu etničku, religijsku, lingvističku ili kulturnu različitost. Ova ljubav uključuje susjede, poslovne kolege, prijatelje, rodbinu pa čak i neznance. Ova ljubav obavezuje muslimane da budu spremni pomoći bilo koga i bilo kada. Postoji veliki broj hadisa koji potiču muslimane da pomažu čovjeku kao članu ljudske zajednice, jer takav ih altruistički gest približava Bogu.

    Amir ibn Ebi Musa prenosi od svoga oca slijedeće: »Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., poslao njega i Muaza ibn Džebela u Jemen, rekao im je: - Olakšavajte, a ne otežavajte! Obradujte a ne rastjerujte! Budite poslušni jedan drugom i nemojte se međusobno razilaziti! (Buharija)

   Aiša, r.a., pripovijeda: »Čula sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., gdje kaže: - Duše su poput skupine: one koje se međusobno upoznaju, zbliže se, a one koje se ne poznaju, međusobno se raziđu.« (Buharija i Muslim)

    Aiša, r.a., je govorila da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: - Neka vaši poslovi budu ispravni i umjereni, jer nikoga neće njegovo djelo uvesti u Džennet. - Je li ni tebe, Allahov Poslaniče? - upitaše prisutni. Ni mene - odgovori Poslanik - osim ako mi se Allah ne smiluje. Znajte da je Allahu najdraže ono djelo u kojem čovjek ustraje, makar ono i neznatno bilo. (Buharija, Muslim i Nesaija)

   Abdullah ibn Mes'ud, r.a., kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kazao: - Nije vjernik onaj koji drugoga napada i vrijeđa, proklinje, nepristojno se izražava i koji je bestidan. (Tirmizija, Hakim)

    Ebu Hurejre, radijallahu anhu, kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s, rekao: - Ko bude imao pri sebi neku nepravdu koju je učinio svome bratu, neka se s njim izmiri (i halala zatraži) prije nego li dođe na Sudnji dan kada neće biti ni dinara niti dirhema, nego će se dugovanja podmirivati dobrim djelima. A ko ne bude imao dobrih djela, njemu će se natovariti grijesi onoga kome je učinio nepravdu. (Buharija)

  Ako su pobožnjaci ,nevidljivi' i neotkrivi, onih drugih ,pobožnjaka' je sijaset i oni su vidljivi i dokučivi. Ima ih koji znaju jako dobro odglumiti pobožnost. Prepoznaćemo ih u svim sferama života, od onih iz visokih krugova do ,male raje'. Mnogi od njih će ibretile protumačiti vjeru iz svih uglova, nekada čak i ,bolje' od onih koji su pozvani i odgovorni, da je tumače. I ,mala raja' tumači vjeru, na šerijatskim vjenčanjima, na svečanim kućnim mevludima, uz ramazan na teravijama, na Bajramima... Dešava se poslije šerijatskog vjenčanja da imam obavi vjenčanje i ode, svatovi prijeđu na 'opušteniju' atmosferu. Isto se desi sa ramazanskom serdžadom u kućama i stanovima našim, serdžada se objesi da krasi zid do slijedećeg ramazana itd.

    Završiću riječima velikog pobožnjaka Hasana iz Basre, koji u svom djelu: „Čujem šum, prijatelja ne vidim“, kaza i  ovo:  „A kako ne bih plakao? Kad bi nam se na vrata ove džamije pojavio jedan od drugova Allahova Poslanika, kod nas od islama ne bi raspoznao ništa osim ovu našu Kiblu, kuda se okrećemo u namazu! Prazne su želje svijet uništile. Šta je to? Vidim ljude, ali ne vidim pameti, čujem šum, ali prijatelja ne vidim. Ovaj svijet je ušao u vjeru, pa iz nje izišao. Znaju šta je dobro, ali dobro ne rade. Znaju šta je zabranjeno, ali ga čine. Vjera im je samo na jeziku.“

     Dova

    Allaha molim da naše danas bude bolje od našeg juče, a naše sutra bude bolje od našeg danas. Gospodaru naš, daj nam dobro i ovog i onog svijeta i budi nam Milostiv na Danu sudnjem. Amin, ja Rabbel-alemin!

  Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Jusuf el-Qaradawi, Senad Agic,

Nijaz Salkić
11.09.2014.

MIMBERA - SUSRET SA UČIONICOM


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَأْمُرْ أَهْلَكَ بِالصَّلَاةِ وَاصْطَبِرْ عَلَيْهَا ۖ [٢٠:١٣٢]
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s. Svjedočimo da je samo Allah Bog i da drugog Boga osim Njega nema. Svjedočimo da je Muhammed a.s. Allahov rob i Njegov Poslanik.

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 17. zu-l-ka'de 1435. ili 12. septembar 2014. godine. Ovo je 45. hutba u novoj godini.

    Prošli petak govorismo o temi, pripreme za mekteb, a danas ćemo o pripremi vjeroučitelja-muallima.

   Poštovane sestre, draga braćo, mektepska pouka je počela. Vjeroučitelji su ušli u mektebe sa dnevnicima, satnicama nastave i programima rada. Borba za dijeljenje znanja i njegovog usvajanja je u toku. Učenici idu u školu a trebali bi i na vjeronauku. Najteže je vjeroučiteljima mektepske nastave. Onima što u školama predaju vjeronauku je malo lakše jer će im učenici sami doći u klupe. Mektepskim vjeroučiteljima će doći onoliko djece koliko se oni potrude u ubjeđivanju roditelja da je korisno dijete slati u džamijski mekteb. Helem, i ove godine predstoji veliki trud i rad na polju popune svih mektepskih klupa. Znano je da nije glavni muallimov zadatak ,napuniti' mekteb. Ako je važna krilatica; ,valja htjeti, valja smjeti'…, još je preča ona; ,valja znati, valja uzdignute glave stati, pred učenike' i svakog nastavnog sata pripremljen izaći, i unaprijed znati, o čemu govoriti.

    Izlazak pred učenike!

   Kada izlazimo pred učenike bili oni mlađi ili pak oni stariji srednjoškolci, vjeroučitelji moraju znati da izlaze pred ličnosti koji dobrano znaju šta je nastava. Zato su vjeroučitelju potrebne pripreme za svaki mektepski čas. Vjerujem da vjeroučitelj osjeti na kraju časa da li je ,promašio', ili su učenici s pažnjom (sa)slušali njegovu pripremljenu temu. Ako se desi da njegov čas prođe u  ,deranju' na nemirne učenike, u čitanju gradiva iz ilmihala ili pričanju pričica da što prije prođe vrijeme, onda će sam shvatiti da nešto nije u redu sa njim ili sa učenicima. Učenike ne smije optužiti što ne slušaju na času, jer oni nikada nisu krivi, to pak znači da se sam mora promijeniti. Znamo da je vakat improvizacije mektepske nastave ostao u vremenu kada nije bilo dovoljno knjiga, nastavnih pomagala i neopremljenih učionica. Sve se promijenilo, pa i slušaoci nastave i predavanja.

   Šta (u)činiti?

  Vjeroučitelj mora bar jedan dan u sedmici odvojiti za pripreme časova. Pored dnevnika posjećenosti i prijeđenog gradiva, treba imati i svoju knjigu priprema i (za)bilješki. Svaku temu treba razraditi u tri dijela; uvod, glavni dio i zaključak. Na čas će ući dobro raspoložen, lijepo obučen, niti previše ozbiljan a niti raskalašen. Učenici sve prate, bilježe i stvaraju sliku o autoritativnom, korisnom, dragom ili o ,mrgudu', galamdžiji ili neozbiljnom učitelju. Znajmo da učitelj i kada se podobro potrudi teško dolazi do uspjeha, a učiteljeva improvizacija je unaprijed na neuspjeh osuđena. Ne može se prepisati uspjeh nekog učitelja u nekom džematu. Zaista je uspjeh vjeroučitelja povezan sa svakodnevnim trudom, premišljanjem i iznalaženjem najboljeg modusa idealnog za njegov mekteb. Ko misli da može uspjeti bez stalnih priprema i usavršavanja u nastavi, vara se, makar imao i akademsku titulu. Svaki uspjeh je plod dove Uzvišenom, korisnom premišljanju i inovativnom pristupu nastavnom procesu.

      Na kraju!

   U prošloj hutbi govorismo  između ostalog i o dobro opremljenim, svijetlim, zračnim, mirisnim, udobnim i privlačnim učionicama. Većina naših džamija sve to ima. Šta nam to ipak  fali? Briga za naraštaj mora biti temeljita, znakovita, naučna, sadržajna, mudra i svakodnevna. Vjeronauka mora biti učinkovita da se promijeni stanje i ponašanje jednog dijela naše omladine koji tonu u kriminal, drogu, alkohol i nemoral. Vjeroučitelji nisu obični učitelji, to su ipak pastiri koji sakupljaju, a ne rastjeruju, trijezne a ne umrtvljuju, bude a ne uspavljuju, i pomno prate i paze na one koji su im povjereni emanetom, glede hadisa Muhammeda s.a.v.s.

    Abdullah ibni Omer prenosi: "Čuo sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., kako kaže: 'Svi ste vi pastiri i svi ste odgovorni za svoje stado; imam je pastir i odgovoran je za svoje stado, čovjek je pastir u svojoj porodici i odgovoran je za svoje stado, žena je pastir u kući svoga muža i odgovorna je za svoje stado, i sluga je pastir u imetku svoga gazde, i on je odgovoran za svoje stado, pa svi ste svi pastiri i odgovorni ste za svoje stado."' (Sahih) Rijadussalihin br/str. 653

    Završimo hutbu Riječima Uzvišenog: ,,Naredi čeljadi svojoj da molitvu obavljaju i ustraj u tome!''

    Dova

    Allaha molim da naše danas bude bolje od našeg juče, a naše sutra bude bolje od našeg danas. Gospodaru naš, daj nam dobro i ovog i onog svijeta i budi nam Milostiv na Danu sudnjem. Amin, ja Rabbel-alemin!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari.

Nijaz Salkić
04.09.2014.

MIMBERA - PRIPREME ZA MEKTEB

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

إِنَّمَا أَمْوَالُكُمْ وَأَوْلَادُكُمْ فِتْنَةٌ ۚ وَاللَّهُ عِندَهُ أَجْرٌ عَظِيمٌ [٦٤:١٥]
صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

      Neka je hvala Uzvišenom Allahu. Njega dozivamo u dovama onda kada nam je teško, ali i u dobru ime Njegovo spominjimo. Neka je Allahov blagoslov, mir i spas na Poslanika a.s., salavate i selame donosimo na njega, njegovu porodicu, vjerne ashabe i sve pripadnike ummeta Muhammeda a.s.
Svjedočimo da je samo Allah Bog i da drugog Boga osim Njega nema.
Svjedočimo da je Muhammed a.s. Allahov rob i Njegov Poslanik.

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 10. zu-l-ka'de 1435. ili 05. septembar 2014. godine. Ovo je 44. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o temi, mektebu u susret, a danas ćemo o pripremama za mekteb.

     Postoji  puno ni’meta i blagodati sa kojima nas je Uzvišeni Allah počastio i obdario, jedna je posebna i zato jeste veliko iskušenje. Djeca su velika radost ali i velika bol, a u konačnici naše veliko iskušenje. Kur’an ističe ovu činjenicu: “Imanja vaša i djeca vaša samo su iskušenje, a u Allaha je nagrada velika.“ (Et-Tegabun,14-15)

     Draga moja braćo, počinje još jedna godina u kojoj će mekteb biti u žiži našeg interesovanja. Roditelji su prihvatili emanet podizanja, prehranjivanja, udomljavanja svoje djece, učitelji i nastavnici opismenjavanja, a vjeroučitelji duhovnog uzdizanja i približavanja Bogu odrastajućih generacija djece i omladine. Od toga kakav će prirast izaći, ovisi od svih karika u lancu odgajanja. Naše je da radimo u granicama sposobnosti, a Allah upućuje na pravi put, a On, Uzvišeni i sveznajući veli:

    ,,On daruje znanje onome kome On hoće, a onaj kome je znanje darovano - darovan je blagom neizmjernim. A shvatiti mogu samo oni koji su razumom obdareni."  El-Bekare, 269.


     Pripreme za početak mekteba!


   Znajmo da prije početka vjeronauke sve karike u lancu odgovornosti islamske zajednice moraju biti u mobilnom stanju. Muallimi i džamijski odbori su izvršni organi od čijeg rada ili nerada se vide ili ne vide rezultati u mektebu.  Zato je važno da oni zajednički u džematu odrade pozitivnu atmosferu. Imam će obići zadnjeg džematliju koji ima dijete za mekteba. Odaslaće  pisane informacije o danu i satnici upisa djece putem papirnih  pisama, elektronskih ili sms poruka. Učionica i mekteb će se obnoviti, okrečiti ili ofarbati živim i toplim bojama da se tamo djeca lijepo osjećaju. Imam će povesti računa o tome da učionica ima puno svjetla, da je čista, namirisana i prijatna pri svakom susretu polaznika sa džamijom. Ako je moguće neka klupe i stolice budu udobne, učionica dobro zagrijana, a posebno u zimskom vremenu. Imami neka se potrude da nabave pomagala u nastavi kao što su grafoskopi ili projektori za prikazivanje vjeronaučnog sadržaja na platnu ili zidu. Ako je u  mogućnosti putem donatora neka učionicu opremi bar sa jednim stacionarnim ili prenosnim kompjuterom sa popratnim vjeronaučnim programima.  Imami će održati seriju tematskih hutbi na početku svake godine  o  važnosti i potrebi pohađanja mekteba. Posebno neka pripreme usmeni izvještaj o mektepskoj nastavi protekle godine / broj djece, redovnost, uspjesi ... ) oformiti  tim za mali nogomet i raditi na popularizaciji mektepske lige, te organiziranju takmičenja sa susjednim mektebima. Za popularizaciju mekteba i mektepske nastave, imam će koristiti svaku priliku, a naročito tematske programe za mevlude, hatme, večeri Kur'ana, mukabele i slično.


     Vjeroučiteljima treba pomoć!


  Glavni pomagači muallimu treba da budu: predsjednik Odbora, mutevelija i džamijski Odbor.  Oni muallimu trebaju dati svaki vid podrške i obezbijediti mu adekvatne uslove rada. Tu spada briga o opremljenosti učionice te  kupovina dnevnika za detaljnu evidenciju o prisustvu i napredovanju mektepskih polaznika. Imamu-vjeroučitelju bi od velike pomoći mogli biti i starije mekteblije, učenici koji nekoliko godina idu u mekteb i puno imaju usvojenog znanja. Pomoć muallimu mogla bi doći i od savjesnih džematlija koji bi obilazili džemat i pozivali nove, potencijalne polaznike na vjeronauku. Moglo bi se formirati i roditeljsko vijeće od dva-tri roditelja koji bi bili veza između vjeroučitelja i roditelja, polaznika mekteba. Roditeljsko vijeće bi imalo zadatak da bar jedan njegov član dežura za vrijeme vjeronauke i time pomaže imamu i učenicima, te  od prikupljenih dobrovoljnih priloga kupuje i pripravlja paketiće za Bajrame i aktivno učestvuje u toku mektepskog  izleta.

    Naša realnost


   U našoj Bosni i širem okruženju naići ćemo na neobjašnjivo ponašanje članova džematskih odbora koji izgrade džamiju od nekoliko stotina hiljada maraka, podignu minaret od više desetina metara, postave lustere vrijednosti na hiljade maraka, itd., ali kada dođe na red uređenje mekteba, u koji idu i njihova djeca, kao da govorite gluhima ili namigujete slijepima. Isprazni pogledi, izlizana retorika, providna pravdanja o nemogućnosti i prečim poslovima, su uglavnom slika džematskog odbora na kome imam tretira pitanje uređenja, opremanja i pomaganja mekteba. Ne zaboravimo, haznama džemata ne upravljaju imami, nego ih najčešće samo pune, a traže odobrenja da im se udijeli koja para i za mekteb. Kada se pak i nađe način da se uredi mekteb, počinju primjedbe o kvaliteti stolova i stolica, mjestu mapa i propagandnog materijala, brizi za uništenje inventara i nemiru polaznika, neugrijanosti učionice, pa do provjera i rasprava o kvalitetu nastave. Muallim sve to podnosi, najčešće bez mogućnoti za repliku, jer može navući srdžbu svojih džematlija, a ujedno sebe dovoditi u neprilike koje mu nisu potrebne.

   Šta je ustvari odgoj i poučavanje?

   Odgoj i poučavanje u vjeri idu zajedno i nerazdvojni su. Znanje samo po sebi nije dovoljno, jer ga nužno treba da prati primjena. Nemoguće je nešto kvalitetno i korisno raditi bez odgovarajuceg znanja i poznavanja onoga što se želi. Ta dva elementa su neodvojiva u procesu islamske edukacije svakog muslimana pojedinačno. To znači da porodica i muallim moraju ujediniti i sinhronizirati sve svoje znanje, umijeće, volju i snagu da bi jedno mlado biće podučili i odgojili. Pravi rezultati će izostati ako zakaže porodica ili muallim.

Uloga imama-muallima je veoma delikatna, teška i odgovorna, ali zato zahvalna i časna, kao što veli Muhammed a.s.: “ Podučavajte i olakšavajte! “ Posebno je danas odgovorno i značajno našu djecu podučiti islamu; načinu i ljepoti islamskog življenja, oplemeniti ih islamskim istinama, jer im se vrlo često nude sasvim oprečna stanovištva od onih koja zastupa naša vjera islam.

Najbolji muallim i vjeroučitelj bio je Muhammed a.s.,  evo njegovih riječi; “ Roditelji su obavezni prema djetetu: Da mu dadnu lijepo islamsko ime, da ga lijepo odgoje, da ga pouče pismenosti i da ga poduče obavljanju islamskih dužnosti “. “ Kada dijete počne raspoznavati koja mu je desna, a koja lijeva ruka, počnite ga privikavati da klanja namaz.

  Kako pridobiti djecu na vjeronauku i kako ih zadržati u mektebu?

  Ovo pitanje treba da postavi sebi svaki imam-muallim i Odbor  islamske zajednice.

   Svi pedagozi se slažu u jednom; da se djeca mogu pridobiti za školu i  mekteb jedino velikom ljubavlju prema djeci. Ko zna da pridobije dječiju naklonost s ljubavlju, taj če sigurno i uspjeti kod djece. Za ilustraciju mogu navesti primjer jednog direktora osnovne škole koji je svakog jutra na ulaznim vratima škole dočekuje svoje đake i svakome se obrati sa ponekom riječju i svima podari osmijeh na licu. Imami-muallimi moraju imati veliku sposobnost za izvođenje vjeronauke. Moraju biti pravi stručnjaci i inovatori, pedagozi, metodičari i psiholozi, da bi poznavali dječiju dušu, njihove skolonosti i sposobnosti.

    Muallimi su dužni da se solidno pripreme za svaki sa(ha)t vjeronauke i to po ustaljenom metodičkom postupku u organizaciji sata, izboru  metoda, didaktičkih principa i nastavnih sredstava.

     U radu muallima bitnu ulogu ima entuzijam i motivacija za rad koji proilaze iz njegove opredijeljenosti pozivu koji je i Muhammed a.s. sa velikom ljubavlju obavljao. Važna karika uspjeha  muallima leži u njegovoj disciplini u redovnom održavanju vjeronauke u zakazano vrijeme.

  Znano je da bi optimalni rezultati trebali proizaći iz optimalnih uslova, koji opet proizilaze iz opremljenosti učionica, dobrih programa, motiviranosti učenika i učitelja i drugih popratnih faktora.

  Zato kažem, i pored silnih vjeronaučnih simpozija, pravljenja nastavnih, vjeronaučnih programa, izdavanju knjiga i brošura, korištenja audio i vizualnih pomagala, kompjutera, softwera, nemamo onu vjeronauku koju očekujemo i priželjkujemo. Dobrih muallima i vjeroučitelja i uspješnih mekteba ima ali većina mekteba čeka svoje rezultate, svoje hatme, svoje uspjehe na takmičenjima, svoju promociju.

    Hoću kazati, moramo opremiti učionice najsavremenije što se da, motivirati i nagraditi vjeroučitelje i učenike a onda od njih tražiti znanje i rezultate. Za dobre rezultate trebaju dobri muallimi koji će provesti cijele dane u mektebu, koji će se cijelim bićem založiti i ukurbaniti. Muallimi neće raditi samo subotom i nedjeljom po sat, dva ili tri, već će raditi i radnim danima. Oni će podijeliti djecu po grupama, pri tom osmišljavati, razmišljati i sikirati se kako da privuku djecu, kako da ih zadrže u mektebu a da pri tom osjećaju slast i ponos sa onim čime se bave. Pri tom cijelom svom žrtvovanju, Muallime moraju poštovati, podupirati i štititi džamijski odbori sa mutevelijom na čelu. Ako toga nema, džaba programi, džaba opremljene prazne učionice i džaba sve ostalo, od takve vjeronauke i mekteba neće biti ništa. 

  Na kraju, o mektebu mi imami i vjeroučitelji najviše brinemo, za njega smo odgovorni, a preko njega nam je povjerena najljepša uloga na ovom svijetu, uloga muallima, koju je u svojoj poslaničkoj misiji isticao i sam Poslanik a.s.."   Poslan sam kao muallim."

    Dova

    Allaha molim da naše danas bude bolje od našeg juče, a naše sutra bude bolje od našeg danas. Gospodaru naš, daj nam dobro i ovog i onog svijeta i budi nam Milostiv na Danu sudnjem. Amin, ja Rabbel-alemin!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volimo džamiju pa da se radujemo petku i džumi namazu u njemu. Ne daj da zaboravljamo svoju islamsku zajednicu. Amin!

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Vjeronauka u praksi i traganje za najboljim metodama u nastavi, Nijaz Salkić,Mekteb naš emanet, Vehid Arnaut.

Nijaz Salkić

29.08.2014.

MIMBERA - MEKTEBU U SUSRET

الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.

وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:

قال الله تعالى فى كتابه الكريم :

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تُلْهِكُمْ أَمْوَالُكُمْ وَلَا أَوْلَادُكُمْ عَن ذِكْرِ اللَّهِ ۚ وَمَن يَفْعَلْ ذَٰلِكَ فَأُولَٰئِكَ هُمُ الْخَاسِرُونَ [٦٣:٩]
صدق الله العظيم

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

      Hvala Allahu, Gospodaru svjetova! Salavat i selam neka je na posljednjeg Allahovog poslanika, Muhammeda, a.s., njegovu porodicu, ashabe i sve one koji ga slijede na putu islama!

     Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 03.zu-l-ka'de 1435. ili 29. avgust 2014. godine. Ovo je 43. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorili smo o abdestu u nas a danas ćemo o novom početku rada u mektebu.

Uzvišeni Allah u 96. Suri El-'Alek u  1. ajetu veli:

اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ [٩٦:١]

Čitaj, u ime Gospodara tvoga Koji stvara.

U drugom ajetu Uzvišeni kazuje o  karakteru čovjeka.

قُلْ كُلٌّ يَعْمَلُ عَلَىٰ شَاكِلَتِهِ فَرَبُّكُمْ أَعْلَمُ بِمَنْ هُوَ أَهْدَىٰ سَبِيلًا [١٧:٨٤]

"Reci: Svako postupa po svom nahođenju, a samo Gospodar vaš zna ko je na Pravom putu.' ” /84/ 

     Poštovani džema’ate!

    Školska godina počinje u ponedjeljak, a mektepska, ako Bog da, u subotu, 8. septembra. Učenici će sjesti u klupe u kojima će sticati znanje. Glede usvajanja znanja, ima roditelja koji misle da je dovoljno da svoju djecu samo šalju u školu a ne brinuo uspjehu svoje djece. Neki su, pak, odgovorniji pa kod učitelja i nastavnika provjeravaju šta im to djeca uče i kako usvajaju gradivo. To su brižni i savjesni ljudi.

     U našoj  Bosni se govore i koriste dva prelijepa svjetska jezika. Bosanskim svjedočimo vjekovnu postojanost i sadašnju opstojnost na Balkanu, a arapskim šapućemo molitve i glasno učimo i čitamo Allahov govor iz knjige najboljih putokaza, od Dunjaluka ka Ahiretu. Ova dva lijepa jezika, se često u tolikoj mjeri prepliću a da toga nismo ni svjesni. Tako ćemo za lijepu i poučnu besjedu kazati ‘’ders’’. najtanahniji dersovi trebali bi stanovati i žuboriti pod krovovima onoga što zovemo ‘’medresa’’. Najuzvišeniji čin poštovanja prema našem Tvorcu oslovljavamo riječju ‘’sedžda’’, a, hvala Allahu, činimo je u hiljada ‘’mesdžida’’, što je riječ koju, opet, svi razumijemo. Najpreču kur’ansku naredbu nalazimo u riječi ‘’ilm’’, čovjeka koji posjeduje znanje zajedno zovemo ‘’alim’’, dok za onoga koji tom znanju podučava i druge, velimo da je ‘’muallim’’.

    Nije znanje bez razloga prvo spomenuto u Kur’anu. Ibadeti poput namaza, posta, učenja Kur’ana ili zikra, nemaju prave vrijednosti ako nisu protkani znanjem.  Znanje je stalna ljudska potreba, kao što reče imam Šafija: ‘’Hrana i piće mi trebaju dva ili tri puta dnevno; znanje mi treba koliko god puta udahnem i izdahnem’’. Muhammed a.s., veli: ‘’Dvojica se nikako ne mogu zasititi: onaj koji traži znanje i onaj koji traži imetak’’. Adem a.s., je po stvaranju podučen nazivima svih stvari uz naredbu da svoje znanje stalno usavršava. Musa’u a.s., je Allah dž.š. putem hazreti Hidra pokazao da je tačna kur’anska tvrdnja ‘’fevka kulli zi ‘ilmin ‘alim’’ (nad svakim znalcem ima znaniji). Na važnost stalnog stjecanja znanja ukazao je i naš imam, Ebu Hanife r.a., kada je rekao: ‘’Ko smatra da više nema potrebe da uči, neka plače sam nad sobom!’’.

    Dakle, pored obrazovanja dužni smo voditi računa i o vjerskom odgoju svoje djece, o moralu svoje djece, o ljudstvu i čovječnosti svoje djece. Neke mudre glave su rekle da opasnost za čovječanstvo ne leži u onome što čovjek nije saznao već u onome što je već saznao. Bez vjerskog odgoja i morala dobri majstori ili stručnjaci nam mogu biti korisni, ali i štetni – jer nas mogu prevariti, izmanipulirati i iskoristiti naše neznanje. Božiji poslanik Muhammed, a.s., je rekao: ”Ne može otac ostaviti niti pokloniti svome djetetu ništa bolje od lijepog islamskog odgoja.” (Tirmizi)

    Poštovani džema’ate!

    Ne potcjenjujmo značaj mekteba i kućnog odgoja. Znajmo da nije svejedno ako nam djeca idu ili ne idu u mekteb. Ako ih šaljemo u mekteb, neka nam ne bude svejedno da li će u mektebu šta naučiti ili neće. Nedopustivo je da roditelj pokazuje interes za uspjeh djeteta na košarci, rukometu, violini, baletu, a ne pokazuje interes za uspjeh djeteta u mektebu. Nedopustivo da se uvijek i po pravilu daje prednost običnom fudbalskom treningu od, recimo, takmičenja ili završnih ispita na kraju mektepske godine. Uz malo želje, sve se može uskladiti. Ako vodimo računa o sticanju sportskih vještina, kao što i trebamo voditi, onda vodimo računa i uspjehu svoga djeteta u mektebu. Ako gledajući utakmicu pokazujemo djetetu da je sport važan, kao što jest važan, onda abdestimo i klanjajmo namaz i pokažimo djeci da je i vjera važna. Djeca će sigurno više cijeniti vjeru i znanje o vjeri ako vide da i roditelji to cijene, a da ne govorimo koliko ćemo pred Bogom biti odgovorni za svoju djecu.

    Poštovani roditelji,

    Među ukrasima ovoga svijeta su i imetak i djeca, bez kojih ljudi ne mogu zamisliti život, a, istovremeno, nisu svjesni kolika su oni odgovornost pred Allahom. Jesmo li mi kao roditelji ispunili obaveze prema ova dva ukrasa i jesmo li udovoljili njihovim hakovima (pravima)? Većina ljudi vole svoju djecu radi sebe. U osnovi, čovjek najviše, zapravo, voli sebe, pa tek onda djecu, imetak, rodbinu, prijatelje… Imetak voli zato što je on sredstvo njegovog opstanka. Djecu čovjek ne voli zbog eventualne koristi od njih, čak ponekad podnosi i tegobe od te iste djece, već ih voli jer je svjestan da ga djeca nasljeđuju. I čovjek na taj način “produžava” sebe. Dakle, mi volimo djecu iz egoizma, kao što volimo doktora radi našeg zdravlja a ne njega kao doktora. Allah, dž.š., dao nam je sve ljepote i ukrase ovog svijeta kako bismo lakše izvršavali zadaću zbog koje smo stvoreni. A naša osnovna zadaća je “da nam Allah i Poslanik budu preči od svega stvorenog”. (14. Buharija) Zato vjernik ne smije dozvoliti da mu imetak, djeca i sve ostalo budu uzrok zaborava osnovne zadaće. Tome nas i Gospodar upozorava riječima:  “O, vjernici, neka vas vaši imeci i vaša djeca ne odvraćaju od sjećanja na Allaha. Oni koji to učine, oni će biti pravi gubitnici” (Munafikun : 9). Samo da ukažemo na jednu od Allahovih mudrosti u samom poretku stvari iz navedenog ajeta. Uzvišeni Halik je prvo spomenuo imetak, pa tek onda djecu. To je dokaz da čovjek više voli imetak nego djecu. Kao vjernici budimo oprezni i ne dozvolimo da nam djeca i imetak budu preokupacija, pa da zbog toga propuštamo namaze, ne dolazimo u džamiju i i ne vršimo ostale obaveze. Mnogo je muslimana koji potcjenjujući mekteb i vjeronauku nesvjesno ili svjesno odgoje drogeraše, uličare ili ne daj Bože, ubice.

     Kaže se u jednoj istočnjačkoj poslovici, da bi svaki čovjek u životu trebao ostvariti ili dovršiti 4, ili bar dvije stvari:

a)sagraditi kuću

b)odgojiti dijete

c)posaditi drvo(voćku)

d)napisati knjigu

     Dova

    „Reci: Gospodaru moj povećaj mi znanje:“(Ta ha: 11), „Utječem se Allahu da ne budem neznalica“ (El-Bekare: 67)

     Milostivi Allahu, podari mi poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volim džamiju pa da se radujem petku i džumi namazu u njemu. Ne daj mi da zaboravljam svoju islamsku zajednicu.

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.

أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.

[جلوس]

بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين

الخطبة الثانية

الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.

اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.

اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.

ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Nevres ef. Hodžić, Pocetak mektepske nastave

Nijaz Salkić

22.08.2014.

MIMBERA - ŠTA JE NAMA ABDEST



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون ...:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِذَا قُمْتُمْ إِلَى الصَّلَاةِ فَاغْسِلُوا وُجُوهَكُمْ وَأَيْدِيَكُمْ إِلَى الْمَرَافِقِ وَامْسَحُوا بِرُءُوسِكُمْ وَأَرْجُلَكُمْ إِلَى الْكَعْبَيْنِ 
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

      Hvala Allahu Milostivom na milosti ljubavi i bratstva u vjeri i moralu. Neka je slavljen i hvaljen Allah Svemogući koji je poslao vjerovjesnika da nam donese radosnu vijest Dženneta i da nas upozori na opasnost Džehennema, da nam približi brata kao prijatelja i da nas udalji od šejtana, neprijatelja.
Hvala Allahu Sveznajućem koji nas je poučio da se svi zajedno, kao braća, držimo za jedno uže koje nam donosi sreću, radost i slobodu.
Svjedočimo da je samo Allah Bog i da je Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik, koga je On uistinu poslao da radosnu vijest donese i da opomene, prije nego što nastupi Sudnji čas!

     Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 26. ša'ban 1435. ili 22. avgust 2014. godine. Ovo je 42. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo kako do mirnog sna, a danas ćemo o tome šta je nama abdest.

     Draga moja braćo, abdest je za vjernika ,obavezna oprema' od  buđenja pa sve do u postelju, lijeganja. Abdest je lijek, on je naš ukras i cvijet, abdest je oružje, koji naše bivalište, staze i bogaze i sve što je naše, štiti i okružuje. Abdest ujutro, abdest u podne, abdest u ikindiju, abdest u akšam i abdest za jaciju. Abdest prije jela, abdest poslije jela, abdest kada sjedamo, abdest kada ustajemo. S abdestom u auto, s abdestom iz auta, s abdestom u kuću s abdestom iz kuće, s abdestom u šetnju, s abdestom po povratku, s abdestom na dovratku. Bez abdesta nigdje, s abdestom svugdje.

    Naš dragi Poslanik a.s., je rekao: ''Ključ Dženneta je namaz, a ključ namaza je abdest.'' Pošto je abdest, preduslov za ispravnost namaza, i za berićet i uspjeh u čovjekovom životu i radu, valja nama ispravno uzeti abdest. To opet znači da uzimanju abdesta pristupamo odgovorno a ne nemarno.

 Muhammed, a.s., je rekao: ''Abdest je oružje vjernika. Ko god je u mogućnosti da se što duže kreće pod abdestom, s Allahovim imenom u srcu, neka to učini, jer se duša pod abdestom otima svemu nečistom što je porobljava.''

,,Kad želiš spavati, uzmi abdest kao kad želiš klanjati. Ako tada preseliš, preselio si u fitretu (prirodi), po mom sunnetu.''

    Znajmo da Allah dž.š. čovjeku propisao i naredio čistoću u svemu. On  Uzvišeni, objavom naređuje da se prije nego što pred Njega stanemo, okrenuvši se prema Kibli, operemo i abdestimo. „O vjernici, kada hoćete da klanjate, lica svoja i ruke do iza lakata operite i dio glava svojih potarite i noge do iza članaka operite“. (Maide,6). u ovom ajetu se naređuje da se očiste četiri dijela tijela. Oprati lice, ruke, potrati (mesh) cijelu ili dio glave, i noge do članaka oprati, to su abdeski šarti ili farzovi. Bez ove četiri radnje, abdesta nema. Kad imamo malo vode ograničit ćemo abdest na ovo što se oprati mora, a kad nam je vode dovoljno i sunnet Pejgambera našeg ćemo slijediti, te abdest sa svim onim radnjama koje smo kao mektebski polaznici naučili upotpuniti.

     Sestre i braćo u islamu! Iako nekome abdest izgleda kao nešto bezazleno, on je u suštini vrlo ozbiljna stvar. A njegova ozbiljnost je utoliko veća ukoliko mi shvatimo da je Dunjaluk svijet belaja. Imam Ebu Lejs je rekao: ''Došlo je do nas da je Allah, dž.š., rekao Musau, a.s.: 'Ako te zadesi kakav belaj, a bio si bez abdesta, nemoj kriviti nikog drugog osim samog sebe.' ''

A pošto je abdest ibadet, onda za njega slijedi i nagrada. Poslanik, a.s., poručuje: ''Onome ko uzme abdest, bit će upisano 10 dobrih djela:''

- meleki traže da budu u društvu takvog čovjeka

- kalem (pero) ne prestaje sa pisanjem čovjekovih dobrih djela

- dijelovi tijela, koji su oprani abdestom, stalno Allaha, dž.š., spominju

- kad čovjek zaspi, meleki ga čuvaju od zla oba svijeta

- čovjeku će biti olakšano preseljenje na Ahiret

- dok je pod abdestom vjernik je pod direktnom Allahovom, dž.š., zaštitom.

- abdest je nur (svjetlo), po kome se prepoznaju vjernici na Dunjaluku i po kome će Poslanik, a.s., prepoznati svoje ahbabe na Sudnjem danu, pa će ih onda napojiti sa svoga Havda, ako Bog da.

      Poštovane džematlije,

    Abdest ima i svoju drugu značajku, sunnete abdesta. Oni su proizišli iz prakse Muhammeda, a.s., pa su time postaIi obaveza svakog muslimana. Allahov Poslanik s.a.v.s., je samo preciznije razradio kur’anski zahtjev za očišćenjem, spomenut u citiranom ajetu. Odgovoran musliman sunnete abdesta će izostavit samo u krajnjoj nuždi kada ih, iz zaista opravdanih razloga, ne može propisno obaviti.

U abdestu su sunnetske radnje nabrojane ovim redom:

1. proučiti nijet abdesta;
2. abdest početi učenjem bismille;
3. prvo oprati, po tri puta, ruke do iza šaka;
4. po tri puta izaprati unutrašnjost usta, i to usrkivanjem vode iz desne šake;
5. isprati, po tri puta, unutrašnjost nosa ušmrkivanjem vode iz desne šake;
6. potrati čitavu glavu vlažnom rukom;
7. potrati ušne školjke iznutra i izvana;
8. potrati vrat, trljajući isti desnom, odnosno Iijevom rukom;
9. čitav abdest obaviti u jednom mahu, bez prekida.

     Uz ove, u abdestu postoje još neke sunnetske obaveze, kao što je obaveza za one koji nose bradu da istu, i prilikom abdesta, na odgovarajući način učine urednom i čistom, shodno kur’anskom zahtjevu: … فَاغْسِلُوا وُجُوهَكُمْ …Operite lica svoja…

Pri uzimanju abdesta mekruh (pokuđeno) je činiti sljedeće stvari:
1. trošiti više vode nego što je objektivno potrebno;
2. pri uzimanju abdesta prskati se suviše vodom;
3. voditi bilo kakav razgovor dok se abdest uzima.

Abdest je farz (obavezno) uzeti:
1. prije svakog namaza, svejedno je da ti je taj namaz sam po sebi farz, vadžib, sunnet ili nafila;
2. prije učenja Kur’ana;
3. prije svakog obrednog ibadeta.
Abdest je vadžib uzeti: – prije svakog propisanog obilaska Kabe-tavafa.

Abdest je mendub-poželjno uzeti:

1. nakon svakog griješnog čina;
2. prije i nakon obrednog kupanja drugog umrlog lica;
3. prije bavljenja vjerskom literaturom;
4. prije spavanja;
5. u svim prilikama za koje pojedinac smatra da če se pod abdestom ljepše osjećati.
I inače, to je teško svakom od nas, ali po mogućnosti što više biti pod abdestom. Jer kad si pod abdestom onda si pod zaštitom direktnom Allaha dž.š. od svih zala ovog svijeta, počevši od zlikovaca – licemjera, šejtana, zlih džina itd.
Šta će pokvariti abdest?
Abdest će pokvariti slijedeći postupci:
1. obavljena velika i mala nužda, u bilo kojoj količini;
2. puštanje vjetra, i u najmanjoj količini;
3. isticanje iz tijela: krvi, gnoja, sukrvice, na bilo koji način i u bili kojoj količini;
4. povraćanje, iz bilo kojih razloga;
5. san, bez obzira koliko kratko trajao;
6. gubljenje svijesti, ma koliko trajalo i bez obzira iz kojih razloga,
7. glasno smijanje u namazu, ako nas čuje susjedni klanjač, to će pokvariti i abdest i namaz;
8. nepristojan razgovor ili izgovor nepristojnih riječi, u bilo kojem obliku i iz bilo kojih razloga.

   Abdest je naša snaga i naše najbolje oružje i zaštita. Uzmimo i čuvajmo abdest sa svim njegovim farzovima, sunnetima i adabima. Čuvajmo abdest od ružnih i nevaljalih djela, od ružnih, nepristojnih i uvredljivih riječi, od pričanja viceva i svega što činimo pa zaboravimo da imamo abdest.

    Dova

    Gospodaru naš, učini me od onih koji se kaju zbog svojih grijeha, onih koji se čiste od nečistoća, onih koji su dobri i koji na Sudnjem danu neće imati straha i ni za čim neće tugovati. Amin!

  Milostivi Allahu, podari mi poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da volim džamiju pa da se radujem petku i džumi namazu u njemu. Ne daj mi da zaboravljam svoju islamsku zajednicu. Amin!
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
[جلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, Sahihul Buhari, Abdulah ef. Cajlakovic, Abdest; propisi i fadileti, Izet ef. Čamdžić, Znaš li šarte vjere svoje?!, Objavio/la alibego u 21:24, 0 komentar(a), print, #

07.08.2014.

MIMBERA - KAKO DO MIRNOG SNA


الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيُّهَا النَّاسُ قَدْ جَاءَتْكُم مَّوْعِظَةٌ مِّن رَّبِّكُمْ وَشِفَاءٌ لِّمَا فِي الصُّدُورِ وَهُدًى وَرَحْمَةٌ لِّلْمُؤْمِنِينَ .
صدق الله العظيم

     U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, koji čovjeka stvori u najljepšem obliku, i koji uzdiže nad mnoga stvorenja. Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, a potom: 

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 08. ševval 1435. ili 012. avgust 2014. godine. Ovo je 40. hutba u novoj godini.

   Prošli petak govorismo o svjedočenju i svjedocima a danas ćemo o tome kako do mirnog sna. San je životna potreba, baš kao hrana, disanje, kretanje i bitisanje.

     ProUzvišeni Allah subhanehu ve teala u Kur'anu veli o snu:
وَمِنْ آيَاتِهِ مَنَامُكُم بِاللَّيْلِ وَالنَّهَارِ وَابْتِغَاؤُكُم مِّن فَضْلِهِ ۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَآيَاتٍ لِّقَوْمٍ يَسْمَعُونَ
“i jedan od dokaza Njegovih je san vaš noću i po danu, i nastojanje vaše da steknete nešto iz obilja Njegova; to su, zaista, pouke za ljude koji čuju;.” (Er-Rum, 23)

  Nekome je lahko zaspati i naspavati se, neki pak  teško zaspe ili pak imaju isprekidane spavanje i more. Neki se ne mogu naspavati bez tableta a pojedinima ni lijekovi ne pomažu. Muslimani imamo propise od dolaska pa do odlaska s ovog svijeta.

Učenje Kur'ana prije spavanja

  Glede lijeganja u postelju, držimo se Poslanikove a.s. prakse. Poslanik, s.a.v.s., ne bi zaspao prije negoli prouči dvije sure:  Es-Sedžda i Tebareke. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Neće se skupiti svijet u nekoj od Allahovih kuća, kako bi učili Allahovu Knjigu i među sobom je izučavali, a da se neće na njih spustiti smiraj i prekriti ih milost, a i meleki će ih okružiti, a i Allah će ih spomenuti kod onih koji su kod njega." (Muslim)

   Svi koji se žalimo na tjeskobu u grudima od nemira i briga i nemogućnosti mirnog sna, znajmo da nema rahatluka i odmora osim sa Kur'anom koji je sreća za srca koja se postiže učenjem govora Onoga koji poznaje sve skriveno. Zato kaže Osman ibn Affan: Da su vam srca čista ne bi se zasitila govora vašeg Gospodara. Kaže Uzvišeni: "O ljudi, već vam je stigla poruka od Gospodara vašeg i lijek za vaša srca i upustvo i milost vjernicima." (Junus, 57)

  Kur'an treba voljeti, vremena za njegovo iščitavanje i pravilno razumijevanje treba naći, te s Kur'anom se svakodnevno družiti, prije nego krenemo leći. On nam treba biti veći prijatelj od najrođenijeg sa socijalne mreže. Često puta nečiju primljenu poruku više puta iščitavamo ne bi li dokučili što nam to ,prijatelj' poručuje. Upravo bismo takav odnos trebali imati i spram Kur'ana, jer su u njemu najvažnije poruke našeg najvećeg Prijatelja.

 Budimo svjesni; da kad učimo Kur'an, mi zapravo razgovaramo sa Milostivim Allahom. Naviknimo svoje srce na prioritete. Naučimo svoje srce da ne daje prednost riječima nekog stvorenja nad Govorom Kur'ana. Učimo Kur'an prije spavanja. Prije početka učenja, zapitajmo se: „Zašto učim Kur'an?“ Da li ga učim iz osjećaja neke obaveze, da se informišem, ili samo da mi prođe vrijeme? Jesmo li svjesni čije Riječi učimo; jesmo li svjesni blagodati i veličine nagrade; da li je zbilja želja da se sa svakim proučenim ajetom približimo Allahu?

Uzmimo abdest

    Uzimanje abdesta prije učenja Kur'ana je fizička i mentalna priprema. Njena svrha je da nas podsjeti da je učenje Kur'ana različito od čitanja drugih knjiga. Za učenje Kur'ana je potrebna navika, i vrijeme tokom kojeg postepeno povećavamo količinu proučenog. Stoga, počnimo sa 5 minuta svakog dana. Opustimo se; cilj učenja nije patnja, već odmor i pouka, kao što kaže Uzvišeni: „Tā Hā. Ne objavljujemo Kur'an da se mučiš, već da bude pouka onome koji se boji.“ ( Ta-Ha,1-3)

   Ako nemamo sna, znajmo da je iskrena dova Milostivom, najjače oružje vjernika je. Poslanik, s.a.v.s., je rekao: "Dova pomaže u onom što se desilo i u onom što se nije desilo, zato, Allahovi robovi, dovite!." (Hakim, hasen)

  Vjerovatno se svakodnevno pitamo kako na bolje život promijeniti, pa i to, kako doći do mirnog sna, sve je ovisno od našeg odnos spram Kur'ana. Razmislimo o ovim riječima Mustafe Es-Siba'ija: „Kur'an utiče na duše vjernika putem značenja njegovih, a ne melodičnosti, i utiče na one koji ga uče i rade po njegovim propisima, a ne na one koji samo uljepšavaju učenje njegovo.

Prednost desnoj strani

   Brojne predaje ukazuju na činjenicu da je Poslanik islama, s.a.v.s, lijegao na desnu stranu i preporučivao svojim sljedbenicima da to čine. Ova preporuka temelji se, kako navode Ibn Hadžer, Ibnu-l-Dževzi i dr., na zdravstvenim razlozima, jer je za tijelo daleko zdravije spavanje na desnoj strani. Naime, islamski učenjaci tvrde da je mnogo bolje leći, u početku, kako i hadis nalaže na desnu stranu, a onda kasnije leći na lijevu stranu. Oni to obrazlažu činjenicom da ležanje prvo na desnoj strani spusti i složi hranu a, nakon toga, ležanje na lijevoj strani doprinosi jetri i drugim organima da bolje probave hranu i učine je korisnijom za tijelo.

Dova prije spavanja

    El-Bera' b. 'Azib, r.a, prenosi da je Poslanik, s.a.v.s, kada bi krenuo u postelju, legao na desnu stranu i proučio bi: «Allahumme eslemtu nefsi ilejke, ve vedždžehtu vedžhi ilejke, ve fevvedtu emri ilejke, ve eldže'tu zahri ilejke, ragbeten ve rehbeten ilejke, la meldže'e ve la mendža minke illa ilejke. Amentu bi Kitabikellezi enzelte ve bi Nebijjikellezi erselte». - «Allahu, Tebi se predajem, Tebi okrećem svoje lice, Tebi prepuštam svoju sudbinu, od Tebe tražim pomoć i zaštitu, iz žudnje i strahopoštovanja prema Tebi, nema utočišta i spasa od Tebe mimo Tebe. Vjerujem u Knjigu koju si objavio i u Vjerovjesnika kojeg Si poslao!».

   Huzejfe, r. a, prenosi da bi Vjerovjesnik, s.a.v.s., kada bi legao u postelju, stavio desnu ruku ispod obraza i proučio: «Allahumme bismike emutu ve ahja» - «S Tvojim imenom, Allahu, umirem i živim!».

Zikr prije spavanja

   Najbolje bi bilo biti u zikrullahu sve dok nas san ne savlada. Ukoliko bismo se tako ponašali to bi se tretiralo, kako je već navedeno u jednoj predaji, kao da smo u zikru sve dok se ne probudimo. Lijepo bi bilo, prije spavanja, proučiti tespih, tahmid i tekbir. Naime, Fatima, r.a, Vjerovjesnikova, s.a.v.s, kćerka, radila je težak posao, pa se požalila ocu na težak život, očekujući da joj nađe slugu, koji bi je mogao zamijeniti, na što je Poslanik, s.a.v.s, njoj i Aliji, r.a, preporučio: «Hoćete li da vas dvoje uputim na nešto što vam je bolje od sluge?! Kada pođete na spavanje proučite: Subhanallahi - 33 puta, El-hamdu lillahi - 33 puta i Allahu ekber - 34 puta i to će vam biti bolje od bilo kakvog sluge!»

   Vanredne nagrade predviđaju se za one koji prouče, prilikom odlaska na spavanje, sljedeći zikr: «La ilahe illellahu vahdehu la šerike leh. Lehu-l-mulku ve lehu-l-hamdu ve huve 'ala kulli šej'in kadir. La havle ve la kuvvete illa billah. Subhanellahi ve-l-hamdu lillahi ve la ilahe illallahu vallahu ekber!» - «Nema boga osim Allaha jedinog. Njemu nikoga kao druga ne pripisujem! Njemu pripada vlast, svaka hvala i On je nad svim moćan! Slava i hvala Allahu, nema drugog boga osim Njega i Allah je najveći!».

     Posebno je dobro, radi zaštite, proučiti prije spavanja sure El-Ihlas, El-Felek i En-Nas. To je činio i Allahov Poslanik, s.a.v.s. Aiša, r.a, prenosi da je Poslanik, s.a.v.s, svaku noć, kada bi legao u postelju, sakupio ruke i proučio, pušući u njih: Kul huvallahu ehad, Kul e'uzu bi Rabbi-l-felek i Kul e'uzu bi Rabbi-n-nas, a onda bi rukama potrao po svome tijelu, počevši od glave i lica, pa sve dokle bi mogao doprijeti. To je činio tri puta.

     Značajno je napomenuti da Ajetu-l-kursija, ukoliko je neko cijelu prouči prije spavanja, kako navode autentični izvori, postaje uzrokom da Allah, dž.š., toj osobi odredi čuvara tako da joj se šejtan ne približi u toku noći, sve do svanuća!

      Neko će slušajući ovu hutbu pomisliti da je opterećenje i teškoća stalno pred spavanje učiti Kur'an i zikr, složićete se  da je nesanica i isprekidan san najveća teškoća i opterećenje.

         Dova

      Allahu, Gospodaru sedam nebesa i Prijestolja  velikog, Gospodaru naš i svega što postoji, Ti Koji daješ da zrnevlje i koštice proklijaju, Objavitelju Tevrata, Indžila i Furkana ( Kur'ana ) - Tebi se sklanjam pred zlom svačijim, Ti si Taj Koji svim upravljaš, Allahu moj, Ti si Prvi, i prije Tebe nije bilo ništa, Ti si Posljednji, i poslije Tebe neće biti ničeg,Ti si Vidljivi, i iznad Tebe ne postoji ništa, Ti si Skriveni, i bez Tebe ništa ne postoji, oslobodi nas duga i učini nas neovisnim o siromaštvu!

      Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da zavolimo džamiju pa da nam petak i džuma namaz bude oslonac i spas. Ne dozvoli da zaboravimo svoju islamsku zajednicu.
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
 (جلوس)
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir,  Nedim Botić,Kako da zavolite Kur'an

Nijaz Salkić
 
01.08.2014.

MIMBERA - SVJEDOČENJE I SVJEDOCI



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ إِنَّا أَرْسَلْنَاكَ شَاهِدًا وَمُبَشِّرًا وَنَذِيرًا .
صدق الله العظيم
    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, koji čovjeka stvori u najljepšem obliku, i koji uzdiže nad mnoga stvorenja. Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, a potom: 

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 05. ševval 1435. ili 01. avgust 2014. godine. Ovo je 39. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o odlazećem ramazanu a danas ćemo o svjedočenju i svjedocima. Ko je vjerovao u Ramazan, neka zna da je ramazan na izdisaju, a ko vjeruje u Allaha, obožavat će Ga poslije ramazana.

     Proživljenje, iskupljanje i zadržavanje na Sudnjem danu je istina:
وَيَوْمَ يُحْشَرُ أَعْدَاءُ اللَّهِ إِلَى النَّارِ فَهُمْ يُوزَعُونَ [٤١:١٩]  
 "A na Dan kad Allahovi neprijatelji u Vatri budu skupljeni - oni prvi bit će zadržani, da bi ih su stigli ostali",(Fussilet, 19)
حَتَّىٰ إِذَا مَا جَاءُوهَا شَهِدَ عَلَيْهِمْ سَمْعُهُمْ وَأَبْصَارُهُمْ وَجُلُودُهُم بِمَا كَانُوا يَعْمَلُونَ [٤١:٢٠]  
 "i kad dođe do nje uši njihove i oči njihove , i kože njihove svjedočit će protiv njih o onom što su radili."

      Svjedočenje u šerijatskom pravu je istinito iskazivanje onog što se vidjelo ili čulo. Za svjedoke se uvjetuje da bude pametan, punoljetan i od onih u čije se svjedočenje ne sumnja, kao što je npr. svjedočenje bližnjeg, poput svjedočenja jednog bračnog druga, u korist drugog, ili svjedočenje od kojeg će svjedok imati ličnu korist, ili svjedočenje neprijatelja. Svjedok će biti ispravan, ako njegovu ispravnost potvrde dvojica pouzdanih svjedoka, makar i ne izgledao pouzdan. Od svijeta i vijeka se svjedočilo istinito ili lažno. Za istinito svjedočenje trebaju svjedoci a isto tako i za lažno. Ljudi su kroz povijest često prodavali vjeru za večeru. To se radi i danas na svjetskim, Sudovima pravde'. Simbol današnjeg Suda je vaga sa dva tasa, na jednom tasu se često nađu pare potkupljivača, pa interes nadjača pravdu. Na Sudu se rješavaju sudbine pojedinaca naroda, kolektiviteta ili država. Često su sudovi oruđe jačih, pa se nejač jedino vjeruje u Božiji sud. Diktatorski i tiranski režimi imaju svoje sudije, svjedoke i sudove. Za dobre pare se može kupiti svjedočenje i svjedoci.

      Negdje postoje ,profesionalni' svjedoci. Za malo novca daju lažne izjave o nečemu što nisu ni vidjeli. Ljudi mogu zapasti u ovo jer u zemljama ,tranzicije' i zemljama Bliskog Istoka i uopće siromašnim zemljama kao što je i naša Bosna, ljudi dobiju novac da bi na sudu govorili laži. Dovedu čovjeka i kažu mu da potvrdi kako je vidio ovo ili ono. Za istu stvar nađu nekoliko osoba a svakako sa svjedokom se čitav sudski proces može izmijeniti. Osoba koja nije kriva može okončati kao osuđenik. Mnogi ljudi to uopšte ne smatraju bitnim a to su neki od najvećih grijeha kod Gospodara, velikih poput ubijanja, gubitka posla, imetka ili čak i života.

     Lažno svjedočenje (ar.: šehadetuz-zur) je insinuacija koju čovjek izgovori protiv drugog, svjedočeći da neko ima određeno pravo kod drugog. Lažno svjedočenje i njegovo lakomo prihvatanje od strane ljudi uzelo je velikog maha, što je predznak Sudnjeg dana. Allahov Poslanik, s.a.v.s., nas je upozorio i na lažno svjedočenje i uzimanje imetka drugih, lažnom zakletvom i potvorom, rekavši sljedeće:“ Ko spriječi pravo na imetak muslimanu lažnom zakletvom, srešće Allaha, a On na njega gnjevan“.
      Ljudi ne vole podsjećanje na svoju prošlost i učinjene greške. Često puta zaborave da su griješili. Prenosi El-hafiz Ebu-Bekr el-Bezzar od Enesa ibn Malika, r.a., koji kaže: "Nasmijao se Allahov Poslanik, s.a.v.s., jednog dana i osmjehnuo se, pa reče, s.a.v.s.: 'Zar me ne pitate zašto sam se nasmijao?' 'O Allahov Poslaniče, zbog čega si se nasmijao?', upitali su. On reče: 'Začudio sam se raspravi roba sa svojim Gospodarom na budućem svijetu kad kaže: 'Gospodaru moj, zar mi nisi obećao da nećeš prema meni zulum učiniti?' 'Da', odgovorit će. I reći će mu: 'Ja ne prihvaćam protiv sebe svjedoka osim ja lično.' I reći će Blagoslovljeni i Uzvišeni: 'Zar nisam dovoljan Ja za svjedoka i meleki plemeniti pisari?'"  Prenosilac kaže: "Ove će riječi ponavljati više puta, a zatim kaže: 'Zapečatit će se njegova usta i govorit će njegovi udovi za ono što su radili.' I reći će: 'Daleko bili i opet daleko bili! Zbog vas sam se  raspravljao.'" ( Muslim i Nesaija)
      Bilježi Imam-Ahmed od Abdullaha, koji kaže: "Bio sam prekriven pokrivačem Kabe i došle su tri osobe. Kurejšija i njegova dva zeta iz plemena Sekif, ili čovjek iz Sekifa i njegova dva zeta Kurejšije. Puno sala u njihovim stomacima, malo znanja u njihovim srcima, i govorili su riječima koje ja ranije nisam čuo. I jedan je od njih rekao: 'Misliš da Allah čuje ovaj naš govor?' A drugi je rekao: 'Ako mi podignemo ton, On čuje, a ako tiho govorimo, On ne čuje.' A drugi je dodao: 'Ako čuje od toga nešto, čuje sve. '" Abdullah kaže: "Pa sam to spomenuo  Vjerovjesniku, s.a.v.s., a Allah, dž.š., objavio je: "Vi se niste krili da ne bi uši vaše , i oči vaše, i kože vaše…" - do riječi - "…pa gubitnici postali ste."  Ovako ga prenosi Tirmizija.
       Znaj da će najmanje sedam svjedoka protiv tebe svjedočiti:

      Zemlja, mjesto na kojem stojiš, tu gdje živiš i put kojim hodiš će biti svjedok na Sudnjem danu. Allah dž.š. kaže:  Ovaj dan u kojem jesi, vrijeme koje ti je kao blagodat dodijeljeno bit će svjedok. Jezik kojim po svom izboru govorimo lijepe i ružne riječi zborimo, na Sudnjem danu svjedoci će biti.. noge i ruke naše biće svjedoci. Meleki su robovi Milostivog, vojska Njegova. Zaduženi da Njegova volja bude provedena i neki od njih zaduženi da nas prate i sve što činimo bilježe. Svjedočit će o svakom pokretu i svakoj riječi našoj. Kur'an, ako smo ga učili, proučavali i po njemu živjeli. Sunnet, praksa, način života i ugledanje u Poslanika s.a.v.s., biće  svjedoci protiv čovjeka koji se spominju. Na arapskom jeziku svjedok se kaže šahid. Od istog korijena riječi nastaje i imenica šehid – svjedok. Šehid je onaj koji je životom svojim svjedočio vjeru te ljubav prema porodici, zajednici i domovini. U hadiskoj predaji Muhammed, a.s., kaže: ''Osobi koja bude učila ezan svjedočiće na Sudnjem danu i ljudi i džinni da su slušali njegov ezan.'' (Buhari)
      Biće još svjedoka. Svi nevino ubijeni a naročito djeca i njihove suze, svjedočiće na Danu pravog Suda protiv samozvanih velikana, generala, predsjednika vlada, ministara i ,vladara' ljudskih sudbina i svijeta. Svjedočiće djeca Srebrenice i Bosne, djeca iz ikada  većeg i groznijeg konc logora u Gazi, Zapadnoj obali i Palestini, djeca Iraka, Sirije, Burme, Tajlanda, Afrike, Čečenije i sva izgladnjela djeca bez obzira da li su njihovi roditelji muslimani, kršćani, jevreji, budisti ili bilo koje vjere i uvjerenja. Zločinci koji misle da ,njihov' Bog voli samo njihov narod, da su oni privilegovani i izabrani, da mogu druge ubijati i istrebljivati kao životinje, biće presuđeni od Boga Pravednoga. On subhanehu ve teala nije samo muslimanski, kršćanski, jevrejski, budistički i ini Bog, već je Gospodar svih ljudi i svjetova, Jedan, Jedini.
     Ne zaboravimo ajet: ”I kada živa sahranjena djevojčica bude upitana zbog kakve krivice je ubijena!” (Et-Tekvir, 8-9) Ovim ajetom Uzvišeni Stvoritelj Allah, s.v.t.a.,, prijeti ubici i zločincu koji je u grijehu toliko ogrezao da se drznuo posegnuti za ubistvom nevine djevojčice, koja nema nikakvog grijeha prema njemu niti prema bilo kome. Bez ikakve sumnje takav će stati na Velikom danu da odgovara za svoje nedjelo pred Onim koji poznaje tajne nebesa i Zemlje i kojem ništa nije sakriveno.

      Svjedočiće svih 7 svjedoka protiv ,moćnika', protiva ratnih huškača, protiv novinara koji odobravaju i propagiraju genocid i onih koji licemjerno šute, protiv vojnika ,izvođača' ratnih, genocidnih operacija. Ne samo da će ovi biti osuđeni. Suđeni biće predsjednici država i vlada, kraljevi, carevi i uglednici, koji šute i nijemo gledaju ubijanje i patnju nevinih ljudi, razaranje i otimanje njihove zemlje i imovine.

      Ebu Hurejre r.a. prenosi da je Poslanik rekao: „Prvi koji će biti prozvan i pozvan na Kijametskom danu bit će Nuh a.s. i njegov narod, i njega će se pitati: ‘Da li si dostavio ono s čime si poslan svome narodu’? On će reći: ‘Jesam Gospodaru’! Onda će njegov narod biti pitan: ‘Da li vam je Nuh dostavio Allahovu objavu’? Oni će reći: ‘Nije, Allaha nam. Da si nam poslao Poslanika mi bismo slijedili Tvoje ajete i bili bismo vjernici. Ništa od onoga što je naređeno da dostavi, nije nam dostavio’. Onda će se reći Nuhu a.s.: ‘Oni tvrde da im nisi ništa dostavio. Da li imaš nekoga ko će svjedočiti u tvoju korist, a protiv njih’? On će reći:’Ima’. ‘A koga imaš’? Reći će: ‘To je ummet Muhammeda a.s.’. Pozvat će se Muhammedov a.s. ummet i pitat će ih se, pa će reći: ‘Da, mi svjedočimo da je Nuh dostavio objavu svom narodu’. Onda će Nuhov narod pitati: ‘Kako vi možete svjedočit protiv nas, a mi smo bili prvi narod, a vi ste zadnji narod koji je imao objavu’? Oni će reći: ‘Mi svjedočimo da nam je Allah poslao Poslanika i da nam je objavio Knjigu, a u toj Knjizi je vijest i kazivanje o vama“./Tenbihul gafilin/.
       
        Dova

        Sačuvaj nas, Bože, one vatre koju čovjeku pripremi njegov jezik. Ogovaranje, kleveta, ujedanje riječima, prenošenje riječi, vrijeđanje riječima, sve su to grijesi za koje čovjek mora da čini pokajanje.
   
    Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da zavolimo džamiju pa da nam petak i džuma namaz bude oslonac i spas. Ne dozvoli da zaboravimo svoju islamsku zajednicu.

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
 (جلوس)
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir,  Ali Bin Ferid El-Hindi,suđenje i svjedocenje,sehidi su svjedoci, Izet ef. Čamdžić.

Nijaz Salkić

27.07.2014.

BAJRAMSKI VAZ-RAMAZANSKI BAJRAM

BAJRAMSKI VAZ  (RAMAZANSKI BAJRAM)

  Lā ilāhe illallāhu vaĥdehū lā šerīke leh. Allāhu ekber kebīrā vel ĥamdu lillāhi kesīrā. Ve subĥānallāhi rabbil ‘ālemīn. Lā ĥavle ve lā кuvvete illā billāhil ‘azīzil ĥakīm. „Samo je Allah bog, Jedan je On i nema sudruga. Allah je Najveći, Njemu pripada mnoga hvala. Slavljen je Allah, Gospodar svjetova! Nema snage ni moći osim sa Allahom, Silnim i Mudrim.“

Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha. Svjedočim da je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik, neka je Allahov salavat i selam na njega, njegovu porodicu i njegove ashabe do Dana proživljenja i iskupljanja.

     Ispratili smo blagoslovljeni mjesec Ramazan. U njemu smo kalili volju i savladavali svoje strasti i požude za jelom, pićem, intimnim odnosima i materijalnim uživanjem. Svako onaj koji se uspio kontrolisati i tijelu pokazati da je duša i razum ono što njime upravlja, a ne strast i stomak, nakon trideset dana čeličenja snage, jačanje volje i uvećanja strpljenja, čeka istinsko veselje i teferič duše i tijela. Vjernik je pokazao sebi da je odnio pobjedu u samokontroli i napravio ravnotežu između duhovnog i materijalnog.

     Ramazan je bio prilika da čovjek razmisli o tome šta je bio, šta je sada i kako će otići s dunjaluka, ramazan je šansa za povratak svome izvoru i korijenima. Dnevni post je svojevrsni remont tijela a noćni ibadet i bdijenje je duhovno čišćenje i sapiranje grijeha. Ibadet i iščekivanje sehura nije moglo proći bez razmišljanja o najbližima. To je mnoge potaklo da pokažu makar jedan trun dobrote i podare je roditeljima, braći sestrama, džematlijama, komšijama i uopće ljudima. Dobrotu treba razvijati i u djecu ugrađivati jer Dragi Allah, neprekinuto i svakočasno Dobar, Milostiv i Samilostan a naročito u Ramazanu. Allah dž.š. u ramazanu svima prašta i nudi pokajanje.

     Vrlo je teško vjerovati u Allaha onako kako Njemu dolikuje (Ma Kaderullahe Hakka Kadrih). Još je teže obredima iskazati istinsku zahvalnost onako kako Njemu dolikuje. Zato je post najadekvatniji način približavanja Allahu dž.š. Nije slučajno Muhammed a.s. baš u Ramazanu dobio Prvu objavu. Musa a.s. je na Sinaju pred dobijanje Tevrata postio 40 dana i noći. Isa a.s. je postio iščekujući objavu Indžila. Post je jedna od Allahovih dž.š. osobina, koja se tokom ramazana oponaša. Zato Allah dž.š. upravo za vrijeme posta otvara širom vrata Svoje milosti (rahmet), oprosta (magfiret) i oslobađanja od paklene vatre (‘itqun minen nar).

     Pravi postači su  ispunjavali sve zahtjevi ramazana, a to je nemoguće bez redovnog klanjanja pet dnevnih namaza, ustajanjana na sehur, klanjanja teravije, svakodnevnog učenja Kur’ana, činjenja zikra, udjeljivanje sadake, odazivanja na iftare, kao i priređivanje iftara i sl. Pravedni Allah će procjenjivati naša djela a najbolje vrijeme smatrat će se ono koje budemo posvetili Njemu. Poslanik a.s. je kazao da “kada vjernik preseli na Bolji svijet, namaz će mu biti nad glavom, sadaka na desnoj, a post na lijevoj strani.” Nažalost, neznanje kod pojedinih koji se pripisuju islamu toliko je da smatraju da ukoliko klanjaju džumu da im je ona dovoljna za sav ibadet tokom cijele sedmice, pa ostavljaju tokom sedmice propisane dnevne namaze. Pojedini smatraju da im je ibadet u mjesecu ramazanu dovoljan za cijelu godinu, pa nakon što jedan mjesec kako-tako provedu u namazu, ostavljaju namaze u ostalih jedanaest mjeseci. Braćo muslimani, nakon velikog širka nema opasnijeg grijeha od ostavljanja pet dnevnih namaza. Stoga se muslimani koji ostavljaju obavljanje namaza i drugih propisanih djela moraju poučiti i odlučno se prihvati svoje vjere, moraju se Uzvišenom Allahu iskreno pokajati za svoje grijehe, svoju nemarnost i nepokornost.

     Draga braćo, razmišljajmo o brzini protoka dana i noći! Znajmo da i naše vrijeme protiče, razmišljamo li o blizini svog odlaska sa ovoga svijeta! Opskrbimo se dobrim djelima jer je ramazan otišao sa svojim dobrima i bereketom.

     Stoga, neka svako od nas svede račun sa svojom dušom, neka je upita šta je to uradila u ovom mubarek mjesecu ramazanu. Onaj koji je radio dobro u njemu, neka se zahvali Allahu i neka Ga moli za primanje tih dobrih djela i za postojanost u njima tokom cijelog svog života, a onaj koji je zapostavljao pokornosti u mjesecu ramazanu, neka se iskreno pokaje Allahu, subhanehu ve te'ala, neka otpočne svoj novi život ispunjavajući preostali dio svoga boravka na ovom svijetu u pokornosti i neka svoj život proveden u nemaru i nepokornosti zamijeni novim životom i nadati se da mu Uzvišeni Allah oprosti prethodne grijehe i da ga učvrsti u preostalom dijelu života. Svevišnji Allah rekao je: "I obavljajte molitvu početkom i krajem dana, i u prvim časovima noći! Dobra djela zaista poništavaju hrđava. To je pouka za one koji pouku žele." (Hud, 114)

     Braćo muslimani, obaveza je obožavati Allaha u svakom vremenu. Tome nema kraja, izuzev kada smrt nastupi. Uzvišeni Allah rekao je: "I obožavaj svoga Gospodara sve dok ti ne dođe smrt!" (El-Hidžr, 99) Također je rekao: "O vjernici, bojte se Allaha istinskom bogobojaznošću i ne umirite nikako drugačije osim kao muslimani!" (Ali Imran, 103) A smrt je, draga moja braćo, veoma blizu.

     Nažalost, neznanje kod pojedinih koji se pripisuju islamu toliko je da smatraju da ukoliko klanjaju džumu da im je ona dovoljna za sav ibadet tokom cijele sedmice, pa ostavljaju tokom sedmice propisane dnevne namaze. Pojedini smatraju da je ibadet u mjesecu ramazanu dovoljan za cijelu godinu, pa nakon što jedan mjesec kako-tako provedu u namazu, ostavljaju namaze u ostalih jedanaest mjeseci. Braćo muslimani, nakon velikog širka nema opasnijeg grijeha od ostavljanja pet dnevnih namaza. Stoga se muslimani koji ostavljaju obavljanje namaza i drugih propisanih djela moraju poučiti i odlučno se prihvati svoje vjere, moraju se Uzvišenom Allahu iskreno pokajati za svoje grijehe, svoju nemarnost i nepokornost.

     Jedan od znakova primanja dobrih djela u ramazanu jeste i ustrajnost u činjenju dobrih djela i nakon mjeseca ramazana. Mjesec ramazan nije ništa drugo do podstrek da se više približimo Allahu, da Mu se iskreno pokajemo, povećamo svoj ibadet i dobra djela, a prestanak činjenja dobrih djela i obožavanja Allaha, subhanehu ve te'ala, nastupa u smrtnom času, ne prolaskom ramazana. Jedan od znakova primljene tevbe, primljenog pokajanja u ramazanu jeste i da čovjek bude bolji nakon ramazana, dok je jedan od znakova odbijanja i djela i tevbe i jedan od znakova poniženja da stanje čovjeka nakon ramazana bude gore od njegova stanja prije ramazana.
Stoga vodite računa o sebi, pogledajte u svoje stanje nakon mjeseca ramazana! Znajte da su vrata pokajanja stalno otvorena u ramazanu i u svakom vremenu. Stoga, onaj koji je u ramazanu propustio priliku da se pokaje, neka ne gubi nadu u Allahovu milost. Naprotiv, neka požuri s pokajanjem u ma kojem se vremenu nalazio. Uistinu, Allah prima pokajanje svih onih koji Mu se iskreno pokaju, oprašta grijehe svima onima koji od Njega oprosta zatraže i vrate Mu se!

Svevišnji Allah s.v.t.a. je rekao:

قُلْ يَا عِبَادِيَ الَّذِينَ أَسْرَفُوا عَلَىٰ أَنفُسِهِمْ لَا تَقْنَطُوا مِن رَّحْمَةِ اللَّهِ ۚ إِنَّ اللَّهَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا ۚ إِنَّهُ هُوَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ

"Reci: 'O robovi Moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grijehe oprostiti; On, doista, mnogo prašta i On je milostiv.

وَأَنِيبُوا إِلَىٰ رَبِّكُمْ وَأَسْلِمُوا لَهُ مِن قَبْلِ أَن يَأْتِيَكُمُ الْعَذَابُ ثُمَّ لَا تُنصَرُونَ

 I povratite se Gospodaru svome i pokorite Mu se prije nego što vam kazna dođe – poslije vam niko neće u pomoć priskočiti.

وَاتَّبِعُوا أَحْسَنَ مَا أُنزِلَ إِلَيْكُم مِّن رَّبِّكُم مِّن قَبْلِ أَن يَأْتِيَكُمُ الْعَذَابُ بَغْتَةً وَأَنتُمْ لَا تَشْعُرُونَ

I slijedite ono najljepše, ono što vam Gospodar vaš objavljuje, prije nego što vam iznenada kazna dođe, za čiji dolazak nećete znati'." (Ez-Zumer, 53-55)

     Čuvajte dobra djela koja ste postigli u ramazanu! Ne upropaštavajte ih povratkom u griješenje i loša djela, pa da time porušite ono što ste sagradili, uništite što ste ostvarili, jer, uistinu, loša djela, kada se nagomilaju, upropaste čovjeka, prevagnu nad njegovim dobrim djelima, a onaj čija loša djela prevagnu, takav će biti stradalnik.

Napaštanje i post u ševvalu

     Osoba koja je sa opravdanim razlogom propusti post dana ramazana ili više, prvo treba napostiti propuštene dane, a zatim postiti nafilu u ševvalu. U hadisu se kaže: “Ko isposti ramazan i šest dana ševvala, ima nagradu posta cijele godine;” za onoga ko je propustio koji dan ramazana i više ne može se reći da je ispostio ramazan, ako hoće pridobiti ovu veliku nagradu, dužan je prvo napostiti propuštene dane, a tek poslije toga postiti šest dana ševvala. Ukoliko se desi da ipak da prednost postu šest dana ševvala, njegov post je ispravan i ostaje mu da, prije drugog ramazana, naposti propuštene dane (El-Furu', od Ibn-Redžeba, Fetava islamijje, 2/166.).

     Draga braćo, danas je 1. ševal i prvi dan Ramazanskog Bajrama koji traje tri dana. Prvi dani (oba) Bajrama su dani kada post nije dozvoljen. Bajrami su propisani hadisom Muhammeda a.s., a prenosi ga Enes ibn Malik, r.a. Hadis glasi ovako: "Kada je Allahov Poslanik, s.a.v.s., stigao u Medinu njezini stanovnici imali su svoja dva dana u kojima su igrali i zabavljali se. Upitao je: »Koji su ovo dani", pa su mu rekli: "Mi smo ih proslavljali u džahilijjetu.« (predislamskom razdoblju) Allahov Poslanik, s.a.v.s., im tada reče: "Zaista vam je Allah zamijenio te dane boljim: danima Kurban-bajrama i Ramazanskog bajrama." Na dan oba Bajrama preporučene su izvjesne stvari, a koje doprinose obilježavanju posebnosti ovih dana kao blagdana. Tradicionalna jela u muslimana za Bajram su baklava, hurme, sarma, punjene paprike i mnogo drugih tradicionalnih jela.

     Bajrami su naročita prilika da jačamo vezu sa Gospodarom, da razmišljamo, da postajemo bolji i da širimo ljubav u zajednici, kao i među svim ljudima s kojima sarađujemo i komuniciramo. Bajram proizvodi dvije vrste ljubavi: ljubav prema Allahu i ljubav u ime Allaha. Bajramska se radost ne može zamijeniti ni jednom drugom vrstom radosti. Bajram ruši sve prepreke i približava muslimane jedne drugima, zato ga sve duše s tolikom radošću dočekuju. Ujedinimo se, pružimo ruku jedni drugima, podijelimo radost bajrama između sebe, s rodbinom, prijateljima i komšijama. Učinimo da nam ovi mubarek dani budu prekretnica u našem životu i da budu uzrok našeg jedinstva i napretka. Mubarek dani i noći predstavljaju odabrane vremenske periode koji, prema islamskom učenju, imaju znaćajniju vrijednost od drugih vremena
      Važan element Bajrama je i njegova javna manifestacija - obavljanje skupnog namaza, pojačanoj porodičnoj i ličnoj higijeni (kupanje, abdest, uljepšavanje kuća i avlija), lijepo oblačenje, posjeta rodbini i prijateljima, čestitanju usmeno ili pismeno, te ugošćavanje jedni drugih.

      Socijalna strana ramazanskog bajrama je očita, jer obuhvata sve kategorije džemata: stare i mlade, bogate i siromašne, muškarce i žene, pojedince i institucije. Bajramski dani predstavljaju i odmor od fizičkog napora i pripremu za novi rad. Islamski propis sadekatu-l-fitra je svojevrsna materijalna pomoć svih za sve što još više učvršćuje džematsku solidarnost. Davanjem VITARA očistimo post, a zekatom zaštitimo našu imovinu i materijalna sredstva koja posjedujemo od propasti, te na taj način vjernikova duhovno materijalna komponenta penje se na veće deredže, što i jeste put ka potpunoj bogobojaznosti.

Način čestitanja bajrama

     Lijepo je čestitati bajram. Od Džubejr ibn Nufejra se prenosi da je rekao: »Ashabi Allahovog Poslanika, a.s., kada bi se sreli na dan Bajrama jedni drugima bi čestitali riječima 'TEKABBELELLAHU MINNA VE MINKE'.« (Neka Allah ukabuli/primi od nas i od vas). (El-Askalani) Dozvoljeno je na neki drugi način čestitati Bajram kao što je npr. kod nas uobičajeno riječima »BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN.« (Neka vam je sretan i berićetan Bajram) Lijepo je u dane Bajrama obveseliti svoju porodicu (davanjem, poklona, posvećivanjem veće pažnje…), više nego u drugim danima.

     Za dane Bajrama treba se veselo držati pri susretu sa rodbinom i prijateljima iskazujući svoju pažnju i ljubav prema njima. Treba nastojati posjetiti što više rodbine i prijatelja.

Bajrami su dani posjeta, obilazaka, darivanja, učvršćivanja prijateljstava, igre, veselja i pjevanja pobožnih pjesama. Sve ovo treba biti u skladu sa propisima vjere, ne zanemarujući islamske dužnosti koje muslimani trebaju izvršavati u svom životu.

     U znak sjećanja muslimani će tokom bajramskih blagdana obilaziti mezarja svojih najdražih. Molimo Allaha dž.š. da nam primi ovaj post i oprosti grijehe, da nam vrati međusobno povjerenje i spusti ljubav u naša srca, vezu koja se neće nikad prekinuti.

Top puče Bajram prođe

     Birvaktile, u doba vladavine moćne Osmanske imperije, kada su najbrže poštonoše na konjima (Tatari) iz Istanbula do Sarajeva važne vijesti brzom poštom prenosili za 3 dana, događaji su oglašavani na jedan specifičan način. Naime, sa tabija ili tvrđava sa kula ili zidina pucanje topova je označavalo velike događaje u imperiji. Rađanje princa, pobjeda ili poraz na bojnom polju sve se to oglašavalo pucanjem iz topova i to sa određenim brojem plotuna. Što veća slava i veselje sve više topova je pucalo sa tabije. Topovski pucnji su označavali početak i kraj posta, kao i početak Bajrama pa je ostala u narodu izreka: “Top puče, Bajram prođe”. Pored toga što ova izreka iznosi jednu kulturološku i historijsku istinu o načinima komunikacije naših predaka u jednom vremenu, ona iskazuje i subjektivni doživljaj bajramskog vremena tj. da u veselju i radosti vrijeme prolazi daleko brže. Noć u mirnom snu prođe za treptaj oka, ali noć u bolesnika je neizrecivo duga i teška. Međutim, svi oni koji su imali volje, znanja, htijenja i mogućnosti da poste osvjedočili su se i da je ramazan prošao jako brzo, uprkos tome što su njegovi dani bili oni dugi ljetni dani, sa visokim temperaturama koje i insanu i hajvanu pričinjavaju srklet poteškoće. 

    Ipak je Ramazan bio dobra prilika da se približimo svome Gospodaru, ali i da zavirimo u dubinu vlastitog bivstva i da pogledamo od kakvog smo materijala skovani, kakav karakter posjedujemo. Kao što je lahko biti junak bez boja, tako  je lahko biti vjernik onda kada naša vjera od nas ne zahtijeva napore i žrtvovanje.

Jedna narodna kaže:

“Kuj me živote kuj

Ako sam kamen puknuću

Ako sam željezo sijevnuću

Ako sam mu'min izdržat ću.”

     Jedne prilike su ashabi sjedili sa Poslanikom, s.a.v.s., kada je rekao: “Sada će na ova vrata ući čovjek koji je stanovnik dženneta!“ Tada se na vratima pojavio Sead b. Malik i ušao. Ashabi su ga pogledali i pozavidjeli mu. Zatim se sljedeći dan ponovilo isto i ponovo ušao Sead. Treći dan se ponovio isti prizor i ponovo ušao Sead, tako da nije ostalo nimalo sumnje da je on taj. Tada Abdullah b. Umer reče: “Ja neću odustati sve dok ne prenoćim kod ovog čovjeka i vidim šta on radi (pa je zaslužio takvu deredžu). Otišao sam kod njega nakon jacije namaza i pokucao mu na vrata. On mi tada reče: “Brate moj šta ti treba?” Ja mu rekoh: “Imam jednu potrebu.” “Hoćeš li da je riješimo ili ćeš ući?” -upita on. Ja sam ušao, a on mi dade jedan ogrtač u koji sam se zamotao i legao blizu njega da mogu vidjeti šta radi cijelu noć. On je zaspao, ali kad god bi se prevrnuo rekao bi: “Subhanallah, Allahu ekber, lailahe illallah, elhamdulillah!”

     Pred zoru je ustao, uzeo abdest, otišao u džamiju i klanjao 12 rekata, na svakom rekatu proučio jednu suru srednje veličine, nakon svaka dva rekata na sjedenju nakon šehadeta i salavata na Poslanika, s.a.v.s., proučio tri dove: “Rabbena atina fiddunja…, Gospodaru naš zaštiti nas od svega što nas tišti vezano za ovaj ili onaj svijet, mi te molimo za svako dobro, a Tebi se utječemo od svakog zla!” Ja sam smatrao da njegov namaz, učenje i dova nisu dovoljni (za takvu deredžu), pa sam rekao: “Možda ga je moje prisustvo spriječilo da radi ono što inače radi, pa sam odlučio da to ponovim i sljedeće noći. Uradio sam isto, ali se ponovilo potpuno isto, te sam to uradio još jedanput da budem siguran.

     Treće jutro nakon što smo klanjali za Poslanikom, s.a.v.s., te se ljudi razišli, ja mu rekoh: ”Eh brate moj, razlog zbog kojeg sm ja spavao kod tebe!?”  On reče: ”Da čujem.” “Ja sam došao kod tebe da vidim koliko ibadetiš da bih i ja povećao svoj ibadet. Međutim kada sam vidio kako ti to činiš to mi se učinilo malim, te sam pomislio da zbog mog prisustva te noći nisi ibadetio onako kako to inače činiš. Tako ti Velikog Allaha i islamskog morala kaži mi je li te moje prisustvo spriječilo da uradiš nešto što inače radiš?” On mi tada reče: “Tako mi Allaha nije!” Kada sam krenuo da izađem on me pozva i reče mi: “Ima još samo jedna moja navika. Svaku večer kada legnem da spavam ja zanoćim, a u svome srcu ne ostavim ništa loše niti prema jednom muslimanu.” Tada mu Ibn Umer reče: “To je to čime si postigao tu deredžu!”  (Hadis prenosi Imam Ahmed 3/166)

BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN!

TEKABELELLAHU MINNA VE MINKUM!

Nijaz Salkić

Literatura: Mevludin ef. Dizdarević, Dr. Jusuf el-Karadavi

25.07.2014.

MIMBERA - ODLAZI RAMAZAN



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَاعْبُدْ رَبَّكَ حَتَّىٰ يَأْتِيَكَ الْيَقِينُ.
صدق الله العظيم
      U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, koji čovjeka stvori u najljepšem obliku, i koji uzdiže nad mnoga stvorenja. Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, a potom: 

   Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 28. ramazan 1435. ili 25. juli 2014. godine. Ovo je 38. hutba u novoj godini.

   Prošli petak govorismo o ljubavi do ramazana a danas ćemo o odlazećem ramazanu. Ko je vjerovao u Ramazan, neka zna da je ramazan na izdisaju, a ko vjeruje u Allaha, obožavat će Ga i ramazanom i bez ramazana.

   Ramazana je još samo dva dana. Upotrijebimo noćni smiraj i blagoslovljenost dove, pa molbom zaradimo bereket, Allahov rahmet i magfiret. Preostale noći iskoristimo za dovu, nafilu i bdijenje, jer tada se dova ne odbija. Učimo dovu kojom je Poslanik s.a.v.s.,učio: "Allahu moj, tražim najbolje što se traži, molim za najbolju dovu, za najbolji uspjeh, za najbolje djelo, za najbolju nagradu, za najbolji život i za najbolju smrt. Učvrsti me i otežaj vagu mojih dobrih djela. Utvrdi moje vjerovanje i podigni moje stepene. Primi moj namaz i oprosti mi moje grijehe. Podari mi najveće deredže u Džennetu. Allahu moj, molim te za početna i završna dobra, sveukupno dobro, njegov početak i njegov kraj, njegovu formu i njegovu suštinu, i daj mi najviše stepene u Džennetu. Allahu moj, podari mi najbolje s čim dolazim, najbolje što radim, najbolje što činim, najbolje što krijem, najbolje što pokazujem i najveće stepene u Džennetu."

   Muhammed, a.s., rekao je: “Vaš Gospodar je plemenit i stidi se, kada Mu rob podigne ruke u dovi, da ih vrati prazne.” (Ebu Davud)  Ovom prilikom želimo spomenuti praktičan primjer koji bi nam trebao biti stalna inspiracija i podstrek za dovu, a to je Allahov poslanik, Zekerija, a.s. Žena mu je bila nerotkinja, a on sâm je doživio duboku starost, a silno je želio da ima sina na kojeg bi prenio poslaničko znanje koje mu je Allah objavio.
    Zekerija, a.s., se inače brinuo o Merjemi, a.s., koju su roditelji posvetili hramu u Kudsu i kad god bi dolazio kod nje našao bi pred njom hranu, odnosno svježe voće i kada bi je upitao odakle joj to, ona je odgovarala da je to od Allaha. Zekerija se na Merjeminom primjeru, po ko zna koji put, uvjerio da su ključevi svih tajni i svih blagodati kod Allaha.   
     Ako je dao da se pred Merjemom svaki dan nađe svježe voće, a ona nikud ne izlazi i niko se osim njega o njoj od ljudi ne brine, onda može dati da sijedi starac i njegova supruga, inače nerotkinja, dobiju dijete. Tada se u njemu ponovo javila želja da ima dijete. Vidio je da Allah prima dove od Svojih iskrenih robova kada Ga ponizno zamole. I učinio je to. On nije zavidio Merjemi na tim blagodatima ni jednog trenutka, već je uradio ono što je i ona radila. Uputio je dovu i zamolio Gospodara svoga:
هُنَالِكَ دَعَا زَكَرِيَّا رَبَّهُ ۖ قَالَ رَبِّ هَبْ لِي مِن لَّدُنكَ ذُرِّيَّةً طَيِّبَةً ۖ إِنَّكَ سَمِيعُ الدُّعَاءِ
 “Gospodaru moj” – reče – “podari mi od sebe čestita potomka, jer se Ti, uistinu, molbi odazivaš!” (Ali Imran, 38.)

  Čovjek koji nije siguran da Allah uslišava dove i da je svemoćan, kada bi mu neko rekao da starac koji je osijedio i čija žena je nerotkinja, moli Allaha da mu podari dijete, sigurno bi mu se smijao i izigravao se s njim. Međutim, Zekerija, a.s., bio je potpuno ubijeđen u Allahovu svemoć i iskreno se nadao da će mu Allah uslišati dovu. Ni jednog trenutka nije izgubio nadu. I Allah, dž.š., je primio dovu Zekerijaovu i podario mu više nego što se nadao i obradovao ga mnogim radosnim vijestima:

1. Da će mu žena roditi,

2. Da će roditi dječaka,

3. Da će biti poslušan i pokoran Allahu,

4. Da će biti mudar kao dječak,

5. Da će biti milostiv prema ljudima,

6. Da će biti dobročinitelj roditeljima,

7. Da će biti poslanik.

  Uoči Bajrama oni vrijedni mogli bi klanjati posebnu nafilu-namaz od deset  rekata. Selam se predaje nakon svaka dva rekata. Na svakom rekatu nakon Fatihe uči se Kul huvallahu ehad,  deset puta.  

Kada se učini ruku (pregibanje), poslije učenja: “Subhane rabbijel  azim,” prouči se: “Subhanallahi velhamdu lillahi ve la ilahe illallahu vallahu ekber“, deset puta.

   Nakon namaza se prouči Estagfirullah hiljadu puta, učini se sedžda i na njoj prouči: “Ja Allahu, ja rahmaned dun ja ve rahimel ahirete, ja hajju ja kajjumu, ja zeldželali vel ikram. Igfir lii zunubii ve tekabbel savmii ve salatii.”  Nakon toga moli od Allaha ono što hoćeš. 

    U ponedjeljak je naše veselje i kruna-tadž  koju će vjernici staviti na svoje mubareć glave. Uoči Bajrama, has vjernicima je primljen post (nadamo se i molimo Uzvišenog za to), a jedina nagrada za primljen post je Džennet.    Kaže šejh Abdullah ibn-Salih Fevzan: “Poslanikova, s.a.v.s., naredba da se iziđe na namaz ukazuje na obaveznost Bajram-namaza svakome ko je u mogućnosti i nema opravdan šerijatski razlog za njegovo ostavljanje. Ako je Poslanik, s.a.v.s., naredio ženama da iziđu na Bajram-namaz, šta reći za muškarce?” (Ehadisus-sijam, 154).

  Sunnet je da se čovjek najljepše obuče kada krene na Bajram-namaz, da se namiriše i da očisti zube. Pohvalno (mustehab) je da onaj ko ide na bajram-namaz:

-  obuće najljepšu odjeću

-  okupa se

-  pojede nekoliko hurmi ili neke druge hrane

- porani kako bi zauzeo mjesto u prvom saffu i zaslužio nagradu koju je Allah pripremio onome koji čeka namaz u džematu;

- ode jednim a vrati se drugim putem

   Sunnet Allahovog Poslanika je da se ide pješice na Bajram-namaz, ne koristeći nikakvo prijevozno sredstvo. Naravno, ovako će se postupiti u slučaju da čovjeku ne šteti hodanje, ili da nije veoma daleko od džamije. Sunnet je, također, po mišljenju većine islamskih učenjaka, da se donose tekbiri od izlaska iz kuće pa sve dok ne počne bajramska hutba.

    Način donošenja tekbira podrazumijeva izgovaranje: "Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illallah, vallahu ekber, Allahu ekber ve lillahi hamdu" - "Allah je najveći, Allah je najveći, nema boga osim Njega, Allah je najveći i Njemu pripada sva zahvala." Bajram namaz će se klanjati u 6 sati i 22 minute. Ko još uvijek nije podijelio Sadekatul fitr, neka to učini u ova preostala tri dana do klanjanja Bajram namaza. Od Džubejra b. Nufejra se prenosi da je rekao: "Ashabi Al­lahovog Poslanika, a. s., kada bu se sreli na dan Bajrama, jedni drugima bi čestitali rije­čima: “Tekabbel minna we minke - Neka Allah primi on nas i od vas!” Kod nas je uobičajena čestitka: ,,Bajram šerif mubarek olsun'', odgovaramo pa: ,,Allah raziolsun''!

   Vjernik se raduje kad se na kraju ramazana osvrne na svojih 30 ispošćenih dana prožetih ibadetom obaveznih, i klanjanjem dobrovoljnih nafila namaza. To je činio kako bi se od grijeha očistio i taksirata sačuvao. Pak, onaj vjerovanja tankog, veseli se Bajramu samo zato, što ramazanska disciplina, puni džamijski safovi i red sa zadnjom teravijom ode, a ,baš me briga' za namazom, džumom i džamijom, dođe.

     Dova

  Ja Rabbi, evo nas ovdje, u ovom mubarek mjesecu, mjesecu Ramazanu, u ovom mubarek danu, petku, stojimo pred Tobom i iskreno Ti, iz dubine srca svojih, dovu upućujemo. Smiluj nam se, ja Rabbi, grijehe nam oprosti, na vrata Dženneta Svoga nas uvedi, a od vrata vatre, milošću Svojom odvrati i udalji, tako Ti bereketa ovog mubarek mjeseca. Amin!

   Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da zavolimo džamiju pa da nam petak i džuma namaz bude oslonac i spas. Ne dozvoli da zaboravimo svoju islamsku zajednicu.

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
 (جلوس)
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir,  Nafile-Elvir-Duranović, Dobro na početku i na kraju ramazana, Zijad Suljić.
18.07.2014.

MIMBERA - VOLIMO RAMAZAN



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَأَقِمِ الصَّلَاةَ طَرَفَيِ النَّهَارِ وَزُلَفًا مِّنَ اللَّيْلِ ۚ إِنَّ الْحَسَنَاتِ يُذْهِبْنَ السَّيِّئَاتِ ۚ ذَٰلِكَ ذِكْرَىٰ لِلذَّاكِرِينَ. وَاصْبِرْ فَإِنَّ اللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجْرَ الْمُحْسِنِينَ.
صدق الله العظيم

    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, koji je čovjeka stvorio u najljepšem obliku, i koji ga je uzdigao iznad mnogih stvorenja. Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, a potom: 

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 21. ramazan 1435. ili 18. juli 2014. godine. Ovo je 37. hutba u novoj godini.

   Prošli petak govorismo o džamiji u ramazanu a danas ćemo o ljubavi do ramazana.

  Uzvišeni Allah u 68. suri Hud/Hud, u ajetima 113-115. govori se o najboljem vremenu za namaz:    

,,I obavljaj molitvu početkom i krajem dana, i u prvim časovima noći! Dobra   djela zaista poništavaju hrđava. To je pouka za one koji pouku žele. I strpljiv budi! Allah doista neće uskratiti nagradu onima koji dobra djela čine” (El-Kalem,(113-115)

    Prođe dvadeset dana dragog ramazana. Dvadeset sehura, dvadeset mukabela, dvadeset iftara i dvadeset teravija utefteriše meleki u knjige onih valjanih, vrijednih i strpljivih mu'mina i mu'minki. Onima drugima u njihove knjige meleći upisaše dvadeset promašenih dana, dana koje ovi drugi provedoše na pohabanim kaučima, pored pohabanih kompjutera i od prevelikog gledanja, pohabanih televizora. Sav Ramazan je blagodat, dahabetile njegov konac, on je grijeha oprost. Počeo je itikaf, za duše smiraj, iz belaja duše bijeg, i misli naših pročišćivač. Najljepši dio je Kadra noć, u kojoj je najbliža Allahova pomoć, kroz naše dove moć.

   Briga za porodicu se ogleda i u ramazanu. Imam Taberani bilježi predaju od Alije, Allah sa njim bio zadovoljan, u kojoj se navodi da bi Poslanik, s.a.v.s., budio svoju porodicu u zadnjih deset noći ramazana i svakog ko je u mogućnosti da klanja, bio mlad ili star. U ispravnoj predaji je preneseno da je Poslanik, s.a.v.s., kucao na vrata svoje kćerke Fatime i zeta Alije i govorio bi im: Zar nećete ustati da klanjate?“ (Muttefekun alejhi). To je nama preporuka da svoju porodicu podstičemo da idu na teravije, da ustaju na sehure i da više u ibadetu svoje vrijeme troše. Jerbo, ako želiš da se približiš Bogu moraš obavljati namaz jer je namaz svjedočenje i zahvala. To je išaret tvoje ljubavi, da dolaziš na sastanak sa Allahom. Kako se i u Kur´anu kaže: „O ti pokriveni, ustani jedan dio noći i namaz obavljaj!“ Zašto je ovo važno? Kako god je Allah iz svoje milosti nama poslao Kur´an, On očekuje da Mu dođemo kroz naše namaze. Ono što često susrećemo danas je da ljudi poste, ali ne klanjaju.Nikada ne zaboravite onima koje volite reći da ih volite!

     Itikaf je juče nastupio. To je svjesni, ciljani iz pokornosti i odanosti Uzvišenom Allahu, dobrovoljni boravak u džamiji u zadnjih 10 dana ramazana. To je bezbeli hairli djelo, koje počinje nijetom da će se rob bar na kratko vrijeme odvojiti od ovog svijeta a završava se uoči Bajrama u iskrenoj nadi da su grijesi oprošteni i da smo pod Božijim okriljem. To je jedinstvena šansa da čovjek serbez i po istilahu ibadeti i po propisu Uzvišenog do uoči Bajrama moli. Itikaf nije hir, moda i novotarija, to je omiljena praksa Poslanika Muhammeda neka je selam i spas na njega. Nije rečeno da je itikaf samo za određene ljude i da se mora 10 ili više dana u njemu ostati. Može svako dobrovoljni itikaf obavljati, u bilo koje vrijeme, koliko hoće ostati i kad hoće prestati, neće mu se u grijeh upisati. To znači da neko može biti u itikafu jedan sahat, više sati i dana. Bezbeli da je najefdalniji itikaf onaj u zadnjoj trećini ramazana. U blagoslovljenom vremenu itikafa musliman zase puno dovi, za svoje bliže i ostale muslimane i muslimanke Dragog Boga neprestano moli. Dok je u misiji džematskog itikafa, muttekija osim prijeke fiziološke potrebe iz mesdžida nikuda ne izlazi.
     Kakav je bio čiji nijet na početku ramazana vidi se koliko čovjek u ibadetu do kraja istraje,  jer se djela cijene prema njihovom završetku.
   Poštovani džemaate! Iskoristimo preostale ramazanske dane i zovimo na iftar dostove, jarane muslimanke i muslimane. Ukrasimo dvore iftarima prema Poslanikovim a.s. riječima: „Ko pripremi iftar postaču, imat će nagradu kao i on, a da se postaču njegovi sevapi uopće ne umanjuju“! Kod iftara je nezaobilazna dova postača musafira. Prenosi Enes Ibn Malik, r.a. da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., došao kod Sa’da Ibn Ubade, r.a., koji mu je iznio hljeba i maslinovog ulja, koje je Vjerovjesnik, s.av.s., jeo i nakon toga, proučio dovu: „Neka se kod vas ifare postači, neka vašu hranu jedu pobožni i neka za vas istigfar čine meleki“!

    S' obzirom da se dove postača ne odbijaju ne zaboravimo da činimo dove za one koje volimo, a koji nas ne vole. Molimo se za one koji nas žaloste, za one koji nas vrijeđaju, za one koji nam nedostaju, za one koji su napustili ovaj svijet i za one koje znamo i ne poznajemo. Činimo dovu da im Allah oprost, uputu, milost i Džennet da. Sjetimo ih se u dovi jer to je najveći ramazanski dar. Postimo sav mubarek mjesec ramazan, obratimo pažnju i čuvajmo se svih grijeha i tuđeg haka, pomozimo jedni druge a posebno one kojima je naša pomoć najpotrebnija a to su siromasi, jetimi, iftarimo i nahranimo postače,
dajmo sadaku kao i sadekatu-l-fitr, očistimo naše imetke kroz zekat.

    Od Ebu Se'ida el-Hudrija (r.a.) prenosi se da je Resulullah (s.a.v.s.) rekao:“Zaista Uzvišeni Allah svakog dana i noći tokom ramazana oslobađa brojne ljude od džehennemske kazne, i On zaista svakog dana i noći od svakog Muslimana prima najmanje jednu dovu!“

U srijedu je 27. noć ramazana

Tu noć je vrijednije provesti u ibadetu nego trideset hiljada drugih noći. Ova poruka je rečena u kur'anskom ajetu: "Noć Kadr je vrijednija od hiljadu mjeseci." (Sura Kadr)

    To sve zato što je Poslanik s.a.v.s. rekao: "Silazi naš Gospodar na nebesa dunjaluka u zadnjoj trećini noći i govori: "Ko Mi dovi, pa da mu se odazovem, ko nešto traži od mene pa da mu dadnem, i ko traži oprost od Mene, pa da mu oprostim." (Buhari i Muslim) Kao što se prenosi od nekih ispravnih prethodnika da su se pripremali za ovu noć tako što bi se kupali, mirisali i oblačili lijepu odjeću. Temim Edari je posjedovao ogrtač vrijedan hiljadu dirhema kojeg bi oblačio u noći za koju je prepostavljao da je Lejletul-kadr. Ibrahim Nehai bi se kupao svake noći zadnjih deset noći Ramazana. A Enes ibnu Malik bi se dvadeset i četvrte noći kupao, mirisao i oblačio ogrtač." (Vahatu Iman)  Poslušajmo i ovaj hadis: "O ti koji želiš dobro, približi se, a ti koji želiš zlo, udalji se, a Allah oslobađa od vatre svake noći." (Tirmizi, Ibnu Madže, Ahmed, hadis hasen)

     Dragi brate i sestro, klanjaj svih pet obaveznih namaza. U potpunosti izbjegavaj ružan govor i ogovaranje. Izgovaraj što više riječi: Allahu ekber! La ilahe illallah! Elhamdulillah! Subhanallah! Estagfirullah. Uči dove da Allah popravi stanje ummeta. Udjeljuj sadaku na svakom koraku. Pročitaj neku islamsku knjigu. Donosi mnogo salavata na voljenog Poslanika s.a.v.s.  Budi izrazito blag i poslušan prema svojim roditeljima. Obraduj svog bračnog druga nekim poklonom.   
    Pokaj se za sve svoje grijehe, javne i tajne, namjerne i nenamjerne, velike i male. Potrudi se da bar jedan namaz obaviš u džematu u džamiji.  Ne propuštaj dovu između ezana i ikameta.  Budi stalno pod abdestom.  Motiviši se i učini neko dobro djelo. Nauči napamet nekoliko ajeta iz Kur'ana. Nauči napamet dovu koja je preporučena da se izgovara u noći Lejtul Kadr i stalno je izgovaraj:  Allahumme inneke afuvvun tuhibbul-afve fa'fu anni. (Gospodaru moj, Ti praštaš i voliš oprost, pa mi oprosti. Pozovi svoju rodbinu i prijatelje na iftar. Ne propuštaj nijedan islamski ders koji se održava u tvojoj okolini. Uputi nekome lijepu riječ. 

     Da se i nama to ne bi desilo, pred kraj ramazana treba da se preispitamo i izvršimo obračun učinjenog u tom mjesecu, sa naglaskom na pitanje: Da li sam se imalo popravio u ovom mjesecu, odnosno, da li ću nakon ramazana i u čemu biti bolji nego prije ramazana? Pri tome, treba imati u vidu hadis Poslanika, s.a.v.s.: 'Džibril mi je rekao: 'Propao i ponižen je onaj kome ramazan dođe i prođe a ne budu mu oprošteni grijesi!' Ja sam na to rekao: 'Amin!'' (Ahmed)

      Dova

    Molimo Uzvišenog Allaha da nas u noći Kadra oslobodi Džehennema i da nas sa dobrima uvede u Džennet, svojom milošću, o Ti koji si snažan i koji praštaš. Naša posljednja dova glasi: Neka je zahvala Allahu, svjetova Gospodaru.

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da zavolimo džamiju pa da nam petak i džuma namaz bude oslonac i spas. Ne dozvoli da zaboravimo svoju islamsku zajednicu.
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
 (جلوس)
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم

Literatura: Tefsir ibni Kesir, Poslanik, a.s. i zadnjih deset dana ramazana, Ibn Usejmin, Medžalisu šehri ramadan, str. 105-107, “Alejhisselamova ramazanska hutba”, Dr. Ramadan: Obavljati namaz znači biti pravi vjernik, Ahmed A
11.07.2014.

MIMBERA - DŽAMIJA U RAMAZANU



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
وَأَنَّ الْمَسَاجِدَ لِلَّهِ فَلَا تَدْعُوا مَعَ اللَّهِ أَحَدًا. 
صدق الله العظيم
       U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, koji je čovjeka stvorio u najljepšem obliku, i koji ga je uzdigao iznad mnogih stvorenja. Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, a potom: 

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 14. ramazan 1435. ili 11. juli 2014. godine. Ovo je 36. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o odnosu do ramazana a danas ćemo o džamiji u ramazanu.

     Uzvišeni Allah u 68. suri El–Kalem/Pero, u 185. ajetu govori o oživljavanju onih koji nisu klanjali:
     ...وَقَدْ كَانُوا يُدْعَوْنَ إِلَى السُّجُودِ وَهُمْ سَالِمُونَ [٦٨:٤٣]
…a bili su pozivani da licem na tle padaju dok su živi i zdravi bili.…” (El-Kalem,43)

     Topi se blagodatni mubareć ramazan. Vjernik se u ramazanu posebno trudi, sehuri i iftari, mehka je srca i darežljive ruke. To je belćim zato što srcem posti i s veseljem u džamiju hodi. U ramazanu je kuća berićetna i mjesto spokoja i mira. U kući je ognjište, a  u džamiji učilište naše za duhovnu rast, za bistar, mudar pogled i spas sviju nas. Evo još jednog susreta sa džamijom i mjesecu Allahove blagodati, milosti, bereketa i oprosta. Ponovo se nameću ista pitanja, što ga, i što je u džamiji nema. Pošto njih nema, pa nema, i ove godine ostaće neriješena dilema. Allahov Poslanik, s.a.v.s. je u općenitoj formi rekao: ''O ljudi, širite selam, udjeljujte hranu, održavajte rodbinske veze i klanjajte dok drugi spavaju, pa ćete u miru ući u Džennet!“

     Veselje je dočekati zadnji dan ramazana. Radovaće se ašici sehura, iftara, zikrova, nafila, džometlije i učači Kur'ana. Nije šala, za primljene ibadete dobiće od Uzvišenog Allaha ključ od dženneta. Trudimo se o postači, o vjernici, ima još dana u ovog ramazana, odgajajmo porodice da čine dobro, da se Boga boje, da redovitije klanjaju, da sadaku udjeljuju, da se na post navikavaju, da više zikre i da Kur'an često uče. Najviše se očekuje od glave kuće, od oca savjetnika, putovođe, koji porodicu kroz ramazan vodi, koji podstiče, koji nagrađuje, koji kritikuje i koji nad odgojem porodice bdije. Naravno tu je i majka, pojam ljubavi, samilosti i utjehe. Ona je ta koja djecu uz svoje krilo povija i oko koje se njeno jato svija. I za nju je ramazan prilika da pomogne supruga da s njim djecu odgaja! Praksa je pokazala da se roditelji najviše brinu za materijalnu egzistenciju a duhovnu i vjersku potiskuju i odgađaju. Zato su nam džamije prazne, u ramazanu nas je često stid što malo safova na dnevnim namazima i na teraviji ima.

     Za primjer oživljavanja džemata je hizmet jednog  vjeroučitelja koji  je pred  početak mjeseca ramazana odlučio da u izabranom džematu pokrene ramazanski projekt pod nazivom „Ramazanski namazi“. Takmičenje se sastajalo u obavljanju namaza u džematu, u četiri dnevna namaza (osim akšama jer je tada vrijeme iftara) tokom  mjeseca ramazana. Pravo na takmičenje su imala djeca koja su upisana u mekteb, uzrasta od 9 do 15 godina. Oni su morali da se prikladno ponašaju tokom obavljanja namaza i da do kraja ramazana, ne naprave više od 20 minusa, s tim da je sabah namaz nosio najviše bodova. Svako onaj ko bude imao manje od 20 minusa, na kraju ramazana dobija nov bicikl. Obećano je učinjeno, bicikli i druge nagrade su lanjskog ramazana podijeljene.

     Briga za džemat i džamiju mora biti stalna i domaćinska. Podsjetiću da je riječ džamija arapskog porijekla i nastala je od korijena džeme'a,: sastaviti, spojiti, skupiti, (po)staviti zajedno itd. Od istog korijena je nastala i riječ džemat (ar. džema'atun),: skup, zajednica, grupa, okupljenost.

     Džamiju nazivamo i mesdžidom jer se u njoj sedžda čini. Mnogi će zbog odbijanja i odgađanja sedžde, završiti u propasti baš kao i  Iblis lea'netullahi. Zato prokleti Iblis neumorno radi na odvraćanju od namaza, da ne bi sam bio u džehennemu. Uzvišeni Allah u Kur'anu časnom prijeti onima koji bježe od džamije i sedžde, pa veli da će takvi na Sudnjem danu biti pozvani da učine sedždu ali to oni tada neće moći uraditi.

   A kako je lijepo i korisno voljeti džamiju!  Rekao je Poslanik s.a.v.s.:  "Ko uzme abdest i ode u džamiju, on je Allahu zijaret (u gostima) učinio, a obaveza onoga kome je zijaret učinjen je da počasti onoga koji ga je posjetio!"

    U hadiskoj literaturi se navodi da je poznati ashab Abdullah ibn Mes'ud, r.a., opisujući odnos ashaba prema namazu u džamiji (džematu), kazao sljedeće: "Od nas je s namaza  izostajao samo licemjer, čije licemjerstvo je bilo poznato ili bolesnik, a čak i bolesnik bi dolazio uz pomoć dvojice na namaz."

        U Ramazanu ne treba žaliti ništa, ni svoje tijelo, ni svoju dušu, ni svoje vrijeme, ni svoj novac. Sjetimo se hadisa,: “Ako musliman obuče siromašna muslimana, Allah će ga obući odjećom Dženneta, ako nahrani gladnog muslimana, Allah će njega nahraniti plodovima Dženneta, ako napoji žednog muslimana, Allah će njega napojiti sa zapačećenog džennetskog napitka.“ (Tirmizi)

     Jedan brižni čovjek izgubio nekakvu vreću i nikako nije mogao da prestane misliti na nju… Nije ostalo mjesta na kojem je nije tražio. Ali, od vreće ni traga ni glasa...

    Taj čovjek imao je veoma dobrog i pametnog sina. Baš kao što je mjesec u noći pokazivao put karavanama, isto tako je i ovo dijete bila jedna svjetlost koja je pokazivala put...

   Jednog dana čovjek je klanjao namaz. Kada ga je završio, odjednom se obrati sinu:

   -Sine moj!...Sada sam se sjetio mjesta na kojem sam ostavio vreću! Idi tamo i donesi mi je!

   Ovo neznanje oca veoma začudi dijete:

   -O, babo, ponovo klanjaj namaz, jer ti nisi klanjao već si tražio vreću!...

    Od takvog namaza niko nema koristi!

    Kod vjernika koji redovno klanjaju pet vakata, koji poste i rade druga dobra djela, često možemo naći osobine nepravde i lažne iskrenosti.

    Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: "Kod Allaha na Sudnjem danu će biti najgori čovjek licemjer, koji je jednima govorio jedno a drugima drugo." (Buharija, Muslim i Ebu Davud)

    Zato je u narodu poznata izreka: ,,Da se naučiš dobru potrebne su tri godine, da se naučiš zlu dovoljno je jedno jutro.''

    Dova

    Allahu dragi, blagoslovi nam ramazan! Pomozi nas da ga ispostimo na ispravan način i da sve namaze u njemu na vakat obavimo! Učini da na njegovom kraju budemo u skupini onih koje si oslobodio džehennemske vatre!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da zavolimo džamiju pa da nam petak i džuma namaz bude oslonac i spas. Ne dozvoli da zaboravimo svoju islamsku zajednicu.
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
 (جلوس)
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir,Dzamije, svjetionici islama, dr. hfz. Safvet Halilović, Saudin Cokoja.


11.07.2014.

GOVORI, PIŠI, NE ŠUTI O GENOCIDU U BOSNI - U SREBRENICI



BOLNO SJEĆANJE NA UBIJANJE BOŠNJAKA-MUSLIMANA  (1995-2014)


 


    Danas je 11. juli 2014 godine. Bosna je trebala nestati u planovima fašista. Kada silama zla nije uspio plan istrebljenja muslimana u Bosni i Hercegovini, okomili su se 1995. godine na muslimansku Srebrenicu.

    Sve ono što se godinama taložilo u mislima ljudskih izroda i tinjalo u nečemu što se srcem ne smije nazvati, uradili su poganim i krvavim rukama. Pobijeno je preko 12 hiljada (Bog samo zna koliko) nevine djece, žena i staraca. Horde zla su pokazale svoja prava lica, koja prije Srebrenice i poslije Srebrenice, presvlače u jagnjeću kožu.

    Danas je dženaza za sve one koji su 11. jula stjerani na uski prostor Srebrenice. To je naš narod, izdan, slagan i koljačima predan. Ako danas ne možemo  u Srebrenicu, onda se fatihom sjetimo naših šehida. Ne zaboravimo nikada Srebrenicu, i ne dozvolimo da nam se dogode buduće Srebrenice!

      
    Upamet!
04.07.2014.

MIMBERA - MI U RAMAZANU



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
شَهْرُ رَمَضَانَ الَّذِي أُنزِلَ فِيهِ الْقُرْآنُ هُدًى لِّلنَّاسِ وَبَيِّنَاتٍ مِّنَ الْهُدَىٰ وَالْفُرْقَانِ…. 
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, koji je čovjeka stvorio u najljepšem obliku, i koji ga je uzdigao iznad mnogih stvorenja. Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, a potom: 

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 07. ramazan 1435. ili 04. juli 2014. godine. Ovo je 35. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o noćima i draguljima ramazana a danas o odnosu do ramazana.

     Uzvišeni Allah u 2. suri El – Bekare/Krava, u 185. ajetu kazuje kada je počela objava Kur'ana a.š., pa veli:
   وَكُلُوا وَاشْرَبُوا حَتَّىٰ يَتَبَيَّنَ لَكُمُ الْخَيْطُ الْأَبْيَضُ مِنَ الْخَيْطِ الْأَسْوَدِ مِنَ الْفَجْرِ ۖ ثُمَّ أَتِمُّوا الصِّيَامَ إِلَىاللَّيْلِ ....
Jedite i pijte sve dok ne budete mogli razlikovati bijelu nit od crne niti zore; od tada postite sve do noći. …” (El-Bekare, 187)

     U dobrim starim vremenima ramazanski sehur i iftar, bili su događaji i doživljaji. Ko je držao do sebe ramazan je dočekivao k'o najrođenijeg svoga. Vjernici su žudili za teravijom, domove su mirisali iftarskom sofrom i imamskom mudrom besjedom. Svako je želio hodžu na iftaru. Doista, je imam bio cijenjen, u vjerničkoj kući rado viđen. Veliki džemati su muezina cijenili jer je sa imamom mukabelu učio, džemat na sehur budio i ezanom ftar najavljivao. Stari dobri Bošnjani su šparali za ramazan. Taj je običaj najbolje izražen riječima: „Po svu godi­nu treba ostavljati po krunu za kurbana, a po forintu za ramazana.“

    Danas ništa nije kao prije. Manje se priređuju iftari pod izgovorom, 'koga ću pozvati na iftar'?, ili, ,,kriza je ispraznila džepove''. Može se pouzdano kazati, rjeđe se klanja. Manje je one ramazanske 'vatrice' u očima i dječije imanske bezazlenosti u srcima. Malo je brate ahiretske a previše dunjalučke priče. Neki bi ramazan prebacili u zimski period. Evo jedne hikaje o tome šta su teškoće: Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čahuri leptira. Čovjek je sjedio i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno tijelo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Činilo se da ne može dalje. Zato je čovjek odlučio pomoći leptiru: uzeo je makazice i razrezao čahuru. Leptir je s lahkoćom izašao, ali imao je krhko tijelo i smežurana krila.  Čovjek je nastavio promatrati leptira, očekujući da će se krila svakog trenutka otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo tijelo i osnažilo ga. Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je cijeli svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim tijelom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio. Uprkos svoj svojoj ljubaznosti i dobrim namjerama čovjek nije razumio da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći izlazeći iz čahure, osmislio Bog, kako bi krv iz tijela leptira potekla u krila da bi kad se oslobodi čahure bio spreman za let. Ponekad su upravo poteškoće potreba u našem životu. Kad bi nas Bog oslobodio svih prepreka i nevolja, osakatio bi nas. Nikad ne bi mogli letjeti.

    Što se tiče nas u ramazanu danas, poslušajmo pionire islama, kako su njihova srca blistala od imana. Hišam b. 'Urve veli: «Moj otac naređivao je djeci namaz čim su počela raspoznavati i razlikovati stvari a post kada su ga mogli izvršiti!».

    Eh, onda mi na um padnu svi ti naši momci i djevojke, puni snage i mladosti, koji bez imalo ustručavanja u po bijela dana duhane pred kućom, u čaršiji, nažalost, često se mogu vidjeti da i alkohol konzumiraju. Više nema pravila, da se prvo akšam klanja pa onda večera, sad je pravilo, prvo budi u gradu po kafićima 5-6 sahata, jedi u gradu a onda dođi pod „gasom“ kući i spavaj sutra do podne. Nekada su ljudi radili u tuđini po fabrikama i bauštelama. Govorili su, kada odu u penziju da će s veseljem uzeti štapić pa u džamiju. Milostivi Allahu, koliko li je tih djeda i nani što uveliko troše dočekane penzije a i dalje sjede po stanovima i kućama uz televiziju i kompjutere. Gdje se zagubi priča o pobožnom djedi, štapu i džamiji?

     Šta je to u nama da nemamo poštovanja do ramazana? Možda odgovor leži u (ne)pažnji prema svojoj djeci i ukućanima. Šta bi falilo da čestitamo našim najmlađima dolazak ramazana riječima: ”Sine moj… kćeri moja… čestitam ti dolazak mubarek mjeseca ramazana, Allah da ti olakša da ga provedeš u ibadetu i postu”.

    Prepišimo od naših prednika dokazanu metodiku odgoja djece: naučimo ih da ramazanske dane poste naizmjenično, da spajaju određene sate posta sa drugima, što se kod nas popularno naziva ”našivanje”, tako da dijete i ne primijeti da se omrsilo, da je prekinulo post i sl.

     Neka u porodici vlada takmičarski duh: u učenju Kur’ana, zikra, dijeljenju sadake, prvenstveno vezujući djecu za nagradu od Allaha, a potom za poklone sa naše strane. Buđenje na sehur, skupni odlazak na teravih namaz, učenje Kur’ana i naročito pripremanje iftara. Zašto da se ne pojasni vrijednost iftara, a potom da se natječemo u njegovom pripremanju? Djevojčice neka pomažu majkama u pripremanju iftara, a dječaci u njegovom serviranju. Zanimljiva je praksa iz jednog bosanskom gradića, mektepska djeca priređuju iftare i u svoju kuću pozivaju svoje mektepske drugare na iftar. Dok se ,iftarski krug', zaokruži, ramazan prođe u omladinskim kreativnostima, u upoznavanju i druženju.

    U ramazanu je najvažnije dati pripadajuću važnost klanjanju namaza u džematu: Prenosi se od Ubejja b. Ka'ba radijallahu anhu, da je rekao:

“Zaista se čovjeku, koji klanja za imamom sve dok ne završi, upiše nagrada klanjanja čitave noći.” (Ebu Davud)

     Dokazano je da je u zajednici bereket. Naučimo svoju djecu da sjede za postavljenom sofrom iščekujući vrijeme ezana i iftara kao da su i sami postili /ako ne poste/. U ramazanu ih naučimo kratkim surama, dovama i zikrovima koje će, sa zadovoljstvom učiti u toku ramazana u nadi da će im to postat navika i nakon bajrama.

   Velika je greška djecu pustiti bez nadzora. Nije lijepo da za vrijeme iftara, iftarske dove, teravije i sehura, djecu puštamo pred televizorom ili u igricama jer će nam oni na Sudnjem danu biti svjedoci za nas ili protiv nas, a taj dan je doista veoma blizu!

   Pazimo na čistoću svoga posta. Ebu Hurejre, r.a, prenosi hadis u kojem Vjerovjesnik, s.a.v.s, kaže: «Koliko je onih koji poste, a od svog posta imaju samo glad i žed!».

    Neki islamski učenjaci smatraju da se to odnosi na iftar haramom, drugi da je to suzdržavanje od halal hrane, a treći smatraju da se to odnosi na dopuštanje organima tijela da čine izvjesne grijehe – dok osoba posti.
Na tu opasnost neki učenjaci upozorili su na zanimljiv način: «Koliko je postača koji jedu, a koliko je, opet, onih koji jedu – a postači su! Onaj koji jede, a postač je, to je osoba koja čuva svoje organe od grijeha, ali jede i pije, dok je postač – a jede, ona osoba koja gladuje i trpi žed, ali ne čuva svoje organe od grijeha!».

    Za čišćenje posta od nepotrebnog i bestidnog govora, potrebno je udijeliti sadekatu-l-fitr, baš kao što sehvi-sedždom neutraliziramo neke nedostatke prilikom obavljanja namaza. Veliki islamski učenjak Veki' b. el-Džerrah veli: «Sadakatu-l-fitr za ramazan isto je što i sehvi-sedžda za namaz. On nadomješta nedostatke u postu, kao što sehvi-sedžda nadomješta propuste u namazu!».

    Dova

    Allahu dragi, blagoslovi nam ramazan! Pomozi nas da ga ispostimo na ispravan način i da sve namaze u njemu na vakat obavimo! Učini da na njegovom kraju budemo u skupini onih koje si oslobodio džehennemske vatre!

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da zavolimo džamiju pa da nam petak i džuma namaz bude oslonac i spas. Ne dozvoli da zaboravimo svoju islamsku zajednicu.
ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
 (جلوس)
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.
اللهم صلي علي محمد و علي آل محمد, كما صليت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم بارك علي محمد و علي آل محمد, كما باركت علي ابراهيم و علي آل ابراهيم, إنك حميد مجيد.
اللهم أصلح أحوالنا, و أحسن أعمالنا, و بلّغْنا مما يرضيك آمالنا, و ولِّ اُمورنا خيارنا, و لا تولَّ اُمورنا شرارنا, و لا تؤاخذنا بما فعل السفهاء منّا, و كن لنا و لا تكن علينا. اللهم اجعل هذا البلدآمنا, مؤمنا, مطمئنّا و سائر البلاد المسلمين برحمتك يا أرحم الرحمين.
ان الله يأمر بالعدل و الإحسان ، و ايتاء ذي القربي و ينهي عن الفحشاء و المنكر و البغي يعظكم لعلكم تذكرون. صدق الله العظيم
Literatura: Tefsir ibni Kesir, kultura ponašanja za vrijeme ramazana,Mr. Osman Smajlović, Ramazan i nasi najmladji, Saudin Cokoja.
27.06.2014.

MIMBERA - RAMAZANSKE NOĆI



الْحَمْدُ لِلَّهِ  رَبِّ الْعَالَمِينَ، نَسْتَعِينُهُ وَنَسْتَغْفِرُهُ، وَ نَسْألُهُ الكَرَامَةَ فِيماَ بَعْدَ الْمَوْتِ لَنَا وَ لِجَمِيعِ الْمُؤْمِنِينَ. وَنَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شُرُورِ أَنْفُسِنَا وَ مِنْ سَيِّئاتِ أعْمَالِنَا. مَنْ يَهْدِهِ اللَّهُ فَلاَ مُضِلَّ لَهُ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلاَ هَادِيَ لَهُ.
وَأشْهَدُ أنْ لا إِلَهَ إِلاّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ، وَأَشْهَدُ أنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، أرْسَلَهُ بِالْحَقِّ بَشِيرًا وَنَذِيرًا وَ سِرَاجًا مُنِيرًا لِيُنْذِرَ مَنْ كَانَ حَيًّا وَ يَحِقَّ الْقَوْلُ عَلىَ الْكَافِرِينَ. صلى الله تعالى عليه وعلى آله وأولاده وأزواجه وأصحابه وأتباعه. وخلفائه الراشدين المرشدين المهديين من بعده. ووزارئه الكاملين في عهده. خصوصا منهم على ساداتنا أبي بكر وعمر وعثمان وعلي. وعلى بقية الصحابة والقرابة والتابعين. والذين اتبعوهم بإحسان إلى يوم الدين، رضوان الله تعالى عليهم وعلينا أجمعين. أما بعد، فيا عباتد الله، اتقوا الله وأطيعوه. إن الله مع الذين اتقوا والذين هم محسنون:
قال الله تعالى فى كتابه الكريم :
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَٰنِ الرَّحِيمِ
شَهْرُ رَمَضَانَ الَّذِي أُنزِلَ فِيهِ الْقُرْآنُ...
صدق الله العظيم
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog! 

    Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, koji je čovjeka stvorio u najljepšem obliku, i koji ga je uzdigao iznad mnogih stvorenja.  Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik, a potom: 

    Dragi brate i poštovana sestro, danas je petak 29. ša'ban 1435. ili 27. juni 2014. godine. Ovo je 34. hutba u novoj godini.

     Prošli petak govorismo o susretu sa ramazanom, danas ćemo o noćima i draguljima ramazana.

     Uzvišeni Allah u 44. suri Ed – Duhan/Dim, u 3. ajetu kazuje kada je počela objava Kur'ana a.š., pa veli:
إِنَّا أَنزَلْنَاهُ فِي لَيْلَةٍ مُّبَارَكَةٍ ۚ إِنَّا كُنَّا مُنذِرِينَ [٤٤:٣]
“Mi smo ga objavili u Noći blagoslovljenoj…” (Duhan, 3)

    Ramazan ima svoje dane, sahate, minute i trenutke. Ljepota se to prelama u ramazanskim noćima koje su dragulji ramazana. Noći ramazana su osvježenje razuma, te odmaranje i jačanje umornih organa u insana.

     Ibn 'Abbas, r.a., kaže da je čuo Allahovog poslanika, s.a.v.s., kako govori: "Svake godine Džennet se (na)miriše i uredi za doček ramazana. Kada nastupi prva ramazanska noć, ispod Arša (Allahovog prijestolja) zapuše vjetar koji se zove Musira. Od njegovog puhanja zašušti lišće džennetskog drveća a kvake na džennetskim vratima zazveče ispuštajući zvuk kakav se nikada ranije nije čuo.  '"Resulullah, s.a.v.s., nadalje je rekao: "Svakog dana u vrijeme iftara Allah, dž.š., oslobađa hiljadu hiljada duša od Vatre, a svaka od njih je već bila zaslužila ulazak u Džehennem. U posljednjoj ramazanskoj noći Allah, dž.š., oslobađa onoliko koliko je oslobođeno tokom cijelog mjeseca. U noći Lejletu-l-kadr Allah, dž.š., naređuje Džibrilu da se spusti na zemlju sa skupinom meleka.

    Ramazan ima svoje etape. Tako u prvoj trećini mjeseca ramazana, vjernici osjećaju neku neopisivu radost, kao što je osjećao i hazreti pejgamber Muhammed, alejhisselam, kada je: „U mjesecu ramazanu počelo objavljivanje Kur'ana“. To je zaista istinska milost, koja kod čovjeka budi posebno raspoloženje jer su vrata milosti širom otvorena.

    U drugoj trećini mjeseca ramazana, čovjek je već malo „navikao“ na blagodati mjeseca ramazana, pa polahko posustaje u svojim povećanim ibadetima. Ne zato što se zasitio blagodati već zato što mu srce nije naviklo na toliku pažnju, brigu i milost koji se na njega u nekoliko puta uvećanom broju spuštaju. Kao što čovjek bude nekada veoma pospan nakon klanjanja sabah-namaza u džamiji pa jedva čeka kući doći ne bi li zaspao. A kada stigne kući, san nikako neće na oči. Prevrće se u krevetu. Istraje li u želji za snom, na poslijetku će i zaspati ali se onda neće zadugo probuditi.

    Treća trećina mjeseca ramazana, kako kaže hazreti šejh Selim Sami, sâmi selamet  i spas. Nakon što je prošao prethodne dvije faze, čovjek se ponovno budi, opet povećava svoje ibadete, ponovno se trezveno raduje mjesecu ramazanu. U posljednjoj trećini mjeseca ramazana, ljudi kao da se najednom počnu utrkivati u priređivanju iftara za postače. Kako se kod nas kaže: „Zovu sa svih strana.“ Sada iz srca, čovjekovo biće zaokupe mubarek riječi hazreti Pejgambera, alejhisselam:

Ko spremi iftar postaču, imat će nagradu poput tog postača, s tim da se postačeva nagrada ništa neće okrnjiti.

    Dragi brate i poštovana sestro, povećajmo udjeljivanje na Allahovom putu u mjesecu ramazanu. Odredimo sebi da svaki dan udjelimo sadaku nekome, pa makar to bilo i malo. Nemojmo zaboraviti siromahe koji prose, a ni one koji ne prose, a stide zaiskati i ruku pružiti, pronađimo ih. Pokažimo da smo plemeniti, jer takav je bio Poslanik. Imam Buhari bilježi od Ibn Abbasa  da je rekao: “Poslanik a.s. je bio najplemenitiji čovjek, najdarežljiviji, a u ramazanu bi to posebno pokazivao.“

    U hadisi kudsiji kojeg bilježe Buharija i Muslim Allah uzvišeni kaže: “Dijeli, ja ću tebi udjeliti.“ Zato ako ne budeš djelio u ramazanu veoma teško ćeš to činiti u nekom drugom mjesecu.

Nema noći, a da se u njoj ne spušta Allah uzvišeni i govori:
من يدعوني فأستجيب له، من يسألني فأعطيه، من يستغفرني فأغفر له
„Ko je taj da me zove pa da mu se ja odazovem, ko je taj što me moli, pa da mu udovoljim, ko je taj koji traži oprosta pa da mu oprostim.“ (Hadis se nalazi u dva sahiha, prenosi ga Ebu Hurejre).

     Vodite brigu o Kuranu u mjesecu u kojem je objavljen Kuran. Kaže Imam Zuhri r.a.: “Kada dođe ramazan sve ostavljam, osim Kurana“. Imam Malik kada bi došao ramazan ostavio bi predavanja o hadisu, a posvetio bi se Kuranu. U hadisu kojeg bilježi Muslim od Ebu Umame stoji:
اقرؤوا القرآن فإنه يأتي يوم القيامة شفيعاً لأصحابه
„Učite Kuran, jer on će se na Sudnjem danu zauzimati za svoje učače.“

  Post je propisan kako bi osjetio glad pa se trudi da je osjetiš, i nemoj da se žališ. Ne zaboravi dovu prilikom iftara jer se tada dova prima. Trudi se da što više učiniš dobročinstva komšijama: pozovi ih na iftar. Traži oprost pred zoru. Nažalost, malo se koristimo blagodatima noćnog ibadeta. Gdje je abdest, dove, noćni namaz. Obično nam oči gladne a trbuh prestrašen kako će izdržati bez sve te hrane, sokova, voća i kolača do iftara. Čak i oni koji iz opravdanih razloga ne poste, ne trebaju se lišiti blagodati ramazanskih sehura.

    U svakom detalju mjeseca ramazana nalazi se blagodat, poput sehura koju neki olahko zaobilaze. Svako ko nema zore, nema o sebi habera, kažu ljudi koji su isprobali taj recept. Čovjek koji se liši ustajanja u zoru, lišen je i spoznaje samoga sebe. Jer to je prilika kada čovjek biva obasut posebnim blagodatima i milošću Božijom. U predaji se kaže: “Čudno je to da čovjek kada nešto izgubi to i traži, ali sebe je izgubio ipak ne pokušava se pronaći.”.

   Allahov Poslanik a.s. je upozorio da nekim osobama neće biti oprošteno ni za ramazan a to su: Mudminul-hamri - stalni pijanica, akun livalidejhi – neposlušan prema roditeljima. I katiu rahim – koji kidaju rodbinske veze. I mušahin – onaj koji ne govori sa bratom muslimanom više od tri dana.

    U doba vladavine halife Omera ibn Hattaba r.a. on je naredio da se svake noći džematile klanja teravija namaza u Poslanikovoj džamiji za jednim imamom. Prije toga ljudi su klanjali odvojeno i podijeljeni u grupe. Kada su ga upitali, zašto je to učinio.Odgovorio je: “Zbog hadisa koji je čuo od Allhova Poslanika a.s. a koji glasi: “Uistinu je Allah Uzvišeni postavio Arša na mjestu koje se zove „Haziretul-Kudr „ a on je sav od nura- svjetlosti, na njemu je meleka čiji broj samo Allah zna, obožavaju Allaha da nikako pauzu ne prave, te kad nastupe ramazanske noći i oni traže dozvolu od Allaha za spuštanje na Zemlju da klanaju s ljudima. Svake noći ti meleki se spuštaju na Zemlju i svaki ko njih dotakne i oni njega dotaknu taj postaje sretan i nikada više neće biti nesretan. Omer je tada rekao “Preče nam je da i mi svaku noć klanjamo džematile ne bi li postigli to.“ ( Šu’abil-imani, Bejheki)

   Zato, prođime se tokom ramazana  televizijskih programa, makar i vjerskog karaktera bili. Televizija je pak televizija, internet je samo internet. Planirajmo da sa svojom porodicom svake noći do džamije put utabamo. To je uspjeh naš. Neka naše ramazanske sofre budu bogate, ne hranom već zajedničkim porodičnim iftarima roditelja i djece, braće i sestara, to je istinski bereket ramazana.

       Dova

     Molim Uzvišenog Allaha da nam u srcima usadi ljubav prema mjesecu Ramazanu i da ga dočekamo onako kako ga pravi vjernici dočekuju, da danju postimo, da u noći klanjamo i u ibadetu spokojstvo i mir išćemo. Daj da nam noćni ibadet sebeb oprosta grijeha, bude.

     Milostivi Allahu, podari nam poštovanje prema našim džamijama i onima koji nas vode na pravi put. Učini da zavolimo džamiju pa da nam petak i džuma namaz bude oslonac i spas. Ne dozvoli da zaboravimo svoju islamsku zajednicu.

ألا إن أحسن الكلام و أبلغ النظام. كلام الله الملك العزيز العلام. كما قال الله تبارك و تعالي في نظم الكلام: و إذا قريئ القرآن فاستمعوا و أنصتوا لعلكم ترحمون.
أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم: إِنَّ الدِّينَ عِندَ اللَّهِ الْإِسْلَامُ.
šجلوس]
بارك الله لنا و لكم و لسائر المؤمنين و المؤمنات و المسلمين و المسلمات الاحياء منهم و الاموات يرحمتك يا أرحم الرحمين
الخطبة الثانية
الحمد لله حمد الكاملين. و الصلاة و السلام علي رسولنا محمد و آله و صحبه أجمعين. تعظيما لنبيه و تكريما لفخامة شأن شرف صفيه. فقال عز و جل من قائل مخبرا و آمرا: إن الله و ملائكته يصلون علي النبي, يا أيها الذين آمنوا صلوا عليه و سلموا تسليما.